L’evoluzione della specie.

L’accesso libero alla scienza e alla conoscenza.

Queste sono due delle cose in cui credo fermamente.

Credo anche che uno dei doveri di chi ha avuto la possibilità (fortuna?) di studiare e conoscere più cose degli altri cerchi di spiegarle agli altri.

Per cui oggi amerei rispolverare i miei studi e darvi una lettura di questo emblema dell’informazione italiana: il TG1.

Poniamo il caso di essere in una famiglia riunita per il “sacro” pranzo domenicale (come avviene per il 73% degli italiani almeno per due volte al mese… dati del Centro Studi dell’Accademia Italiana e disponibili qui).
Tirando ad indovinare poniamo che la famiglia si trovi davanti alla tv (cosa che avviene nel 73,6% dei casi nelle famiglie con bambini… come potete consultare in questa ricerca, datata 2007, pubblicata sul “Giornale Scientifico” e i cui risultati possono essere letti qui).
Praticamente avremmo 5 milioni e 120 mila (come da dati Auditel leggibili qui).

E queste persone ad un certo punto sono state informate di quanto segue:

Servizio del TG1 di Domenica 11 ottobre 2009 ore 13:30

L’elemento su cui vorrei focalizzarmi non è tanto il cosa viene detto ma il tono e il messaggio veicolato dalle immagini.

La voce del giornalista parte subito bassa e patita –> Dice a chi l’ascolta di stare attenti perché c’è un vero pericolo.

Quel che dice per cominciare il suo servizio serve ancora di più a creare enfasi, un incipit degno di un trailer horror: “In piena notte, in totale isolamento” –> Senso comune, nonni e paure ancestrali vogliono che la notte sia il momento in cui avvengono le cose peggiori.

Poi il racconto prosegue: “Nell’hangar[...] ci si prepara: tute anti-contaminazione, mascherine, una barella speciale. “

Le immagini catturate dalle telecamere ben pronte a documentare il grave pericolo, accompagnano degnamente la narrazione

Spero possiate apprezzare come, senza sapere ancora nulla di chi ci sia sull’aereo, si venga informati che “il rischio di contaminazione è altissimo“. L’interpretazione magistrale sfuma la voce sul termine “altissimo” a cui fa seguire un secondo tondo tondo di silenzio (in un totale di 65 secondi è tantissimo) –> La pausa aumenta ancora di più il livello di preoccupazione di chi ascolta

Passato il silenzio ecco un informazione importante: abbiamo il chi della notizia: “Un senegalese di 44 anni non può e non deve entrare in contatto con il mondo esterno.” Il mio grassetto evidenzia l’aumento del tono di voce del giornalista. A mo’ di imperativo categorico il giornalista ci sottolinea che questo signore di mezza età africano sarebbe estremamente dannoso se lo incontrassimo per strada –> Intepreto il vero contenuto del messaggio, che suonerebbe più o meno così: “Ehi voi che li incrociate ogni giorno per strada, sui mezzi, toccate frutta e verdura negli stessi supermercati, ehi dico proprio a voi. Ci pensate a quante malattie potrebbero portare questi “abbronzati”?”

Seguono alcune notazioni altamente specifiche: “barelle ad alto isolamento grazie ad un sistema di filtri a pressione negativa.” Mi chiedo se solo uno dei 5 milioni e 210 mila spettatori saprebbe spiegare di cosa si tratta, il giornalista non ce lo spiegherà –> Le informazioni tecniche servono a concretizzare la paura, fornendo dettagli specifici indecodificabili. (vi è mai capitato di mentire e di abbellire con particolari le vostre bugie? Ecco qui, pur non trattandosi di bugie, funziona lo stesso meccanismo)

La parola passa ora al direttore dell’infermeria dell’aereoporto (senza mascherina e tuta come altri militari che sono finiti nelle riprese): “Grazie a questo tipo di dispositivo anche l’ultima barriera che non consentiva l’utilizzo del mezzo aereo è stato abbattuto. Consentendo di fare questo tipo di operazioni in sicurezza.”. Nessun accenno a pericoli di contagio, allo stato di salute del malato, solo la specifica di quanto è stato fatto per trasportare il paziente –> Forse l’atmosfera non era poi così tesa e pericolosa per chi stava lì… forse era più importante com’era stato trasportato del perché.

I dubbi aumentano quando riprende la parola il nostro Omero: “L’Aeronautica militare italiana è l’unica, con quella britannica che può organizzare un trasporto di questo tipo in Europa.” –> Traducendo: Tranquilli, abbiamo uomini che sanno cosa fare, strumenti all’avanguardia, chissà cosa sarebbe successo se foste cittadini spagnoli! Ti ho creato tensione fino a questo punto, ora ti rassicuro un po’… hai l’esercito italiano dalla tua, ti sa proteggere.

Ma il servizio non può concludersi con un happy ending… “I prelievi e gli esami molecolari sono già cominciati. Per capire l’origine della malattia, provare a salvarlo e far scattare eventuali misure di sanità pubblica.“

–> Il livello ansiogeno di chi ha seguito il pezzo a questo punto ha raggiunto il climax… missione compiuta.

