Sa svetle strane oluje pali smo na sve ulice
i svaki sekund stvarnosti nas okuje.
Sistem je ono najgore i protiv njega sam zauvek,
a ti ne zaboravi ko si i na kojoj si strani.
Ti, pokaži mi, zaboravi, opasnosti.
Kad me svetlo pogodi, polako, polako prilazim.

Dok oblećemo grad, kažem da se ne bojiš
jer Anđeli skupljaju vojsku.
I pusti da senke prođu i da nas greju krila do ujutru,
jer kad dođe novi dan postajem nemiran.
I radim šta znam i nikoga ne pitam.
Ti, pokaži mi, i zamisli, i ne brini.
Vreme naše svetlosti polako, polako dolazi.

Jer ja te volim i ja ti pričam da možeš sve.
U svakom gradu, u svakom životu ti šapućem.
I ja svuda polako prolazim i samo duhovi me čuju.
I ja te nosim tamo gde strahovi umiru.
Ti, pokaži mi, pokaži mi, pokaži mi,
kad se nebo otvori, polako, polako iznad svih.

http://www.youtube.com/watch?v=uZpDdcKwGfM

Crkva svetog Vasilija Ostroškog nalazi se na Bežanijskoj kosi, na teritoriji opštine Novi Beograd.

To je prva crkva podignuta na teritoriji Novog Beograda posle Drugog svetskog rata. Gradnja je započela 1996. godine, a crkva je osvećena 2001. godine.

Oslanjanjem na hrišćansku tradiciju i na sjajna ostvarenja starih srpskih neimara, arhitekta Mihajlo Mitrović se opredelio za oblik prastare hrišćanske rotonde, koju prate niži aneksi i visoki zvonik na zapadu i trolisna oltarska apsida na istoku. Hram Sv. Vasilija Ostroškog predstavlja kompoziciono čvrstu i likovno homogenu celinu, ostvarenu modernim konstrukcionim postupkom. Podignuta je prilozima poštovaoca dela svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca.

• Zvaničan sajt crkve svetog Vasilija Ostroškog u Beogradu
• Crkva svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj Kosi („Pravoslavlje“, broj 992, 15. jul 2008.)

MOJIM REČIMA REKAO BIH I OVO: REDAK PRIMER LEPE SAKRALNE ARHITEKTURE U SRBIJI KOJI NAM PREZENTIRA NEKE NOVE (STARE) OBLIKE IZ NAŠE DAVNE PROŠLOSTI I UVODI NAS U NEKO VREME KOJE JE ODAVNO PROHUJALO PORED NAS.

Line up:

Andy Bell-gitar,vocal
Laurence Colbert-drums
Stephen Gardner-guitar,vocal
Steve Queralt-bass
Setlist:

Polar Bear
Chelsea Girl
Dreams Burn Down
Like a Daydream
Paralysed
Vapour Trail
Drive Blind
Taste
Nowhere
Seagul
All i Can See
Perfect Time

Ne znam da li ste se i vi pitali kakve su to odvratne kutije po centru grada. Ja sam se to pitao mesec dana, mislio sam da su neki radovi i pitao se kada će već jednom da završe, dok nisam prošao noću trgom.

Trg Republike

Moram priznati da izgleda prilično impresivno, posebno kada je noć maglovita, ali ako već moraju da projektuju reklame po zgradama u gradu mogli bi to da rade na malo diskretniji način. Ima toliko osvetljenih zgrada i crkava u ovom gradu, a nigde nisam video ove odvratne kutije. Izgleda kao neko gradilište ili montažni wc-i. Ako ne možete svoje projektore da smestite na neki manje upadljiv i ružan način, molim vas sklonite ih.

Trg Republike

Trg Republike

Trg Republike

Reklama na trgu

Terazije

Trg Nikole Pasica

Jasno je svima koji pogledaju sliku ove zadužbine da ovaj budući objekat najviše liči na neki okružni zatvor iz američkih filmova, i to one male privatne zatvore.

