Nastupili učenici svih odjela Osnovne glazbene škole te profesori Vanja Markesina (flauta, vokal), Tomislav Ratković (truba), Blanka Brlić (harmonika) te Silvija Muić Crljenković (glasovir)

Zadnjih nekaj zim se je pokazal naš velik trud, da bi živeli čimbolj naravi prijazno…da, ker smo tako skrbni so letni časi nerazpoznavni, temperature ekstremne in vse se obrača v čudne spremembe naravnega ciklusa. Ampak….taku tu je…

Toda zima in praznični čas sta res pusta brez snega…ko udarja le hud mraz in nikakor ni čutiti da je december, ki ga nekateri imenujejo tudi Veseli december. Resnično ne maram tega izraza!

Ko pa zapade sneg je vse drugače. Pogled v zrak, ko padajo snežinke na okrašeno mesto. Vonj po zimi.

In ta sneg je končno zapadel v našem malem Novem mestu. Vem, da je padal tudi drugje, ampak odkar je zapadel se nisem premaknil iz rodnega kraja In sedaj je končno čutit nek praznični duh. Ko se sprehajaš po ulici pozno zvečer, ko so ceste prazne in ni nikjer nikogar. Takrat je lepo. Tišina in snežinke, ki ob soju polomljenih luči padajo v reko Krko.

Najlepše pa je biti na toplem doma. V topli sobi gledati padajoče snežinke skozi okno, piti topli čaj s cimetom ter crkljati razvajeno mačko. Ter seveda gledati kakšen dober film in poslušati umirjeno glasbo, ki tako zelo sede v to “praznično” obdobje.

In v tem mrzlem, decemberskem obdobju mi le en komad dvigne kocine v ušesih…Hallelujah, v melanholično izvrstni izvedbi Jeff Buckleya. Spodaj pa je video, če slučajno ne poznate tega komada! In če ga ne, ga morate obvezno poslušati!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=cz3pfUsjZq8[/youtube]

Prešernov trg is a place when you can always find something intersting…

One day celebration, next Christmas tree…

What next…?

Od davnina ribari pokušavaju ustanoviti vezu između mjesečevih mijena i prehrambene aktivnosti riba. Posljednja istraživanja i promatranja u tom pogledu potvrđuju da je najbolji period za ribolov oko mladog Mjeseca (3-4 dana prije i za vrijeme 4-5 dana poslije), dok je najnepovoljnije razdoblje za vrijeme punog mjeseca jer se ribe tada hrane noću. Taj je fenomen još izraženiji po vedrom vremenu kada mjesečina obasjava nebo. Oko prve i zadnje četvrti, ribe ponovno grizu danju…

Zašto je voda u dubinama i na dnu hladnija od vode na površini? Podsjetimo se lekcije iz fizike: voda je bezbojna i bezmirisna tekućina čija je gustina 1 (1 kg po litri).

Ta je gustina maksimalna i mjeri se na 4°C. Drugim riječima, litra vode na 4°C teža je od litre vode na 20°C! A da stvari budu još složenije, vode različitih temperatura se ne miješaju, stoga što je voda toplija, gustoća joj je manja. Tako npr. na ribnjacima sunce grije površinu stoga je najtopliji sloj vode gornji sloj, dok se najhladniji sloj nalazi u blizini dna. Zimi je naravno situacija obrnuta, natopliji sloj vode je na dnu, a najhladniji na površini koja često biva smrznuta!

Među svim evropskim zemljama slatkovodni ribolov je najpopularniji u Skandinaviji a posebno u Norveškoj gdje je 50% odraslog stanovništva aktivno u ovoj sferi.

Npr.  35% žena redovno lovi ribu u Norveškoj, 27% u Finskoj, 20% u Švedskoj. Najveće zanimanje za ribolov u ovim zemljama pokazuju mladi od 15 do 19 godina.

Svake godine za vrijeme Božićnih i Novogodišnjih praznika, proda se više od 150 tona kavijara u svijetu. Izreka «sve što je rijetko skupo je» više je nego opravdana  jer cijena ovog “jestivog crnog zlata” prelazi 2000€ po kilogramu. Male su šanse da u budućnosti cijena padne jer je dvadesetak vrsta divlje kečige (najpoznatija je Beluga) koje žive u Kaspijskom moru, skoro izumrlo.

U jezeru Thingvellir na Islandu žive četiri vrste jezerske zlatovčice. To je jedini primjer na svijetu gdje u jednom te istom jezeru postoji tolika raznolikost iste vrste ribe. No, istovremeno je iz istog  jezera skoro nestala poznata pastrmka koja može dostići težinu i od 30 kg !

Na Antarktiku, 6,5 miliona hektara je stavljeno u ‘rezervat’ između otoka Heard et McDonalds da bi se zaštitile ugrožene vrste životinja poput velikog albatrosa, morskog slona i mnogih drugih.

 U posljednjih nekoliko godina, zbog nedovoljnih mjera opreza više stotina hiljada lososa pobjeglo je iz svjetskih ribouzgajališta, najviše u Norveškoj i Škotskoj, što predstavlja veliku opasnost za populaciju divljih lososa. Ne samo jer dolazi do stvaranja hibrida, već i jer te ribe prenose brojne bolesti. Podsjetimo da su dvije trećine divljih lososa izumrle u zadnjih 30 godina!

