U jednom hadisu kojeg prenosi Hakim ovako kaže:

Došao neki čovjek Resulallahu, a.s., pa tri put zavikao plačući i jecajući:

“Grjesi, moji grjesi! Ah, teško meni, teško meni…! Grjesi me upropastiše! Koliko samo grijeha imam, gotovo sam, uništen!”

Muhammed, a.s., mu reče:

“Čovječe, pa šta čekas? Uči ovu dovu Uzvišenom Gospodaru:”

“Allâhumme, megfiruke evse’u min zunubi ve rahmetuke erdžâ ‘indi min ‘ameli.”

Značenje:

“Allahu, Tvoj oprost je veći od mojih grijeha, a Tvoja milost veća i korisnija od mog djela.”

Čovjek prouči ponovo dovu. Muhammed, a.s., mu reče: ” -Prouči ponovo!”

I čovjek je ponovo i ponovo učio, a onda  mu Resulallah, a.s., reče: ” -Ustani, Allah te je spasio, oprostio ti tvoje grjehe!”

Prijatelju! Šta mislis o ovom događaju? Da li si uezo pouku iz njega? Možeš li ovo zeti kao recept za svoje grijeha? I ti mimas grijeha, zar ne, čini ti se da si uništen zbog njih? Šta kažeš?…

Prijatelju! Ova Resulallahova, a.s., radosna vijest može i tebi da bude i bit će put spasa. Ja tako vjerujem i msilim.

Ono što je na tebi, što moraš da uradiš, jeste da se pokaješ za svoje grijehe, odustaneš od njihovog činjenja i puno puno, učiš ovu dovu, najmanje tri puta. To je savjet koji ti ja mogu dati.

Ćovjek treba sam da traži ljeka za svoju brigu. Kad nađe izlaz i rješenje, neka ga se čvrsto drži, pa će doći do lijeka.

Muhammed, a.s., u hadisu je rekao:

“Ummete moj! Hočete li da vam kažem o vašim bolestima i liječenju? Vaša bolest – to su vaši grjesi, a izlječenje je vaša molba Allahu, dž.š., da vam oprosti.”

Da, prijatelju! Naše bolesti i naše brige su naši grjesi. Liječimo ih tako što učimo dove za oprost.