E cosa può suscitare un servizio del genere? L’onore della cronaca spetta a me che ero uno dei 5 milioni e 210 mila spettatori.

Mio padre, 70 anni, con fare da novello Veronesi (nel senso di Umberto) sentenzia preciso: “E’ Ebola!”
Io, che era dai tempi di “Virus Letale” che non ne sentivo parlare, guardo mio padre, leggo una certa preoccupazione nei suoi occhi e penso che anche volendo non potrei mai spiegargli quanto era costruito a tavolino un pezzo del genere…

Documentandomi per scrivere questo post ho avuto alcune difficoltà. Innanzitutto ho trovato una copertura della notizia limitata solo a poche fonti e poi mi sono imbattuto in questo articolo di un giorno precedente (giorno 10 ottobre 2009) di cui vi riporto un estratto particolarmente saliente ed illuminante per dubitare ancora di più sul reale scopo del servizio di cui sopra:

“Il trasferimento è stato deciso per motivi di sicurezza”, si limita ad aggiungere Mussano (direttore sanitario dell’Amedeo di Savoia di Torino). La febbre non avrebbe raggiunto la fase emorragica, altamente contagiosa, e il paziente non sarebbe in pericolo di vita.

l’articolo completo lo trovate qui

Pensavo fosse informazione e invece (ancora una volta)… “That’s entertainment!“

Cel mai recent ultraportabil de la Dell, Inspiron XPS M1330, continuă să facă “valuri” în redacțiile site-urilor specializate. Cum americanii sunt mai norocoși decât noi, vă redăm câteva din opiniile lor, ca să vedeți ce amploare a luat acest adevărat tăvălug. Aparent XPS m1330 este un laptop foarte reușit. Vorbim despre un ultraportabil cu greutate de 1.8 kg (baterie de 4 elemente) sau 2.1 kg (cu baterie de 8 elemente), dar care reușește totuși să ofere o formulă tehnică foarte solidă. Pe platforma Intel Santa Rosa, M1330 include procesoare începând de la Core 2 Duo T7300 la 2GHz, de la 2 la 4 GB de memorie, hdd SATA de 160 GB dar pentru pretențioși se poate opta pentru un SDD de 32 GB, WiFi super-rapid norma 802.11n, webcam inclus și ieșire HDMI pentru televizoare cu înaltă definiție. Ecranul este un destul de clasic 13.1″ glossy cu rezoluția 1280×800 pixeli. Cea mai deosebită dotare tehnică rămâne însă placa video pe bază de nVIDIA GeForce Go 8400M GS care chiar dacă este dotată cu “doar” 128 MB RAM pur și simplu spulberă orice alt laptop la aceeași categorie de greutate și de preț, singurele laptopuri mai bine dotate la capitolul grafică fiind alternativele la desktop cu ecrane de 17″ și greutate apropiată de 4 kg sau peste. În zona “non-tehnică” am remarcat designul excelent aducând cu mult mai scumpele Sony Vaio, carcasa conținând materiale de calitate, metal și plastic mult mai arătos decât cele cu care ne-a obișnuit Dell.

Madd Electronics Group, XPS M1330 este un ultraportabil foarte reușit și performant, arătând că – iată – este posibil ca ultraportabilele să se apropie ca putere de desktop-uri și că nu este deloc un miracol să poți juca fluid pe laptop cele mai noi și pretențioase jocuri (cu condiția să diminuezi nițel setările de calitate). Bateria de 8 elemente ține peste 3 ore la vizualizarea unui DVD și cam 5 ore în regim de lucru office. Carcasa este frumoasă ca a unui Vaio, dar inspiră un sentiment de soliditate. Tastatura este descrisă ca “superbă”, similară cu a unui ThinkPad. După asemenea complimente, nu este de mirare ca M1330 este descris pe scurt ca “un monumental pas înainte” și primeste 4.5/5 cu bifa de Editor’s Choice.

CNET sunt ceva mai rezervați, deși constată și ei enormul progres înregistrat de Dell acordă lui XPS m1330 nota 7.9/10 (calificativ Very good). Nu le-au plăcut lucruri absolut nesemnificative precum touchpad-ul mic, lipsa gamei coloristice de pe restul “Inspiroanelor”, lipsa deocamdată din magazinele americane a opțiunilor high-end precum Blu-ray sau unitatea SSD. Cu o baterie “medie” de 6 unități, ei au obținut o autonomie de 2 ore și 23 de minute pe redare de DVD.

NotebookReview nu au dat calificative, ei doar s-au extaziat in mod organizat în cadrul unui preview. De la ei aflăm și ceva prețuri, cel minim fiind cam 3300 RON și maximul depășind 5000 RON în funcție de opțiuni. La vederea scorului de 3079 3DMarks înțelegem de ce în limite rezonabile de framerate cam orice joc poate rula pe acest sistem. Desigur, nu este o garanție pentru ce se va întâmpla in 1-2 ani dar este un punct în plus față de alte laptopuri de pe piață – ultraportabile sau nu – pe care Dell Inspiron M1330 le cam bate la fund în acest moment.

