Moje iskrene čestitke svim čitaocima BOSNARIJA povodom Kurban Bajrama!

(Dopisano drugog dana Bajrama)

Krenimo redom…

Bajramski dani jesu i trebaju biti dani veselja i dani sreće ali naravno postoje norme koje su odredile kakvo to veselje treba biti i u kojim granicama može da se ispoljava.

Posljednjih nekoliko godina pojavile su se različite pojave u našem društvu koje zaslužuju kako analizu sociologa tako i ozbiljnu kritiku od strane etičara i uleme. Prihvatanjem tih pojava narod nesvjesno doprinosi destrukciji tradicije i običaja koji već itekako trpe. Forma i  folklor iako nekad suštinski nebitni, itekako u ovom slučaju imaju bitnu ulogu. Zabrinjavajuće je stanje duha kod našeg naroda.

Zabrinjavajući su trendovi koji se uspješno podvaljuju našem narodu. To se nekako ponajbolje osjeti i primjeti upravo onda kada bi to moralo i trebalo biti najmanje primjetno.

Vrijeme je jedno od Allahovih davanja čija vrijednost je kao i kod drugih nama darovanih blagodeti relativno slabo ili skoro nikako cijenjeno i shvaćeno kod većine ljudi. Vrijeme je stvar ili bolje pojam kojim se Uzvišeni Allah zaklinje u Kur’anu i time nam skreće pažnju na njegovu vrijednost.

Vrijeme je naravno kao i sve ono što je Allah stvorio prolazno i relativno  ali se Allah ipak kune njime kao i mnogim drugim stvarima čiji je tvorac upravo On.

O višku vremena kojega svi imamo na pretek (što dokazujemo našim ponašanjem)  i o tome gdje se to vrijeme troši može se govoriti do ahiri zemana.

Koliko samo čovjek nađe „rupa“ u svom životu i vremenu koje mu je darovano ili bolje rečeno posuđeno pa raznim besposlicama to vrijeme potroši.

Na nekim mjestima je vrijeme skuplje nego na nekim drugim. Jedno od tih “drugih” mjesta je i ono gdje živi narod bošnjački.

Bosna je domovina Bošnjaka i zemlja viška vremena. Bošnjacima je u njihovom životu malo češče „dosadno“ i tako imaju problem.

Ali drugi nam pomažu u tome pa nam onda biva malo manje dosadno.

Kladionice i klađenje kao pojava, porok i hobi su posebna priča o čemu ću pisati drugom prilikom. Da postanemo konkurencija Las Vegasu je daleko od realnog ali da postajemo društvo ovisno između ostalog i o hazarderstvu to je sigurno.

Svaka mahala ima po jednu kladionicu. Zar ne?!

Nekoliko dana prije nastupanja Bajrama naše gradove a bogami i sela „neko“ oblijepi plakatima na kojima se ljudi masovno pozivaju da dođu na neke bajramske partije gdje će se kako piše noć provesti ludo i nezaboravno, u pjesmi i veselju uz bend npr. “Aha”!

Da, da, gostujući bend iz susjedne, istočne nam zemlje Srbije. Naša omladina a i odrasli od momenta prvih habera sa plakata i plakatica a i sa lokalnih radijskih i tv stanica počinju pripreme za party (krkačenje). 

U prvoj noći Bajrama (jednog i drugog) naša omladina u velikom broju sa sumrakom polazi u diskoteke i kafane gdje će u znoju pod dozom alkohola, jointa i speed-a imati ludu noć.

Svoj novac kojeg svakako slabo ima, naša omladina će dati (umjesto recimo u neki humanitarni fond) nekoj šumadijskoj rospiji koja je svoju karijeru počela u nekoj kafanduri pjevajući četnicima koji su joj za njene pjesme davali pokradene bošnjačke pare i zlato.

Taj biološki objekat (Ceca p.a.) je snimio „album“ a za reklamu se pobrinula naravno, niko drugi do srbijanska Pink televizija, inače futuristički model  mnogih bosanskih, k’o fol, neovisnih televizija.

 Naravno „estradna umetnica“ pjevajući trećerazrednu muziku uspije u svom nastupu podići adrenalin omladini trujući njihovu dušu i poganeći je. Šejtansko zadovoljstvo i zlo primitivizma budu zadovoljeni.

Omladina nažalost ostaje zatupljena.

Drugi dan Bajrama se privikava da priča ijekavicom. Oni koji za sebe vole reći da su „urbani“ odu na bajramski RAVE PARTY.

Urbano, a jel’? Nema šta!