Zar sve ovo nije zabrinjavajuće?!

La 103e édition de la classique des “feuilles mortes” aura lieu ce dimanche. Pour l’occasion, la course commencera de Chartres pour arriver à Tours pour la dernière fois sur la longue ligne droite de 3 kilomètres de l’avenue de Grammont. Traditionnellement reservée aux sprinteurs, ceux qui savent “faire le kilomètre” peuvent aussi espérer la victoire. Le belge Philippe Gilbert tentera de récidiver l’exploit de l’an passé lorsqu’il remportait au sprint cette classique en réglant un groupe d’échappés qui sût résister à la meute des kamikazes sprinteurs du peloton.

Au regard de la liste des partants, et en l’absence de l’ogre Cavendish, les prétendants sont nombreux. En cas d’arrivée massive l’allemand André Greipel de la Columbia, et l’américain Tyler Farrar de chez Garmin semblent les plus affutés. il faudra également surveiller Oscar Freire qui n’a pas gagné de grandes courses cette année, Edvald Boasson Hagen qui pourrait continuer à surprendre, l’italien Filippo Pozzato (Katyusha), l’allemand Gerald Ciolek (Milram), Allan Davis et Tom Boonen chez Quickstep. A un degré moindre Jérémy Hunt chez Cervélo, Nikolay Trussov de la Katyusha, Yauheni Hutarovitch de la FDJ, Angelo Furlan et Enrico Gasparotto (Lampre), Greg Van Avermaet ou Jurgen Roelandts (Silence Lotto), ou bien Matti Breschel (Saxo Bank).

Cependant, rien n’est écrit. Et un homme peut bien essayer de résister au peloton et gagner Paris –  Tours en solitaire. A ce jeu, des coureurs comme Juan Antonio Flecha et Nick Nuyens (Rabobank), Anthony Roux (Fdjeux) qui avait réussi cela sur les routes de la Vuelta, Samuel Sanchez (Euskaltel), Kurt Asle Arvesen (Saxo Bank), Philippe Gilbert (Silence Lotto), Sylvain Chavanel (Quickstep), Frédéric Guesdon (FDJeux), déjà vainqueur ici, Thomas Voeckler (Bbox) pourraient tirer leur épingle du jeu.

Les français sont en général bien classés dans cette classique de fin de saison. Sans crier au cocorico, William Bonnet (Bbox), Jimmy Casper (Besson Chaussures), Sébastien Hinault (Ag2r), et surtout Romain Feillu (agritubel) devraient être présents dans l’emballage final.

Malgré les absence d’Alejandro Valverde, de Robbie Mc Ewen ou encore de Thor Hushovd et Daniele Bennati, la course vaut la peine d’être suivie. Il y a souvent du suspense dans les derniers kilomètres. On se souvient d’une édition ou les belges Gilbert et Devolder, échappés, qui pensaient pouvoir se disputer la victoire au sprint se sont fait rattraper dans les tout derniers mètres par le peloton faute de ne pas avoir assez collaboré.

Samen met de Spaanse Pro Continental-ploeg Xacobeo Galicia (winnaar van het ploegenklassement) was Vacansoleil de grote verrassing in de Vuelta. Borut Bozic won met een machtige sprint de zesde etappe, terwijl Johnny Hoogerland op de twaalfde plek van het klassement eindigde.

“Het resultaat van Johnny was onverwacht”, vertelt Daan Luijkx, teammanager van de Nederlandse ploeg.

“We wisten dat hij goed kan rijden, maar hadden niet verwacht dat hij op de twaalfde plek zou eindigen.” De sprintzege van Bozic kwam voor hem niet uit de lucht vallen. ”Je weet dat hij een sprint kan winnen.”

Strategie

Door de successen zal Vacansoleil de strategie de komende jaren wat wijzigen. Waar de debutant zich nu in positieve zin moest laten zien, zal de ploeg in de toekomst volgens de manager ‘behoudender rijden’.

“We moeten keuzes maken, maar Johnny heeft aangetoond dat hij een grote ronde aankan en Bozic dat hij een rit kan winnen.”

Budget

Wim Backers, eigenaar van Vacansoleil, heeft dit jaar één miljoen euro aan het budget toegevoegd, waardoor de begroting groeit naar 5,5 miljoen euro.

Ze gebruikten een deel om Brice en Romain Feillu in te lijven. “Verder hebben we contracten van onze renners opengebroken of verlengd”, vertelt de manager.

Toekomst

Luijkx wil zich niet blindstaren op slechts één doel. Sprinten, klimmen en het klassement: de ploeg wil zich op ieder vlak laten zien. “We hebben Bozic en de broers Feillu, die ook aardig kunnen sprinten. Daarnaast hebben we Alberto Ongarato gehaald, die vroeger de trein voor Petacchi op gang trok. Daarmee zit ons treintje goed in elkaar.”

“Ik denk niet dat wij een ploeg worden die vooraf zal zeggen dat we met zijn achten volledig voor Johnny gaan rijden voor het klassement. We zullen ons richten op de combinatie, maar we zullen altijd strijdlustig blijven.”