I am pleased to announce that the lead plaintiff in the ‘Kerchner v Obama’ case, Mr. Kerchner, and I will be on the WEBY radio station, 1330 AM on the dial, Tuesday evening, 3 Mar 2009, from 6 to 7 p.m. EST … “Northwest Florida’s Talk Radio Station”. The show host will be Mike Bates.

As shown in their web page, with 25,000 watts of broadcasting power, the station covers the northwest panhandle area of Florida and further west over to Mobile AL of the Gulf Coast and inland. I will be providing an update for the case. Mr. Kerchner and I will then do Q&A with the host and via phone calls from the listening audience. Feel free to spread this announcement to people interested in this case. For more information on the station and dial in numbers and how to listen in via the internet see their webpage at:
http://www.1330weby.com/

Mario Apuzzo, Esq.
185 Gatzmer Avenue
Jamesburg NJ 08831
Email: apuzzo [AT] erols.com
TEL: 732-521-1900
FAX: 732-521-3906
BLOG: http://puzo1.blogspot.com

P.S. For discussion of the case, please utilize the DISCUSSION5 comments thread by [Clicking Here].
####

Средњевјековна српска презимена, имена и надимци

Libero2000 – 31. maj 2006.

У давна времена, у средњем вијеку Срби су имали презимена слична, па и идентична данашњим. То показују старе повеље, углавном сачуване у манастирима краљевским, царски, кнежевским, деспотским задужбинама.

Презиме је породично име, а на старосрпском одговарајуће ријечи су; порекло, прозвиште, придјевак.
Старинска народна лична имена, па од њих изведених презимена, заступљени су у Дечанској повељи под именом – дед, предак појединих сељачких породица.
Међу презименима преовлађује очево име, односно име неког претка (патроним).

Пишући о српским средњевјековним презименима бечки историчар Константин Јиречек, иначе Чех, дао је и више конкретних примјера.
Рецимо, сељачке породице на баштини протопопа Прохора зову се; Шавчићи, Богдановићи, Побратовићи, Станићи и Срезојевићи. Нека поповска породица код Призрена „Попови Дикановићи” (Дечанска повеља 1330.године).

Код Дечана, налазимо у истој Повељи, сељаке који се презивају по неком преtku: Брајић, Добромировић, Славојевић, Весељковић и друга.
Многа имена упућују на занимање претка: Ковачевић, Шавчић (од шавац), Поповић, Прахторовић (прахтор је порезник).

У Призренској повељи има неколико патронима из којих се види да су преци оних који су их носили доцније постали монаси, па су као такви доспели до високих црквених положаја. Тако неки шавац Драгомир презива се Калуђеровић, а неки поп Хранислав презива се Епископовић.

Из тог времена српске феудалне државе имамо још једну групу имена и надимака, од којих су настала презимена, каквих је било у свим европским земљама.
Такви су: Лисица, Муха, Јеж, Козодер, Свиноглав, Лојеоча, Злобрадић, Опаритул, Мутивода, Голозло, Голклас итд.
Занимљиво је да се презимена Голозлов, Голозловић,Голозлић јављају и у Загребу 1386.godine (Mažuranić: Prinosi za hrvatski pravno-povijesni rječnik 325).

У подужем списку учесника у битци код Ангоре, у којој је Србе предводио деспот Стефан Лазаревић, спомиње се и неки српски витез са презименом, сада тако драгом Хрватима – Павелић.
Гарантовано – није се звао Анте! То може посвједиочити г.Игор, који нам је раније постирао тај списак.

Узгред, захваљујем каменарским троловима што су ме натјерали да направим овај топик. Јер, у посљедње вријеме учестали су, на овом српском Кафићу, са тврђењем да Срби уопште нису имали презимена у средњем вијеку, а Хрвати су их, ваљда и захваљујући својој тисућуљетној уљудби – имали.:-)))

Libero2000 – 1. juni 2006.

A sad malo o dubrovačkim i venecijanskim arhivama.
Na primjer, U Dubrovačkim arhivama nalazi se zapis iz 1278.godine da su nekog dubrovačkog trgovca, na ušću Neretve, opljačkali gusari koje je predvodio Vratislav Martić (Vratisclauus), a sa njim je bio neki Dobromis (Dobromissus Toplich).

Dubrovački knez Marko Zeno (Venecijanac) podigao je tužbu, pozvao je „casneq in Chelmo”, Bogdana Radojevića,  „cum baronibus de Chelmo” da naredi gusarima da vrate ukradenu robu.
(U Dubrovačkoj arhivi označeno kao Precentti ossiano comandamenti ann.1280.).
Uzgred, prezimena Martić i Radojević srećemo i danas.

Janko Šafarik (Acta archivi veneti, u Glasniku 12, 1860.; Ljubić Listine III,304) navode:
Car Stefan Dušan imenovao je, pred kraj 1355. vojskovođu Đuraša Ilijića za svog kastelana u SKRADINU, gradu svoje sestre Jelene.
Kada je stigao glas o smrti carevoj, obećao je Đuraš Ilijić, „dominus Jurases, filius quondam Helie de Raxia, castellanus in castro Scardone pro domino imperatore Raxia”, 10. januara 1356. da će predati to mjesto Veneciji.