Oni malo manje urbani popravljaju standard hrvatskoj šund-estradi.

Zaključak je da naša estrada biva ugrožena?! Ma daj ba…

Rezultat tih bajramskih partija su, naravno, tuče, revolveraški obračuni, saobračajne nesreće i grijeh!

Sada se bajram čestita sms-porukom ili se pošalje e-mail.

Ne ide se bratu ili sestri za Bajram  jer je on/a negdje tamo daleko (u Americi, Njemačkoj, Švedskoj). Ko je lud da ide tamo negdje daleko a red bi bio da se vide, osjete, zagrle, poljube, pogledaju oči u oči, ispričaju pošteno itd. Zar ne?

Mnogo je to lakše preko elektronskih pomagala iz savremenog načina življenja.

Djeca su posebna priča. Novac koji dobiju za bajram potroše na Play Station ili kartice za mobilne telefone.

Slabo ima onih velikih ručaka od tri i četiri sofre! Hmm…

Umjesto Roma koji su tradicionalno hodali od vrata do vrata skupljajući svoju bajramsku nafaku, sada nam u avlije ulaze i pred vrata dolaze i prose jetimi iz istočne Bosne i udovice koje traže istinu, za sada nezaboravljene i još poznate kao MAJKE SREBRENICE. (Dobro de, nećemo sad u detalje … Ima tih MAJKI koje su se dobrano obogatile od svoje PATNJE i ŽALA za izgubljenim najmilijima!)

(Dopisano na treći dan Bajrama 29.11.2009. god)

Vatrometi, ima i tih svijetlećih motiva. Ima čestitiki, na televiziji, radiju, novinama, internetu…

Ima svega. Šta bi insan rekao na sve to osim da valjda to tako mora biti.

Mora li baš?

Drugi mi kažu da mora! Danak napretku. U redu ali to više nije Bajram. Klasični Bajram, onaj stari!

Proslavljanje Bajrama danas mi više liči na američko glamurozno predstavljanje “NIČEGA” da bi iz toga ispalo nešto “BJELOSVJETSKI POZNATO”!

Bajram nije NIŠTA da bi prerastao u BJELOSVJETSKO! Ne treba ga reklamirati. Bajram je nešto najsvetije u duši i mislima svakog mumina i muminke!

Bajram je porodični praznik! Zar ne? Nije bjelosvjetska prćija!!! Nije najava cirkusa u vašem gradu ili raskošno vjenčanje bogatih i raskalašnih te osionih spodoba.

Bajram nije kurva pa da se javno obznanjuje njegovo veličanje i proslava!

Jednostavno, BAJRAM je BAJRAM!!!

Uđem, nakratko, na bolchat i MSN-messenger. Sva moja tzv. raja tamo! I svi slave Bajram. Ja ostao zabezeknut: Online slavljenje. Ma daj.

Niko od tih online nadobudnika nije otišao da posjeti djeda, nenu, tetka i tetku, amidže i strine, niko oca ili majku.

(Ovo se ne odnosi na one koji su svoje najmilije izgubili u ovom blentavo-poganom i genocidnom ratu).

 Mislim, prvenstveno na one koji su u blizini svojih najmilijih a ne obilaze se. Ne paze. Pa makar uz Bajram kad se već zbog bitke za preživljavanje, poslovne trke i drugih razloga, ne sreću ćešće, nevezano uz državne ili vjerske praznike!

I na kraju…

Nek Vam bajramska svjetlost obasja dušu, ispuni je najdivnijim osjećanjima i neka Vam Allah podari sve što nemate a za čim žudite!

VAŠ TABKO*

Nek Vam bajramska svjetlost obasja dušu, ispuni je najdivnijim osjećanjima i neka Vam Allah podari sve što nemate a za čim žudite!

Vaša Edina!

Juče, plaćajući kućne račune u pošti i banci, naletih na ovaj propagandni letak vrijedan pažnje. Dobar potez policije. Kad bi barem pola raje pročitalo sadržaj letka do kraja! Hmm… Svoj sam primjerak signirao sa BOSNARIJE, za svaki slučaj i stavio ga na najbližu rafu kraj kompjutera. Nije zgoreg još pokoji put, osvrnuti se na čitak i jasan tekst sa poleđine ovog letka!

                                        POTEZ VRIJEDAN PAŽNJE! ČESTITAM!

Romi u Bosni i Hercegovini  tradicionalno, i ove godine, 6. maja proslavljaju Đurđevdan,  jedan od najvećih romskih praznika koji se obilježava u cijelom svijetu!