2010

Voor de renners zal het komende seizoen weinig verandering brengen. “Dit jaar hebben we een programma gereden dat bijna compleet was. We reden alleen geen San Remo en geen Tour de France. Komend jaar komen de Giro en Tour naar Nederland. Onze wens is om uitgenodigd te worden voor één van de twee.”

Dit bericht verscheen eerder op NUsport.

It’s an amazing feeling to be out on the Pro Tour this year, banging elbows with the giants of the Peloton. Asthe official wheel supplier to our friends at team Fuji-Servetto, they took us right into the middle of there Big Leagues. And boy, are those guys paying off, with not one but two Grand Tour victories at Vuelta a España. Not too shabby for the team who came to the race as what VeloNews called “an underdog” and strutted away with two stages a Top 10 GC finish overall and a Top 5 showing in the Team classification.

First up, Fuji sprint ace Borut Bozic delivered the first-ever Cole Grand Tour win in Stage 6. Going early at 250m, the crafty Slovenian left the bunch in disarray, easily outlasting Garmin-Slipstream’s Tyler Farrar and the rest of the chasers to the finish line.

Then came the icing on the Fuji-Servetto cake: team leader Juanjo Cobo, who grabbed the honors in the final mountain stage, battling rainy weather in the grueling Madrilian Sierra in a 179-km route from Ávila to La Granja and a top-10 finish in the Vuelta GC.

Our man Daniel Sánchez reports while travelling with the team: “The Cantabrian launched his first attack in the last slope of the climb, but waited for his real moment to go on a massive attack with three kilometers remaining to give our boys the year’s biggest moment of glory. Cobo had earlier grabbed the flowers in the queen stage of the Vuelta a Castilla y Leon, and marks the fourth Pro Tour overall by Fuji-Servetto.”

So here’s what’s in the Cole trophy case after just the first year: four Pro Tour victories; two Grand Tour victories; a Grand Tour Top Ten and a Grand Tour Team Top Five.

Thanks again to Daniél and all our friends at Fuji-Servetto for delivering the goods with an incredible premiere season. Can’t wait for 2010!

Next up? Well, there’s always The Worlds, and with riders like these, as the Europeans say, “perhaps we can hope for a good result.

Ali ste morda razmišljali pripraviti pisano, pravljično in čarovno Božičkovo presenečenje za otroke vašega podjetja?

Nič lažjega!!   Kliknite na  WWW.ZABAVAZAOTROKE.SI in našli boste vse informacije

VELIKA ENODNEVNA RAZISKOVALNO AVANTURISTIČNA ODPRAVA V JAMO VILENICA IN LIPICO

Sobota 31.oktober 2009

Primerno za otroke od 4 do 12 let. Odhod iz Celja, Ljubljane in Postojne

Več informacij na  WWW.ZABAVAZAOTROKE.SI

VELIKA ENODNEVNA RAZISKOVALNO AVANTURISTIČNA ODPRAVA V STYRASSIC PARK, (AVSTRIJA)

Četrtek, 25.junij 2009 – prvi dan počitnic in praznik

Primerno za otroke od 4 do 12 let, odhod iz Ljubljane, Celja, Maribora in Gornje Radgone

Več informacij na   WWW.ZABAVAZAOTROKE.SI

…… o Las Vegasu!

Nas cetiri, pletemo p0 Lasvegaskim molovima, pazarimo, koristimo pred Bozicne popuste,  u ogromnim kolicinama. Sve je divno, okiceno, zene umesto nausnica,mini  ukrase za jelke, dzemperi sa istim motivima, sve šljasti i bljesti.

Mira nam se poverila kako treba da joj stigne diiiiiiivan trpezariski sto, sa sest stolica, ali je jedino problem u tome, sto Joca ne zna za to.

- Kako ne zna Miro, jel si ti normalna? Pa nije toliki sto igla da ga mozes sakriti!

- Ne znam nista, vas tri nista ne znate, a ovi iz prodavnice zvali vec par puta da pitaju kada da ga donesu, a ja, samo odlazem i govorim im da cu im se javiti, da sam jako bizi!

Jao, kuku nama, kako ce sve ispasti. Joca je tip muskarca koga interesuju samo kola i motori, cigare i pivo (pa dobro i sex). Znaci, sve ostalo je bacanje love. Ubedila je njega Mira da se malo prosetaju po molu i, kao slucajno,  ga uvela u prodavnicu namestaja, i : Jao, Joco, vidi sto je divan onaj sto sa stolicama, jel? Kako bi nam takav jedan cucnuo, sada, bas kada nam dolaze gosti, jel? A Joca: Aha, mada, ne znam sto, jer vec imamo jedan?

Jao Joco, onaj je tako skrnav, a vidi ovaj, politiran (tezak kao tenk, sto smo kasnije utvrdili, montirajuci ga), mebl na stolicama (polufoteljama) krem, stvaaaaaarno je kvalitetan!

Joca: Ma, daj, Miro, ne treba nam! (aha, videcemo)

I tako, seckamo mi Las Vegasom, kad zvoni Mirin telefon. Joca:

- Miro, zvali su iz prodavnice namestaja i pitaju kada da donesu sto i solice?

- Kakav sto i stolice? cudi se Mira.

- Miro, da nisi ti ipak porucila taj sto sa stolicama?

