Oglasi Beograd, Srbija: Knjige URADI SAM u elektronskom obliku 300 kniga 1500din. Jedna knjiga=5 din. – Oglasi Balkan

Shared via AddThis

Ti si moja sudbina !

Destinul este acea parte din Timp în care Istoria îşi imprimă voinţa ei asupra noastră. De aceea trebuie să-i rezistăm, să fugim de el, să ne refugiem în Spectacol.   (  Mircea Eliade )

Destinul este calea, nu linia de sosire.   ( Marcio  Barrios )

*******

Knjiga…

citeste-ma atent si, zaboveste uneori pe cate o silaba…

apasa cu blandete pe consoane si-mi iarta virgulele lipsa,

de-ai sa descoperi si vocale donitoare, ma intreaba…

nu imi ierta cuprinsul,  sunt cum o Poarta fixa dar, deschisa…

Sibilla

*******

Nu este alta mai frumoasă şi mai de folos în toată viaţa omului zăbavă decât cetitul cărţilor.   ( Miron Costin )

Biblioteca este templul învăţăturii, iar învăţătura a eliberat mai mulţi oameni decât toate războaiele din istorie.   ( Carl Thomas Rowan )

Cartea este o oglindă: dacă se priveşte în ea un măgar, n-are cum să vadă imaginea unui apostol.   ( Wystan Hugh Auden )

Sibilla

imagini preluate de pe google.ro

citate preluate de pe www.citapedia.ro

Ok, znam da ima daleko prećih stvari za osvrnuti se. Ovo je samo mala rekacija na pitanje o popularnim knjigama ekonomske tematike. Čitatelj Šimun pita za sugestiju o čitanju popularno ekonomske tematike. Što kupiti via Amazon?

Ako baš imate vremena The New Palgrave Dictionary of Economics je odličan referentni priručnik za sve zainteresirane za ekonomiju on-the-fly, ali i šire. Izdan 2008. u osam svezaka (prvo izdanje, čini mi se iz 1987. je imalo 4 sveska) 7680 stranica, preko 1750 unosa pojmova, teorija, koncepta, biografija, sve popraćeno bibliografijom + pristup online riječniku svega što je i u knjizi. Bez pristupnog koda ili pristupa putem preplaćene institucije nemate dostup glavnom djelu teksta, ali ipak možete pogledati par besplatnih primjera ovdje. Brošura dostupna ovdje. Primjer jedne od tema i načina unosa – ekonomija klimatskih promjena. Jedini točka nedoumice oko kupnje bi mogla biti cijena. Sa etiketom od $2,500 ne spada baš u kategoriju uobičajenih Božićnih poklona.

Jednom kad naučite da stvarate derivate, novac postaje beskonačan. Dozvolite mi da pojasnim koristeći pojednostavljenu terminologiju.

Da bi derivat postojao, mora da postoji tok gotovine (cash flow). Na primer, kada banka kreira hipoteku, koja je derivat kuće, vi pristajete na to da ćete svakoga meseca isplaćivati banci novac. Da bi se derivat kreirao, potrebno je da postoje dve strane. Jedna koja plaća i druga koja prima uplate. U slučaju hipoteke, bankar sedi na jednoj strani jednačine a vi na drugoj. Pitanje je: “Na kojoj strani vi želite da budete? Na strani hipotekarnog poverioca ili  na strani hipotekarnog dužnika?

Jednom kad sam razumeo moć sadržanu u reči derivat, znao sam na kojoj strani sam želeo da budem. Želeo sam da budem na strani poverioca, na strani 10 procenata ka kojima teče gotovina od ostalih 90 procenata.

Razlog zbog kojeg ne štedim novac je taj što ga pozajmljujem umesto da ga štedim. Volim dug – dokle god će neko drugi da plaća za njega. Radim isto što rade i banke. Na primer, pozajmim milion dolara sa kamatom od 10 procenata i kupim apartmanski kompleks. Pratim prvo novo pravilo novca: Novac Je Znanje i primenjujem svoje znanje tako da mi zakupci stanova isplaćuju makar 20 procenata na milion dolara koje sam pozajmio uz kamatu od 10 procenata.