Knjiga: Dove i Njihovi Fadileti // Autor: Jusuf Tavasli

Prečo by mal človek platiť za lieky a ochudobňovať seba i štát, keď existujú oveľa lacnejšie a účinnejšie spôsoby liečby? Okrem toho mnohé lieky ponúkané farmakologickým priemyslom majú často nepriaznivé vedľajšie účinky, ktoré spôsobujú ďalšie ochorenia. „Liečba“ farmaceutickými produktmi, ktorá by sa dala nazvať v mnohých prípadoch skôr potláčaním dôsledkov choroby ako liečbou, je u mnohých chorôb neúčinná, alebo dokonca spôsobuje závislosť… A pritom existuje možnosť lacnej a účinnej liečby bez vedľajších účinkov. Hovoríme o MMS, alebo dnes už skôr o MMS1 a MMS2 (o MMS2 sa dočítate ďalej). MMS – „Miracle Mineral Supplement“, alebo „Zázračný minerálny doplnok“ v podstate nie je liek. MMS iba dodá telu účinnú látku, prostredníctvom ktorej imunitný systém zdolá v krátkej chvíli mnohé choroby. MMS vlastne nie je nič nové – je staré ako ľudstvo samo, lebo kyselinu chlórnu produkuje aj samotný imunitný systém ľudského tela ako najúčinnejší prostriedok na zbavenie sa opotrebovaných buniek a patogénov (baktérie, vírusy, pliesne a parazity). Jim Humble, ktorý MMS preparát vyvinul, ho prvý krát použil v Afrike pri liečení malárie. Imunitný systém posilnený MMS túto chorobu dokáže zlikvidovať v priebehu 4 – 10 hodín! A takéto vyliečenie stojí iba 5 centov. Proti akým chorobám je MMS účinné Na rýchle infekcie ako chrípka či rôzne zápaly účinkuje MMS takmer okamžite. MMS dokáže vyliečiť aj vtáčiu či prasačiu chrípku (POZOR, nie choroby vzniknuté z naočkovania vakcíny obsahujúcej okrem iných nebezpečných látok i nanočastice!) U dlhodobých chorôb dochádza k podstatnému zlepšeniu už v priebehu prvých dní užívania MMS, a mnohé „nevyliečiteľné“ choroby dokáže vyliečiť v priebehu 3 týždňov. Pomocou MMS je možné liečiť choroby ako: rakovina, malária, leukémia, astma, cukrovka, skleróza multiplex, AIDS, hepatitída (zápal pečene), suchoty, zápal pľúc, herpes (opar), zápal slepého čreva, reumatické zápaly, ďalej zlepšuje krvný obeh a umožňuje vyliečiť viac ako 90% známych ochorení. MMS znižuje tvorbu kŕčových žíl, normalizuje rytmus srdca, odstraňuje lupiny, zjemňuje pleť, a podľa toho, čo povedal Jim Humble a odborníci skúmajúci účinky MMS, môže predĺžiť ľudský život až o 20 rokov. MSS2 je vhodné na vyliečenie všetkých chorôb, ktoré lieči aj MMS1. U ťažkých chorôb sa však osvedčila kombinácia MMS1 a MMS2, pomocou ktorej sa podarili vyliečiť aj tie najťažšie prípady nakazenia HIV vírusom a úžasné výsledky sú aj pri liečbe rakoviny. Čo je MMS MMS1 je jednoduchý preparát z chlórnanu sodného (NaClO2, angl. Sodium chlorite) a aktivátora kyseliny citrónovej (C6H8O7). Chlórnan sodný sa pridáva do zubných pást, ústnych vôd, roztokov na čistenie očných šošoviek, žuvačiek… alebo sa predáva vo forme tabliet na dezinfekciu vody pre kempárov a turistov. Oxid chloričitý vo forme plynu (ClO2, angl. Chlorine dioxide), ktorý aktivovaním chlórnanu sodného vzniká, je známy ako prostriedok používaný pri úprave vody, dezinfekcii v zdravotníctve a potravinárskom priemysle. Kyselinu citrónovú, ktorá sa nachádza najmä v citrusových plodoch a používa sa v domácnostiach a potravinárstve napríklad na prípravu nápojov a konzerváciu, určite poznáte. MMS2 je minerálna látka chlórnan vápenatý (Ca(ClO)2, angl. Calcium hypochlorite), ktorý sa používa na úpravu a dezinfekciu pitnej vody, ale i ošetrenie vody v plaveckých bazénoch. Chlórnan vápenatý sa po styku s vodou okamžite mení na kyselinu chlórnu, ktorá je práve tou účinnou obrannou látkou imunitného systému produkujúcou ióny ClO2. MMS2 nie je potrebné aktivovať kyselinou citrónovou a dokáže vyprodukovať viac oxidu chloričitého ako chlórnan sodný. Ako funguje MMS MMS likviduje patogény oxidáciou. Ión oxidu chloričitého pri styku s povrchom baktérie, vírusu či s infikovanej bunky okamžite doplní svoju elektrónovú väzbu z jej povrchu. Každý ión ClO2 môže odobrať z elektrónového obalu molekúl patogénov až 5 elektrónov, a tým preraziť otvor do ich bunečnej membrány. Pri použití MMS tak nehrozí problém ako u antibiotík, že pri dlhodobom pôsobení, počas ktorého sa antibiotiká snažia narušiť jadro patogénu, by mohli tieto nájsť účinný spôsob obrany a stať sa proti antibiotiku odolné. MMS narúša patogény okamžite pri prvom styku, teda si nemajú ako vytvoriť obranu. MMS je účinné už pri nízkych koncentráciách. Pozostatkom chemickej reakcie v tele je chlorid sodný (NaCl, kuchynská soľ) a kyslík, ktorý sa stane súčasťou vody alebo kysličníka uhličitého (to, čo vydychujeme). Teda u MMS nemajú z čoho vzniknúť žiadne vedľajšie účinky. Atómy rozpadnutých molekúl patogénov sú rozptýlené a budú z tela vylúčené. Zdravé bunky pritom MMS vôbec neohrozuje, lebo oxidačný potenciál (E°) molekúl oxidu chloričitého (0,95V) je nižší ako oxidačný potenciál kyslíka (1,3V), ktorý telu neškodí. Všetko zdravé a silné teda zostáva uchránené a MMS ničí iba baktérie, vírusy, pliesne, parazity… teda všetko nezdravé. Napriek tomu, že oxid chloričitý je jedným z najslabších oxidantov, je vďaka jeho schopnosti prijať do svojej molekulovej väzby až 5 elektrónov najúčinnejším známym ničiteľom patogénov. V porovnaní s ním silné oxidanty, ako napríklad ozón (2,07V) alebo peroxid vodíka (1,78V) dokážu prijať do svojej molekuly iba 2 elektróny. Napriek tomu, že okrem patogénov zabíjajú aj zdravé bunky a poškodzujú tkanivá, používajú sa v zdravotníctve dokonca aj intraverózne (vnútrožilne). Poznámka: Oxid chloričitý je niečo úplne iné ako chlór. Pokiaľ oxid chloričitý rozptýli oxidáciou molekuly patogénov na jednotlivé atómy, chlór vytvára spolu s molekulami patogénov nové, často karciogénne alebo jedovaté zlúčeniny, ktoré môžu byť pre ľudský organizmus nebezpečnejšie ako patogény, ktoré zničí. Prečo treba použiť MMS, keď si ho telo dokáže vyrobiť samo? Imunitný systém ľudského tela je stavaný na ochranu tela v normálnych životných podmienkach, nie na boj proti chorobám dnešnej hektickej doby. Stres, chemikálie v potravinách i v ovzduší, ale hlavne bezduchý konzumný život a bezcitnosť zatemňuje ľudského ducha a otvára bránu chorobám, ktoré by inak nikdy nemohli vzniknúť. Preto je na boj proti súčasným ochoreniam potrebné dodať telu väčšie množstvo obrannej látky, ako si dokáže imunitný systém sám vyrobiť. Bežne kyselinu chlórnu vylučujú biele krvinky, konkrétne neutrofilné granulocyty, a dokážu tak zničiť jednotlivé infekcie v priebehu milisekúnd. Pri použití MMS je oxid chloričitý roznášaný rovnako ako kyslík červenými krvinkami. Ako sa dá MMS užívať Orálne (piť) ako tekutina Do suchého pohára sa kvapne pripravený roztok chlórnanu sodného a 5 násobné množstvo aktivátoru – čerstvej citrónovej šťavy alebo 10% kyseliny citrónovej. Roztok sa premieša krúživým pohybom pohára a nechá 3 minúty stáť. Pohár sa potom doleje 1 – 2 dl vody alebo ovocnej šťavy. Ovocná šťava by nemala byť citrusová alebo s obsahom kyseliny askorbovej E300, lebo vitamín C znižuje účinnosť roztoku. Vhodná je napríklad čistá jablková alebo šťava hroznová. Ak necháte MMS1 aktivovať trochu dlhšie (do 10 minút), alebo vypijete pohár doliaty vodou či šťavou neskôr (do hodiny), nemá to zásadný vplyv na účinnosť. Množstvo dávky MMS1 sa líši podľa choroby, ale platí zásada, že treba začať vždy iba s jednou kvapkou MMS1 (+ 5 kvapiek aktivátoru) a dávku postupne po kvapke zvyšovať. U detí alebo veľmi chorých ľudí je dobré začať iba s polovičnou alebo štvrtinovou dávkou. Ak ste alergický na kyselinu citrónovú, je možné použiť na aktiváciu aj ocot (rovnaký počet kvapiek ako pri použití kyseliny citrónovej). Kvapkadlo strednej veľkosti sa dá zohnať v lekárni. Každý uvoľnený ión oxidu uhličitého vydrží v tele najviac dve hodiny a jeho produkcia z aktivovaného MMS1 sa postupne znižuje, a po 12 hodinách úplne skončí. Preto je vhodné užívať MMS aspoň dvakrát denne. Počet užívaných kvapiek je dobré postupne zvyšovať až na 15 kvapiek dvakrát denne, v niektorých vážnych prípadoch i viac. Ak choroba neustupuje, znamená to, že neužívate dostatok MMS. U mnohých chorôb však bude stačiť dvakrát denne 6 kvapiek MMS1 (aktivovaných 30 kvapkami kyseliny citrónovej). Ak však chcete dosiahnuť úplne čistý stav bez patogénnych organizmov a ťažkých kovov v tele, je ideálne počas 7 dní užívať denne dávku 30 kvapiek MMS. Potom môžete MMS znížiť na 6 kvapiek 2 krát týždenne, prípadne, ak ste odstránili duchovnú príčinu vzniku choroby a ste zdravý, môžete MMS úplne vysadiť. V užívaní MMS treba dbať na to, aby liečenie neprebiehalo príliš rýchlo, lebo telo potrebuje čas na vyplavenie jedov vyprodukovaných patogénmi a ich pozostatkov. Ako poznáte, že užívate viac MMS, ako je prečisťovacia schopnosť vášho organizmu? Telo začne vyplavovať zbytky patogénov radikálne a dostanete krátkodobo hnačku alebo budete zvracať. Nie je to síce nebezpečné, ale ani žiadúce. Vynechajte MMS na jeden deň a pokračujte so zníženou dávkou. Každý organizmus je v inom stave, a musíte preto sami nájsť množstvo MMS, ktoré bude pre vás vhodné. Pamätajte, že nevoľnosť sa môže dostaviť vždy iba keď MMS hubí viac baktérií a vírusov, ako zvláda váš vylučovací systém odstrániť z organizmu. Preto sa neponáhľajte. Počkajte, až sa odplaví časť toxínov z vášho tela a zosilnie váš imunitný systém, a až potom zvýšte dávku, aby ste odstránili vážnejšie choroby. Ďaleko účinnejšie je užívať viac malých dávok niekoľko krát denne, ako dve väčšie dávky. Menej je niekedy viac. Pri 6 dávkach po 5 kvapiek počas dňa dosiahnete to isté množstvo, ako pri dvoch veľkých dávkach po 15 kvapiek. Precitlivelejší ľudia sa tak zbavia i problému spôsobeného chuťou a vôňou MMS. Tá sa dá inak sčasti eliminovať použitím ovocnej šťavy, alebo úplne odstrániť užívaním MMS v kapsuliach. Menšiu nevoľnosť inak pomôže odstrániť vypitie pohára vody, alebo pitie MMS hodinu po jedle, keď nie je žalúdok plný. Väčšiu nevoľnosť môžete utíšiť užitím vitamínu C, ktorý MMS neutralizuje. Každá choroba vyžaduje pre účinnú liečbu trochu iné množstvá a časy užívania MMS. Napríklad pri akútnych ochoreniach sa doporučuje užívať MMS každú hodinu počas 12 hodín. Jednotlivé osvedčené protokoly pre rôzne choroby nájdete na internetových stránkach Jima Humbleho jimhumble.biz. Ak sa však budete riadiť tým, ako bude reagovať vaše telo a budete sledovať ako sa cítite, budete si môcť uspôsobiť užívanie MMS ideálne svojim momentálnym potrebám, čomu sa žiadny univerzálny protokol nevyrovná. Ak neviete anglicky, môžeme pre vás protokol pre konkrétnu chorobu preložiť. Napíšte nám na redakcia@poznanie.sk. Orálne v želatínových tobolkách (kapsulách) MMS1 sa pre užívanie v tobolkách pripravuje rovnako, ako keď sa pije, ale roztok chloritanu sodného sa kvapne priamo do kapsule a aktivuje sa rovnakým počtom kvapiek 50% kyseliny citrónovej (50% aktivátor vyrobíte zmiešaním rovnakého počtu zarovnaných lyžíc kyseliny citrónovej a vody). Ak chcete užiť väčšie množstvo, použite dve kapsule. Prázdne gélové kapsule (ideálna je veľkosť 0) sa dajú zohnať/objednať v lekárňach alebo priamo na slovenskej stránke, kde MMS predávajú: e-mms.sk Vo väčšom množstve sa dajú želatínové tobolky kúpiť tu (1000 ks za necelých 10 eur). Núdzovo si môžete kúpiť kapsule napr. s vitamínom C a vyprázdniť ich. Kúpele MMS je možné absorbovať aj priamo cez pokožku prostredníctvom kúpeľov. Výhodou je, že množstvo baktérií, ktoré sú na pokožke a pod jej povrchom, môže byť po zlikvidovaní vyplavených na povrch cez pokožku, a nemusíte tak zaťažovať organizmus ich vylučovaním krvou. Oxid chloričitý sa dostane kúpeľom aj do krvnej plazmy a svalovej hmoty. Kúpeľ je vhodný najmä pre tých, ktorí majú v tele príliš veľa patogénov a ich vylučovací systém nedokáže dostatočne rýchlo odplavovať pozostatky zničených patogénov, alebo pri kožných chorobách. Popri kúpeľoch je dobré súčasne pokračovať s užívaním MMS orálne (piť). U mnohých sa tým výrazne zvýši účinnosť liečby. MMS pre kúpeľ vytvoríte z 30 kvapiek Chlórnanu sodného a 2,5 čajovej lyžičky (150 kvapiek) citrónovej šťavy alebo kyseliny citrónovej, ktoré nakvapkáte do pohára. Obsah pohára krúživým pohybom zamiešajte, počkajte 3 minúty a vlejte do vane. Kúpeľ by mal trvať 20 – 30 minút. Na množstve vody veľmi nezáleží – množstvo vytvoreného ClO2 plynu sa tým nezmení. Do vane však nepridávajte šampón, mydlo, parfémy… a ani detské hračky. MMS nechajte pôsobiť na celé telo i vlasy. V polovici kúpeľa je dobré pridať horúcu vodu, aby bola teplota kúpeľa dostatočná. Teplá voda otvára póry pokožky a umožňuje MMS lepšie preniknúť do svalovej hmoty. Pokiaľ máte na pokožke otvorené rany, znížte dávku MMS na 20 kvapiek Chlórnanu sodného a 100 kvapiek (1,5 čajovej lyžičky) kyseliny citrónovej. Aplikovanie MMS1 rozprašovačom MMS ako sprej je vhodné použiť na popáleniny, rany, pohmoždeniny, ekzémy, infekcie, vyrážky, akné, vredy, psoriázu, rakovinu kože, pliesne na nohách a mnohé ďalšie kožné ochorenia. Na prípravu MMS na popáleniny nepoužívajte aktivátor (kyselinu citrónovú), ale iba čistý 28% roztok chlórnanu sodného. Popáleniny sa zahoja vďaka šetrnej dezinfekcii a neutralizovaniu kyslosti v okolí rán za 1/4 normálneho času hojenia. Ak nemáte rozprašovač (prázdny rozprašovač tvoriaci jemnú hmlu sa dá kúpiť v lekárni), môžete naliať MMS priamo na ranu a nechať pôsobiť 1 – 5 minút. Potom treba bezpodmienečne MMS spláchnuť z rany vodou. MMS ako sprej je možné použiť aj pri spálení slnkom. Používajte s odstupom jednej hodiny, až kým bolesť nezmizne. Zvyčajne by mala ustúpiť po dvoch použitiach. Pokožku vždy po aplikovaní MMS opláchnite vodou. Pri kožných chorobách zmiešajte 20 kvapiek Chlórnanu sodného so 100 kvapkami ( 1,5 čajovej lyžičky) kyseliny citrónovej, krúživým pohybom premiešajte, nechajte stáť 3 minúty, dolejte pohár do polovice a vlejte do fľaše rozprašovača. Takto pripravený sprej môžete používať počas troch dní, potom je treba pripraviť nový roztok. Po nastriekaní na pokožku nechajte roztok vyschnúť, dosiahnete tak plný účinok. Pokiaľ by bol roztok pre vás stále silný, zrieďte ho vodou tak, aby ste dosiahli pre seba vhodnú koncentráciu. MMS pri liečbe poranení na rozdiel od dezinfekčných prostriedkov, ako sú alkohol, peroxid vodíka či jód, nenarušuje tkanivo či zdravé bunky, a umožní vyliečiť ranu rýchlejšie a šetrnejšie. Ako ďalšie radikálnejšie spôsoby môže byť MMS privedené do tela klystírom alebo aj intraverózne (vyžaduje skúseného doktora alebo sestru). V oboch prípadoch sa používa Chlórnan sodný aktivovaný kyselinou citrónovou ako zvyčajne v pomere 1:5. Užívanie MMS2 MMS2 sa užíva v želatínových tobolkách veľkosti nula naplnených práškom. Pri užití kapsule je potrebné vypiť dva poháre vody. Ak si telo bude neskôr pýtať ďalší pohár, neváhajte mu ho poskytnúť. Pri užívaní MMS2 každé dve hodiny stačí použiť na ďalšie užitie už len jeden pohár vody. MMS2 neovplyvňuje užívanie iných liekov, a ani lieky neovplyvňujú účinnosť MMS2. Kde sa dá zohnať Chlórnan sodný (MMS1) a Chlórnan vápenatý (MMS2) MMS1: Chlórnan sodný (NaClO2, angl. Chlorine Dioxide) môžete dostať v predajniach so zdravotníckymi potrebami, prípadne u distribútorov MMS. Chlórnan sodný sa predáva v podobe vločiek alebo granúl zvyčajne v koncentrácii 80% (zvyšok tvorí najmä kuchynská soľ a iné stabilizačné zložky). 28% roztok MMS teda obsahuje v skutočnosti 22.4% chlórnanu sodného. 28% roztok MMS1 sa pripravuje vsypaním 7 dielov chlórnanu sodného do 18 dielov destilovanej vody (pomer 28 ku 72). Nikdy sa nesmie liať voda do chlórnanu sodného, ale vždy iba chlórnan sodný do destilovanej vody. Na vytvorenie roztoku sa musí použiť nekovová nádoba a destilovaná voda by mala mať teplotu 40 – 60 stupňov. Roztok sa nechá stáť niekoľko hodín a po odstránení minerálov usadených na povrchu a na dne nádoby sa môže plniť do fliaš. Tie sa dajú skladovať na chladnom tmavom mieste i niekoľko rokov. Pokiaľ si budete chcieť pripraviť roztok chlórnanu sodného pre vlastné použitie sami, nerobte tak, pokiaľ si neprečítate inštrukcie o bezpečnosti práce s chlórnanom sodným. Je zaradený medzi žieraviny a je v určitých podmienkach výbušný. Aktivátor pre MMS1: Kyselina citrónová sa dá kúpiť v potravinách. 10% roztok aktivátora vyrobíte zmiešaním jedného dielu potravinárskej kyseliny citrónovej a 9 dielov vody (napr. 1 zarovnaná lyžica kyseliny citrónovej a 9 lyžíc vody). MMS2: Chlórnan vápenatý (angl. calcium hypochlorite, Ca(ClO)2) sa používa pri čistení vody v bazénoch určených na plávanie a predáva sa v obchodoch s prípravkami na čistenie bazénov ako rýchly čistič vody pod názvom „Chlór šok“ asi najmenej v 1 kg balení (dávka na vyliečenie menšej dediny) pod rôznymi výrobnými značkami a obsahuje od 45% do 100% chlórnanu vápenatého (Aquabela 95%, Laguna „modrý šíp“ 99%). Musí tam byť ale napísané, že obsahuje ako hlavnú látku chlórnan vápenatý. Jim Humble otestoval na sebe počas niekoľkých rokov všetky koncentrácie a každá fungovala. Na svojich webstránkach píše, že nie je problém, ak tieto prípravky obsahujú aj iné látky, lebo sú určené na použitie v plaveckých bazénoch, a teda nie sú jedovaté. Mnohé z nich sa používajú priamo v potravinách alebo v potravinárskom priemysle. Na záver Nezabúdajte prosím, že vyliečenie je darom, ktorý človeku pomáha postaviť sa na nohy a zosilnieť, aby mohol kráčať životom správne. Ak takto získané zdravie zneužijete, bolo by vám lepšie trpieť pod bremenom choroby, a snáď pod ním ešte vnútorne dozrieť a vyzdravieť na duchu. zdroj: http://www.poznanie.sk/

