Šodien kā ik katru mēnesi devos uz elektrības sadales skapi, lai ‘paņemtu patērētās elektrības rādījumus un attīcīgi samaksātu Latvenergo. Tajā brīdī biju patiesi nepatīkami pārsteigts, ka izrādījās ka pa Novembra mēnesi ir notērēts nedaudz vairāk kā 3000 KWh. Kaut kā nevaru aizmigt un nemiers dīda… nu daudz sanāk. Nu it kā jau zināju, ka patērēšu daudz elektrības, bet nu tik daudz negaidīju. Pie sevis uzmetu nelielu plānu, lai saprastu, kas ir tās jomas kur elektrība aiziet un esmu nolēmis ieviest optimizācijas pasākumus… ko nosaucu – Projekts “Elektrošoks”.

Bildē uzzīmēju nelielu shēmu kādas iekārtas ir izvietotas. Sadalīju nelielās priekš sevis loģiskās zonās. ar sarkaniem rimbuļiem atzīmēju “aizdomīgās” iekārtas kuras vajadzētu pētīt pastiprināti un ar kurām vajadzētu paeksperimentēt.

Plāns

1. Vismaz vienu mēnesi regulāri pierakstīt (katru dienu vai cik bieži sanāks) elektrības mērījumus uz abiem maniem skaitītājiem, lai saprastu kurā zonā aiziet lauvas tiesa elektrības (Man ir aizdomas, ka tā būs Zona B).
2. Izpētīt un ieviest ģimenē “procedurālas” izmaiņas resursu taupīšanai (ir dažas idejas, bet nu vēl jāapsmadzeņo un jāapsriežas).
3. Veikt analīzi pēc mēneša, lai noskaidrotu, kur jāveic detalizētākus mērījumus. (man ir aizdomas, ka ledusskapis ir sācis netipiski daudz tērēt)
4. Jāizveido investīciju analīze resursu taupīšanai pēc būtības. (varbūt ieviest malkas apkuri, iegādāties jaunu ledusskapi vai taml)
5. Turpināt pierakstīt patēriņu un atsekot ieviesto izmaiņu un veikto investīciju efektivitāti.

Tā principā ņemot ir aizdomas (nu tā vismaz vajadzētu būt), ka lielāko daļu elektrības patērē apkures katls, otrs pēc patēriņa izskatās ir boileris (ražo silto ūdeni), trešais šķiet leduskapis…

Tātad – no rītdienas ieviesīšu nelielu tabulu elektrības patēriņa uzskaitei.

Ideāli jau būtu, ja būtu tāda iekārta ar mērītājiem ko uzlikt uz katras no patērējošām vietām kā arī vēl papildus termometri āra temperatūras mērīšanai un izstabas temperatūras mērīšanai (jo loģiski, ka aukstā laikā apkure tērē vairāk, bet man ir aizdomas, ka ir sakarība starp elektrības patēriņu apkurei un temperatūru laukā). Varbūt kādam ir tāds verķi (mērāmais aparāts) un grib man izīrēt vai nedārgi pārdot? Man svarīgi, lai var nomērīt arī 3 fāzu elektropievadu.

Es te papētīju internetu un ir piedāvājumā dažādas mērieīces. Lētākās lieas rozetē un tad viņā slēdzas iekārta. Mērierīce attiecīgi skatās, cik ieslēgtā iekārta patērē elektrību. Šādi papētīt dažādas ierīces kādu laiku lai noskaidrotu to elektrības patēriņu. Piemēram – mani interesē cik elektrības patērē WiFi bāzes stacija pa nakti (kad netiek izmantota). tāpat man interesē cik patērē piemēram TV + DVD + TV decoderis mēneša griezumā utt sīki jautājumi.

Ceru, ka pēc visām aktivitātēm izdosies būtiski (vismaz 30%) samazināt elektrības patēriņu. Bet nu pirmais solis – saprast kad un kas tērē visvairāk! Gribu noskaidrot TOP 5 elektropatērētājus savā mājā (kas noteikti sastādīs kādus 90% no kopējā iztērētā apjoma)

Izvor: Politika

Uoči klimatskog samita u Kopenhagenu idućeg meseca, gde će predstavnici 192 države i mnogobrojne stručne i nevladine organizacije nastojati da se isposluje novi globalni sporazum o ograničavanju emitovanja u atmosferu štetnih gasova koji izazivaju povećanje temperature na zemlji, efekat bačene bombe imala je hakerska provala u centralni kompjuter (server) Katedre za izučavanje klimatskih promena britanskog Univerziteta Istočna Anglija, jednog od centara za studije globalnog zagrevanja, i obelodanjivanje oko 3.000 dokumenata koji su odande nelegalno preuzeti. Od toga, 1.073 su i-mejlovi, prepiska između britanskih naučnika i njihovih američkih kolega tokom poslednje 134 godine, od 1996. do prošlog meseca.

Informaciju o ovom upadu nepoznatih hakera, koji su svoj „ulov” prvo postavili na jedan ruski sajt, a potom učinili dostupnim i šire (ceo dosije, kao arhiva FOI2009.zip se može preuzeti sa ove adrese: www.megaupload.com), prvi je objavio „Njujork tajms”, da bi je potom preneli gotovo svi ovdašnji listovi i o temi se zapodenula velika debata u „blogosferi”. Ono što u celoj stvari ima jak miris skandala, to je utisak koji se stiče posle makar površnog čitanja te prepiske: da su ugledni klimatolozi, među kojima su mnogi i članovi Međuvladinog panela za klimatske promene, glavnog tela UN za ovu oblast – međusobno „štimovali” podatke, jedne isticali u prvi plan, a druge skrivali, kako bi se uklopili u teoriju da je globalno zagrevanje rezultat ljudskih aktivnosti i da, ako se nešto ne preduzme, čovečanstvu preti katastrofa.

Posebno su obavljane i-mejl konsultacije kako da se podaci koji kontriraju toj tezi isključe iz izveštaja pomenutog tela OUN, obelodanjenog pre tri godine, a čiji je glavni nalaz da su dokazi o globalnom zagrevanju neporecivi. Upravo je taj dokumenat pokrenuo mnoge vlade da razmotre nacionalne ekološke politike i pokrenu međunarodno dogovaranje u globalnoj akciji.

Autentičnost prepiske nije osporena i njen sadržaj je obezbedio novu municiju taboru „skeptika”, naučnoj manjini koja doduše ne osporava zagrevanje kao takvo, već samo njegove dimenzije i posledice, ukazujući da činjenice ne podržavaju katastrofična scenarija koja se iznose.