Godine 1447. tužio je Radoslav Ivanović iz Trebinja, „u svoje i u ime svoje braće i u ime čitavog bratstva”, pred rektorom i sudijama dubrovačkim, zbog ubistva, četiri čovjeka iz Šumeta, dubrovačke oblasti.

U Dubrovačkim arhivama, 1432. spominju se Radoje Ljubišič, trebinjski vojvoda, s braćom, zatim Dobruško Radonić,takođe sa braćom, Vrančići i Vukša.

Da ne idem u detalje evo još nekih srpskih imena i prezimena koja se mogu naći u Dubrovačkim arhivama:
Na primjer; Boychus Ivanovich Teclich (1381.),Vochoslauus Radichii Miloeulich de Negusiis (1439), Goitan Banilovich et Bogoslauus Dersimirich de Dobrignaqi (22.nov.1376), Brajan Prodanić (20.okt.1444.), Vuk Piperović (1489.)itd.

Ivanović, Desimirić, Prodanović, Piperović, Martić…, koji se pominju u dubrovačkim arhivama, nisu plamići, odnosno velikaši.
Prva trojica su iz plemena Ćeklića, Njeguša i Drobnjaka.

Imena i prezimena, koje ja naveo g.Stevanjak, odnose se na seljake, kmetove na manastirskim imanjima. Ja namjerno nisam htio spominjati velikaše, kao što su Vojnovići, Crnojevići, Balsići, Brankovići, Lazarevići, Kosače, Ljubići itd.

Uzgred, Vojnovići, odnosno Vojinovići, su potomci Vojina, velikaša cara Dušana. Kasnije, s njima su morali ratovati Dubrovčani zbog Stona i Konavla.
To prezime i sada se sreće u Hercegovini. Conte Ivo Vojnović, književnik, i njegov brat Lujo, potomci su tih Vojnovića.

Libero2000 – 1. juni 2006. u 23.54
Џорџ Војновић, амерички сенатир, је добар примјер и за тему овог топика.
Међутим, није поријеклом из Лике, него из Кордуна, село Црни Поток, код Топуског.

Његови преци стигли су из Херцеговине још прије 400 и више година.
Презивали су се као и сада – Војновићи. Приликом сеоба на запад, једна група остала је код Санског Моста, други су се ѕауставили у Банији, а они од којих потиче сенатр, отишли су још западније.

Презиме, наравно, нису мијењали, као ни они Војновићи који су остали у Херцеговини.
Дакле, још један конкретан примјер који доказују бесмисленост тврдње Анте Старчевића, и његових сљедбеника, у овом случају у лику и дјелу хрватског академика П. Шимуновића.

Заправо, зачуђујуће је да Шимуновић, и њему слични, тврде да Срби нису имали презиме до пред крај 19. вијека, а могли су се увјерити, баш у Хрватској, да Срби углавном имају иста презимена, по аустријској и млетачкој евиденцији, и до пет стотина година!

Аустрија је била, прије свега, бирократска држава, па је имала пописе пореских и војних обавезника (као у Крајини) што са кметовима (мужима) није био случај.

Када је ријеч о сенатору Војновићу, занимљиво је и ово: његови најближи рођаци, стриц и три брата од стрица, који су живјели у Топуском, морали су побјећи у Србију, када је пала Крајина. До сада се вратио само један, брат од стрица Стеван, пензионер. Стриц Милан умро му је у избјеглиштву.

Libero2000 – 2. juni 2006. u 08.57

Diskusija se politizuje – požalio se gospodin sa prepotentnim nickom – urazumitelj.
A ako se on ipak urazumi shvatiće:

- Šimunović, za njega neprikosnoveni autoritet, unio je dnevnu politiku u svoje izlaganje na hrvatskoj TV tvrdeći da su Hrvati bili perfidno izigrani od Srba poslije stvaranja Jugoslavije, pa je to ilustrovao spominjući imena naselja kao, npr.Požega, Leskovac…

Ne čudi me da nije spomenuo Srpske Moravice, pa i druga naselja (jedno je bilo kod Vrbovca) koja su imala tu odrednicu – srpsko – još od vremena hazburške imperije. Ta imena brisao je, najprije, ustaški režim Ante Pavelića, a sada je to učinjeno u „najvećoj demokraciji na svijetu”, kako je novu neodvisnu Hrvatsku uporno reklamirao Ferenc/Franjo Tuđman.

- Da je zaista razuman, pa se urazumio, gospodin bi shvatio da je ponos hrvatske znanosti, akademik P.Šimunović, bio zloban kada je tvrdio da su Srbi, sve do skora, bili tako primitivan narod pa čak ni prezime nisu imali!
A kao što smo ovdje pokazali – to je ordinirana laž!

Uzgred, Vojnovići su zaista bili plemići, pa je titulu conte dodijelila Venecija njihovom predaku, serdaru Vojnoviću, koji se istakao u ratovima sa Turcima na strani Serenissime.
Otac Ive i Luje bio je pravoslavac, koji je rano umro, pa je majka, Talijanka, djecu već krštenu u pravoslavnoj crkvi prevela u rimokatoličku vjeru. Oba brata su se izjašnjavali da su – Srbi.