Kad god se razbolim, što je vrlo retko, setim se moje koleginice Teodore. Ja cu se sada možda ponoviti sa postom, ali moram opet da je spomenem.

Naime, nas dve smo, nekada, radile u istoj firmi. Obe bile mlade. Onda su nam se putevi razišli i nisam je srela do proletos. Sa svim slučano i jako smo se obradovale jedna drugoj.

Osim formalnosti, ono, kao, kako si, dobro, sam, kako si ti, kreće priča:

- Ja: Pa, Teodora jesi li se udala, imaš li dece?
- Bila sam udata, ali mi je muž umro pre 5-6 godina i, sva sreća, nismo imali dece.
- Kako, izvini, sva sreća?
- Pa, tako, ziveli smo zajedno u ono nesrećno vreme. Otvorili našu štamparijicu, naravno, pojeli nas veliki, mi se zadužili, radili šta smo stigli, samo da se prehranimo. A jako smo se voleli. Onda se on jako razboleo, i otputovao, na onaj svet.

Zaboravih da napomenem, Teodora mi sve ovo, prethodno, i ovo što ću napisati, priča, smireno i sa osmehom na licu, kao da se to sve desilo nekom drugom.

- Ti si sada sama?
- An, ne, živim sa majkom, jer je tata, isto, umro pre par godina, a mama je dementna, ne priča, samo leži i ima napade besa, ili šta već, nemam pojma. Menjam joj pelene.
- A jel imaš brata ili sestru?
- Imam sestru, koja živi isto sa nama. Znaš, ona ima Daunov sindrom.
- Koliko ima godina Teodora?
- Ima 40 godina.
- A jel ona može da ti pomogne oko mame?
- Pa može, ali samo ako joj ja pokažem sta treba da uradi, onda to i uradi.
- Pa sta radi ceo dan?
- Voli da piše. Kupujem joj sveske i ona tu po ceo dan piše crtice. Uveče joj upalim Pink, voli narodnjake i onda je vesela i sve cupka i diže ruke. Onda se i ja s njom smejem.
- O bože Teodora, pa imaš li ti vremena malo za sebe?

Imam, sada sam angažovala jednu zenu da bude sa njih dve svako pre podne dva sata, da ja mogu da obavim lekara.

- Kakvog lekara, za koga?

- Znaš, u decembru su mi pronašli na dojci kvržicu, izvadili je, kažu kancerogena, pa čekam da me pozovu na zračenje!

Ja u zabezeku, ne mogu da verujem da je tako mirna, realna i pomirena sa svim što joj se dešava. Ali, samo taj mir, kako je njega stekla?

Pitam je, ne mogavši više da izdržim: Teodora, priznaj mi, da li si na lakšim ili težim drogama?

Kad je ona stala da se smeje, da crkne od smeha. Nemoguće!