Mnogi misle i da ova provala nije slučajna – da je tempirana da bi se minirao Kopenhagen. Ovo u delikatnu situaciju posebno stavlja Ameriku, koja se pod predsednikom Obamom upravo priključila globalnim naporima da se nešto učini na zaustavljanju klimatskih promena, uprkos velikim domaćim otporima, pre sveg zbog ekonomske cene koja, u okolnostima krize, mora da bude plaćena da bi se smanjile količine ugljen-dioksida koje se sagorevanjem fosilnih goriva (derivati nafte, ugalj) emituju u atmosferu.

Prepiska inače pokazuje da je baš pomenuti britanski univerzitet bio središte napora da se ućutka tabor skeptika. Otkriva i domunđavanje naučnika o tome kako da postignu „jedinstveno” mišljenje u okolnostima kada su zaključci njihovih istraživanja bili kontradiktorni.

Najčešće se citira jedan i-mejl iz novembra 1999, u kojem jedan naučnik objašnjava kako je primenio „trik” kojim je uvećao realne temperature „u svakoj seriji za poslednjih 20 godina”. Napominje da je to „učinio za Kejt” (koleginicu), „da sakrije njihovo opadanje” (temperatura).

Ovo se uzima kao dokaz da je manipulisano statistikom. Prepiska takođe otkriva i kako je sprečavano da radovi skeptika (koji se na mnogo mesta nazivaju „idiotima”) budu objavljeni u stručnim publikacijama i kako im je onemogućavano da koriste baze podataka na kojima su promotori katastrofičnih scenarija zasnivali svoje naučne članke.

Kontaktirani od strane ovdašnjih medija, neki o naučnika koji se pominju u ovoj prepisci izjavili su da ovaj dosije samo otkriva „način na koji naučnici razgovaraju”, da nije reč ni o kakvoj „zaveri”, kao i da se mnogi citati „izvlače iz konteksta”.

Ali bez obzira kakve krajnje posledice ovog otkrića bile, nesumnjivo je da obelodanjivanje prepiske pruža uvid u zbivanja u naučnoj zajednici klimatologa i pokazuje da ona ni izdaleka nije tako monolitna kakvom se predstavljala. Malo je verovatno da će to uticati na već postignuti globalni konsenzus o tome da je globalno zagrevanje jedan od najvećih izazova sa kojima se čovečanstvo suočava danas, ali će ojačati ne samo tabor naučnika skeptika, nego i mnoge konzervativne političare (poput češkog predsednika Vaclava Klausa, koji tvrdi da je reč o „velikoj prevari”) kojima su nedostajali argumenti da debatu okrenu u drugom smeru – da nema razloga za paniku, a pogotovo ne za dodatne troškove.

(pārpublicēts no http://zalaideja.blogs.lv)

Nav noslēpums, ka Latvijā jaunā izdzīvošanas teorija ir saistīta ar izdevumu samazinājumu jebkurā jomā un darbības sfērā, tomēr ir vēl iespējas, kā nodrošināt iedzīvotāju un pat valsts ietaupījumus. Tā gan ir saistīta ar kārtīgu domāšanās pārkārtošanu un, iespējams, pat ieradumu izmainīšanu, kas, protams, vienā mirklī nav vienkārši.

Kā pilsētas dzīvoklī tiek nodrošināts siltums aukstajos ziemas mēnešos? Šis jautājums iedzīvotājus pat neinteresē, ņemot vērā, cik maz viņi ir iesaistīti šajā procesā. Neinteresē līdz brīdim, kad tiek piestādīts rēķins, kuru vairs nav iespējams samaksāt. Vai šī būtu tā situācija, kad iedzīvotājiem būtu jāsāk domāt, ko un par kādu cenu viņi iegādājas? Pilnīgu bezrūpību par maksimālu cenu vai arī jāsāk domāt, kā pašiem ietaupīt un izdzīvot šajos skarbajos apstākļos. Ir risinājums, par kuru nelabprāt runā augstākā sabiedrība, jo, iespējams, var atrast kādas draudzīgas sadarbības iezīmes ar ieinteresētajiem uzņēmējiem.

Šis risinājums ir tepat uz vietas Latvijā, nekas nav jāimportē, nav jāmaksā ārvalstu brašuļiem, kas piedāvā jaunus un jau pārbaudītus instrumentus valsts ekonomiskās neatkarības mazināšanā. Runa iet par vietējo kurināmo, kas, pateicoties mūsu zemes dabas īpatnībām, ir pieejams visdažādākajās formās un lielos apjomos- malka, kokskaidu, kūdras, salmu, un cita veida granulas, šķelda un citi atjaunojamā kurināmā (biomasas) veidi. Apkures materiāls, kuram ir labas kvalitātes un siltumatdeves īpašības.

Lielākoties tie ir kādas citas nozares ražošanas blakusprodukti, kas nesaimnieciskas rīcības rezultātā paliek kaut kur un sapūst, bet prātīgs saimnieks noteikti izdomā, kā izmantot visu pieejamo materiālu. Un prieks, ka šādu prātīgo saimnieku ir arvien vairāk. Tāpēc neiet runa par mūsu mežu izzāģēšanu, bet- kā izmantot materiālu, kas gaida, lai to izmanto. Protams, šīs pārmaiņas nav vienkāršas, ir nepieciešama sākuma investīcija un vēlēšanās ietaupīt.

Daudzdzīvokļu māju gadījumā jāpanāk vienošanās ar kaimiņiem, jāveido sava dzīvokļu īpašnieku sabiedrība vai jāpiesaista apsaimniekotājs, jāpārslēdz līgumi ar pakalpojumu sniedzējiem. Šajā gadījumā ir iespējams izvēlēties jauno pakalpojumu sniedzēju arī apkurei. Ja gadījumā esošā pakalpojuma sniedzēja piedāvātais produkts (apkure) ir nekvalitatīvs vai pārāk dārgs, ir visas tiesības un iespējas izvēlēties tādu, par ko vienojas iedzīvotāji. Jau šobrīd aktīvākajos pilsētu namos tiek veidotas apsaimniekošanas sabiedrības, kas izvēlas mūsu valstī ražotu kurināmo telpu apsildei, atsakoties no importētājiem dārgajiem fosilajiem kurināmā veidiem.

Kā to var darīt vēl viltīgāk? Nelaužot līgumu ar centralizētās siltumapgādes sniedzējukas parasti saistīts ar soda naudām un ilgām pārrunām, tiek pievienots atsevišķs biomasas apkures katls, bet ienākošās centrālapkures vārsts, aizgriezts.. vai tad nav tā, ka apsaimniekotājs atbild par to, kas notiek aiz zināmas robežas ēkā?