U ovom preterano uprošćenom primeru, pravim 200.000$ godišnje sa milionom koji sam pozajmio, i isplaćujem banci 100.000$ godišnje na isti taj milion – što za mene predstavlja neto profit koji iznosi 100.000$. U ovom primeru, u trenutku u kojem zakupac potpiše ugovor o najmu, ja stvaram derivat svog apartmanskog kompleksa koji zakupcu daje pravo da u njemu živi po mojim pravilima i po prethodno dogovorenoj ceni. Ukoliko vam se vrti glava od svega ovoga, jednostavno pronađite prijatelja i diskutujte o ovom jednostavnom primeru derivata dok ga u potpunosti ne apsorbujete, dok ne postane vaše meso, delom vas samih.

Jednom kad sam razumeo moć sadržanu u reči derivat i svoje znanje preveo u praksu, znao sam da mogu da postanem slobodan čovek i da mi nikada više neće biti potreban posao. Nije mi bilo potrebno da kupujem akcije uzajamnih fondova i da se nadam da ću se jednoga dana penzionisati.

Isto tako, jednom kad sam razumeo moć sadržanu u reči derivat, mogao sam se premestiti u druge oblasti, mimo nekretnina. Na primer, ova knjiga je derivat. Da bi povećao potencijal ove knjige, zatražio sam od svoga advokata da kreira licencu za ovu knjigu. Licenca je derivat ove knjige, a knjiga je derivat mene. Potom prodajem licencu za štampanje ove knjige izdavačima širom sveta, kojih ima pedesetak. Izdavači zatim uzimaju licencu koju su kupili od mene, i štampaju knjige, još jedan derivat, koje otpremaju do knjižara u njihovoj zemlji. Jednom u tri meseca, dobijam autorske honorare od ovih pedeset izdavača. Honorari su derivati knjiga, knjige su derivati licence, licence su derivati ove knjige a knjiga je derivat mene. Većina autora razmišlja u okvirima knjiga; ja razmišljam u okvirima derivata. Ukoliko vam ovo zvuči kao nešto komplikovano, molim vas da stupite u kontakt sa vašim prijateljima i prodiskutujete i ovaj primer, jer se naše najbolje spoznaje ponekad dešavaju baš tokom razgovora. Izgovaranje naših ideja naglas pomaže nam da ih još bolje pojasnimo.

Jedan  bračni par otišao je na odmor u ribarski rezervat na sjeveru. Muž
je uživao  u  ribarenju, posebno  u  ranim  jutarnjim  satima a žena se
najradije odmarala  čitanjem. Jednog  je dana muž ostao spavati jer je bio
na  noćnom ribarenju. Budući da nije do tada nikada bila na jezeru, žena je
odlučila  da  iskuša  čari  jutra  na vodi. Odvezala je sama čamac, sjela i
zaveslala  prema  pučini. Veslala je neko vrijeme, i kad joj je bilo dosta,
izvadila  je  knjigu  iz torbe i počela čitati.
Nakon nekog vremena, do nje dovesla  mjesni  šerif.  Kad je vidio žensko
biće u čamcu, sasvim se čamcem približi k njoj i pozdravi je:
- “Dobro jutro, gospođo! Šta radite ovdje?”
- “Čitam knjigu!”,  odgovori  mu  ona i u sebi  pomisli: “Zar to nije
očigledno?”
- “Vi ste na području, gdje je zabranjeno ribariti”, obznani joj šerif.
- “Pa zar ne vidite da ja ne lovim ribe?”
- “To da, ali ipak imate svu opremu. Morat ću vas prijaviti!”
- “U  redu, ako to učinite, ja ću prijaviti vas – zbog silovanja!”
razljućeno odgovori žena.
- “Na osnovu čega, pa ja vas nisam ni dotakao!” začuđeno će šerif!
- “Da,” dočeka ga ona, “ali imate za to svu opremu!”

POUKA: Nikad se ne prepiri sa ženom ribolovca . Ta zna razmišljati!

                    *   *   *

Žali se Fata svojoj komšinici:
- “Kad god moj Mujo kupi dozvolu nikad ribe ne uhvati. A kad ne kupi onda njega uhvate!”