Svaka čast zadužbinarstvu ali zar ovakva zgrada treba da ponese tu titulu da je ZADUŽBINA?

Uzgred rečeno neko će od vas reći pa kako bi to trebalo da izgleda zadužbina? Dobro pitanje jer svi objekti koji su izgradjeni u istoriji zovu se prema nameni jeddino su poklonjeni objekti državi nazivani zadužbinama. Navikli smo da takvi objekti izgledaju kao Kolarćev univerzitet ili Kapetan Mišino zdanje. Ne možemo da zamislimo da bi takav objekat mogao da izgleda i ovako ružno, jednostavno i zatvorski. Ali poklonu se u zube ne gleda i ne treba kritikovati izgradnju ali treba se pobuniti protiv ovakvo pojednostavljenog izgleda jedne institucije koaj bi trebalo da traje mnogo godina posle njene izgradnje i da inspiriše i ostale zadužbinare. Zar je ovo novi oblik zadužbine koji bi trebalo da je uzor? Zar taj gospodin Mišković ne može da plati malo više za projekat po kome bi ibilo izgradjeno nešto lepše i uglednije z aovaj narod? Izgleda d anema para za bacanje na projekat koji bi bio interesantniji od ovog što jeste. Utoliko je i tužnije i ružnije što če ovakav objekat biti izgradjen.

Pogledajmo unutrašnji omot albuma koji nema nikakav naslov ali ima izvanredne unutrašnje korice sa slikama i postavama svih grupa i solista koji su bili na Beogradskom jazz festivalu 1978. godine. Ovo je neka vrsta promotivnog albuma koji se možda delio uz kartu ili tako nešto zaista ne znam danas njegovu svrhu.

Look at this fabolous inside cover art of an album that was a promotion to BELGRADE JAZZ FESTIVAL in 1978. Inside this album you will find the album of Thad Jones/Mel Lewis just as the promotion of their appear to this festival.

OPŠTINA ZVEZDARA JE OVIM URBANISTIČKIM PLANOM UZURPIRALA PRAVO GRADJANA NA SLOBODNE ZELENE POVRŠINE U CENTRU GRADA KOJE SU UJEDNO I PLUĆA GRADA OVAKVOG KAKAV JE. UNUTAR OVIH POVRŠINA ZAMISLILI SU IZGRADNJU NEKIH OBJEKATA ZA KOJIMA UOPŠTE NEMA POTREBE.

1. OSNOVNA ŠKOLA

Pazite po celom gradu zatvaraju pojedina odeljenja osnovnih škola a ovde se odlučuju da izgrade potpuno novu. Potpuna glupost i neprimerenost današnjem vremenu štednje.

U vezi sa tom “budućom” (nadam se nikad izgradjenom) školom postavlja se pitanje kako će roditelji puštati dečicu da idu u šumu do škole kao crvenkapice i da ih tamo sačekuju zli vuci na ulazu u šumu u obliku pedera i pedofila?

2.  Planirana KDU?

Valjda je to kombinovana dečja ustanova i to potpuno nova na obodu šume uz školu. E sad znate i sami da tih dečijih ustanova uvek nedostaje gradu ali uništavati deo šume zbog toga je velika sramota, da mi oproste svi roditelji te buduće dece. Za ovu namenu treba predvideti nov plac negde i očistiti neke udžerice na zvezdari a ne šumu. Da ne ponavljam onu priču o slanju dece u šumu kod zlih vukova i veštice u obliku pedera i pedofila koji čekaju po obodu šume.

3. Proširenje BOLNICE

Slušao sam na televiziji bedno opravdanje nadležnih “organa” u vezi sa ovim. “Ja razumem strahovanja ljudi sa Zvezdare da će izgubiti deo svog parka ali treba i oni da razumeju da toj bolnici treba proširenje” Izjava je zvučala otprilike tako i vidi se da je tome ko je to izjavio potrebno malo lečenje ali na psihijatriji, s mogućnošću da ne izadje NIKAD!