Nav noslēpums, ka zemes dzīlēs esošie degvielas krājumi lielāki nekļūst, kas ietekmē to cenu, bet atjaunojamie energoresursi ir pieejami tepat līdzās un neierobežotā daudzumā. Pie tam, izmantojot valstī esošos energoresursus, mēs atbalstam Latvijas uzņēmējus un valsts ekonomiku, ļaujot naudai atgriezties valsts budžetā un nokļūt veselības aprūpes, izglītības un citās nozīmīgās nozarēs, bet importējot kurināmo no citām valstīm, mēs samazinām naudas daudzumu, kas pieejams valsts teritorijā. Vēl viens labs iemesls, kāpēc pārvērtēt savas, ģimenes, novada un valsts prioritātes un vērtības.

Nemēģinu pretendēt uz mesijas tēlu, kas zina, kā izvest valsti no krīzes īsā laikā, tomēr uzskatu, ka katram iedzīvotājam un uzņēmējam ir iespējas, uzlabojot savu darbības vidi, ietekmēt nozari, kas, savukārt, ir pamats pārmaiņām valstiskā līmenī. Svarīgākais šajā procesā ir nenobīties un uzņemties atbildību kaut tikai par sava uzņēmuma attīstību, mājas kāpņutelpas tīrību un ikdienas tēriņiem par nepieciešamajiem pakalpojumiem un precēm.

Ja katrs rīkosies saimnieciski savā saimniecībā, es ļoti ceru, ka arī ierēdniecība un valsts vadītāji rīkosies līdzīgi, uzņemoties atbildību par visas valsts saimniecību, jo šādas privilēģijas (iespējas noteikt) viņi ir izvēlējušies. Kāpēc šī ideja un kustība vēl nav guvusi popularitāti, kāda zaļajai domai ir citās Rietumeiropas valstīs, bet pie mums valda tāda neuzticība mehānismiem un tehnoloģijām, kas strādā? Vai tiešām tas saistīts tikai ar sabiedrības iesīkstējušo domāšanu un nevēlēšanos mainīt ierasto ikdienu pret ekonomiskāku un ekoloģiskāku risinājumu? Vai tomēr atkal personiskās finansiālās intereses tiek iesaistītas valsts enerģētikas politikā un tāpēc nav izdevīgi mainīt domāšanas virzienu, aizbildinoties ar nepieciešamību pētīt šo jautājumu ilgtermiņā. Varbūt tiešām mēs izdomāsim jaunu velosipēdu, kā lēti dzīvot ar dārgiem enerģijas avotiem, kas būtu pretrunā jebkuriem loģikas un ekonomikas likumiem.

Izvor: Vijesti

Talasi su juče prevrtali tijelo uginulog delfina u plićaku kupališta “Majami” na Velikoj plaži, dok su malobrojni izletnici i šetači sa zaprepašćenjem posmatarali prizor. Za razliku od srodnika, koji su se u martu nasukali na hotelskoj plaži i uginuli, delfin dug oko 1,80 metara i težak 70-80 kilograma, otvorene utrobe, koga je more juče izbacilo na obalu, prema svemu sudeći, stradao je od ljudske ruke.

Veterinar Džemal Ravja, koji je sa inspektorima policije i direktorom JP za uzgoj i zaštitu divljači Blerimom Holovićem izašao na lice mjesta, potvrdio je “Vijestima” da je vjerovatno uzrok smrti eksplozivna naprava.

“Otvorene povrede govore u prilog tome, ali je teško uraditi obdukciju budući da je tijelo u fazi raspadanja”, kazao je Ravja.

Po izgledu i stanju tijela uginulog delfina, zaključeno je da je dugo u vodi, pa se ne isključuje sumnja da je ubijen u barskim Kručama ili možda čak i Albaniji.

Ravjino mišljenje dijeli i član predsjedništva Udruženja za zaštitu životinja i životne sredine iz Kotora, Nevres Đerić.

“Delfin je očigledno stradao od dinamita jer mu je od jake detonacije sagorio i popucao kožni dio, a unutrašnji organi ispali. Sa takvim krivolovcima, koji ne mogu da shvate da ono što je čovjek na zemlji u moru je delfin, ne možemo u Evropu”, kazao je Đerić.

On je potvrdio da je riječ o delfinu koji pripada porodici “stenela”, baš kao i njegovi srodnici, koji su stradali u martu.

Ravja je naglasio da bi mrtvog delfina trebalo zakopati zbog eventualne zaraze.

Direktor NVO “Zeleni korak” Dželal Hodžić kazao je da je to obaveza zakupca kupališta.

“Tako su mi rekli u Morskom dobru, koje sam obavijestio o incidentu”, kazao je Hodžić i dodao da postoji mogućnost da delfin nije stradao od dinamita.

Idėjų dirbtuvės: kaunas (ID: Kaunas), Lietuvos žaliųjų sąjūdis (Green Party) ir GP Ekodirbtuvės kviečia į intelektinį ir kūrybinį darbščiųjų rankų būrelį pasauliui pagerinti -

Tai tęstinis workshopas, mąstymo ir kūrybos ciklas, kurių pirmoji gyva apraiška materializuosis

Gruodžio 5 d., VDA Kauno dailės fakultete, Muitinės g. 4, Kaune

Nutraukime maišelių, marškinėlių ir balionėlių ekologiją!

Pereikime prie tikrų problemų ir tikrų sprendimų.

Vaikų piešinių konkursai, akcijos „rūšiuok rūšiuok, kol jaunas” buvo gerai, bet mums jau reikia sprendimų ir galimybių, o ne besišypsančio meškučio. Kur jos? Pradėkim bent nuo diferencijuotos šiukšliadėžės sukūrimo, naujos skatinimo simbolikos, savadarbio atliekų perdirbimo, bet iš tikrųjų.

Dviračius dabar jau kilnoja ne vien politikai, o ir tavo rajono buduliai. Tačiau kur realus dviračių transporto skatinimas ne žodžiais, o darbais? Kur takai, tinkami nusileidimai, leidimas vežtis visuomeniniu transportu? Užkurkime „Dviračių Kodeksą” ir rinkime prisidėjėjus, kol jis taps įgyvendintas mūsų gatvėse.

Visuomeninis transportas – tai ne našta, o sprendimas, viešasis turtas, švaraus oro ir darnaus eismo mieste garantas. Neleiskime „savivaldybės valdžiai” (kas per kalambūras?) išpardavinėti viešojo turto (ir dar tokiu metu, kai jo kaina mažiausia), sukurkime sprendimus ir priverskime jį pagerinti!

Į kebabų ir akropolių rajonus jau veržiasi ir pirmieji “ekoturgelių daigeliai”. Tačiau kur tikrasis tikro maisto pasirinkimas, švieži ir natūralūs produktai be marketingo „labiau išpindėjusiam vartotojui” antkainių ar bekonkurencės rinkos ir keblaus transporto sąlygų? Pažvelkim į šią strategiją objektyviau – ar „mobilieji akropolio turgeliai, vykstantys kas antrą sekmadienį ten kažkokios mokyklos kieme” laimėtų objektyvią konkurenciją prieš kasdien darniai veikiantį, dinamiškomis ir demokratiškomis veiklomis šurmuliuojantį, namine duona kvepiantį EKOPOLĮ? Tai sukurkime bent 5 sprendimus id:kauno ir GP Ekodirbtuvių programoms „ekomeniu”, ekokavinės, eko.zonos… kol jos priaugs iki tokio ekocentro, kuris pasuks visą miestą geresne kryptimi.