                    *   *   *

Pošto je prepio čitav dan, jedan ribar ujutro je ustao i zbog velike glavobolje ode u apoteku i kaže:
- “Daj mi aspirin, paracetamol, kafetin i uzmi i ti šta piješ pa naplati.”

                    *   *   *

- Dugo ste ribar ?
- Već hićme godina.
- I nije vam dosadno sjediti tu satima i čekati
da riba možda zagrize?
- Jok! Uvijek se nađe neka budala koja me zabavlja glupim pitanjima!

                    *   *   *

Nakon dugog nagovaranja, muž je odveo ženu na prvu partiju golfa u njenom životu. Kao što je bilo za očekivati, njen prvi udarac je završio u
prozoru predivne kuće u blizini golf igrališta. Muž je poludio: “Upozorio
sam te dA budeš oprezna, sad ćemo morati otići tamo, izvinuti se i platiti
štetu na prozoru. I tako je par otišao do kuće i pokucao na vrata. Iznutra
se začuo ugodan glas. “Udjite”.
Kad su ušli, imali su šta i vidjeti!

Ne samo da je prozor bio razbijen i staklo posvuda po podu, nego se razbila i predivna antikna vaza. Na naslonjaču je ležao mlađi muškarac te ih upita: “Da li ste vi par koji je razbio prozor?”

- “Da, gospodine, strašno nam je žao!”
- “Oh, nije se potrebno izvinjavati, zapravo, ja sam vam vrlo zahvalan.
Vidite, ja sam duh i bio sam zarobljen u toj vazi više od hiljadu godina. Sad
kad ste me oslobodili, mogu vam ispuniti tri želje. Ako vam ne smeta,
svakome bih ispunio po jednu želju a zadnju bih ostavio za sebe.”

 -”Oh, to je odlično, kaže muž”.
Razmislio je na trenutak i rekao:
-”Želim milion dolara svake godine do kraja moga života!”
-”Nema problema!”, rekao je duh, to je najmanje što mogu učiniti. “Uz to vam
garantiram dug i zdrav život.”

-” A sad vi gospođo, šta vi želite?”

 - “Želim ogromnu kuću sa slugama u svakoj državi na svijetu!”, reče ona.

- “Računajte da  je sređeno!”, reče duh.

-”I ne samo to, vaš dom će uvijek biti siguran od požara, provalnika i drugih prirodnih katastrofa.”

A sada, uglas muž i žena zajedno: “Koja je tvoja želja?”
- “Pa dobro, kako sam bio zarobljen više od hiljadu godina, moja želja je
seks sa vašom ženom!”

Muž pogleda u svoju ženu i predloži joj:
- “Pa draga, znaš da smo oboje bogati, imamo sve te kuće, šta kazes?”

Ona je razmišljala trenutak i rekla:
- “Znaš, nije mi svejedno ali s obzirom na sve, mogla bih to podnijeti,
ali šta je s tobom dragi?”

-”Draga, znaš da te volim, bez obzira na sve!”, reče suprug.
I tako se duh i žena popeše uz stepenice gdje su proveli ostatak dana
uživajuci jedno u drugom. Duh je bio nezasit. Nakon neka tri sata non-stop
seksa, duh se okrene i pogleda ženu direktno u oči.

-”Koliko godina imate ti  i tvoj muž?”, upita je.
- “Pa, oboje imamo po 35 godina”, odgovori žena.
- “Bez zajebancije, 35 godina i jos oboje vjerujete u duhove???”

Ukoliko želite više detalja u vezi sa globalnim monetarnim sistemom, postoje dve odlične knjige koje preporučujem.

1. Stvorenje sa Ostrva Jekyll koje je napisao G. Edward Griffin. Ovo je debela, ali knjiga koja se lako čita i koja se bavi istorijatom zavere. Čitao sam je tri puta, i knjiga bi mi svaki put otvorila oči prema svetu o kome nešto zna tek jedan od milion ljudi. Ova knjiga ide u više detalja o tome kako su nastale Federalne Rezerve i kako je novac zaista i konstruisan. Mnoga od istraživanja koja je obavio gospodin Grifin direktno se poklapaju sa mojim nalazima. Prvobitno objavljena 1994 godine, knjiga se čita kao da je danas napisana, i više liči na krimi roman, nego li na knjigu o globalnoj ekonomiji koja nije dramskog žanra.