Šuma ZVEZDARE se ne sme uništavati zbog ovako prizemnih objašnjenja narodu i ovako minornih ličnosti koji imaju snage još i da prete narodu da je bolnica važnija od šume.

Vidim da je i deo šume stradao i za parkinge i “ostale sadržaje”.

OVO JE VELIKA SRAMOTA ZA GRADSKU VLAST AKO OVO ZAISTA I OSTVARE. GOSPODIN DJILAS ĆE BITI SAUČESNIK U ZLOČINU UNIŠTENJA PARKA-ŠUME NA ZVEZDARI I TO TREBA JAVNO REĆI I GOVORITI SVUDA. VOLEO BIH DA VREME ZA DISKUSIJU O OVOM PLANU NIJE ISTEKLO I DA ONI LJUDI SA SAJTA IMAJU JOŠ DA DODAJU NEŠTO POVODOM TOGA KAKO BI SE SPREČILO OSTVARENJE OVOG MONSTRUOZNOG PLANA.

Kao što već verovatno znate naše učeničko preduzeće bilo je deo ovog projekta i prošle godine kada smo se prvi put predstavili na sajmu učeničkih preduzeća. Jedina stvar koja je tada bila drugačija jeste sam naziv firme, koji je glasio TRENIX electornics. Ovoga puta naziv je samo TRENIX, iako nam je glavna delatnost ostala ista. Prošle godine imali smo mnogo problema, jer smo se u celoj ovoj priči našli po prvi put. Niko od nas nije imao blage veze šta je to biznis plan, kako se radi istraživanje tržišta, šta je to marketing… Bili smo prilično zbunjeni i pravili smo podosta grešaka. Mislim da nam je popunjavanje biznis plana predstavljalo najveći problem, pogotovo finansijki deo, ali na kraju smo nekako uspeli da se saberemo i odradimo posao.

Proizvod smo nazvali SoundBox x3m, a to predstavlja sistem prenosnih zvučnika za mobilne telefone, MP3/4 plejere i sve ostale elektronske uređaje koji poseduju 3,5″ audio port. Želeli smo da plasiramo proizvod na tržište koji će svojoj ekonomskom isplativošću zadovoljiti sve potrebe modernog kupca u pogledu privlačnog dizajna, dobrog kvaliteta zvuka i velike autonomije baterije. To su neki od glavnih argumenata koje smo koristili kada smo prezentovali proizvod.

Marko i Aleksandar su bili zaduženi za izradu samog proizvoda, dok smo se Nikola i ja (Nebojša) fokusirali na korporativni identitet, biznis plan i sve ostalo. Veliku pomoć oko dizajna pružila nam je Katarina, učenica dizajnerske škole, koja tada nije bila formalno deo programa. Potrudili smo se da ove godine ima sve privilegije kao i mi.

Naš tim: profesor Miroslav, Nebojša, Katarina, Marko, Aleksandar i Nikola

Ceo taj dan je za nas bio užasno iscrpljujuć jer smo većinu prethodne moći proveli u pripremanju sadržaja za prezentaciju, flajera, majica itd. Trebalo je da budemo na sajmu oko 7 ujutru iako bi on zvanično počeo tek oko podne. Sećam se da je napolju bilo jedeno i da su mi ruke bukvalno krvarile od onog vetra. Nekako smo uspeli da pribavimo sve materijale i počeli sa pripremom štanda. Bilo je tu i drugih firmi iz naše škole, ali većinom nismo bili jedni blizu drugih.