- Ma nisam, veruj mi, ja sam se pomirila sa situacijom, pa one su mi sve što imam i ništa mi nije teško da uradim za njih!

- Verujem ti, ali sada si i ti bolesna!

- Ma, ja ću se izlečiti, videćeš!

Rastasmo se i počele da se dopisujemo sms.

Na sledećoj kontroli, ipak su morali da joj amputiraju dojku i izvade par limfnih čvorića ispod pazuha, pa, kada se oporavi, ide na zračenja.

Sretosmo se ponovo, ona u majici i vidi se prazno mesto. Kažem joj da se primeti, na šta ona, sa smehom, konstatuje, da mora dodati još vate u brus.

Smislim ja kako da joj od nekih mojih naramenica, koje su napravljene od filca, napravim “pomagalo”, što i učinih i poslah joj poruku da imam za nju malo iznenadjenje i da dodje do radnje.

Došla je i jaaaako se iznenadila i beskrajno mi se zahvalila.

Srele smo se ponovo, kada sam ja vadila zdravstvenu knjižicu (grrr). Tada je ona išla da podnese zahtev za protezu. Kaže, krenula je na hemoterapiju i super se oseća. Neverovatna žena.

Onda se nismo čule do pre desetak dana. Malo sam se zabrinula, pa sam joj napisala poruku. Odgovorila mi je da je bila sa sestrom i prijateljicom na moru u Crnoj gori a mamu je čuvala neka treća osoba. Mama je bez promene, a ona se oporavlja od hemo terapije. Odlično se oseca i jako joj je prijalo more u septembru. Razmišlja da to sve ponovi i sledeće godine.

Pitala me je da li sam postala baka i kako su moje ćerke! Nije ništa zaboravila u vezi samnom. Divna jedna žena.

I sta reći na ovo sve? Kako postati Teodora?

Od davnina ribari pokušavaju ustanoviti vezu između mjesečevih mijena i prehrambene aktivnosti riba. Posljednja istraživanja i promatranja u tom pogledu potvrđuju da je najbolji period za ribolov oko mladog Mjeseca (3-4 dana prije i za vrijeme 4-5 dana poslije), dok je najnepovoljnije razdoblje za vrijeme punog mjeseca jer se ribe tada hrane noću. Taj je fenomen još izraženiji po vedrom vremenu kada mjesečina obasjava nebo. Oko prve i zadnje četvrti, ribe ponovno grizu danju…

Zašto je voda u dubinama i na dnu hladnija od vode na površini? Podsjetimo se lekcije iz fizike: voda je bezbojna i bezmirisna tekućina čija je gustina 1 (1 kg po litri).

Ta je gustina maksimalna i mjeri se na 4°C. Drugim riječima, litra vode na 4°C teža je od litre vode na 20°C! A da stvari budu još složenije, vode različitih temperatura se ne miješaju, stoga što je voda toplija, gustoća joj je manja. Tako npr. na ribnjacima sunce grije površinu stoga je najtopliji sloj vode gornji sloj, dok se najhladniji sloj nalazi u blizini dna. Zimi je naravno situacija obrnuta, natopliji sloj vode je na dnu, a najhladniji na površini koja često biva smrznuta!

Među svim evropskim zemljama slatkovodni ribolov je najpopularniji u Skandinaviji a posebno u Norveškoj gdje je 50% odraslog stanovništva aktivno u ovoj sferi.

Npr.  35% žena redovno lovi ribu u Norveškoj, 27% u Finskoj, 20% u Švedskoj. Najveće zanimanje za ribolov u ovim zemljama pokazuju mladi od 15 do 19 godina.

Svake godine za vrijeme Božićnih i Novogodišnjih praznika, proda se više od 150 tona kavijara u svijetu. Izreka «sve što je rijetko skupo je» više je nego opravdana  jer cijena ovog “jestivog crnog zlata” prelazi 2000€ po kilogramu. Male su šanse da u budućnosti cijena padne jer je dvadesetak vrsta divlje kečige (najpoznatija je Beluga) koje žive u Kaspijskom moru, skoro izumrlo.

U jezeru Thingvellir na Islandu žive četiri vrste jezerske zlatovčice. To je jedini primjer na svijetu gdje u jednom te istom jezeru postoji tolika raznolikost iste vrste ribe. No, istovremeno je iz istog  jezera skoro nestala poznata pastrmka koja može dostići težinu i od 30 kg !

Na Antarktiku, 6,5 miliona hektara je stavljeno u ‘rezervat’ između otoka Heard et McDonalds da bi se zaštitile ugrožene vrste životinja poput velikog albatrosa, morskog slona i mnogih drugih.

 U posljednjih nekoliko godina, zbog nedovoljnih mjera opreza više stotina hiljada lososa pobjeglo je iz svjetskih ribouzgajališta, najviše u Norveškoj i Škotskoj, što predstavlja veliku opasnost za populaciju divljih lososa. Ne samo jer dolazi do stvaranja hibrida, već i jer te ribe prenose brojne bolesti. Podsjetimo da su dvije trećine divljih lososa izumrle u zadnjih 30 godina!

Zar sve ovo nije zabrinjavajuće?!

Nationally recognized expert, Kathleen M. Foley, MD, talks about the assessment and treatment of pain in cancer patients, as well as developing policies for pain and palliative care worldwide. Dr. Foley is an Attending Neurologist in the Pain and Palliative Care Service at Memorial Sloan Kettering Cancer Center, and the Society of Memorial Sloan-Kettering Cancer Chair. Series: “UCSD Moores Cancer Center Presents” [2/2008] [Health and Medicine] [Show ID: 13442]

I moja malenkost se makar ovim svojim postom, pridružuje akciji zeničke sekcije pokreta DOSTA!

…………………………………………………………….

Nakon nedavnih ekoloških incidenata koji su se desili u Zenici, a odnose se na zagađenje rijeke Bosne i pomor ribe, pokret Dosta iz Zenice je proveo akciju u kojoj su plakatima i grafitima ukazali na pogubnost događaja koji su se desili.

Ovom akcijom članovi pokreta Dosta pokušavaju da dopru do svijesti odgovornih zvaničnika i natjeraju ih da urade nešto po ovom pitanju.

Osim toga, aktivisti ove organizacije podsjećaju na predizborna obećanja koja je dao načelnik općine Zenica Husejin Smajlović, a koja se tiču nabavke filtera.

Strahujući za živote i zdravlje građana kao i svoje lično, u pokretu Dosta se nadaju da ce ovom akcijom izazvati reakciju nadležnih koja će za rezultat imati da se ovakvi incidenti više ne dogođaju, jer inače bi se Zenica mogla pretvoriti u Chernobyl, navode u pokretu.

Građani Zenice u potpunosti podržavaju zahtjeve pokrete Dosta, ali istovremeno negoduju zbog načina na koji se ukazuje na ovaj problem.

Naime, građanima Zenice se ne dopada to što aktivisti pokreta svoje poruke ispisuju na fasadama i na taj način uništavaju zajedničko dobro.

Ovo je onaj bolesnik koji kija i pun mu je nos. Pored ćerkinog malog psa i ovaj naš je podetinjio. Hambo nije trenutno tu, pa Tedi koristi priliku da se smesti u njegov krevet.

Danas treba da dobije 7. penicilin. On je jedan čudan pas, koji ne dozvoljava da mu se išta babra oko usta, što znači da ne moze da pije sirup Bisolvon, tj. nema mogućnosti da mu se šikne špricem u usta. Ujeda i špric. Kod nas je došao, iz legla, sav jadan, šantav i zagušen, isto ovako. Tada je imao ešerihiju koli u nosu. Lečili smo ga dva meseca. I ovo, sada, što mu se dešava je verovatno, posledica te iste bakterije.

Ali, ova bolest mu ne smeta da jede normalno. Jedino što malo duže traje, jer teško diše!

Dobar je i odmara se od Hamba. Spava po ceo dan, kao i svi mi, kada smo bolesni.

Noću spava sa mnom, pa se malo mučimo, ja na svoj način, jer ga čujem kako kijucka i liže njušku, a on na svoj, jer mu sve to jako smeta!

Valda ce ozdraviti do subote, kada mu se gazdarica vraća sa mora!

Ne pamtim da mi je i jedna nedelja bila tako baksuzna, kao protekla!

Znate i sami, kada vam u ponedeljak pocne ispadati svasta iz ruku, takva ce vam biti cela nedelja.

E, pa,  prvo sam upustila času, dok sam prala sudove. I ne samo da sam je upustila, nego mi je izletela, onako sapunjava,  iz ruku i tresnula na pločice.

Naravno, stakla na sve strane, a dobila sam i po nozi. Sva sreca, samo me je okrznulo. Ne mogu da vam opisem svoj bes, kada mi se tako nesto desi. Besna sam na sebe,  trapavu.

U utorak, opet u kuhinji, stavim šerpu na kuhinjski element da je napunim vodom, za supu, i odem, časkom,  da pogledam ko mi je pisao! To časkom je bilo dovoljno da prelije voda preko šerpe i počne da se razliva po kuhinjskom elementu i plocicama. E, ovo je ozbiljno! Pomislila sam da me je neko NAMERNO urekao,  pa zaboravljam tako vazne stvari!