To je, uostalo, sporedna stvar za ovaj topik. Bitno je da je to dokaz više da se za prezime Vojnović zna 700 godina!

Libero2000 - 2. juni 2006. u 13.13

Dakle, gospodo, dao bih konstantirati da ovdje nemamo za sugovornika nekog gospona urazumitelja nego – nerazumitelja.
Ne razumije ono o čemu poveda, ne razumije ono što mi se veli, ako se ne slaže sa onim što su dali, kao vječitu istinu, konstatirati hrvatki znanstvenici.

Uzgred, otkrio nam je da je hrvatski akademik Šimunović, ne samo povrsan nego i slab poznavalac onoga u čemu je za Hrvate, ni manje ni više, svjetski autoritet.

Eto, za Šimunovića su vlaška prezimena – Radojević i Radulović!?
(To se uklapa u onu nebulozu Ante Starcevića, oca hrvatstva, da u Hrvatskoj i nema Srba, sve su to tobože Vlasi koje su posrbili popovi. Ne brinite, stići će da nam to priopći i gosponček nerazumitelj).

A sad pitanje za gromadu hrvatske znanosti, akademika Šimunovića:

- Šta na vlaško-romanskom jeziku znači rije: rado?
To je korijen imena Radoje i Radul.

A kad smo već spomenuli Starčevića, on je, što bi rekli Hrvati, podrijetlom Hercegovac. Jedni su otišli na zapad, pa postali, usput, i katolici,jer je bilo probitačno biti katolik u katoličkoj državi. Drugi su krenuli na istok, pa su i dalje pravoslavci.
Dakle, Starčevića pravoslavaca ima u Hercegovini, ali i u Srbiji.
Još jedan dokaz da su i prilikom seoba Srbi imali prezime koje su stoljećima sačuvali.

Libero2000 – 2. juni 2006. u 21.44

Вратимо се теми топика!
Г. Јаки Стева у праву је да су Срби најчешће имали народна имена.
Историчар К.Јиречек констатовао је да су Срби претежно давали необично разноврсна народна имена, и да је врло мало било хришћанских имена (имена светаца). Уосталом, то је случај и у наше вријеме.

Чак и пред крај средњег вијека нису ријетка старинска имена, сложена од двије ријечи.
У околини Дубровника, види се из Дубровачких архива, звали су се, у XIII – XIV вијеку, властела и сељаци; Борислав, Будимир, Влкослав, Добривој, Радогост, Станислав, итд. Наравно, то је било у вријеме док ти Срби још нису били покатоличени, а у новије вријеме и преведени у Хрвате.

Тако је било и у унутрашњсти Србије. На примјер, сељаци у селима манастира Дечани имали су имена; Доброгост, Јарослав, Радобрат, Славомир, Скоровој, Хвалислав итд.
Али су многобројнија краћа имена, у којима је друго име замјењено с неким наставком,нпр; Градоје, Рајко, Твртко, Храниша, и друга.
Властелинке такође имају народна имена; Бјела, Велислава, Милица, Мирослава, Радача, и слично.
Њиховом удајом распрострла су се ова имена и код властелинских жена у Улицињу, Бару, Котору и Дубровнику. (О томе пише К.Јиречек у својем дјелу Rom. Dalm. II,65).
Исти случај са именима је и у Босни.

Занимљиво је да међу Србима има и личних имена, истина ријетких, по именима народа; Грк (код жена Гркиња), Куманин, Хрватин, Русин, Саракин, Сасин, Турчин, Угрин.
Јављају се и грчка имена, такође ријетко; Андроник, Ставер (крст), Синадин.
Западног су поријекла, а потичу из скаске о Карлу, имена Оливер, како се звао један великаш у доба Стефана Душана, и Орландо, које се као мушко име два пута помиње у оснивачкој повељи призренског манастира.
У которској властелинској породици Драго, омиљено је било краљевско име Балдујин, из доба крсташких ратова (само преиначено Балдован). Заправо, ово име је било распорострањено и у добокој унутрашнјости српске државе, пише Јиречек. Јер, било је сељака и пастира са тим именом, како се види из призренских и дечанским манастирских повеља.

На супрот тврђењу хрватског (необавјештеног?) академика Шимуновића, међу сељацима у Србији, дакле најбројнијем становништву, ријетка су била имена хришћанског поријекла. У дечанској повељи налазе се имена; Дмитар, Ђорђе, Иван, Илија, Лазар, Марин, Никола, Стјепко, Тудор и др. Ова имена су много чешча у ранијој византијској области, у Македонији и у Арбанаса.

Не могу да одолим да потсјетим поштовани публикум да Хрвати, који се мотају по овом српском Кафићу, одреда мисле да су, рецимо, имена Иван, Марин, Стјепко, Балдо, Тудор, Орландо резервисана само за Хрвате, па свакога са тим именом одмах проглашавају ѕа Хрвата!:-)
А ово горе константовано, доказује да су у заблуди.