Mnogi naši prijatelji došli su da nas podrže toga dana na sajmu i ovom prilikom želimo svima da se zahvalimo. Što se tiče konkurencije: bila je veoma jaka. Pojedini štandovi veoma su nam se videli, dok su neki bili čisto bacanje vazduha i prostora. Na kraju dana, oko 8 uveče, kao po već ustaljenoj tradiciji, firme iz naše škole osvojile su najviše nagrada. Iako su neki kasnije otišli na slavlje, mi smo bili toliko iscrpljeni da smo jedva rasklonili naše materijale i otišli kući. Ja sam čak zaspao u kolima xD

Ekipa iz Tesle

TRENIX predstavlja učeničko preduzeće osnovano od strane 4 učenika elektrotehničke škole “Nikola Tesla” iz Beograda i jedne učenice “Škole za dizajn”. Preduzeće je započeto sa ciljem učestvovanja na takmičenju učeničkih preduzeća koje organizuje Business Innovation Programs, neprofitna fondacija koja se bavi podsticanjem preduzetništva medju mladima u raznim zemljama, većinom nerazvijenim.

Krakte utiske sa prošlogodišnjeg sajma, na kome smo takodje učesvovali, možete pogledati ovde. Prošle godine nismo ostvarili željeni plasman, što nas je podstaklo da se ove godine ponovo projavimo. Potrudićemo se da ovoga puta budemo uspešniji

Takodje jedan naš član, kao deo pobedničkog tima naše škole, učestovao je na seminaru o inovacijama i menadžmentu u biznisu u junu ove godine u Sutomoru (Crna Gora). Seminar je okupio treidesetak mladih, potencijalnih preduzetnika iz 4 zemlje (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Norveška) gde su 6 dana učili o tome kako se ispravno vodi preduzeće, kako se radi istraživanje tržišta itd. Troje učenika naše škole je učestovalo na seminaru. Kratke utiske možete pročitati ovde. Takodje, naš medij B92 objavio je reportažu o ovome i nju možete pogledati ovde. (sadrži i video)

Na ovom blogu potrudićemo se da vam približimo sve ono čime će se Trenix baviti. U narednom periodu, dok se pripremamo za sajam, objavljivaćemo kraće novosti o poslovanju, zanimljive članke na predlog članova našeg tima i sve ostalo što nam se učini relevantnim.

Krenimo zajedno na put do poslovnog uspeha!

Čega se pametan stidi tim se lud ponosi

Ova izreka je više nego tačna u slučaju ove reklame kao dokaza da se fasade u Beogradu oblažu keramičkim pločama i time stvara mizeran utisak neke kupatilske urednosti šta li. Evo firme dakle koja se time još i hvali, dakle da su njihove ploče na fasadi ove odurne zgradurine. BEOKERAMIKA joj je ime i proizvodi sve vrste pločica i ploča , ali ne kažu za šta je šta. E tu sad stupaju arhitekte na scenu i gle čuda raster i izgled kupatilsih pločica se može naći na fasadi. Time se, valjda, htelo reći da je kuća uredna ili šta, ili da se pokažu sve mogućnosti ovih pločica i ploča. GLUPOST.

Kad vam otpadne prva ploča na glavu setićete se da te pločice (ploče) treba da stoje tamo gde im je i mesto u kupatilu ili kujni. Na fasadi nema mesta pločama od keramike ili kojekakve granitne keramike ili slično. Spojnice sigurno neće izdržati naše velike temperaturne razlike (od -20 do +40) a to što se one reklamiraju kao dugotrajne to pišite kao propalo. Inače taj rasterizovan izgled fasade nije lep za stare gradove kakav je Beograd ali nam se uporno serbvira po gradu, kao da neko iz potaje to zlurado radi, svakodnevno, sve u inat normalnom izgledu grada Beograda.

Dajte nekki primer rasterizovane fasade iz razvijenog sveta i videćete d aje to teško naći jer se arhitekte na zapadu i istoku ovog sveta teško odlučuju na ovako ružan izgled na fasadi. ALi naše arhitekte boli uvo za principe fasadnog projektovanja i na već ionako kockastu ili pravougaonu zgradu dodaju ovaj totlani retro izgled rasterizovane fasade pri tom misleći da će to lepo izgledati.

SIVA GRMZOMORNA ZGRADA LIČI NA SALON AUTOMOBILA ILI MODERNIJI ZATVOR ILI PROIZVODNI POGON. KO BI REKAO DA JE MOŽDA POSLOVNA ILI STAMBENA ZGRADA.