-  Ma kakvi, Joco, nisam, pa, nisu valda oni to pogresno shvatili, kada sam ja rekla kako mi se jaaaako svidja taj komplet? Pa, ne mogu da verujem da ce nam ga doneti! Namiguje Mira nama, a nas tri u soku i utrtane, kako ce se sve zavrsiti.

- Miro, nemoj me zajebavati, nego reci, da li si kupila sto i stolice?

- Ma, nisam Joco, kad ti kazem! E, picka im materina, sad cu zvati prodavnicu da im kazem da to stvarno nema smisla!

- Miro, jos jedanput te pitam, da li si kupila sto sa stolicama?

- Joco, sada cu da ih zovem da vidim sta se to tamo desilo!

- Dobro Miro, videcemo!

Jao, kukamo nas tri, a kuka i Mira.

Stigli iz sopinga a stigla i trpezarija! Sta ce sada biti?

- Miro, kazu ovi iz prodavnice da si ti KUPILA ovu garnituru, pa sta si mislila da ja necu saznati, a?

- Joco, pa stvaaaaarno nam je trebala, pa vidi kako je divna, pa kada je tu postavimo, videces kako lepo tu stoji!

- Miro, stvaaaaarno si djubre, pa ne mogu da verujem da me toliko farbas! I, koliko si je platila, sigurno jedno 1700 – 1800 dolara?

Nije Mira ni uspela da otvori usta, kada je njena keva dreknula:

25o0 dolara, cula sam kada je Jutki (Jocina mama) pricala da je videla divnu trpezariju u radnji!

Ne mozete zamisliti Mirinu reakciju, koja nije bila uopste za pohvalu, ali tako su one komunicirale:

- Ko je tebe sta pitao, picka ti materina? Sta se ti trpas? Sta se mesas u nas brak? Jel ti to volis vise Jocu od mene, a? Matora jedna bezobrazna! Ma, nosi se! I ja tebe ovde trpim! To sve je izgovorila, urlajuci, kroz stisnute zube!

Bilo je strasno, a sirota baba Mara, znajuci kako Mira muva Jocu, htela je malo njemu da se uvuce pa je ocinkarila sopstvenu cerku! Situacija je bila napeta jedno 5 minuta. Nakon toga, kao da se nista nije desilo!

Joca i ja smo sastavili sto od 1000 kg. Bio je stvarno divan, stolice takodje!

Ali, krem mebl, Miro, da li si ti normalna? Jos imas malo dete, od 5 godina, sta ti je? Odgovor je bio: Necemo skidati najlon, ha, ha! Naravno, najlon smo skinuli, a Djokicu rihtali da pere ruke, da pazi kako sedi, da drzi ruke na stolu, a i sami smo imali nelagodu prilikom svakog klopanjca.

Sto je i dalje u trpezariji, ali ne znam u kakvom je stanju. Jedno je sigurno, Mira se nije promenila!
Sta kazete? Joca stvaaaaarno ima dobre zivce, zar ne?

NAPOMENA: Ovo na slici NIJE Mirina trpezarija! Njena je mnoooogo lepsa!

  Nalazimo se u vremenu

Vremena je toliko prošlo, prolazi i proći će…Na neki
je način i brzo Božić ove godine došao…Možda će
netko reći – iznenadio…

Iznenadio, možda nas, ali bojim se da nije trgovce, nego
su oni »Božić iznenadili«…

Kako to mislim?! Vrlo je jednostavan odgovor – došao sam
u jednu trgovinu prije Došašća – trgovina je sva bila u
Božićnom ozračju. Kada sam započeo razgovor – sve se
svelo na biznis…No, nije to jedina trgovina, ali ta mi je
trgovina »zapela« za osjećaje…

Što reći na sve to ?
Isus rođendan smo slavili oko 2000 puta. Međutim Isus se
želi roditi u našem srcu sada, ali ako se on rađa kao
»potrošač« ili kao onaj koji mora otići u razne
»mega« trgovine i sve što se nudi bez granica uzeti i
pričati – to je dobro za Božić, dobro je da bude
podosta vrsta kolača i ne znam što još svega ne…

Bojim se da se u toj nekoj vrevi, usudio bih se reći utrci
sa vremenom –Božić izgubio svoj prvotni
smisao…rođenje Djeteta za mene i cijelu moju obitelj…

Pojavio se Djed božićnjak – koje se sve riječi
koriste da bi se izbjegla istina…i kako bi se napravio
biznis… Ne mogu da ne vidim – TV je napravio svoj
Božić – samo uvoz i »odgoj«…ali kakav je to
odgoj…!?!

Upravo ovih dana razgovaram s djecom (a djeca vole se
izreći) slušam i oni opisuju nekadašnje običaje kako im
pričaju njihove stare bake…Kako se običavao slaviti
Božić – nije li to najljepša televizija, najljepši
živi odgoj koji potiče na susrete, veselje, i nježnost
koju je, bojim se, dosta teško razumjeti… Nekako kada
čovjek sve to sluša – srce mu drugačije zatreperi,
pjevuši, zebe starom čežnjom biti u tom prošlom
vremenu… Zatreperi i kada gledamo televiziju, ali kako se
osjeća i koju sve poruku može izvući?