 Romi danas svoje domove ukrašavaju cvijećem i raspupanim grančicama. Obredi tog praznika uključuju kupanje u vodi s cvjetovima. Voda se prije toga donosi u kuću, a cvijećem se kasnije ukrašava kuća.

Romi Đurđevdan proslavljaju u krugu svojih porodica, uz bogatu, prazničnu trpezu.

Simbolizam Đurđevdana je obilježavanje prekida zimovanja i dolaska proljeća. Na taj dan se nekad odlazilo na putovanja sve do mjeseca avgusta, kada nastupa još jedan značajan praznik u tradiciji romskog naroda – Alđun! Đurđevdan je i prilika da se ukaže na veoma težak položaj Roma. 

U  Bosni i Hercegovini danas živi oko 76.000 Roma. Samo 1% je zaposleno, 30% ima zdravstvenu zaštitu, oko 30% se školuje a tek oko 30% Roma ima adekvatan smještaj (krov nad glavom).

                                           MOJE ISKRENE ČESTITKE!

P.S.

Imam mnogo prijatelja među romima!

Čestitke mojim (malo)brojnim posjetiocima bloga povodom Prvog maja-međunarodnog praznika rada, po meni, najveće baštine savremene istorije radničkog pokreta!
Nemoje me pokušati dočekati na nož ili spaljivati na lomači! I prošle godine su me napadali islamski i kršćanski “pravovjernici” sa komentarima tipa: “Zar Bajram (i ili Božić) nije tvoj najveći praznik, sramoto jedna?!”
Nije, ne stidim se toga iako sam iz dimija ispao!!!
p.s.
Poruka onim koji pokušaju sa trackURL-ovima i PING-anjem! Zatvorio sam te opcije na ovaj post!
Pitam se samo da li bi vi, qurčeve nakaze, isprdci  i mamine maze, danas radili po 8 sati dnevno da nekad davno nije proliveno dosta znoja i krvi. Radničke naravno!
E, pa ovim postom čestitam i pozdravljam, prije svega, radnike a kako se ostali osjećaju, zaboli me dole, negdje na dnu duše!

Svim mojim prijateljima pravoslavcima čestitam najradosniji hrišćanski praznik, Božić!

Na kraju ove i pred pocetak Nove 2009.godine, zelimo svima Vama, nasim starim i buducim gostima, da porucimo da cemo se i u Novoj 2009.godini truditi da Vam pruzimo informacije, vezane za turizam i putovanja,  sa istim i vecim zarom, zbog svih Vas koji ste nase stranice posjetili i posjecujete redovno.
Trudicemo se da opravdamo povjerenje preko 25ooo posjeta nasih stranica, u samo mjesec dana…trudicemo se da saznamo gdje je otvoren novi hotel, gdje je dobra hrana, gdje se mozete dobro zabaviti, gdje na skijanje, kuda na festival, koje je mjesto i koja destinacija vrijedna, i koje ne treba propustiti.

Pratite nas i dalje, stizu maskembali i karnevali, festivali mimoza, kamelija, magnolija, Festa svetog Tripuna, HAPS, stici ce i ljeto uskoro….

Želimo Vam svima da u novoj godini sto vise putujete, jer ko ne putuje taj ne zivi.

Srdacno Vase, kao i uvijek
Nela i Stanka

Prehajamo v drugi polčas našega mandata in po mojem mnenju tudi v prelomno obdobje Lavrice, kakršno poznamo. Z dosedanjim delom občine, vsemi problemi, ki so vidni že na daleč, moteči nekontrolirani pozidavi brez prave vizije, ne moremo biti zadovoljni. V naslednjih dveh letih se bomo morali odločiti - ali želimo postati neprepoznavno predmestje Škofljice, ki bo še naprej poligon za pohlepne investitorje in neizživete arhitekte -  ali pa si bomo sami izborili svojo prihodnost. Tokrat s Škofljico ali brez nje.

Vendar pa pustimo nedokončano delo za naslednje leto.

Vsem obiskovalcem mojega bloga želim, naj vam prinese leto 2009 mnogo sreče, veliko nasmehov, obilo zdravja, trajnega uspeha in zadovoljstva.
Želim vam vesele božične praznike in srečno novo leto.

Post koji sam napisala pre nedelju dana na ovu temu imao je veoma veliku čitanost. Prema tome u redu bi bilo da napišem još jedan i pomognem očigledno mnogima koji žele na vreme da pripreme svoje čestitke za slanje.