Ar įmanoma Lietuvoje gera ateities ekopartija ir ekopolitika? Ar pritaikoma alternatyvi ir atsinaujinanti energetika (architektūros studentų frakcija workshope)? Ar JŪS galit sugalvoti geriau už ekomaišelius ir ekobalionėlius?

EKODIRBTUVĖS IEŠKO KŪRĖJŲ, BŪRĖJŲ IR KOORDINATORIŲ, SAVANORIŲ IR KURATORIŲ.

DIZAINO, ARCHITEKTŪROS, TEKSTŲ KŪRĖJŲ IR KITŲ ŽINIOS SKLEIDĖJŲ, MĄSTYTOJŲ IR VIZIONIERIŲ REIKIA LABIAUSIAI. BET JEI TAU ĮDOMU IR EKOBALIONĖLIAI, VIS TIEK ATEIK.

JEI EKOLOGIJA TAU (KOL KAS) NERŪPI, STOK Į ID:KAUNAS IR PRISIDĖK PRIE KULTŪRINĖS AR KITOS MIESTO GYVENIMO IR STRUKTŪRINIŲ IDĖJŲ PROGRAMOS, ARBA PASIŪLYK SAVO. ekodirbtuves@gmail.com – viskam.

Ankstesnis kreipimasis čia:
http://idkaunas.wordpress.com/2009/10/25/ekodirbtuves-skelbia-partneriu-ir-ideju-paieska/

Ko sem pred časom dobila v roke knjigo Urbani eko šik (Vale Novak), sem knjigo najprej prelistala, nato pa sem se lotila virov na koncu knjige. Pritegnil me je razdelek EKOLOŠKA SVETILA. Berem o ponudnikih nizkoenergijskih žarnic in odkrijem tudi opis “čudoviti lestenci, izdelani iz odpadnih materialov, na primer čajnih skodelic, jedilnega pribora in modelčkov za žele.” To je pa definitivno treba raziskat!

Mislim, da je prva slika ravno ta lestenec, ki ga zaključi modelček za žele.

Te enkratne lestence izdeluje Madeleine Boulesteix . V južnem Londonu ima studio,  prisega na ponovno uporabo in recikliranje.Vsi lestenci so unikatni in zelo originalni.

Zanimiva barvna kombinacija in kompozicija na sliki desno. Če se ne motim, je osnova stojalce za toast, lahko je pa tudi kaj drugega, saj imajo angleži za vsako opravilo za to namenjen pripomoček.

V tem lestencu se skriva modelček za puding. Pogrešam kakšno cedilce za čaj.

Ni kaj, človeka zamika, da bi iz vseh preostalih kosov raznih servisov, žličk in morda še kakšnih perlic sestavil svoj lestenec.

Izvor: kapital-plus.net

Investitori širom svijeta pozajmljuju dolare da bi kupovali imovinu, uključujući dionice i sirovine, čime stvaraju “ogromne imovinske mjehure” koji mogu da podstakne novu financijsku krizu, upozorio je profesor Sveučilišta u New Yorku Nouriel Rubini. “Svi igraju istu igru i ta igra postaje opasna”, ukazao je Roubini, koji je i predvidio i sadašnju financijsku krizu.

Njeno izbijanje 2007. dovelo je do otpisa aktiva i kreditnih gubitaka većih od 1,6 bilijuna dolara u financijskim kompanijama širom sveta. Vrijednost dolara je u proteklih godinu dana pala 13 posto u odnosu na košaricu od šest velikih valuta nakon što su američke Federalne rezerve (Fed) skresale svoju ključnu kamatnu stopu na razinu blizu nule u nastojanju da izvuku američku ekonomiju iz najdublje recesije od 30-ih godina prošlog stoljeća, podsjetila je agencija Bloomberg.

Roubini je ukazao da će se dolar na kraju “podići sa dna”, kada Fed poveća troškove kreditiranja i ukine stimulativne mjere, uključujući kupovinu vladinog duga, što može primorati investitore da odustanu od prakse pozajmljivanja u zemljama sa nižim kamatama, s ciljem investiranja u aktive s većim prinosom.

“Postoji rizik da sijemo sjeme sljedeće financijske krize. Ovaj imovinski mjehur uopće nije u skladu sa slabim ekonomskim oporavkom i fundamentalnim čimbenicima na financijskom tržištu”, ukazao je Roubini.

Rubini je ocijenio da je recesija u SAD, izgleda, okončana, mada će ekonomski oporavak u razvijenim zemljama biti “anemičan”. On je, međutim, “optimističniji” kad je reč o izgledima rasta u ekonomijama u naglom usponu.

Američka ekonomija je vjerojatno ojačala 3,2 posto u trećem tromjesečju, poslije slabljenja u prethodna četiri kvartala, procjenjuju ekonomisti Bloomberga. U periodu od 12 mjeseci do lipnja ekonomija SAD-a je oslabila 3,8 posto, što je najgori pokazatelj za sedam decenija. Roubini je početkom mjeseca ukazao da su tržišta dionica i roba “otišla predaleko i prebrzo”.

“Vidim rizik od korekcije, naročito sada, kada tržišta shvaćaju da oporavak ekonomije ne teče brzo i nije u obliku slova V, već prije u obliku slova U. Do oporavka može doći u četvrtom kvartlu ove godine ili prvom iduće godine”, rekao je tada Rubini.

Povezane vijesti:
Nouriel Roubini: Cijene energenata i hrane rastu brže nego je opravdano ekonomskom bazom, što bi moglo povećati rizik od nove recesije

(workshopų serija ir kūrybiniai ekostrategijų sprendimai)

  Pastaraisiais metais padaugėjo eko-iniciatyvų, tačiau joms esant pakankamai epizodiškoms ir fragmentuotoms, bendra ekologinė pažanga mieste (ir šalyje) sunkiai apčiuopiama, pastangos  menkai susietos, silpnai integruotos. Atliekų tvarkymo srityje galima pasidžiaugti atsiradusiais diferencijuotais atliekų konteineriais, tačiau šiukšlių rūšiavimas tiek buitiniame, tiek viešajame lygmeny stringa, be to, ir patys konteineriai nepatogūs, dažnai perpildyti, aplipę gandais, jog atliekos vėl supilamos į vieną srautą, net ant jų pačių nėra instrukcijų, kaip ir ką rūšiuoti, ir t.t.