Zamišljam i djeci nekako pokušavam usporediti mjesto
rođenja djece u bolnicama i onog Isusovog u štalici. Isus
je rođen posve tiho, neprimjetno, u tihoj štalici među
životinjama…

Zapitamo li se – kako je ta štalica izgledala, jasle,
životinje koje su ga grijale, ali ga je najviše grijala
ljubav prema tebi čovječe, koji upravo čitaš ove
retke…

Rodio se, kao što sam rekao gore 2000 puta, a koliko se
puta rodio u tvome životu, u tvojoj duši – tvojoj
skromnosti, tvojoj smjelo pruženoj ruci, prema bratu
čovjeku…

Jesi li uvijek bio spreman prvi pružiti ruku ili
jednostavno tražiš svoja prava i govoriš on je meni prvi
rekao ružnu riječ i tražiš riječ kojom bi mu uzvratio
udarac, i dalje govoriš kako ti najbolje slaviš Božić te
si i uvjeren u to unatoč upozorenjima i slušanjima…

Jel to možda Božić za punim stolom dok možda netko u
tvojoj blizini nema što ni pojesti, a ti govoriš neka ti
je Sretan Božić i hvališ se kako si postio kroz advent, a
nitko s tobom nije mogao izaći na kraj te si na kraju svu
tu hranu i pojeo…

Dovoljno bi bilo tu hranu što si »šparao« odnijeti tom
siromašnom čovjeku. Obojica ćete biti zasigurno sretni.
Nemoj reći to je lijepo (možda) sročeno i da to samo
ostane na tome. Kako god ti učinio tome čovjeku je
dovoljna samo korica kruha i on će upravo u tome pronaći
komadić sreće i pun stol ljubavi koja je itekako danas
potrebna jer upravo zbog njega je Isus došao da mu kaže
– s tobom sam, s tobom želim večeras blagovati, zbog
tebe se večeras ponovno rađa, zbog tvoga tako
jednostavnoga bića koje me spremno dočekuje i otvara mi
svoje stanove te dijeli ključ svoga doma kako bi se mogao -
JA roditi.

Na kraju nam ostaje pitanje – tko se bolje pripremio za
Božić ?

Stol koji smo ispunili raznom hranom, okitili bor,
nakupovali cijele trgovine i kod kuće ostali gledati
televiziju… ili spremno, pomireni s Bogom (u iskrenoj i
otvorenoj pokajničkoj ispovijedi) i na ovoj zimi otišli
blagovati s našim novo – rođenim Kraljem, kraljem Mira,
kraljem Blagoslova, kraljem koji nas sve jednako grli na
polnoćki (na Sv. Misu) na Božić.

Ima li ljepšega Božića od Božića gdje svi zajedno
jedemo (blagujemo pomireni s njime) i Njegovu pruženu Ruku
primamo te dalje svakome čovjeku stisnutu Ruku u srcu
čuvamo.

Neka nam je svima nama takav sretan Božić!

Josip Aničić, vjeroučitelj>
> josipanicic@yahoo.com
> Josip Aničić, prof
> http://anicic.korisnik.com

Kako se duhovno pripremamo za Božić

Božić je izuzetno lijep Blagdan. Već početkom mjeseca se osjeti Božićna toplina. To je mjesec ljubavi darivanja, trebali bi jedni druge razveseliti. Posjetiti svoje bližnje, nemoćne i bolesne. S njima se veseliti da osjete da nisu sami. Kako se taj dan bliži sve sam sretnija. Na badnjak ujutro idemo na zornice i pomažemo mami u završavanju kućanskih poslova. Navečer svi zajedno okitimo bor. Gledamo poslije tv. Pa idemo na Polnoćku. Crkva bude puna mirisa od bora, i bude lijepo okićena. Čekamo Isusovo rođenje. Volim božićne pjesme. Poslije Polnoćke čestitamo jedni drugima Božić, odemo na spavanje. Za Božić nam dolazi stric, baka. Dan provedemo u obiteljskom okruženju. Navečer sam razmišljala o riječima kojima je vjeroučitelj govorio o Bogu i taj dan se Bog rodio. Sve što je lijepo kratko traje.

Andreja Rašić, 4. raz. Rušćica

KAKO SE DUHOVNO PRIPRAVLJAMO ZA BOŽIĆ

Par dana prije Božića mama i ja pečemo kolače, a tata i brat peku pečenku. Na Badnjak navečer tata stavi slamu pod bor zatim idemo u crkvu. Kada dođemo iz crkve mama postavi stol i idemo jesti. Nakon što jedemo – gledamo pod bor što smo dobili na dar te idemo spavati. Ujutro kada se probudimo – jedni drugima čestitamo Božić i zajedno ga slavimo sa obitelji.