Smešan naslov. LUKSUZNI STANOVI ZA ELITU. Kakvu elitu, elita u Srbiji ne može sebi da dozvoli ovakve skupe stanove. Elita neke države nije najbogatiji deo te države ali ovakvim naslovom se to sugeriše. Mafijaši, političari i ostali koji nezakonito zarade ogromne pare odjednom su postali elita. Dosta edukativan naslov za omladinu.

Elem da li ovkva zgrada i pruža neka zadovoljstva za “elitu” kojoj je namenjena? Čisto sumnjam. Jako ravna fasada i pravougaoni oblik ove zgrade ne obećava ništa dobro ni unutra. Ravna fasada sa jednakim prozorima na njoj obećava da su kupatilo i kujna na veštačkom provetravanju. Veoma ravna fasada upućuje na loš raspored soba i nepravilan odnos dnevnog i noćnog kretanja. Verovatno nema ni denivelacije što bi recimo ja lično voleo kao umišljeni pripadnik elite. Veoma ružni i nekomforni balkoni ili lodje ili šta su već. Kombinacija ravnog i kosog krova koja nije dala nikakav specijalan vizuelni efekat ovoj zgradi takodje ne bi trebalo da bude ono što će da privuče “elitu” da ovde kupi stan. Možda je to neka inteligentna zgrada čiji koeficijent inteligencije nismo dokučili a lično mislim da joj je jako mali.

Mislim da budući “elitni” kupci treba da pobegnu od ovakve zgrade i zbog buke oko bazena jer sigurno nekom nećeodgovarati stalno pljuskanje i dranje i kuckanje čaša. U ovakvoj “elitnoj” zgradi stvarno ne vidim da bi bazen trebalo da bude mesto okupljanja njenih stanara. Trebalo je da to bude neki drugi element koji ne smeta ostalima a tera “elitne” stanovnike ovakve zgrade da se druže. Možda je interesantna zgrada da je kupi neka mafijaška grupa pa da tu svi zajedno žive na gomili kao po filmovima.

Am trecut pe langa Lansdowne Road, stadionul national in reconstructie al selectionatelor de fotbal si rugby ale Irlandei, situat undeva in sud-estul Dublinului, la o aruncatura de bat de plaja la Marea Irlandei, si mi-am amintit de o toamna mult mai rodnica a “tricolorilor”.

Se intampla in 11 octombrie 1997, pe acest Lansdowne Road pe-atunci tot mai invechit, ca Romania sa risipeasca abia primele puncte intr-o excelenta campanie de calificare la Coupe du Monde 1998. “Tricolorii” soseau la Dublin cu un procentaj 100%, noua victorii din tot atatea jocuri, printre care si un 1-0 “cheie”, acontat in ajun de Pasti, in Ghencea, contra irlandezilor, cu Adi Ilie marcator.

In octombrie '97, Romania remiza pe vechiul Lansdowne Road din Dublin, 1-1 in Irlanda, la finele unei impecabile campanii de calificare. Lansdowne Road e de vreo 2 ani in reconstructie iar acum pe terminate, un urias de beton si sticla, pe cand Irlanda se pregateste de barajul cu Franta pe cealalta mare arena dublineza, Croke Park, in vreme ce Romania va viziona Mondialul la televizor. Asa se intoarce roata...

Pe Lansdowne Road, Gheorghe Hagi a marcat deja in minutul 8, si doar golul egalizator al lui Tony Cascarino, din minutul 38, a spulberat procentajul maxim in grupa opt a preliminariilor. 1-1, cu Hagi ulterior inlocuit in minutul 83, de Ilie Dumitrescu. O, tempora.

Egalarea reusita de “Cas” este pomenita in scurta radiografie a preliminariilor, pe pagina oficiala rezervata turneelor finale mondiale si a calificarilor tinuta de www.fifa.com , forul fotbalistic mondial, pentru simplul motiv ca defilarea Romaniei in respectiva campanie a fost de neegalat. Doar Germania, Spania si Norvegia, dintre europene, aveau sa se califice si ele pentru Mondialul din Franta fara vreun esec la activ. 