Када је ријеч о црквено-хришћанским именима, најчешће се јављају код властеле, па тако кнежеви Захумља и потомци Вукана у Зети, у XIII вијеку углавном носе имена светаца.
Од средине XIV вијека и код великаша у унутрашњости Србија такође све су чешћа хришћанска имена умјесто националних. Тако се међу властелинима јављају имена Никола, Лазар, Гргур, и др.
Потомци краља Вукашина, севастократа Бранка Младеновића, Логофета Прибца, а исто тако и Црнојевића у Зети, имају, противно, својим прецима, већином хришћанска, календарска имена.
У угледним српским породицама јако су се раширила нека хришћанска имена као; Јелена, или Јела, Ана или Теодора.

Libero2000 – 3. juni 2006. u 09.59

Ево још једне српске традиције из древних времена која се одржала до данас.
Наиме, пада у очи да сеоски попови, на примјер у дечанској повељи (1330.год.) највећим дијелом имају само народна, а не и црквена имена: поп Богдан, Борислав, Доброслав, Градислав, Мирко, Обрад, Смил итд.
Једино у поговорима на рукописима имају свештеници, поред народних, и хришћанска крштена имена. На примјер: презвитер Василије, звани поп Драгољ, или презвитер Ђорђе, звани поп Радослав. (Стојановић, Записи,I,бр.25,II, бр.4167).

Није било много другачије ни у XV вијеку. У једној повељи из 1434. године, од десет попова у Новом Брду седморица имају народно, а тројица црквено имена. (Споменик III,51).

Занимљиво је да и латински клерици, у српском Приморју, имали су ђакони и свештеници дијелом славенска и арбанаска имена. На примјер: у Улцињу 1242. неки презвитер Velcmirus (Влкмир) и подђакон Zupanus (Жупан), у Бару 1290. неки архипрезвитер Tanusius {K.Jireček Rom.Dalm.II.20, Smičiklas, Cod. dipl.IV,156).
И у Њемачкој, као што је познато, зову се духовници, у средњем вијеку, највише Алберт, Фридрих, Урлих итд.

Другачије је са именима монаха. У византијским, а и у српским манастирима, наилази се искључиво на имена из Старог и Новог Завјета и на светачка имена из календара. Међу њима има неких која се нарочито радо дају, док народних имене уопште нема.
Монаси се зову: Варлаам, Венијамин, Давид, Доротеј, Герасим, Исаија, Јефрем, Макарије, Методије, Неофит, Теодул итд.
Исто важим и за монахиње: Еуфемија,Еуфросима, Еупраксија, Јелисавета, Јевђенија, Ксенија, Марта, Полихронија итд.

Libero2000 – 3. juni 2006. u 10.19

Иако то није тема овог топика указаћу на још један примјер запањујућег непознавања хрватске историје хрватског академика П.Шимуновића.
Дотични учени господин, политизирајући, тврди, у интерјуу, да су Срби измислили, за дио обале Јадрана, назив Хрватско Приморје. И тако подвалили Хрватима.
Управо су тако Хрвати звали приморје од Сења до Сушака. Јер, Фиума (коју они у хрватском преводу називају Ријека), била је мађарска морска лука, а Далмација је била крунска земља Аустрије, односно Хабзбурговаца.
Дакле, административно Хрватска се налазила у Мађарској, а Далмација у Аустрији. Знајући уз то да Далмација није никада била укључена у хрватску средњевјековну државу, Хрватски политичари и историчари, из домољубних разлога, и ради лијечења националне фрустрације, назвали су тај дио Јадранске обале – Хрватко приморје. У њему су имали двије луке – Сењ и Краљевица, односно Бакарски залив, али безначајне, јер до њих није допирала жељезничка пруга.
Термин – Хрватско приморје може се наћи у оновременој хрватској штампи и литератури. Користио га је, пред крај 19. вијека и бечки историчар Константин Јиречек.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

• Ко је крив за ово масовно идентитетско самоубиство, ко је крив за ово самозатирање читаве једне националне културе

7-kor hogy ebresszek, aztan most felebredtem ismet. A szam sarkabol a cucc lassan mulik de meg mindig ott van; imelen megjott a hotel visszaigazolasa; a ragyogo napsutes hofeherre vakitja a lakast, en pedig ha nem is euforikusan de boldog vagyok mert S. azzal lepett meg, hogy a bejarati ajtom ele ‘Goedemorgen!’ felirattal gyumolcskosarat kuldetett benne papaya, mango, guava, malna, eper, barack osszesitesben mert ezeket szeretem. Delben ingyen ebed jon a nagykovettel majd 1330-tol edzes.
Wunderbar! (Csodas!)