Josipa Lucić, 4. raz. Ruščica

Nalazimo se u vremenu

Vremena je toliko prošlo, prolazi i proći će…Na neki
je način i brzo Božić ove godine došao…Možda će
netko reći – iznenadio…

Iznenadio, možda nas, ali bojim se da nije trgovce, nego
su oni »Božić iznenadili«…

Kako to mislim?! Vrlo je jednostavan odgovor – došao sam
u jednu trgovinu prije Došašća – trgovina je sva bila u
Božićnom ozračju. Kada sam započeo razgovor – sve se
svelo na biznis…No, nije to jedina trgovina, ali ta mi je
trgovina »zapela« za osjećaje…

Što reći na sve to ?
Isus rođendan smo slavili oko 2000 puta. Međutim Isus se
želi roditi u našem srcu sada, ali ako se on rađa kao
»potrošač« ili kao onaj koji mora otići u razne
»mega« trgovine i sve što se nudi bez granica uzeti i
pričati – to je dobro za Božić, dobro je da bude
podosta vrsta kolača i ne znam što još svega ne…

Bojim se da se u toj nekoj vrevi, usudio bih se reći utrci
sa vremenom –Božić izgubio svoj prvotni
smisao…rođenje Djeteta za mene i cijelu moju obitelj…

Pojavio se Djed božićnjak – koje se sve riječi
koriste da bi se izbjegla istina…i kako bi se napravio
biznis… Ne mogu da ne vidim – TV je napravio svoj
Božić – samo uvoz i »odgoj«…ali kakav je to
odgoj…!?!

Upravo ovih dana razgovaram s djecom (a djeca vole se
izreći) slušam i oni opisuju nekadašnje običaje kako im
pričaju njihove stare bake…Kako se običavao slaviti
Božić – nije li to najljepša televizija, najljepši
živi odgoj koji potiče na susrete, veselje, i nježnost
koju je, bojim se, dosta teško razumjeti… Nekako kada
čovjek sve to sluša – srce mu drugačije zatreperi,
pjevuši, zebe starom čežnjom biti u tom prošlom
vremenu… Zatreperi i kada gledamo televiziju, ali kako se
osjeća i koju sve poruku može izvući?

Zamišljam i djeci nekako pokušavam usporediti mjesto
rođenja djece u bolnicama i onog Isusovog u štalici. Isus
je rođen posve tiho, neprimjetno, u tihoj štalici među
životinjama…

Zapitamo li se – kako je ta štalica izgledala, jasle,
životinje koje su ga grijale, ali ga je najviše grijala
ljubav prema tebi čovječe, koji upravo čitaš ove
retke…

Rodio se, kao što sam rekao gore 2000 puta, a koliko se
puta rodio u tvome životu, u tvojoj duši – tvojoj
skromnosti, tvojoj smjelo pruženoj ruci, prema bratu
čovjeku…

Jesi li uvijek bio spreman prvi pružiti ruku ili
jednostavno tražiš svoja prava i govoriš on je meni prvi
rekao ružnu riječ i tražiš riječ kojom bi mu uzvratio
udarac, i dalje govoriš kako ti najbolje slaviš Božić te
si i uvjeren u to unatoč upozorenjima i slušanjima…

Jel to možda Božić za punim stolom dok možda netko u
tvojoj blizini nema što ni pojesti, a ti govoriš neka ti
je Sretan Božić i hvališ se kako si postio kroz advent, a
nitko s tobom nije mogao izaći na kraj te si na kraju svu
tu hranu i pojeo…

Dovoljno bi bilo tu hranu što si »šparao« odnijeti tom
siromašnom čovjeku. Obojica ćete biti zasigurno sretni.
Nemoj reći to je lijepo (možda) sročeno i da to samo
ostane na tome. Kako god ti učinio tome čovjeku je
dovoljna samo korica kruha i on će upravo u tome pronaći
komadić sreće i pun stol ljubavi koja je itekako danas
potrebna jer upravo zbog njega je Isus došao da mu kaže
– s tobom sam, s tobom želim večeras blagovati, zbog
tebe se večeras ponovno rađa, zbog tvoga tako
jednostavnoga bića koje me spremno dočekuje i otvara mi
svoje stanove te dijeli ključ svoga doma kako bi se mogao -
JA roditi.

Na kraju nam ostaje pitanje – tko se bolje pripremio za
Božić ?

Stol koji smo ispunili raznom hranom, okitili bor,
nakupovali cijele trgovine i kod kuće ostali gledati
televiziju… ili spremno, pomireni s Bogom (u iskrenoj i
otvorenoj pokajničkoj ispovijedi) i na ovoj zimi otišli
blagovati s našim novo – rođenim Kraljem, kraljem Mira,
kraljem Blagoslova, kraljem koji nas sve jednako grli na
polnoćki (na Sv. Misu) na Božić.

Ima li ljepšega Božića od Božića gdje svi zajedno
jedemo (blagujemo pomireni s njime) i Njegovu pruženu Ruku
primamo te dalje svakome čovjeku stisnutu Ruku u srcu
čuvamo.

Neka nam je svima nama takav sretan Božić!

Josip Aničić, vjeroučitelj>
> josipanicic@yahoo.com
> Josip Aničić, prof
> http://anicic.korisnik.com

Nalazimo se u vremenu

Vremena je toliko prošlo, prolazi i proći će…Na neki
je način i brzo Božić ove godine došao…Možda će
netko reći – iznenadio…

Iznenadio, možda nas, ali bojim se da nije trgovce, nego
su oni »Božić iznenadili«…

Kako to mislim?! Vrlo je jednostavan odgovor – došao sam
u jednu trgovinu prije Došašća – trgovina je sva bila u
Božićnom ozračju. Kada sam započeo razgovor – sve se
svelo na biznis…No, nije to jedina trgovina, ali ta mi je
trgovina »zapela« za osjećaje…

Što reći na sve to ?
Isus rođendan smo slavili oko 2000 puta. Međutim Isus se
želi roditi u našem srcu sada, ali ako se on rađa kao
»potrošač« ili kao onaj koji mora otići u razne
»mega« trgovine i sve što se nudi bez granica uzeti i
pričati – to je dobro za Božić, dobro je da bude
podosta vrsta kolača i ne znam što još svega ne…

Bojim se da se u toj nekoj vrevi, usudio bih se reći utrci
sa vremenom –Božić izgubio svoj prvotni
smisao…rođenje Djeteta za mene i cijelu moju obitelj…

Pojavio se Djed božićnjak – koje se sve riječi
koriste da bi se izbjegla istina…i kako bi se napravio
biznis… Ne mogu da ne vidim – TV je napravio svoj
Božić – samo uvoz i »odgoj«…ali kakav je to
odgoj…!?!