 Panašių struktūrinių, integravimo-stokos problemų daug ir kituose ekosektoriuose – nuo dviračių ar viešojo transporto (ne)skatinimo iki klampių energetikos už/kulisių.

 EkoDirbtuvės siekia sukurti strateginius kūrybinius, struktūriškai, kompleksiškai veikiančius ekosprendimus. Tam svarbiausia kūrybinis ir analitinis potencialas, platus bendradarbiavimas, kolektyvinės pastangos. Tęstiniai workshopai, papildomi ne vien gyvų susitikimų, bet ir virtualių apsikeitimų turiniu, yra viena iš priemonių tam pasiekti.

 Pirmasis workshopas įvyks lapkričio pabaigoje / gruodžio pradžioje, ir pradėsime nuo pagrindų suformavimo tokiems elementams kaip:

 1. Buitinė ir viešoji rūšiavimo šiukšliadėžė (adaptuojant, jei yra, egzistuojančius sprendimus)

Didelė dalis rūšiavimo sunkumais besiskundžiančiųjų mini maišais-užgrūstą virtuvę, trūkstamą tam vietą, estetines kliūtis ir t.t.; tuo tarpu viešose vietose (valstybinėse įstaigose, oro uostuose ir įvairiuose vestibiuliuose, stotelėse ir t.t.) rūšiavimui išvis nėra sąlygų.

2. Universalus simbolis „Šiukšlę rūšiuok“ – naujas „Šiukšlę išmesk“ standarto etapas

„Šiukšlę išmesk“ simbolis (galime prisegti) yra absoliutus, universalus visų laikų hitas, naudojamas nuo šiukšliadėžių, soc. reklamos iki graffiti ir kitų reaktualizacijų. Rūšiavimą, perdirbimą simbolizuojančios RODYKLĖLĖS nevaizdžios, neefektyvios.

3. Ekolentyna, „fotelis“, interjeras, iškabos ar kitoks žymėjimo būdas [o]zonai – ekologijos ir kultūros, skaitymo kampams įvairiose viešosiose vietose (galime prisegti detalų idėjos aprašymą). Vėlesniuose workshopų etapuose – [o]zonos plėtra: ekokavinių, ekoparduotuvių, EKOCENTRŲ sprendimai

4. Dviračių stovai ir juos integruojantys bei plečiantys sprendimai (pvz. integravimas su stotelėmis ar kavinių lauko zonomis, reklaminiais stendais ir kt.), kitos idėjos dviračių, viešojo transporto plėtrai ir kt.

5. Reklamos forma(tai), susiję su išvardintų elementų plėtra ir prielaidomis: [o]zonų iškabos ir susijusia spauda, stendai prie dviračių stovų, reklama prisidedančių leidinių specialiai sukurtose rubrikose (EkoDirbtuvių ir kitos EKOnaujienos)

6. (…) 

Ekodirbtuvių workshopai įgyvendinami iš partnerių ir rėmėjų, o vakare parengiamas masinis žaliasis vakarėlis – GREEN PARTY, kuriame pristatomi rezultatai, pasirodo ekologijai-draugiški menininkai, DJ ir VJai, ekobaras ir kt.

Šis nezvērs biedē mazus bērnus un suņus mūsmājās…

Ja Tu esi zaļš, vai arī patiešām vēlies tāds būt, Tev noderīga varētu likties ziņu kanāla CNN izstrādātā vietne “Eco Solutions”, kas apraksta dažādus veidus kā būt vēl zaļākam.

http://edition.cnn.com/CNNI/Programs/eco.solutions/

Klub demokratske omladine Stari grad i Ministrastvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja organizuju VELIKO ČIŠĆENJE PARKOVA u subotu 24.10.2009. godine u 9 časova.

Očistimo Stari grad

Pridruži nam se u parkovima:
Obilićev venac,
Studentski trg i
Kopitareva gradina.

U sklopu akcije će biti promovisane PET reciklaže, pepeljare i DOGYPOT-ovi.

Podižemo kulturu Starog grada na još viši nivo!

Priključi se i ti! Počistimo naše parkove!
Jau trečius metus iš eilės itin įdomių filmų programą siūlantis festivalis Ad Hoc: Nepatogus Kinas šiemet žvilgsnį nukreips ne tik į žmogaus teisių, bet ir į ekologines problemas. Pradedant spalio 22 d. Vilniaus, Kauno ir Klaipėdos žiūrovai galės nemokamai pamatyti 45 filmus, iš kurių 5 priskirti “žaliajai programai”: The Age of Stupid (Kvailumo amžius), Crude (Žaliava), The Planet (Planeta), Earth Days (Žemės dienos) ir Everything is Cool (Viskas tvarkoj). Pilną programą ir išsamesnius filmų aprašymus galite rasti nepatoguskinas.lt

Iki susitikimo prie ekranų!

Zima je dobro pritisla ove krajeve, sa snijegom koji je pao neočekivano rano. Ako je tako u južnim krajevima Evrope, može se zamisliti kako je tek nešto sjevernije. Recimo, u Švedskoj, gdje se problem pojačane potražnje za grijanjem rješava na domišljate, ali za neke ipak malo predrastične načine.

Tako Karlskroga, toplana u središnjoj Švedskoj, odnedavno kao pogonsko gorivo koriste ni manje ni više nego tisuće zečeva i kunića, odnosno njihovih trupala koji su preostali nakon masovnog kolinja u štokholmskom naselju Kungsholme, poznatom po gradskim parkovima.

U Stockholmu se takvo kolinje provodi svake godine, u nastojanju da se spriječi da populacija divljih zečeva previše naraste te tako opustoši parkove gdje ih imaju običaj ostavljati vlasnici kućnih ljubimaca. Ove godine je, usprkos svih nastojanja gradskih vlasti da se eliminira taj problem, broj ubijenih zečeva narastao na 6000. Nastojeći se riješiti leševa, gradske vlasti su ih odlučile iskoristiti kao pogonsko gorivo.

Ta odluka, kao što se može pretpostaviti, nije baš najbolje sjela borcima za prava životinja, kao što je Anna Johanesson iz organizacije Vida kanniners värn. Ona tvrdi da izgleda da se ovim činom pomor zečeva nastoji “pretvoriti u industriju” te navodi primjer Helsinkija koji je problem zečeva u gradskim parkovima riješio špricanjem vegetacije po parkovima s tvarima koje izazivaju gubitak apetita.

Mnogima će ova vijest izgledati strašno, ali nekako se ne sjećam da su to strahote nalik na one kojima se plašilo svijet pozivajući u borbu protiv globalnog zatopljenja.