Romania a castigat grupa cu 28 puncte din 30 posibile si un golaveraj grozav, 37-4, cu zece puncte avans in fata Republicii Irlanda, care era apoi invinsa la baraj, 1-1 si 1-2 cu Belgia, in drumul spre Franta. Erau de fapt primele preliminarii cu manse tur-retur de baraj pentru clasatele pe locul doi in grupe…

Au trecut 12 ani de la toamna cu recolta aproape maxima si in seara de 10 octombrie 2009 “tricolorii” ieseau cu capul plecat de pe Maracana belgradeana: 0-5 in penultimul joc al preliminariilor pentru World Cup 2010 din Africa de Sud. Din 11 octombrie ‘97 pana in 10 octombrie 2009 multe asadar au luat-o la vale. Procentajul din preliminariile incheiate cu un succes in fata Insulelor Faroe a fost slab iar pozitia ocupata, a cincea, dupa sarbi, Franta, Austria si Lituania, este o dovada a reculului evident al fotbalului romanesc, mai ales la nivelul selectionatelor nationale.

Dupa generatia lui Hagi, una remarcabila, cu cantecul de lebada in sferturile de finala ale C.E. din Belgia si Olanda, in anul 2000, tot mai putin “a venit din urma”, iar calificarea la Euro 2008 a fost mai degraba exceptia care intareste ideea ca Romania s-a indepartat de crema capilor de serie, de selectionatele de calibru. A redevenit echipa oarecare, cel mult fericita nevoie mare in rarele ocazii aidoma preliminariilor pentru Euro ‘84 cand reusea rasturnarea “carului mare” Italia in drumul spre Hexagon.

Si te-ai dus, dulce minune. Nimic nu e vesnic, traieste si savureaza clipa. Si apreciaz-o la adevarata valoare…

Uriasul Croke Park, cu 82.300 locuri, aici intr-o macheta din muzeul de prezentare de la stadion, din incinta Gaelic Athletic Association, patroana a hurlingului si jocurilor Galice disputate pe arena, va gazdui in 14 noiembrie mansa tur a barajului pentru C.M. 2010, Irlanda - Franta. Ar putea fi ultimul meci oficial al fotbalistilor in gazda la GAA cu al ei hurling, inaintea intoarcerii in toamna viitoare pe Lansdowne Road. Si poate ca sortii ii vor retrimite pe "tricolori" in Dublin, acum, ca sunt intr-o urna valorica inferioara

У Београду постоји око хиљаду спортских објеката, од којих многи својим капацитетом задовољавају потребе великих и готово свих врста спортских догађаја.^[91] Београд је био домаћин многим битним спортским догађајима у блиској прошлости, као што су Европско првенство у кошарци 2005.^[92], Европско првенство у одбојци 2005., Светско првенство у ватерполу 2005. и Европски олимпијски фестивал младих 2007. Београд ће бити град домаћин Летње универзијаде 2009. године^[93]

Београд се два пута неуспешно кандидовао за Летње олимпијске игре и то за Олимпијаду 1992. када је испао у трећем кругу гласања Међународног олимпијског комитета (тада су се игре одржале у Барселони) и Летње олимпијске игре 1996. када је град домаћин била Атланта.^[94][95]

Београд је дом и два највећа и најуспешнија спортска друштва у Србији, Партизана и Црвене звезде.Два највећа фудбалска стадиона у Београду су Маракана (стадион „Црвене звезде“) и Стадион ЈНА (стадион „Партизана“).^[96] Београдска арена се користи за кошаркашке и одбојкашке утакмице, заједно са халом Пионир.^[97][98], док се Спортски центар “Ташмајдан” користи за ватерполо утакмице.