Upravo ovih dana razgovaram s djecom (a djeca vole se
izreći) slušam i oni opisuju nekadašnje običaje kako im
pričaju njihove stare bake…Kako se običavao slaviti
Božić – nije li to najljepša televizija, najljepši
živi odgoj koji potiče na susrete, veselje, i nježnost
koju je, bojim se, dosta teško razumjeti… Nekako kada
čovjek sve to sluša – srce mu drugačije zatreperi,
pjevuši, zebe starom čežnjom biti u tom prošlom
vremenu… Zatreperi i kada gledamo televiziju, ali kako se
osjeća i koju sve poruku može izvući?

Zamišljam i djeci nekako pokušavam usporediti mjesto
rođenja djece u bolnicama i onog Isusovog u štalici. Isus
je rođen posve tiho, neprimjetno, u tihoj štalici među
životinjama…

Zapitamo li se – kako je ta štalica izgledala, jasle,
životinje koje su ga grijale, ali ga je najviše grijala
ljubav prema tebi čovječe, koji upravo čitaš ove
retke…

Rodio se, kao što sam rekao gore 2000 puta, a koliko se
puta rodio u tvome životu, u tvojoj duši – tvojoj
skromnosti, tvojoj smjelo pruženoj ruci, prema bratu
čovjeku…

Jesi li uvijek bio spreman prvi pružiti ruku ili
jednostavno tražiš svoja prava i govoriš on je meni prvi
rekao ružnu riječ i tražiš riječ kojom bi mu uzvratio
udarac, i dalje govoriš kako ti najbolje slaviš Božić te
si i uvjeren u to unatoč upozorenjima i slušanjima…

Jel to možda Božić za punim stolom dok možda netko u
tvojoj blizini nema što ni pojesti, a ti govoriš neka ti
je Sretan Božić i hvališ se kako si postio kroz advent, a
nitko s tobom nije mogao izaći na kraj te si na kraju svu
tu hranu i pojeo…

Dovoljno bi bilo tu hranu što si »šparao« odnijeti tom
siromašnom čovjeku. Obojica ćete biti zasigurno sretni.
Nemoj reći to je lijepo (možda) sročeno i da to samo
ostane na tome. Kako god ti učinio tome čovjeku je
dovoljna samo korica kruha i on će upravo u tome pronaći
komadić sreće i pun stol ljubavi koja je itekako danas
potrebna jer upravo zbog njega je Isus došao da mu kaže
– s tobom sam, s tobom želim večeras blagovati, zbog
tebe se večeras ponovno rađa, zbog tvoga tako
jednostavnoga bića koje me spremno dočekuje i otvara mi
svoje stanove te dijeli ključ svoga doma kako bi se mogao -
JA roditi.

Na kraju nam ostaje pitanje – tko se bolje pripremio za
Božić ?

Stol koji smo ispunili raznom hranom, okitili bor,
nakupovali cijele trgovine i kod kuće ostali gledati
televiziju… ili spremno, pomireni s Bogom (u iskrenoj i
otvorenoj pokajničkoj ispovijedi) i na ovoj zimi otišli
blagovati s našim novo – rođenim Kraljem, kraljem Mira,
kraljem Blagoslova, kraljem koji nas sve jednako grli na
polnoćki (na Sv. Misu) na Božić.

Ima li ljepšega Božića od Božića gdje svi zajedno
jedemo (blagujemo pomireni s njime) i Njegovu pruženu Ruku
primamo te dalje svakome čovjeku stisnutu Ruku u srcu
čuvamo.

Neka nam je svima nama takav sretan Božić!

Josip Aničić, vjeroučitelj>
> josipanicic@yahoo.com
> Josip Aničić, prof
> http://anicic.korisnik.com

Božji smo narod, zar ne?

Često čitajući i slušajući Božju riječ iz Svetog
Pisma slušamo o Izraelcima. Znamo da su oni izabrani Božji
narod. I onda se pitamo kakve to veze ima s nama? Bog im
obećava da će se brinuti za njih, izljeva na njih
blagoslove, brine se za njih. Koliko se samo puta u Bibliji
može pročitati kako je Bog spasio svoj narod onda kad su
vjerovali ili kad su ponovno povjerovali? Divno je živjeti
tako kad znaš i uvjeren si da te Bog iz svih pogibelji
spašava.

Onda razmišljam, a kakve to veze ima sa mnom? Upravo nam
je to objavljeno u Božiću. Dolasku malenog djeteta. Bog
nam je po Isusovu rođenju, a kasnije i životu htio
objaviti da je i nas „obasjalo mlado sunce sa visine“.
Da je i nama „svanulo“ tj. da smo i mi uključeni u
Božje blagoslove i brigu za nas.