Počeo je decembar, a sa njim jača i predpraznična euforija. Prošle godine sam se našla u nezgodnoj situaciji jer nisam na vreme mislila o pripremi čestitki za slanje. Želela sam slati one koje nisu klasične tj. već viđene. I naravno uvek je bio problem što je tekst na engleskom jeziku. Sada poučena prethodnim iskustvom, napravila sam selekciju među najdopadljivijima, ubacila tekst na srpskom jeziku i evo ih spremne su za slanje u elektronskom obliku.

Moj izbor su kratki i efikasni tesktovi i zato sam ostavila zadnju čestitku bez njega. Na vama je da izaberete reči kojima ćete obradovati vama drage osobe.

Praznici nam stižu. Evo pre satićak vremena bila sam u mogućnosti da vidim prve pahulje pa čak i provejavanje snega. To me podsetilo na ono “najtoplije” vreme u godini, vreme darivanja. Kako pred praznike uvek budemo u trci i frci, valja se na vreme pripremiti za slanje božićno-novogodišnjih čestitki.

Život u eri računara i interneta zasenio je odlazak u poštu, ispisivanje čestitki i lepljenje markica, elektronska pošta uzela je maha. Prilagodivši se promenama, naoružala sam se na vreme i ovim postom želim sa vama podeliti odabranih 5 u moru lepih čestitki prigodnih za Božić i Novu godinu.

Za ovo nije potrebno mnogo veštine: odaberite čestitku, ubacite je u photoshop, izaberite neki prikladan font za tekst koji ste smislili. Bacite se na posao i ulepšajte predstojeće praznike vama dragim osobama!

Kada se setim vremena kada sam dnevno dobijala po dva-tri pisma . . . sanduče navek puno, da li pisama, časopisa, knjiga, fanzina . . . i onda je i ‘nova’ tehnologija došla i do Srbije i jednostavno je sve to prestalo. I nekako smo svi postali lenji. Iskreno, ne sećam se kada sam mail kucala duže od dva-tri minuta i kada je bio duži od recimo A4 stranice (ustvari, nikada nije bio duži od A4 stranice ). A pisala sam pisma relativno dugačka. Iako mnogo brže kucam nego što pišem. Najduže pismo koje sam dobila je dugačko 16 stranica   Impozantno! Čitala sam ga ceo vikend hehe . . .

Jednom sam drugarici poslala pismo i na poleđini plave koverte otkucala (na pisaćoj mašini) Okružni Sud Novi Sad Nažalost, ona je bila na nekom skupu izviđača u momentu kada joj je pismo stiglo, pa sam prepala njenu mamu ipak su me i posle toga primali u goste

To je trajalo negde do bombardovanja . . . posle je prestalo dopisivanje. Ne znam zbog čega i ne znam sa čije strane. Dopisivala sam se sa velikim brojem ljudi, širom zemlje, ali i iz inostranstva. Posle sam samo pisala pisma drugu koji je bio u vojsci (iako smo se svako veče čuli telefonom ), a i to je bilo smešno. Dešavalo se da mu napišem nekoliko pisama i da ne pošaljem, pa pošaljem odjednom sva, samo na kovertama napišem brojeve po kom redu da čita Posle mi je on pričao da ga je desetar prozivao za svako pismo posebno, te je mislio da ga zafrkava

Uglavnom, mislim da još uvek negde postoji kutija u koju sam odlagala pisma na koja sam odgovorila. Pre nego što odgovorim na njih stajala su na regalu, na vidnom mestu, da ne zaboravim.

Sećam se zima kada sam slala čestitke za Novu godinu . . . po dvadeset i više . . . i dobijala isto toliko, ako ne i više . . . a sada sms ili mail i kraj . . . nekako bez emocije, uglavnom. Nema Unicef karti koje su zaista bile pune topline i najlepših želja uz činjenicu da si možda nekom pomogao kupivši tu čestitku . . .

Uz čestitku jednako ‘cenim’ (da ne kažem volim) i razglednicu. Delić atmosfere sa mesta na kom je neko od mojih drugara/rođaka u tom momentu i činjenica da me se sete mi mnogo znači. Imam gomilu razglednica iz celog sveta. I njih uvek nosim sa sobom, gde god da se selim

Rado ih primam i rado ih šaljem. Samo dragim ljudima.

Ovo su razglednice koje sam dobila ovog leta.

Свим посетиоцима сајта, суграђанима и пословним партнерима са најлепшим жељама за добро здравље, успешан рад и стални напредак желимо срећну Нову 2006. годину и предстојеће божићне празнике.