E, onda je dosla sreda! Mislila sam da će ovaj dan proci bez baksuzluka, ali sam se prevarila.  Sve sto sam uzela u ruke, toga dana, morala sam dva puta da ponovim.

To znaci, da mi je sve ispadalo. Utikac od pegle, dvaput, utikac od fena – dvaput, kašika iz ladlice – dvaput, papuče – dvaput jednu. Pomislih da sam zamenila ruke u snu, ali djavola, sve stoji na istom mestu.

U cetvrtak, naš pas poce da se razboljeva. Smrcka jadan ceo dan, gleda nas tuzno i ocekuje pomoc, koju i dobija u vidu penicilina.  Istog dana, najavljen blogosastanak u Bg. Uh, srecna sam sto cu upoznati vecinu blogerki!

Petak, pas i dalje na injekcijama, nije mu bolje. Ne spava nocu, kao ni ja. Zajedno smo na krevetu i mazim ga, misleci da ce mu biti lakse. Varam se, guši se i tesko mu je.

Subota, treci penicilin, nije bolje i od sutra dobija jaci antibiotik. Otpada sastanak u Bg. Ovog puta NECU  upoznati moje drage prijatelje. Tuzna sam.

Subota po podne, ovo pisem, gledam u Tedija, koji me posmatra i ceka da legnem,  da mi se ubaci izmedju nogu u njegovu staru poziciju. Pospan je, a i ja zelim da zaspim i zamisljam druzenje, kojem necu danas prisustvovati.

Samo Želim da mi javite, kako je bilo! Pozdrav svima!

Simptom ovog virusnog obolenja slican je kao i kod SIDE, s tim sto se mnogo brze siri, cak i putem ljudskih izlucina, kao sto su znoj i pljuvacke.

Cini se da bolest napada imunitarni sistem, a pacijenti imaju simptome zamora, hronicne dijareje, otok zljezda. Posto nisu uvidjeni oblici virusa HIV, smatra se da je rec o novom virusu.

Sumnjivo je da do sad kinesko Ministarstvo Zdravlja ne priznaje da je u pitanju nova bolest, pa prema tome nije sprovedeno nikakvo istrazivanje. Nepoznat je tacan broj obolelih pa prema tome ni da li postoje smrtni slucajevi.

Ovih dana imam potrebu da pisem o Branetu. Ne mogu da upotrebim onu rec koju obicno svi upotrebljavaju za nekog ko je umro.

Pronasla sam nekoliko naših poslednjih pisama, zeleći da vam opišem kakav je on bio i kako je tekla nasa konverzacija:

26. mart 2009.

Ja:

Brate, tako sam se razbolela, kasljem ko magarcina, glava mi otpada, ne volim krevet ali me vuce! Idem da umrem! Pozdrav od seje!

31. mart

Brane: Ej, ako ces umirati, gledaj da to bude sledeceg vikenda da se ne izlazem dodatnom trosku. Vidis ti ovu recesiju! A kome ostavljas kamile?

(nabacivao mi nekog šugavog Libijca sa krdom kamila, i poslao mi njegovu sliku, pa sam mislila da cu pasti sa stolice od smeha)

31.mart

Ja:

Nece brate grom u koprive! Taman ja resila da odem na onaj svet i odjednom progledam i resim da nije vreme za umiranje. Tako zgodna, mlada, lepa, pa da umre. E, nećes smrče po unuče, kako je govorila moja prababa! Eto me zivahne a ti neces morati da se izlazes trosku za venac od prirodnog cveca. Ne bi se valda brukao sa vencem od veštaka? A kamile onom ko ih je i doveo! Ajd, vidimo se uskoro!

01. april

Brane:

Da ne bi mozda venac od prirodnog cveca? Vidis ti ovu skupocu! Nesto kontam, niko jos iz nase generacije iz familije nije mandrknuo, je li tako? Uf, a priblizava se! Da ne bude kao sa cigom: Rodilo mu se 15. dete, ali je ubrzo umrlo: Dosli da mu izjavljuju saucesće a on odgovara: Ma dobro je, samo neka je po redu!

1. april,    Ja:

Jao, bas je surovstina, ali mi smo svi poznati po crnjacima! A jel ti znas onaj vic kada je deda umirao u sobi i oseti miris strudle.  Dozivao je svoju babu, ali mu glas nije izlazio iz usta. Poslednjim atomima snage se dovukao do kuhinje i taman kada je pruzio ruku da uzme parce strudle, baba ga opali po ruci i rece: Ne brljaj, to su kolaci za tvoju sahranu! Eto, da znas, ako bude trebalo, ja cu ti napraviti strudlu, kad resis!

14. april

Brane:

Salje mi slike iz zavejane planine. On i neka njegova ekipa, a u grupi i jedna planinarka. Uvek sam se zezala a konto zenskaca u njegovom drustvu.

14. april Ja:

Cestitam mu rodjendan sa zakasnjem i opravdanjem:

Posto ti ne dajes na obicaje ni pet centi, iz tog razloga ti juce nisam cestitala rodjendan, pa cu zato danas  i ovako: Eto, neka ti bude srecan dana kada si se rodi, neka ti” sluzi ” zena i neka te sluze noge na pentranje, za doskoke, skijanje, motor, bordove, i naravno, motor i bicikl. Sve to ne bi moglo da te ne posluzi i zdravlje, uopste. Eto i to ti zelim, buraz, od srca! Ziveo ti meni jos toliko, pa posle neka riknjava ko hoce! Ziveli svi mi Gli…… (moje devojacko!)

(Medjutim, ovo pismo mi se vratilo pa cestitku nije ni dobio. Desavalo se to nekoliko puta, ne znam zasto. On me zezao da nisam dobru adresu napisala!)

28. april (poslednje njegovo pismo)

Pa gde si, u mene mi sestro! Dokopala se penzijetine pa se sada nema vremena za radnicku klasu? Sredi li papire i ostalo? Radis li jos uvek? Spremas li se na put oko sveta? Vidis kako to Ameri rade. Rintaju citav zivot pa kada odu u penziju krenu na put oko sveta pa onda jos i riknu na takvom putu, na radost naslednika. Dakle, samo nemoj predaleko!

28. april 2009.

Moj odgovor:

 Sta jel sam sredila papire? Uzivam u penzijetini, trosim pare, i zabole me za sve ostalo. Kupila karte za tri karte oko sveta. I avion i brod i brzi voz!Pakujem se vec danima. Nosim sa sobom i papire od stana, to za svaki slucaj, da nemaju naslednici cemu da se raduju! A ti?

Odgovor na ovo pismo ne dobih, niti ijedno posle. Napisah onaj post TRAZIM BRATA i svaki dan se kajem sto sam to uradila. Sve sam pomislila da ce ga on procitati i nasmejati se slatko, ali, na zalost, nije stigao, zato sto je imao stravicnu guzvu na poslu. Bar mislim da je tako. Sada, kada ga vise nema, bolje da ga izbrisem, jer nema svrhe!

Sve sam uradila da bismo se zezali!

Takav je on bio. Imali smo neki nas filing i razumeli se! Hvala ti Braco na tome!

Nece biti strudle, jer ovo nikada ne bi bio njegov izbor! Onaj koji je izabrao da njega otera na onaj svet, slobodno sada seta na ovom svetu,  ni osvrnuo se nije, a moj je brat tamo negde, medju andjelima.  (Ova osuda treceg lica je rezultat mnogobrojnih svedoka.)

Slava ti Braco, moj!

Depresija (ili “klinička depresija” spada u skupinu poremećaja karakteriziranih kao poremećaji raspoloženja (unipolarni poremećaj). To je teško psiho-fizičko stanje praćeno raznim nuspojavama i popratnim efektima. Depresivno raspoloženje karakterizira povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, opsjednutost crnim mislima, usporeni misaoni tijek, beznadnost i bespomoćnost.

http://anksioznost123.blog.hr

http://psihijatrija.forumhr.com

Podjela

Postoje tri glavne vrste depresije:
- Početna laka depresija
- Srednja prolazna depresija
- Teško depresivno stanje

Simptomi

• promjene raspoloženja tijekom dana. Često je stanje teže jutrom, a raspoloženje se popravlja kako dan napreduje. Ipak, način promjene raspoloženja može biti potpuno obrnut.
• poremećen san, često s ustajanjem vrlo rano ujutro, i nemogućnost nastavljanja normalnog sna. To se često događa zbog brojnih misli koje “zuje” kroz glavu
• opće usporavanje misaonog tijeka, ali i govora i tjelesnih kretnji
• osjećaj tjeskobe
• manjak energije
• nesposobnost uživanja u stvarima
• manjak koncentracije
• osjećaj zaboravljivosti
• negativne misli o budućnosti
• osjećaj krivice
• okrivljavanje sebe i niska razina samopouzdanja
• osjećaj beznađa
• preokupiranost bolestima
• gubitak apetita kao rezultat gubitka težine
• smanjena želja za seksom

Epidemiologija

Broj muškaraca kod kojih će se razviti i biti dijagnosticirana depresija tijekom života iznosi 7% do 12% od ukupne muške populacije. Kod žena je taj broj nešto veći i iznosi od 20% do 25%.