2. Dolarska Kriza Ričarda Dankana. Ova knjiga kompletira globalnu sliku zavere. Dolarska Kriza objašnjava šta se zapravo dešava u današnjoj ekonomiji kao rezultat sastanka održanog na Ostrvu Jekyll, koji je vodio ka osnivanju Federalnih Rezervi SAD. Dankanova knjiga objašnjava kako američki dolar uzrokuje poraste i slomove tržišta u zemljama kao što su Japan, Meksiko, Kina, Jugositočna Azija, Rusija i Evropska Unija.

Obe knjige su izvanredne i pisali su ih briljantni autori. Ove dve knjige nude kompletniju i temeljniju sliku o tome zašto i smo i kako upali u ovu globalnu finansijsku krizu.

Vreme je da Krenemo Dalje

Ovim se završava prvi deo bloga Zavera Bogatih. U drugom delu, naučićemo kako da prolazimo dobro u svetu koji se razvija kao što se i degradira. I dok milioni sede na svojim krovovima, okruženi poplavom duga, nadajući se da će ih neko spasiti, samo nekilicina ljudi nastavlja sa napredovanjem, a tako i ovaj blog.

Sada kad su vam poznati neki od istorijskih uzroka ove krize, vreme je da se fokusiramo na personalna rešenja radije nego na ono što je prouzrokovalo globalne probleme. Drugi deo bloga će se fokusirati na, pobeđivanje zavere igrajući prema njenim pravilima. Vidimo se u drugom delu.

Amerikanka Sarah (Sara) Wagner odlučila je da prije šest godina dođe u Srebrenicu i počne doktorsku disertaciju o temi „Identifikacija putem DNK analize žrtava genocida Srebrenice“. Svoj rad odbranila je na Univerzitetu Harvard, postala doktor i sada je redovni profesor na Greenbrou u Sjevernoj Karolini.

“Svoj doktorski rad spremala sam u Srebrenici i Tuzli 16 mjeseci. Boravila sam na terenu, s ekipom forenzičara, obilazila masovne grobnice i sve mi je to koristilo. Objavila sam knjigu o životu u Srebrenici nakon ratnih djelovanja i genocida koji se ovdje dogodio. Mnogim ljudima u Americi je neshvatljivo da se ovdje, i pored svega što se dogodilo, sada odvija normalan život u miru, razumijevanju i toleranciji. Moja izlaganja su veoma korisna i često me pozivaju na razne okrugle stolove i konferencije da govorim o genocidu u Srebrenici i prilikama u ovom gradu”- kaže Sarah. 
Od kad je doktorirala, Sarah svake godine nađe vremena da dođe u Srebrenicu. 

„Drago mi je da vidim stare prijatelje. Obraduju se i oni meni. Stekla sam veliki broj istinskih prijatelja. Naučila sam i vaš jezik, tako da nemam problema u sporazumijevanju. Kad god imam priliku, dolaziću u Srebrenicu. Svaki put kad dođem primijetim novinu i vidim da se ovdje poboljšavaju uvjeti života”- kaže Sarah. 

Ona je duboko vezana za Bosnu i Hercegovinu i ima namjeru da bude profesorica na nekom američkom ili evropskom fakultetu koji rade u našoj zemlji.

 (objavila Fena)

Znate li za Limundo? Pre neki dan pronašla sam divnu knjigu tamo. Jednu od onih kakve se danas ne mogu kupiti. Pogotovo ne za male pare. O ručnim radovima, naravno. Kako niko drugi nije bio zainteresovan za tu licitaciju, dobih je ja po početnoj ceni. Juče mi stigla, a prodavala je jedna ljubazna baka. Oduševila sam se koliko je očuvana, obzirom da je kupljena baš kada sam ja rođena. Na preko 300 strana obuhvaćemo je pletenje, heklanje, vezenje, čvoričanje, šivenje i još mnoštvo kreativnih saveta, a uz nju sam dobila i listove sa svim uzorcima i krojnim tabacima. Čak je i račun iz ‘79. tamo, kupljena tada za 700 dinara, na 6 rata. Ja oduševljena. Potrudiću se u budućim postovima da vam pokažem ponešto od sadržaja knjige.