Ада Циганлија је бивше острво на реци Сави, и највећи београдски спортско-рекреативни комплекс. Након његовог повезивања с обалом, направљено је вештачко језеро. Једна је од најпознатијих дестинација за Београђане током врелог лета. Ада Циганлија има 7 километара дугу плажу и објекте за разне спортове укључујући голф, рагби, фудбал, кошарку, одбојку, бејзбол и тенис.^[99] Екстремни спортови су такође доступни, као што су банџи џампинг, скијање на води и пејнтбал^[100] На острву се налазе и стазе за вожњу бицикла, шетњу и џогирање.

Delta City, prvi pravi šoping-mol u Srbiji, koji kao grad u malom obuhvata najraznovrsnije prodavnice, kao i zabavne sadržaje u kojima čitava porodica može da uživa ceo dan.

Šoping-mol sadrži veliki broj najrazličitijih prodavnica poznatih domaćih i svetskih proizvođača. Tu su i multipleks bioskop, bowling, prostori specijalizovani sa decu, i drugi zabavni sadržaji. Ponuda je upotpunjena raznovrsnim tematskim restoranima, restoranima brze hrane i atraktivnim kafićima.

Sve to pod jednim krovom objedinjeno je specifičnom arhitekturom u skladu sa internacionalnim standardima. Stilizovano, elegantno, prijateljsko i moderno mesto. Mesto za susrete, kupovinu, druženje, uživanje, zabavu i gastronomska iskustva.

Mesto za najbolji provod u gradu!

Београд има репутацију престонице која нуди свакодневни, живописан ноћни живот, са мноштвом клубова отворених до свитања широм града. Најпрепознатљивији су клубови смештени на сплавовима дуж обала Саве и Дунава.^[81][82][83]

Викенд-посетиоци, посебно они из Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, сматрају Београд већом метрополом од својих престоница због пријатељске атмосфере, сјајних клубова и барова, јефтиних пића, непостојања језичке баријере, као и либералне регулативе везане за ноћни живот.^[84][85]

Позната места за љубитеље алтернативне музике, односно културе која не потпада под мејнстрим, познати су и афирмисани клубови као што су Академија (Клуб студената на ФЛУ), смештена у подруму Факултета ликовних уметности и КСТ (Клуб студената технике), смештен у подруму зграде Техничких факултета.^[86][87] Једно од најпознатијих места за алтернативне културне догађаје у граду је СКЦ (Студентски културни центар), који се налази преко пута Београђанке, једне од најзнаменитијих грађевина Београда. Концерти бројних домаћих и познатих страних група се често одржавају у СКЦ-у, као и уметничке изложбе и јавне дебате и дискусије.^[88]

Они који су наклоњени традиционалнијем српском ноћном животу, а љубитељи су староградске музике, типичне за северне крајеве Србије, могу да се одлуче за вече у Скадарлији, старој боемској четврти града где су се окупљали песници и уметници крајем 19. и почетком 20. века. У Скадарској улици и околини налазе се неки од најбољих и најстаријих београдских ресторана.^[89] На једном крају четврти налази се некадашња најстарија београдска пивара, основана у првој половини 19. века.

Калемегдан је највећи београдски парк.

Истовремено је и најзначајнији културно-историјски комплекс, у којем доминира Београдска тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк. Плато је, док је тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу; због тога и његово име потиче од турских речи кале – тврђава и мегдан – борба. Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи “брег за размишљање”.

Преуређивање у парк отпочело је, после предаје тврђаве Србима (1867), по наређењу кнеза Михаила Обреновића. Идејне скице за уређење Калемегдана направио је први београдски урбаниста Емилијан Јосимовић. Зеленило је засађено између 1873. и 1875. године, када је Београдском тврђавом командовао пуковник Драгутин Жабарац, некадашњи први ађутант кнеза Михаила Обреновића.

Beograd, grad veoma burne istorije, jedan je od najstarijih u Evropi. Njegova istorija traje punih 7000 godina. Prostor oko velikih reka Save i Dunava bio je naseljen još u paleolitskom periodu. Iz starijeg kamenog doba, potiču ostaci ljudskih kostiju i lobanja neandertalaca, pronađeni u kamenolomu kod Leštana, u pećini na Čukarici i u blizini Bajlonijeve pijace.