พอดีกำลังมองหา Notebook ตัวใหม่ที่สเป็คสูงกว่าเดิม เพราะ เจ้า Dell Vostro 1310 ตัวนี้ที่ใช้อยู่ไม่มีการ์ดจอแยก(เพราะดันอยากจะใช้งานกราฟฟิคและใช้เล่น เกมส์ได้ด้วย)

จากการ search ดู สเป็คทางเน็ตไปเรื่อยๆ ก็มาสะดุดอยู่กับ Dell รุ่น XPS M1330 เข้า ตอนแรกเห็นแล้วบอกได้คำเดียวว่า “ชอบบบบบ” เพราะด้วย สเป็คขั้นเทพ การ์ดจอแยก NVIDIA GeForce 8400M แรม2G HDD250G Wireless-N
มีระบบแสกนลายนิ้วมือ มีรีโมท หูฟัง InEar Creative มี Webcam 2 ล้านพิกเซล
Windows Vista รูปทรงสวยใช้ได้ทีเดียว ขนาดพกพาสะดวก ด้วยความบางจอเพียง 13 นิ้วเท่านั้น และขอบอกว่ารุ่นนี้ บางมากๆ (จุดหนาสุดของเครื่องประมาณ 0.9 นิ้ว) จอเป็นแบบบาง แล้วก็เป็น WLED แบบพวก MacbookPro ไม่ใช่ LCD

แต่ถึงแม้ข้อเสียของ Notebook รุ่นนี้ นั้นคือการ์ดจอของทาง NVIDIA GeForce 8400M ที่เมื่อใช้ไปนานๆจะเกิด Heat Cycle แต่ก็เป็นปัญหาที่ Notebook ส่วนใหญ่กำลังพบเจออยู่
แต่ในเมื่อประกันของ Dell
มัน Chage’em up ก็ไม่ต้องกลัว ซื้อมาใช้เลย !

ใครที่ใช้ Dell คงจะรู้ว่าถ้าเครื่องมีปัญหาและยังอยู่ในประกัน แค่ยกโทรศัพท์โทรแจ้งเค้า เค้าจะมาหาคุณพร้อมอะไหล่ถึงบ้านเลย
โดนการซ่อมของเค้าคือการเปลี่ยนอะไหล่ เปลี่ยนอย่างเดียว อะไรเสียเปลี่ยนหมด ตามสโลแกนของมันที่ว่า Chage’em up แปลเป็นไทยว่า เปลี่ยนแม่งเลย!!!

ประทัยใจจริงๆ และบอกได้เลยว่าจากการที่ใช้เครื่อง Dell มารู้สึกหลงรักและติดใจในเครื่องแบรนด์นี้ มาก เพราะด้วยความคงทน และเครื่องไม่ร้อนมากในขณะที่ใ้ช้งานนานๆ
เพราะก่อนหน้านี้เคยใช้ Compaq มาแต่ก็ไม่ประทับใจเท่าไหร่ เพราะเครื่องร้อนเร็วมากมาย

กลับมาดูสเป็ค Dell XPS M1330 โดยละเอียด

ข้อมูลคุณสมบัติ

รุ่นซีพียู Intel Core 2 Duo T8100

ขนาดจอภาพ 13.3 นิ้ว

ความถี่ซีพียู 2.1 GHz

ความละเอียด 1280×800

ฮาร์ดดิสก์ 320 GB

หน่วยความจำ 3072 MB

ชิปเซ็ต n/a

หน่วยความจำสูงสุด n/a

ชิปกราฟฟิค NVIDIA GeForce 8400M

ไดร์ฟออฟติคัล 8X DVD-RW

แรมกราฟฟิค 128 MB

เว็บแคม 2.0 Mega Pixel

WLAN มี

การ์ดรีดเดอร์ 8-in-1 card reader

บูลทูธ มี

แบตเตอรี่ 6-cell

ระบบปฏิบัติการ Windows Vista Home Premium

รับประกัน 1 ปี

น้ำหนัก 1.79 กก.

ขนาด n/a

แนะนำว่า ถ้าจะซื้อ Notebook Dell ไม่ควรไปซื้อตามร้านค้า เนื่องจากราคาจะแพงเว่อร์กว่ามาก ควรหาซื้อกับเซลล์ ของ Dell ที่ไว้ใจได้
หรือบริษัทที่เค้าขาย Server ของ Dell บริษัทเหล่านี้จะได้ส่วนลดจาก Dell
เยอะกว่า ราคาก็จะไม่แพงเวอร์เกินไป

ที่มา: Dell

Via: rarkar.com, pcresource.co.th

Man ist verwirrt im Badischen, vielleicht hat man sogar Angst: Sankt-Pauli-Fans schweigen ihr Team zum Sieg. Die omnipotenten Schlachtenbummler werden nicht nur ihren Protest gegen die Anpfiffzeiten artikulieren, sie schaffen laut Badische Zeitung auch noch Nachteile für die Freiburger Mannschaft:

Die SC-Profis bitten heute in einem Brief an die Fans (Original-Brief als pdf), dass sich die Nordkurve nicht an der Protestaktion beteiligt. “Eine 20-minütige Stille im Stadion halten wir für keine passenden Fan-Protest gegen die neuen Anstoßzeiten”, schreiben Kapitän Heiko Butscher und Stellvertreter Daniel Schwaab. Der Protest schade nicht dem Fernsehen und auch nicht dem FC St.Pauli – “er schadet vor allem unserer Mannschaft.”  

Dann kann es für uns ja nur eines geben: Durchziehen. Mal gucken, ob die Freiburger Fans sich davon beeindrucken lassen. 

Um so mehr bedauern The Boys & Eve, dass wir nicht mit konnten ins Breisgau. Diese potentielle Auswärtsfahrt ist nicht an den Kilometern, sondern am Termin gescheitert. 

Update: Die wilden Jungs sind dabei.