Izvor: emportal.rs

Državni dug Britanije uvećava se 6.000 funti (oko 10.000 dolara) svake sekunde i premašio je rekord od 800 milijardi funti, odnosno 57,5 odsto nacionalnog proizvoda, pokazali su danas objavljeni podaci nacionalne statističke službe.

Usled naglog smanjenja poreskog prihoda, izazvanog ekonomskim slabljenjem, Vlada je samo u avgustu povećala obim zajmova za 16,1 milijardi funti, što je bezmalo dva puta više od budžeta za Olimpijske igre 2012. u Londonu.

Državne pozajmice su za pet meseci tekuće finansijske godine povećane 65,3 milijardi funti, u poređenju sa zajmovima od 26,1 milijardi funti u istom periodu prošle finansijske godine.

Samo za isplate kamata na rastući dug država ove godine mora pribaviti više od 30 milijardi funti, 500 funti po stanovniku.

Od davnina ribari pokušavaju ustanoviti vezu između mjesečevih mijena i prehrambene aktivnosti riba. Posljednja istraživanja i promatranja u tom pogledu potvrđuju da je najbolji period za ribolov oko mladog Mjeseca (3-4 dana prije i za vrijeme 4-5 dana poslije), dok je najnepovoljnije razdoblje za vrijeme punog mjeseca jer se ribe tada hrane noću. Taj je fenomen još izraženiji po vedrom vremenu kada mjesečina obasjava nebo. Oko prve i zadnje četvrti, ribe ponovno grizu danju…

Zašto je voda u dubinama i na dnu hladnija od vode na površini? Podsjetimo se lekcije iz fizike: voda je bezbojna i bezmirisna tekućina čija je gustina 1 (1 kg po litri).

Ta je gustina maksimalna i mjeri se na 4°C. Drugim riječima, litra vode na 4°C teža je od litre vode na 20°C! A da stvari budu još složenije, vode različitih temperatura se ne miješaju, stoga što je voda toplija, gustoća joj je manja. Tako npr. na ribnjacima sunce grije površinu stoga je najtopliji sloj vode gornji sloj, dok se najhladniji sloj nalazi u blizini dna. Zimi je naravno situacija obrnuta, natopliji sloj vode je na dnu, a najhladniji na površini koja često biva smrznuta!

Među svim evropskim zemljama slatkovodni ribolov je najpopularniji u Skandinaviji a posebno u Norveškoj gdje je 50% odraslog stanovništva aktivno u ovoj sferi.

Npr.  35% žena redovno lovi ribu u Norveškoj, 27% u Finskoj, 20% u Švedskoj. Najveće zanimanje za ribolov u ovim zemljama pokazuju mladi od 15 do 19 godina.

Svake godine za vrijeme Božićnih i Novogodišnjih praznika, proda se više od 150 tona kavijara u svijetu. Izreka «sve što je rijetko skupo je» više je nego opravdana  jer cijena ovog “jestivog crnog zlata” prelazi 2000€ po kilogramu. Male su šanse da u budućnosti cijena padne jer je dvadesetak vrsta divlje kečige (najpoznatija je Beluga) koje žive u Kaspijskom moru, skoro izumrlo.

U jezeru Thingvellir na Islandu žive četiri vrste jezerske zlatovčice. To je jedini primjer na svijetu gdje u jednom te istom jezeru postoji tolika raznolikost iste vrste ribe. No, istovremeno je iz istog  jezera skoro nestala poznata pastrmka koja može dostići težinu i od 30 kg !

Na Antarktiku, 6,5 miliona hektara je stavljeno u ‘rezervat’ između otoka Heard et McDonalds da bi se zaštitile ugrožene vrste životinja poput velikog albatrosa, morskog slona i mnogih drugih.

 U posljednjih nekoliko godina, zbog nedovoljnih mjera opreza više stotina hiljada lososa pobjeglo je iz svjetskih ribouzgajališta, najviše u Norveškoj i Škotskoj, što predstavlja veliku opasnost za populaciju divljih lososa. Ne samo jer dolazi do stvaranja hibrida, već i jer te ribe prenose brojne bolesti. Podsjetimo da su dvije trećine divljih lososa izumrle u zadnjih 30 godina!

Zar sve ovo nije zabrinjavajuće?!

ŅEmoties pa dārzu izdzirdēju, ka Lotte kļuva nervoza… Gāju skatīties un izrādījās mums ciemos atnācis ezis. Tāds neliels (laikam šāgada) un bailīgs. Paņēmu fotoaparātu un sēdēju pāris minūtes uz netālā celma līdz viņam pāries ežiem raksturīgais kautrīgums. Nu tad pēc kādām minūtēm 10 viņš parādīja sevi pilnībā.

Izvor: Vijesti

„Kada sva drveća budu posječena, kada sve životinje budu polovljene, kada sve vode budu zagađene, kada sav vazduh ne bude siguran za udisanje, samo tada ćete shvatiti da se novac ne može jesti“, stoji u proročanstvu indijanskog Kiri naroda.

Izgleda da Nikšićani još nijesu čuli za to, pa ih je na jučerašnjem protestu koji je usmjeren na rješavanje problema zagađenja od Željezare bilo mnogo više nego prošlog petka, ali malo ako se zna da u gradu živi više od 80.000 stanovnika.

Juče je počelo potpisivanje peticije za zdrav vazduh, dijeljeni su pamfleti za poziv građanima da se uključe u mirne proteste, kao i brošure koje je uradilo Udruženje građana „Ozon“ gdje stoje svi članovi iz Ustava i Zakona o životnoj sredini koji svakom građaninu daju pravo na zdravu životnu sredinu, te članovi koji se odnose na odgovornost za štetu u životnoj sredini i hitni postupci koji se moraju uraditi.

Prikazana je i izložba fotografija i kreacija pod sloganom „Vrijeme ističe“, a sve je to pratila adekvatna muzika nazvana „Željezarski mix“, gdje su se čule pjesme poput „Pogledaj dom svoj anđele“, „Pada crni snijeg“, „Nema više vremena“, „Sve je laž“, „Zar je to sve što imam“, „Doviđenja tugo“.

Ivica Drašković, koji živi u naselju Stara varoš, došao jesa brataničnama da “doprinese spasu grada“.

„Ne želimo mi da ugasimo giganta koji je izgradio naš grad i koji prehranjuje toliko ljudi. Hoćemo samo da skrenemo pažnju da je krajnje vrijeme da se urade filteri koji su davno obećani. Neka samo ispune obećanje i biće dobro“, kazao je Drašković i dodao da je valjda svima jasno koliko je grad zagađen i koliko je porastao broj oboljelih od karcinoma.

Milorad Kavaja smatra da protesti jesu pravi način da se skrene pažnja na zagađenje, ali se plaši da neće imati nikakvog efekta.