Ostaci kulture mlađeg kamenog doba, pronađeni su u Vinči, Žarkovu i u Gornjem gradu, iznad ušća Save u Dunav. To ukazuje da je prostor Beograda bio naseljen u kontinuitetu i da je intezitet tog naseljavanja bivao sve jači. Mnoga današnja naselja beogradske okoline leže na kulturnim slojevima ranijih praistorijskih naseobina.

Vinča kraj Beograda spada u red najznačajnijih naseobina i kulturnih nalazišta praistorijskog perioda. Arheološke iskopine na Rospi ćupriji, Gornjem gradu, Karaburmi, Zemunu i Vinči potvrđuju pretpostavke da je područje Beograda bilo intezivno naseljeno i da se njegovo stanovništvo bavilo plužnom zemljoradnjom i drugim pratećim privrednim delatnostima. Na ovim lokalitetima otkrivene su nekropole bronzanog i metalnog doba kao i dokazi različitih kulturnih uticaja.

Vazne godne u istoriji…

Kada je gospodin Dulić mislio OČISTIMO SRBIJU mislio je valjda na “etničko čišćenje” gradova od parkova ili slobodno nazvano na ovom blogu PARKOCID. Nekoliko akcija PARKOCIDA je već pokušano ali hvala Bogu neki parkovi su odbranjeni i to samo zahvaljujući pojedinačnim akcijama žitelja koji žive u blizini tih parkova. Pred vama je još jedan primer. Na vama je da ovo shvatite ozbiljno ili ne. SVI VI koji živite u tom kraju vreme je da shvatite da treba da se borite da se ova osobina “zona izgradnje” ukloni zauvek. Ako to ne uradite park će sigurno doživeti sudbinu kakva mu se predvidja. Nestaće i vaša deca i unuci više neće imati gde da se igraju. Vaša deca neće više imati ni gde da istrče sa biciklima a trčaćete uskoro izmedju zgrada a ne izmedju drveća.

IAKO SAM U ONOM DONJEM ČLANKU REKAO DA JE LIST BLIC NEOZBILJAN ŠTO SE TIČE ARHITEKTURE U OVIM ČLANCIMA GDE SE PRIČA O EKOLOGIJI TU JE DOSTA INFORMATIVAN, ALI SAMO INFORMATIVAN. RAZLOG JE JEDNOSTAVAN, NOVINARI NE SMEJU DA IMAJU SVOJE MIŠLJENJE BAŠ UVEK. OSTALO JE NA VAMA SVIMA DA OVAKVE ČLANKE SHVATITE VEOMA OZBILJNO.

Još jedan nizak udarac svima nama koji vole klasični izgled i klasično funkcionisanje pijace. Još jedan pokušaj ispiranja mozga narodu da ovako ružne pijace predstavljaju budućnost. Još jedan bedan pokušaj gospodina Pušare da nam umesto mozgova postavi prazan prostor u glavama. Još jedan istup lista BLIC otvoreno na strani rešenja koja nisu na dobrobit Beogradu.

Koliko je taj list BLIC uvek na strani loših rešenja to ste mogli da saznate na ovom blogu. Ovaj blog o arhitekturi bez Beograda se skoro 80% bazira na nesuvislim tekstovima iz lista BLIC koji se tamo stalno objavljuju. Objavljuju ih pod nekakvim rubrikama BEOGRAD BUDUĆNOSTI i čak su ostavili mail da svi mi možemo da im javljamo o “svojim vizijama Beograda budućnosti”. No kad imk se javite kao ja nekoliko puta NE DOBIJATE ODGOVOR UOPŠTE ako vaš članak nije na strani lista ili njihove koncepcije. Hvala Bogu na ovakvom dnevnom listu jer da nije njihovih članaka ne bih imao inicijalnu kapislu da opalim po nekom problemu. Ovako zahvaljujući člancima iz “budućnosti Beograda” u listu BLIC imamo i ovaj blog.