Isus nam svojim rođenjem želi reći da
nam je blizak, da nam je prijatelj, da je imao iste probleme
kao i mi. Upravo imam upalu sinusa pa, razmišljam koliko je
to bolno za malu djecu koja ne znaju ispuhati nos ni reći
koliko ih boli. Vjerojatno je i Isus bio bolestan, a kako i
ne bi kad se rodio u trošnoj Štalici?! A mi svoju djecu
umotavamo u dekice, benkice itd., cijepimo ih protiv
različitih bolesti, a ipak su bolesna.
Isus dolazi, mi smo po krštenju ucijepljeni, uključeni u
Božji narod i dionici smo Božjih blagoslova koja je dao
svome narodu (čitaj: nama). Zar to nije dovoljan razlog
zašto se trebamo radovati Božiću? Zato Bibliju u ruke i
radujte se čitajući! Tamo ima puenano zanimljivih
istinitih stvari koje je Bog činio i čini samo moramo
postati svjesni

Helena Aničić, vjeroučiteljica

Odmah na početku da svima poželim srećnu Novu godinu kao i Božić. Kad sve sumiram unazad….pa …..bilo je lepo, veselo, bučno…… Baš kao što i jedna Nova godina zaslužuje….. Malo više smo se istrošili  (što nam sad baš i nije trebalo) ali neka….. Od sutra se ponovo radi i znam da ću već sutra zaboraviti kako je lepo bilo odmarati….lenčariti…….i klopati po kućama…..

U sklopu manifestacije ”Karlovac – Božićni grad” i ove se godine u tom gradu od 19. do 24. prosinca održavao Božićni sajam. Sajam je bio upriličen na Šetalištu dr. Franje Tuđmana, za Karlovačne, popularnoj Promenadi.

Promenada, Foto: Tea Ravenšćak

Svoje proizvode, tradicionalne poklone te razne druge rukotvorine izložilo je oko 40 obrtnika, udruga i ugostitelja.

- Prodaja ide jako dobro. Cijelu noć sam radila ove unikatne anđele jer su se jučer svi prodali – kazala je gospođa na štandu gdje su se mogle naći ručno oslikane marame i drugi proizvodi od tekstila.

Jaslice, Foto: Tea Ravenšćak

Karlovčani, kao i drugi posjetitelji Božićnog sajma mogli su kupiti ručno izrađene ukrase po simboličnoj cijeni od 5 kuna, kao i čestitke, svijeće, proizvode od stakla i keramike.

Oni dubljeg džepa na sajmu su mogli pronaći umjetničke slike. Najbolje su se prodavali proizvodi od meda, lavande, te sirevi i slični proizvodi karlovačkih obrtnika i obiteljskih gospodarstva.

Štandovi na sajmu, Foto: Tea Ravenšćak

Iako su na sajmu prevladavali štandovi sa tradicionalnim proizvodima, moglo se vidjeti i nekoliko štandova koji su nudili pretežno proizvode uvezene iz Kine.

Posjetitelji Božićnog sajma, Foto: Tea Ravenšćak

Posebnost ovogodišnjeg Božićnog sajma bila je kućica Djeda Mraza gdje su se najmlađi mogli fotografirati s Djedicom bijele brade te od njega dobiti simboličan poklon.

Mališani s Djedom Mrazom, Foto: Tea Ravenšćak

ZAGREB- Kardinal Josip Bozanić predvodio je, već tradicionalno svakog Božića, svečano euharistijsko slavlje u zagrebačkoj katedrali.

Poručio je kako je svatko od nas pozvan mijenjati i u sebi popravljati ono što nije kako treba. Moramo dopustiti da nas dotakne život koji kuca na našim vratima, a jedino se tako može pronaći prava istina kršćanskoga Božića, riječi su kardinala Bozanića.

Govoreći o vrijednosti života kojega je Bog darovao čitavom svemiru, života koji je kao svjetlo dano ljudima, Bozanić je rekao da čovjek oduvijek povezuje svjetlo sa shvaćanjem i poznavanjem stvarnosti.

-Suvremeno doba misli da polaže pravo na apsolutiziranje svojih domišljanja i stavova, kao da oni mogu biti neograničeni sudac svemu. Razum nije svjetlo ljudima, život je svjetlo.-

Također se osvrnuo na pogrešne misli kojima se pokušava oblikovati život, koje nikada u povijesti nisu bile jače izražene i usmjerene na uništenje i potpunu promjenu života.

Objasnio je kako ideologije, teorije i filozofije doživljavaju svoj kraj, te kako pravi smisao života pronalazimo u ljubavi po kojoj nam je život darovan.

Puna katedrala i oni koji su pratili prijenos, mogli su se podsjetiti pitanja o smislu, kojeg kardinal uspoređuje sa životom malog djeteta, kojeg se ne stvara već prihvaća.

-Bez Boga se ništa ne može objasniti i kad podrhtavamo pod udarcima života moramo se vratiti na njegove početke i pronaći smisao koji nije u našim rukama koji ne možemo izgraditi niti stvoriti već ga jednostavno prihvatiti.-

]]>