„Pitam se samo kada je gradonačelnik Nikšića uzeo u zaštitu svoje građane koje godinama truje Željezara i koji obolijevaju od kancera. Željezara je nekada imala 7.000 zaposlenih, a danas 1.500. Kamo sreće da je zbog zdravlja zatvore, jer ona nije vrijedna zdravlja jednog djeteta. Sramota je pozivati se na ekološku Crnu Goru kada im je Nikšić ovakav”, kazao je Kavaja, čiji sin sa porodicom živi u naselju Rubeža, pored Željezare.

„Da imam mogućnosti iselio bi ih. Kakva ironija – Ana Mišurović je još 2004. godine rekla da se u vazduhu zbog Željezare nalaze kancerogene materije koje truju građane i niko ništa nije preduzeo povodom toga. Ali zato dovode ekipe da snime zagađenje kada pada kiša i Željezara ne radi, kada se ništa ne može snimiti. Ne dovode ih kada Željezara radi“, kazao je Kavaja.

Ako je prošlog petka Miloš Burić bio jedina beba na protestu, juče je djece bilo dosta. Sanja Nikolić je došla sa suprugom i dvoje djece koji imaju godinu i tri i po godine.

„Živim u naselju Dragova Luka gdje se zagađenje užasno osjeća. Sin je prije nekoliko dana imao gušenje i morao je četiri dana ostati u bolnici“, kazala je Sanja.

Slobodan Ivković, koji je radni vijek proveo u JPK „Čistoća“, ogorčen je zbog slabog odziva građana.

„Ovo je katastrofa i bruka. Ovo nigdje na svijetu nema. A nekakva smo ekološka država. Koja crna ekološka država“, pitao se Ivković koji smatra da je strah glavni krivac za nedovoljni odziv Nikšićana.

On je kazao da se zagađenje primjećuje kada je biljni svijet u pitanju.

„Dovoljno je da se pogleda krug Željezare koji je bio uređen, a već su pojedine vrste nestale”, kazao je Ivković.

Zoran Petković, koji živi blizu Željezare, na protest je došao sa suprugom i dva sina.

„Svaki komentar je suvišan. Sva je ova priča davno apsolvirana i sada je sve na onima koji ovaj problem mogu da riješe“, kazao je Petković, čiji sinovi imaju bronhijalne probleme.

Predsjednik „Ozona“ Aleksandar Perović kazao je da to Udruženje podržava inicijativu “koja je potpuno opravdana s obzirom da živimo u jednoj od najzagađenijih životnih sredina u Crnoj Gori”.

“Sljedećeg vikenda ćemo na skupu Savjeta za globalne klimatske promjene, gdje će biti prisutan veliki broj ministara zaštite životne sredine iz regiona, podijeliti brošure u kojima se nalaze svi članovi iz Ustava i zakona koji govore o zaštiti životne sredine, kao i onaj dio koji se tiče odlaganja rješavanja problema“, kazao je Perović.

On je istakao da će sastanak, koji će sljedeće sedmice biti organizovan sa predstavnicima Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine i ekoloških NVO, iskoristiti da predstave tu građansku inicijativu i da ukažu na zakonske akte koje su dužni da poštuju.

Svi se nadaju da će iz petka u petak biti sve više onih čija je svijest počela da se budi.

“Ovi protesti su prava stvar i nadam se da će uroditi plodom“, kazala je Nataša Krivokapić, koja ima pravu malu kolekciju fotografija i video snimaka na kojima su vidljivi efekti zagađenja od Željezare.

Organizatori protesta, građani i NVO „PD Unlimited“, „Udruženje za održivi razvoj Pive“, „Regionalni razvoj – Centar“, „Scena“, „Biciklistički klub Perun“, „Speleološko društvo Nikšić“ i Ekološko društvo „Vidrovan”, dijelili su i flajere sa pozivom da se što veći broj građana uključe u protest protiv zagađenja koje aaziva Željezara.

„Poziv za one koji daju trećinu plate na privatne doktore i ljekove, za one kojima je Brezovik drugi dom, koji misle na svoju djecu, koji za djecu kupuju inhalatore, a od prije nekoliko godina nijesu ni postojali u ovom gradu, koji nose pumpicu u džepu, koji noćima zatvaraju balkonska vrata od nesnosnog smrada koji se širi iznad grada, koji žive pored Željezare, koji boluju od hroničnog bronhitisa, astme, kancera pluća, koji su već izgubili, ili su na pragu da izgube svoje najmilije od najtežih bolesti, koji traže svoje pravo na čist vazduh i zdravu životnu sredinu. Jednostavno, dođite svi“ poručuju organizatori.

Na protestu je bio i arhitekta Boško Banićević, koji je uradio tri transparenta na kojima je pisalo „Nadležni, pet minuta je do 12, spriječite trovanje građana“, „Nadležni, u Nikšiću se truju i vaša djeca“ i „Omogućite nam da dišemo“.

„Ovo što se Nikšiću dešava je javno trovanje građana. Ovo nije katastrofa, ovo je tragedija. Nikšić je najzagađeniji grad u Evropi, a podaci govore da Željezara dnevno na građane izruči 24 tone industrijskog otpada. Pomnožite to sa 365 dana, pa da vidimo koliko je to. Bio sam 15 godina u zabludi, jer sam mislio da Željezara truje samo kotlinu, dok jedno jutro sa Trebjese nijesam vidio da je sve zagađeno, svi vrhovi koji okružuju kotlinu“, kazao je Banićević, koji je dugo radio u Vladi Crne Gore kao arhitekta za urbanizam i iz Podgorice „pobjegao“ zbog vrućine.

Nije ni sutio da je Podgorica „raj“ u odnosu na Nikšić.

Izvor: CDM

Na ovogodišnjoj listi najimućnijih državnika koju sastavlja Vikipedija crnogorski premijer Milo Đukanović ce nalazi na 22. mjestu, sa 14,8 miliona dolara lične imovine, objavio je današnji Dan. Francuski premijer Nikola Sarkozi i američki predsjednik Barak Obama mogu samo da zavide Đukanoviću, jer je njihovo bogatstvo procijenjeno na tri, odnosno 1,3 miliona dolara.

Prema pisanju Dana, Vikipedija, koja koristi različite izvore, u procjeni imovine Đukanovića pozvala se na američku neprofitnu organizaciju Centar za javni integritet, koja je objavila taj podatak početkom juna u izvještaju nod nazivom “Crna Gora Đukanovićev privatni biznis”.

Izvor podataka o Obaminoj ličnoj imovini su CNN i Vašington post.

Vikipedija je, inače, jedna od najvećih svjetskih enciklopedija, sa dnevno ažuriranim podacima u svom elektronskom izdanju.

Na toj listi italijanski premijer Berluskoni, prema podacima Forbsa, najbogatiji je evropski državnik, sa ličnom imovinom od 9,4 milijarde dolara. Berluskoni je, ujedno, uz princa od Lihtenštajna, jedini Evropljanin na listi deset najbogatijih državnika.