ŠTO JE DEPRESIJA?

Samo ime depresija dolazi od latinske riječi i znači potištenost. Kada liječnici govore o depresiji, misle na niz srodnih psihofizičkih stanja koje karakteriziraju poremećaji raspoloženja, tj. afektivni poremećaji. Oni se prepoznaju kao sniženo raspoloženje, negativni osjećaji te crne misli. Prate ih i tjelesni simptomi poput umora, iscrpljenosti te poremećaja sna i apetita. Čini se kako je neupućenost goleme većine stanovništva koja je “izvan medicine”, glavni krivac što je “neformalna” upotreba riječi depresija postala “in”. Tako svako malo netko na poslu, u tramvaju ili čak u krugu obitelji izjavi da je u “depri”. Srećom, obično se radi samo o lakšem, prolaznom padu raspoloženja. Problem je što ta učestala i olaka upotreba riječi depresija “zavede” mnoge zdrave ljude pa često ne shvaćaju ozbiljno ni (pravog) bolesnika u svojoj sredini, onog kojemu treba pomoć jer je u (pravoj) depresiji.

Tko obolijeva od depresije?

Podaci govore da trenutno od depresije boluje 3 do 4 posto stanovništva industrijski razvijenih zemalja. Zasad se čini da su žene ugroženije od muškaraca, jer se kod njih depresija dijagnosticira dva do tri puta češće nego kod “jačeg spola”. No te brojke mogu biti i posljedica činjenice da muškarci zbog stida rjeđe traže liječničku pomoć.
Trenutno u Hrvatskoj od nekog oblika depresivnog poremećaja pati najmanje između 100.000 i 200.000 osoba, a svaki peti Hrvat doživjet će barem jednu depresivnu epizodu u životu.
Svjetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2010. već 30 posto ljudi trpjeti od depresivnog poremećaja, a da će 2020. ta bolest biti drugi najčešći uzrok smrtnosti u svijetu (zbog samoubojstva ili sekundarnih bolesti koje depresija izaziva). Prema podacima oko 15 posto najtežih depresivaca, koji su liječeni u bolnici, sami okončaju život zbog velike patnje. Smatra se da više od dvije trećine samoubojstava počine bolesnici koji su u teškoj depresiji.

Što uzrokuje depresiju?

Iako su neki simptomi bolesti vezani uz psihu, moderna medicina depresiju smatra tjelesnom bolešću. Radi se o bolesti središnjeg živčanog sustava u čiji su nastanak “presudno upleteni” fiziološki i živčani čimbenici. Bolest se pojavljuje kada u dijelu mozga zaduženom za raspoloženje dođe do “kvara”. Pri tome se pod raspoloženjem podrazumijeva cijeli raspon osjećaja, na čijem dnu se nalazi duboka depresija, u sredini je ravnodušnost, a vrh zauzima euforija. Stoga depresija nije neopipljiva, nematerijalna bolest “u mislima” bolesnika, nego vidljiva promjena u živčanim stanicama i kemijskim procesima u mozgu.
Najčešće bolesti vode vanjski čimbenici, kao što su pretrpljeni stres, nepravilna prehrana, manjak svjetla, slaba tjelesna aktivnost, alkohol te neki lijekovi i narkotici. Pokazalo se da neke osobe imaju urođenu sklonost (predispoziciju) depresiji, koja se genetski prenosi. Tako osobe s urođenim “kvarom” na živčanom sustavu mogu oboljeti i od malog životnog udarca, pa čak i bez njega, dok oni s prirodno snažnim živčanim sustavom mogu odoljeti i vrlo teškim udarcima.
Biološka psihijatrija stoga govori o depresivnoj građi, koja je zapisana u genetskom kodu a označava osobitu sklonost razvijanja depresivnoga poremećaja.. Pojednostavljeno, mozak se ponaša kao elektro-kemijski sustav koji se sastoji od stotina milijardi živčanih stanica. Te se stanice “kupaju” u stotinama kemijskih tvari, pri čemu svaka živčana stanica i kemijska tvar imaju određeni zadatak. Kada neke tvari nema dovoljno ili ako su živčane stanice odumrle, dijelovi mozga mogu ostati “izvan funkcije”.
Pojava depresije povezana je sa smanjenom aktivnošću nekih moždanih hormona u tvarima zvanim neuroprijenosnici (neurotransmiteri). Njih živčane stanice (neuroni) koriste za međusobnu komunikaciju, odnosno prijenos impulsa preko sinapse, tj. sićušne pukotine koja razdvaja živčane stanice. Neki od neuroprijenosnika, poput serotonina, noradrenalina i dopamina imaju prirodnu antidepresivnu funkciju, koju ne mogu provoditi ako se njihova razina u mozgu smanji.
Drugi bitan čimbenik za nastanak depresije je poremećeni stresni mehanizam, odnosno prekomjerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola i CRH-a. Zna se da više od polovice depresivnih bolesnika ima povećanu količinu hormona kortizola, koji uništava moždane stanice i remeti kemiju mozga.

Simptomi depresije

Depresija se može prepoznati po nizu simptoma, a svaki se bolesnik jačinom i vrstom simptoma razlikuje od drugoga. No hirovitost simptoma dolazi do izražaja i kod istog depresivca, pa s vremenom može patiti od različitih simptoma i koji su raznih jačina.

Najčešći simptomi depresije su:
- potištenost, turobno raspoloženje, navala crnih misli i sjećanja;
- intenzivna tuga, samosažaljenje, napadaji plača;
- osjetljivost, ranjivost, razdražljivost (“sve me smeta”);
- strah, tjeskoba, zabrinutost, strepnja (“nešto strašno će se dogoditi”);
- pesimizam, beznađe i bespomoćnost (“nema mi spasa”, “nikad mi neće biti bolje”);
- osjećaj bezvrijednosti, krivnje i suvišnosti (“nitko me ne voli”, “nitko me ne treba”);
- osamljenost, osjećaj nepripadanja ili nezaštićenosti (“potpuno sam sam na svijetu”);
- nesposobnost uživanja u ranije ugodnim stvarima ili aktivnostima (“ništa me ne veseli”);
- bezvoljnost, letargija (“ništa mi se ne da”);
- oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja;
- umor, iscrpljenost, manjak energije;
- značajno smanjen ili povećan apetit;
- nesanica ili prevelika potreba za snom;
- tjelesni bolovi koji nemaju tjelesne uzroke;
- želja za smrću ili planiranje samoubojstva (“ne mogu više izdržati”, “bolje da me nema”).

Čega se treba čuvati

Depresivne simptome uzrokuju kemijski i živčani poremećaji u mozgu, no u njihovom izazivanju sudjeluju brojni čimbenici:
- stresni događaj (trauma) – smrt ili bolest bliske osobe, razvod, raskid ljubavne veze ili prisnog prijateljstva, gubitak posla, selidba, teška ozljeda, dijagnoza teške bolesti, izloženost nasilju, uhićenje, suđenje, osuda na zatvor, katastrofa poput potresa ili požara itd.;
- kronična izloženost stresu – stres na poslu, u školi ili u obitelji, loši međuljudski odnosi, slab društveni život;
- manjak svjetla;
- neki lijekovi – kontraceptivna sredstva, steroidi, rezerpin, sedativi;
- alkohol ili droge;
- alergije;
- nepravilna prehrana – siromašna složenim ugljikohidratima i nezasićenim masnim kiselinama;
- prethodne bolesti – poremećaj rada štitnjače, dijabetes, moždani udar itd.;
- genetska sklonost – urođena slabost živčanog i hormonskog sustava, nepravilnosti u građi mozga.

Iza fasade paničnog poremećaja kriju se osobe koje svemu u životu prilaze sa strahom i zabrinutošću, socijalno su nesigurne i stalno sumnjaju u svoje sposobnosti

http://anksioznost123.blog.hr

http://psihijatrija.forumhr.com

Priča Marine K. slična je priči mnogih ljudi koji su oboljeli od paničnog poremećaja. U prošlosti se točna dijagnoza paničnog poremećaja rijetko postavljala, već se tražila tjelesna bolest. Bolesnici su često dolazili s hrpom nalaza, najčešće štitnjače i srca, a prava dijagnoza je izmicala. A odgođeno i nepotpuno liječenje paničnog poremećaja može dovesti do kronificiranja i razvoja depresije. U teškim slučajevima, bolesnici su potpuno nesposobni za samostalan život.
Srećom, danas je situacija drukčija. Panični poremećaj je definirano stanje i na njega se misli pri svakom stanju u kojem lupanje srca i jaki strah izbezume pacijenta. Rana dijagnoza i energična terapija poboljšali su prognozu bolesti. Terapijska praksa znatno se poboljšala i naglasak stavlja na antidepresive. Nije rijetkost da bolesnici već nakom dva do tri mjeseca potpuno ozdrave. To još uvijek ne znači da je liječenje gotovo. Ono mora trajati mnogo dulje jer je bolest sklona vraćanju.