Bucuresti, Romania – Vineri, 14 Martie 2008

Romania romanilor, rromi, tigani, lasa-ma sa te las, lasii, istorie, trend, bursa, cursa, frizer, betonier, constructor, bere, muncitor, popor, circ, afacerist, impozit, institutie, spaga, coruptie, ospitalitate, mizerie, pragmatism, juvenil, Desteapta-te Romane, dormi linistit FNI vegheaza, varza, politie, perchezitie, confisca, ura, gura, mancare, bani, motorina de la CFR, lemnul din padure, descurca-te, pesches, conductor, nas, cas, piatra de la drumuri, autostrada, lada, 1330, Q7, E330, benzoat de sodium, lapte, miere, diabet, anestezie, simpatie, birocratie, cuie, relatie, felatie, post, scaun, hartie igienica, succes, ape tulburi, navigatie, net, bar, avocat, rahat, vigilenta, KGB, Miron Cosma, ce e e ce nu e nu e asta e, pod de flori peste Prut, starea natiunii, Jucu are un singur cal, bordura, meserie, frate, revolutie, lovitura, box, fotbal, arbitru, atentie, Gigi, Miky, ai, dai, spaga, noroc, bafta, concurenta, SRI, loialitate, libertate, fum, carte, economie, piata Matache, da-i un leu, Ateneu, muzica, poezie, bairam, autostopiste, speculatie, BVB-isti, cash, contabilitate, carte, almanahe, care este, capra, pesti, gemeni, Urania, ghioc, Guru, echilibrare, stabilitate, noi sa fim sanatosi, licitatie, cunostinte, temeinicie, vise, criza, sistem, oligofren, noi suntem romani, de ce, constitutie, politica, pute, miros, sanatate, cariera, vila, securist, informator, binefacator, uninominal, Decebal, Tepes, Basescu, escu, Costel a declarat ca isi doreste sa ramana definitiv in Spania ca un semn de recunostiinta pentru tara care i-a oferit atat de mult, autorizatie, senzatie, morala, golanie, cuvânt, dat, cap, spart, onoare, savoare, rar, istet, ireal, tv, Esca, Diaconescu, Hrancu, manipulare, grandoare, snobism, fite, decadenta, ciob, oala, sparta, goala, olimpiada, sa ne avem ca fratii, Camataru, Isarescu, dobanda, comision, procent, gras, McDonalds te-asteapta mereu, E-uri, teapa, fitness, strip-tease, cash, Brancusi, imagine, muta-te, vest, casa, masa, servici, job, slujba, inmormantare, optimist, pesimist, pupincurist, viata e frumoasa, si realitatea e complexa, meandre, elucubratie

Hello tout le monde! Le Super Bowl 2008, vous connaissez ? Cet évènement sportif qui réunit la moitié des USA devant la télé. Et bien voici la vidéo de la publicité DELL diffusée lors de cet event. La pub fait la promotion du XPS m1330 RED, issu de la collaboration entre Microsoft, DELL et le projet humanitaire RED de Bono (du groupe U2). En effet, comme dit dans un précédent article, pour tout XPS RED acheté, 50 dollars seront reversés directement au Fonds Mondial contre le sida par le projet RED.

Pub Super Bowl 2K8

Making Of de la publicité

DELL ha annunciato sul blog Direct2Dell l’introduzione di Ubuntu Linux anche sui notebook XPS e l’estensione dell’iniziativa alla Spagna ( purtroppo l’Italia è ancora esclusa ).

Con le sue caratteristiche tecniche l’XPS M1330 ( e quindi anche l’XPS 1530 che è molto simile) finalmente hanno capito che un modello come l’Inspiron 6400 ( il modello attualmente disponibile con Gutsy) è meno appetibile della serie XPS che sta andando a ruba. Al suo interno troviamo infatti un processore Intel Core 2 Duo, 1GB di RAM DDR2 ( espandibile a 4GB ), disco SATA con capacità massima di 320 GB ( oppure un disco a stato solido da 64GB ) e, a scelta, una scheda video Intel GMA X3100 o NVIDIA GeForce 8400M GS da 128 MB. Completa il tutto un display WXGA da 13.3 pollici.

Contrariamente a quanto accaduto in passato l’XPS “Ubuntu edition” è già disponibile in Europa mentre verrà commercializzato negli Stati Uniti solo a partire dalla prossima settimana.

via | Phoronix

PS. dopo che l’ho preso io escono sempre queste belle novità … mannaiaaa!!!

linux, dell, xps, 1330, ubuntu, fedora, free, no, vista, risparmio, licenza, open, source

Ho pubblicato anche la notizia tempo fa in un commento nel post Windows XP SP2 su Dell XPS 1330 ma volevo riportarla per renderla più visibile ai tanti utenti che cercano questa informazione :

La versione di quickset (utility dell che viene fornita solo per Vista ma incompatibile con XP) da usare con XPS 1330 (o 1530) è questa (la stessa del dell vostro 1700) che personalmente uso e va bene.

la potete scaricare da : http://ftp.us.dell.com/app/R165094.EXE

DELL, quickset, utility, xps, 1330, 1530, windows, xp, no, vista, wifi, catcher, sensori, portatile, compatibile, driver