Princ od Lihtenštajna Hans Adam Drugi, koji je osmi na Forbsovoj listi najbogatijih državnika, težak je 3,5 milijardi dolara. Osim njih dvojice, na top ten listi su isključivo azijski kraljevi, arapski sultani i emiri.

Već duži niz godina najbogatiji državnik je tajlandski kralj Bumibol Aduliadej, čija je imperija procijenjena na 30 milijardi dolara.

Na trećem mjestu je Kalifa bin Zajed starješina vladajuće porodice Al Nahijan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, čija je imovina vrijedna 18 milijardi dolara.

Berluskoni je preko kompanije A2A, u kojoj je manji akcionar, ušao na crnogorsko tržište, odnosno u Elektroprivredu, dok ce Al Nahijan sprema da kod nas uđe preko Velike plaže i Ade Bojane, jer je njegova kompanija Hidra prosperiz jedina otkupila tendersku dokumentaciju za 90-godišnji najam.

Na 11. mjestu Forbsove liste je princ Albert od Monaka, koji posjeduje milijardu dolara. Engleska kraljnca Elizabeta Druga je 12. na toj listi sa „skromnom imovinom od 650 miliona dolara. Bogatija od nje je holandskl kraljica Beatris, koja ima 200 miliona dolara.

Španski kralj Huan Karlos nije ni ušao na listu bogatih: državnika, dok je njegov norveški kolega Harald Peti vlasnik 27 miliona dolara i na listi Vikipedije je kotiran dvije pozicije iznad našeg premijera. Turski premijer Redžep Erdogan je pra kraju liste, sa imovinom od dva miliona dolara.

Đukanović je jedini državnik iz tranzicionih zemalja koji je uopšte dobio mjesto na listi najbogatijih državnika svijeta.

Izvor: Zeljezara ubija

Grupa građana i NVO započela je kampanju koja je usmjerena na rješavanje alarmatnog problema zagađenja okoline i emitovanja kancerogenih materija od strane Željezare Nikšić.

Pomenuta grupa građana i nevladinih organizacija poziva sve savjesne građane i predstavnike NVO da se pridruže protestnom skupu i izvrše snažan pritisak na Željezaru i nadležne organe da prestaju da truju i ubijaju građane Nikšića a i Crne Gore!!!

Naime hitno se traži hitna ugradnja filtera za prečišćavanje kanceroganih materija jer je evidentno i opšte poznato da građani Nikšića u sve većem broju oboljevaju od teških kancerogenih bolesti, a sve više oboljevaju i djeca u Nikšiću.

Kampanja će trajati do rješavanja ovoga problema!!!

Sljedeći skup je u: PETAK 2.10.2009 na Trgu Slobode u Nikšiću, Skupovi će se održavati SVAKOG PETKA u isto vrijeme na istom mjesu dok se navedeni problemi ne riješe.

Pozdravljam inicijativu Viseg Drzavnog Tuzilastva u Podogorici ukoliko je donesena sa iskrenom namjerom da institucije Crnogorskog pravosudja rasvijetle “mracnu proslost” Djukanovicevog rezima, poslova Duvanskog kartela kojim je on upravljao, i tragicnih posledica postojanja i djelovanja istog.

Nadajmo se da ovo nije samo jos jedna kupovina vremena pred sve glasnijim zahtjevima domace i medjunarodne javnosti, i “dimna zavjesa” u kojoj bi se opet sakrio pravi uzrocnik ili uzrocnici tamne strane bliske proslosti crnogorske drzave i drustva.

Ono sto svakako izaziva sumnju, u ovom saopstenju je nepominjanje saslusanja samog gradjanina Mila (Radovanova) Djukanovica, rodjenjog u Niksicu, 1962. godine, nastanjenog u Podgorici, Crna Gora, kao najbitnijeg stavise kljucnog svjedoka koga ovaj proces moze imati, i koga Italijanska direkcija za borbu protiv mafije iz Barija, u dokumentu dostupnim javnosti izdanom 2. februara 2005. godine, te Drzavno tuzilastvo Svajcarske iz Berna u dokumentu dostupnom javnosti izdanom 26. septembra 2008. godine zvanicno sumnjici, citat, da je” lider crnogorske mafije”, i njen “kljucni eksponent”.

Takodje ovo saopstenje ne navodi da ce se salusati Djukanovicev prijatelj i partner Stanko Cane Subotic, rodjen 1959. Godine na Ubu, Republika Srbija, nastanjen u Zenevi, Svajcarska, sa povremenim prebivalistem u Hotelu “Ritz”, Pariz, Francuska i “Vila Montenegro”, Sveti Stefan, Crna Gora gdje je pod zastitom Uprave za zastitu sticenih lica Policije Crne Gore, koji posjeduju evidenciju o njegovim boravcima i prelazima crnogorske granice. U slucaju gospodina Subotica svako zdravorazumsko i pravosudno “oko” moze zakljuciti da postoji jako puno sugestivne evidencije i forenzickih indicija, kada su kljucni poslovi Duvanskog kartela u Crnoj Gori u pitanju, te neki od navoda iz ovog saopstenja Tuzilastva Crne Gore. Takodje, nije nevazno napomenuti da se gospodin Subotic sa gospodinom Djukanovicem nesmetano druzi i pojavljuje na javnim mjestima u Crnoj Gori i inostranstvu, iako se vec duze vrijeme nalazi na crvenoj potjernici Interpola. Link za potjernicu: http://www.interpol.int/public/data/wanted/notices/data/2007/31/2007_30631.asp

Dakle, zbog svega navedenog s oprezom moram primiti i ovu najavu.

Ali, uvijek se valja nadati da i nekom u crnogorskom pravosudnom sistemu moze proraditi profesionalna i ljudska savjest.

Kao sto sam rekao u vise navrata ranije, i sada ponavljam, ocekujem od pravosudnih organa Republike Crne Gore puno postovanje svih medjunarodnih pravnih propisa koje se primjenjuju u ovakvim i slicnim slucajevima.

Samo u slucaju adekvatne i integralne primjene medjunarodnih pravnih normi, ja cu se odazvati ovom pozivu, te ukljuciti medjunarodnim pravom predvidjene pravosudne institucije zemalja ciji sam takodjer drzavljanin, kako bi nadziruci ovaj process sacuvale integritet mene kao svjedoka u interesu pravde i zakonitosti ovog procesa.

Sve ovo isticim jer je ovaj process pokrenut odstrane crnogorskih institucija koje su do sada, opste je poznato, kontrolisane direktno ili indirektno od gospodina Mila Djukanovica, te osoba povezanih interesnom, krvnom ili politicko-partijskom linijom sa njim.