Simptomi koji prate napade straha…

Osnovno obilježje su napadi straha ili užasa s iznenadnim početkom, praćeni osjećajem nadolazeće propasti. Napadi se mogu javiti iz čista mira, ali su češći nakon konzumacije pića s kofeinom, marihuane i drugih droga. Uz te napade prisutni su i sljedeći simptomi:

- lupanje srca i ubrzan puls
- bol u prsištu i gušenje
- drhtanje
- vrtoglavica i nesigurnost
- osjećaj nestvarnosti (derealizacija)
- osjećaj odvojenosti od sebe (depersonalizacija)
- mučnina
- strah od ludila i gubitka kontrole
- strah od nagle smrti
- navale topline, hladnoće, strujanja ili bockanja.

Naznake već u djetinjstvu

Iza fasade paničnog poremećaja leže osobe koje svemu u životu prilaze sa strahom i zabrinutošću, socijalno su nesigurne i stalno sumnjaju u svoje sposobnosti. One već u djetinjstvu imaju strahove, neurovegetativne simptome i znakove. Najčešće su to crvenjenje lica, znojenje dlanova, lupanje srca, osjećaj kao da će pasti u nesvijest, nelagoda u društvu starijih i autoritativnih ljudi. Tijekom djetinjstva kod njih se može javiti enureza (noćno mokrenje), noćni strahovi, spastični kolon, migrena, astma, alergije ili povišena reaktivnost autonomnog živčanog sustava. Jače je izražen strah od odvajanja, koji se najčešće očituje kao fobija od škole. Ponašanjem dominira pasivnost i izbjegavanje svih situacija koje mogu izazvati strah. Pokazuju sklonost sanjarenju, idealiziranju, nemaju takmičarski duh i ponašanje. Njihova percepcija drugih ljudi pomalo je naivna jer ne mogu procijeniti skrivene namjere loših ljudi. Stalno su razočarani, ali ne mijenjaju ponašanje. Neki od njih nemaju sposobnost pratiti svoje psihološke procese i uvjereni su da boluju od tjelesne bolesti. Tek kad im krene nabolje uvjere se u suprotno.

Antidepresivi – temelj liječenja

U liječenju se najuspješnijim pokazao integralni model, u kojem se sukcesivno primjenjuju svi postupci koji su se u dosadašnjoj praksi pokazali uspješnima.

Temelj današnjeg liječenja su antidepresivi, a anksiolitici se upotrebljavaju kraće vrijeme. Liječenje lijekovima učinkovito otklanja napade panike, ali ne djeluje na izbjegavajuće ponašanje. S druge strane, psihoterapija ne djeluje na učestalost i snagu paničnih napada, ali je učinkovita u liječenju izbjegavajućeg ponašanja. Znači, potrebno je oboje.
Psihijatar koji se drži integrativnog modela primjenjuje ove postupke u određenom slijedu, korak po korak. Prvo se intenzivnim psihofarmakološkim liječenjem uklanja napade panike, a zatim intenzivira psihoterapija, kojom se pacijenta osposobljava da pobijedi strah od straha i počne se samostalno kretati. Za takav postupak potrebno je dosta vremena i strpljenja jer je oporavak spor, a požurivanje i preveliko očekivanje često vode do zastoja u liječenju i pogoršanja.

Strpljivim radom s pacijentom ohrabrujemo svaki napredak i stimuliramo da ide korak dalje. Korak po korak i pacijent će doći u stanje u kojem će i bez pomoći psihijatra raditi sve ono čega se bojao: izlaziti sam na ulicu, čekati u redu u banci ili pošti, voziti se tramvajem i autobusom, sam voziti auto…

Marina je danas dobro. Radi puno radno vrijeme, a uskoro planira i udaju. Izbjegava kofein i nikotin, marihuana joj više ne pada na pamet i nastoji živjeti zdravim i sadržajnim životom. Rijetko joj se javljaju ružna sjećanja, ali je naučena živjeti u sadašnjosti. Sve više razmišlja o materinstvu i u tome ima punu podršku psihijatra.

Izvor: Vaše zdravlje

Panični poremećaj je prisutan u oko 2% populacije, sa većom učestalošću kod žena. Procjenjuje se da čak 2,5 milijuna Amerikanaca pati od ovog poremećaja.

Prvi panični napadaj se obično događa između 18. i 24. godine života i često je isprovociranom stresnom situacijom ili nekom novom situacijom kao što je npr. trudnoća ili razdoblje nakon poroda.

Samo trajanje ove bolesti je individualno, kod nekih osoba traje svega nekoliko mjeseci dok kod nekih traje godinama.

Pacijenti sa paničnim poremećajem su često neshvaćeni od okoline i liječnika, obično se smatraju osjetljivim osobama pretjerano zabrinutim za svoje zdravlje.

Što je u stvari panični poremećaj?

Panični poremećaj se karakterizira napadima paničnog straha, koji nastaju spontano, iznenada i udruženi su sa tjelesnim simptomima (npr.lupanje srca). Ono što je važno je da oni nikada nisu uvjetovani životno opasnim situacijama, ni prisustvom drugih psihijatrijskih ili tjelesnih bolesti. Može se javiti osjećaj gubitka kontrole, strah od smrti ili ludila. Napadi panike obično prestaju spontano unutar 30 minuta.

Tipičan pacijent koji pati od paničnog poremećaja kontinurano vrši raznovrsne liječničke i dijagnostičke pretrage pokušavajući otkriti razloge napadaja straha. Zbog tjelesnih simptoma koji su često prisutni u vrijeme napadaja kao što je lupanje srca ili otežano disanje, većina pacijenata je uvjerena da ima neku bolest ili zdravstveni poremećaj.

No, većina tih pretraga obično ne otkrije nikakve objektivne znakove bolesti, što kod tih osoba izaziva dodatan osjećaj nerazumijevanja, nepovjerenja i straha. Ukoliko liječnik ne prepozna da se radi o paničnom poremećaju, pacijent može godinama bezuspješno ići odo liječnika do liječnika pokušavajući otkriti razloge svojih napada.

Iako prave tjelesne bolesti nema, panični napadaji su vrlo stvarni i vrlo traumatični za pojedinca, opisani često kao najgore iskustvo u životu. Nakon samog napada osoba često zapada u stanje depresije i bespomoćnosti.

Osim traume samog paničnog napada, takve osobe počinju živjeti u strahu kada i gdje će se ponovno javiti napad. Često počinju manje izlaziti van, družiti se sa prijateljima pa čak i prestaju raditi. Ovakvo stanje se naziva agorafobija.

Također mnogi od njih često koriste mnoge lijekove, pogotovo sedative i anksiolitike.

Tipičan opis napadaja panike:
Počelo je iznenada. Osjećao sam se kao da me preplavljuje val straha i užasa, nešto tako snažno kao nikada dotad u životu. Osjetio sam preznojavanje, vrtoglavicu i strašnu slabost. Srce mi je počelo jako lupati kao da će iskočiti iz mene.Toliko sam se uplašio da nisam mogao doći do zraka. Mislio sam da je sa mnom gotovo, da umirem.

Simptomi paničnog poremećaja

Osoba koja pati od paničnog poremećaja osjeća preplavljujući osjećaj straha i nemira koji započinje naglo i bez pravog povoda i uzroka. Osjećaj straha je vrlo jak i sam napadaj se zove panični napad ili panična ataka.

Panični napadaji se mogu dogoditi bilo kad i bilo gdje i najčešće su bez prethodnog upozorenja. Vrlo često se događaju upravo na mjestima gdje boravi mnogo ljudi kao što su supermarketi, tramvaji ili kina.

Osobe vrlo često nakon paničnog napada osjećaju stalni strah od ponovnog napada i prestaju izlaziti na mjesta na kojima se napad dogodio ili prestaju uopće izlaziti iz kuće. Osobe također iskazuju želju da brzo pobjegnu s bilo kojeg mjesta gdje se napad javlja.

Ovaj poremećaj je ozbiljan zdravstveni problem jer iako ne nosi zdravstvene rizike ili objektivne znakove bolesti ostavlja teške posljedice na kvalitetu života pojedinca.

Tipovi paničnih napada

Postoje tri karakteristična tipa paničnih napada s različitim odnosima između početka napada i prisutnosti ili odsutnosti situacijskih okidača:

Liječenje paničnog napada

Nažalost, većina osoba koje pate od paničnog poremećaja ne traži liječničku pomoć.

Današnja istraživanja su pokazala da se suvremenim lijekovima i metodama psihoterapije može postići izlječenje u čak 90% slučajeva.

U liječenju paničnog poremećaja najviše se koriste metode bihevioralne i kognitivne psihoterapije koje u stvari pokušavaju promijeniti način na koji naš mozak reagira. Optimalno trajanje tretmana je individualno, preporučuje se najmanje 8 mjeseci, a neki autori predlažu i 18 mjeseci.

Od lijekova se najviše koriste antidepresivi i to novija generacija antidepresiva tzv. selektivni inhibitori povrata serotonina (SSRI). Ovi antidepresivi zbog svog selektivnog učinka imaju manji broj nuspojava, niže su toksičnosti i duljeg djelovanja.

Također, važno je da osoba sama sebi aktivno pomaže u izliječenju.
Osoba mora prihvatiti da ne boluje od nikakve ozbiljne bolesti te se ne smije stalno osvrtati na napad panike koji se dogodio u prošlosti. Prisjećanje na napad samo će povećati zabrinutost i strah.

Izvor: CardioNet.hr

Proslo je od tada pedeset godina, ali ni jedne od njih, nisam zaboravila sajam, iznenadnu bolest i boravak u bolnici. Imala sam samo,  malo manje od, 6 godina.

I svake godine, pre te, 1959. godine, jedva smo cekali maj, kada se u nasem gradu odrzavao Poljoprivredni sajam.  To je bio poseban dozivljaj. Mama je sasila nove mantile sestri i meni, lepo smo se svi doterali i pravac sajam.

Nisam bila neko nezgodno dete, za razliku od moje sestre. Bila sam prilicno mirna i poslusna i relativno zdrava. Bilo je par puta nekih gnojnih angina i to je sve. Nisam bila cak ni placljiva, verovatno iz inata, koji sam, najverovatnije, nasledila od majke.

Stigosmo na sajam. Puno sveta, traktori  postavljeni, mi se veremo po njima, pljuste fotografije. A mene neki “pundravci” spopali, pa se stalno nesto česem, čas po kolenima, pa malo po laktovima, pa po rucnim zglobovima. I nije to bilo nista tako strasno, sve dok nismo stigli kuci. Kada smo se poskidale, mama se izbecila kada je videla sve moje zglobove. Bili su crveni i oteceni. Odmah je usledio tatin razgovor sa prijateljem lekarom u decijoj bolnici. Spremili se i za čas se nadjosmo u njegovoj ordinaciji.  Pregledao me je i saopstio da moram ostati u bolnici, jer sam najverovatnije zapatila upalu zglobova i sum na srcu. Boze, kakva je to bolest koja svrbi, pitala sam se tada.

I ostadoh ja, sama sa sobom, u sobi sa jednim krevetom, prozorom koji nije imao pogled,  jer su bila zamucena stakla, jednom stolicom i jednim malim lavaboom. Kao robijas! Kazali su mi da je to IZOLACIJA, dok se ne konstatuje tacno od koje bolesti bolujem. Strasno za jednu malu devojcicu, koja je samo, par sati pre toga, bila vesela, skakutala po traktorima, smejala se sa svojom sestricom, mamom i tatom, jela svilene bonbone i sisala lule od secera.

Prva noc je bila jeziva. Cuo se plac dece od “tamo negde” a mene skoro, svi i zaboravili. Vrata zatvorena ceo dan, da slucajno bolest ne pobegne kroz hodnik pa uleti u tudje decije sobe.

Sledece jutro su me odveli da mi izvade krv. Nisam plaka, ni tada. Bila sam junak, govorile su tete u belim mantilima. Onda me je pregledao neki novi cika doktor i opet me sproveli u moju ćeliju. Samo sam mislila na to da me puste medju decu, da ne budem toliko sama i zaboravljena.

I sledeceg dana, odveli me u sobu sa jos troje dece. Tamo me je cekala i moja natkasna sa nekim igrackama, koje su mi poslali mama i tata. Bila je tu  jedna bojadisanka sa Patkicom Zutkicom, boje, i mala roza lutkica.  Tih godina, bile su u modi velike italijanse lutke, koje nam je tata doneo iz Trsta. Moja je imala belu kosu a sestrina crnu i govorile su MAMA kada se okrenu sa stomaka na ledja. Visine su bile, recimo, meni do grudi. I bile su moderne male roza lutkice, golišavice, jedno deset santimetara velicine. I to bi bilo sve od igracaka. Naravno, nije bilo primereno donositi loptu u bolnicu, pa je izbor bio prilicno mrsav.

I tako, poceli su moji bolnicki dani, sa opisanom dijagnozom. Bio je maj, park ispred bolnice i negde u daljini cula su se deca kako se bezbrizno igraju, Svaki dan sam dobijala peniciline,  dva puta dnevno. Posle kratkog vremena, posto na guzovima nije bilo mesta, cekala sam svoju porciju, sa zadignutim nogavicama, na maloj decijoj stolici. Boce sam dobijala napred u butinu. Sestrama je bilo jako tuzno sto sam bila tako dobra i tuzna i sto sam uvek tako cekala svoju bocu. Bila je jedna teta koja nikako nije mogla da mi da bocu jer je bila jako osecajna. Bile su i druge, jako slatke i pazljive, ali su jednostavno, morale to da urade, naravno, za moje dobro. Svakih nekoliko dana su mi vadili i krv. Isto tako, kada bih usla u laboratoriju, popela bih se na stolicu, zasukala rukav i uvek bi mi to jedna ista sestra radila.

Nju nisam zaboravila nikada, zato sto je bila izuzetno draga i mila i imala je velike sike a bila niska rastom. Imala je frizuru kao Princ Valijant. Ista takva je bila i posle dvadesetpet godina, kada sam joj rekla da je se secam iz decije bolnice. Nije mogla da veruje, ali, kaze, poznato joj je moje ime i nesto u mojim ocima…

Mama i tata su mogli da mi dolaze u posetu samo preko dugacke terase, ali nismo mogli da se dodirujemo. O, kako mi je to nedostajalo! Obicno su dolazili u neko vreme, verovatno pre podne, posto je njima sunce bilo iza ledja a meni je islo u oci, pa su mi s toga uvek bile pune suza pa su mi mama i tata doneli suncane naocare da ih lakse gledam (smrc, smrc!). Kako su to bili teski momenti. Videla sam tada i ja maminu facu kako se borila da ne zaplace. Borila sam se i ja, ali suze nisu uvek htele da me slusaju. Bila sam jaca, nisam im dala da kliznu iz oka.

Jedan dan, neko me je vikao od dole. Bila je moja baka, koja je stanovala u drugoj kuci od bolnice i kod koje sam ja provela jako puno vremena. Iskreno, ja sam joj bila mezimica, dok je sestra bila jako vezana za roditelje i mnogo se derala kada njih  nije bilo. Pored bake je stajala moja mladja sestra i jos nesto crno malo dlakavo, za koje nisam znala sta je. Sutradan mi je mama objasnila da je Nana imala jagnje,koje je spavalo kod nje u krevetu i vodila ga je kao kuče po celom gradu, sa sve crvenom masnicom i zvončićem oko vrata.

Ona mi je cesto dolazila u dvoriste i mahala mi.  Svako posle podne, izvodili bi nas na terasu, kada je bilo lepo vreme. Mi smo morali da ponesemo svoje stoličice i onda smo pravili priredbu. Svako je morao nesto da otpeva ili odrecituje. Ja sam bila jako stidljiva i to mi je uzasno tesko palo, ali sam odradila “domaci”. Bila je to uvek, jedna te ista pesma, sa rukama na ledjima i bradom na grudima. A pesma je bila u duhu pionira: Marama se svetli, oko naseg vrata,…..tralala, lala…. Ma, ne secam se vise reci, a i bolje.

Jednog dana, moj teca mi je napravio kolica od drveta, sa pravim tockovima, za onu moju malu roza lutkicu. Bio je i mali jastuk i jorgancic,  unutra. Bila sam jako ponosna na njega i na svoju igracku. Onda su resili da me premeste u drugu sobu i za vreme premestaja, neko mi je maznuo kolica. Strasno sam bila besna. Sestre su pretrazile natkasne ostale dece, ali kolica nisu pronadjena. E i tada se kralo. Pomagala sam sestrama tako, sto sam hranila bebe. Drzala sam im flašice dok ne posisaju onu retku kašicu iz nje. Jadne bebe, mislila sam, kako je tek njima tesko!

I tako, proslo je 6 dugih nedelja, dok nisam izasla iz bolnice, zdrava i oslobodjena fizickog do sedmog razreda osnovne skole, sto mi je sasvim odgovaralo. Ali, u sedmom, morala sam da nadoknadim sve ono sto sam propustila u prethodna dva razreda.

I danas, kad cujem gugutku, setim se mog zatocenistva u bolnici. Kakve traume ostaju u nasim glavama kada nas tako, surovo, odvoje od najblizih, a imala sam samo 6 godina.

Nije ovo jedino moje bitisanje u bolnici. Posle ovih sest nedelja, uskoro sam isla na vadjenje krajnika, koji su u stvari i izazvali upalu zglobova i sum na srcu. I to je bilo jako traumaticno i nadasve, bolno. Tada se deca nisu uspavljivala vec su im se vadili krajnici na zivo. E, tu vec nisam pokazivala znake inata, nego sam se derala, jer nista drugo nisam mogla, vezanih ruku i nogu. Strasno! Koliko je danas lakse! Uh!

I u petom razredu osnovne skole sam zaglavila bolnicu, na nedelju dana, zbog toga sto nije htelo da mi stane krvarenje posle jednog vadjenja zuba.Svasta. A to sam nasledila od tate.

No, sve ovo sam ispricala zato sto me mesec maj, Sajam i gugutke, podsecaju na te tuzne dane moga detinjstva. Jednostavno, to je moralo da izadje iz mene.