Ovu knjigu kupila sam na sajtu Polovne knjige, gde se može naći mnoštvo dobrih knjiga.  Silno sam se obradovala. Za malu cenu, odlična knjiga.

Evo jedne od hiljadu šema iz knjige.

Riba

Da ekonomisti i njihova znanost imaju problem u odnosu sa i utjecajem na javnost i političare je već poznato. “Zašto” argumenata ima više, iako ključni razlozi nisu još kristalno jasni. Jedan od argumenta je i predpostavka osobnog-interesa kao niti vodilje u odlučivanju. Ljevica to odmah izjednačava sa sebičnošću, stvara perverziju od čitave predpostavke i tu dolazi do odvraćanja od ekonomskog načina razmišljanja za javnost i akademsku ljevicu. Nick Rowe na svom blogu u svom pregledu knjige Filthy Lucre: Economics for People who Hate Capitalism, by Joseph Heath, ima zanimljivu diskusiju o tome.

Heath, imenjak, je mladi profesor filozofije na Sveučilištu Toronto. Čuo sam samo pohvale za par njegovih knjiga, ali  nisam uspio pročitati niti jednu do sada iako zvuče prilično zanimljivo. Ova neće pasti u tu kategoriju. Ipak, pošto je nisam pročitao ne znam koliko je dostupna jednom istočno europskom polit-ekonomskom miljeu. Po pod-naslovu reklo bi se da definitivno jest, i to pronto, te određene lekcije sigurno razjašnjavaju određene probleme kako u Sj. i Ju. Americi, tako i u Istočnoj Europi.

Why do we need a philosophy professor to explain economics to capitalist-hating lefties? Why are we failing to do it ourselves? I asked him this question, and he gave two answers.

…..

His second answer, speaking more generally from the experience of those who approach economics from the left of the political spectrum, was a less familiar complaint. The assumption of self-interest, usually introduced very early in the teaching of economics, is a real turn-off for lefties especially. Their reaction is: “Economics is based on the assumption that everyone acts selfishly; well that’s obviously false, as well as bad, so I might as well ignore this rubbish!”

He argues that though there is economic illiteracy on the right, economic illiteracy on the left, especially left-wing intellectuals who ought to know better, is much deeper ingrained. He blames the self-interest assumption for this.

Joseph Heath’s own views on the selfishness assumption are nuanced. He believes that people can and do act for other than selfish reasons, but getting them to act this way in certain contexts takes a lot of coaching. His answer to the Coasian question of the boundaries between firms and markets rests on the tension between this coaching people to play for the team and giving their self-interest free-rein. (Read the book if you want to know more).

My own take is that what is key to economics is not selfishness, but the assumption that different people want different things. If we all wanted the same thing (i.e. exactly the same allocation of resources), there would be no conflict, most of the “economic problem” of scarcity and choice would be reduced to production engineering, and there simply wouldn’t be very much for economists to talk about.

If all people were perfect altruists, who also shared all values, we would all want the same thing. Any other case will almost certainly result in some conflict from different people wanting different things, so we might as well call it “self-interest”, even if it isn’t.

Čitajte dalje ovdje. Knjigu razgledajte ovdje.

Drage moje, lutajući Internetom, pronašla sam mnoštvo dobrih starih knjiga o ručnim radovima, koje želim da podelim sa Vama.  Svaku sam uploadovala  na svoj Sky Drive prostor i postavila linkove u sidebar Knjige o ručnim radovima download.

Čitanje Grunch-a Divova je potvrdilo mnoge od mojih neizrečenih sumnji u vezi sa načinom na koji funkcioniše svet. Počeo sam da razumevam razloge zbog kojih klince u školi ne učimo o novcu. Saznao sam takođe i zašto sam poslan u Vijetnam da se borim u ratu koji uopšte nismo trebali da vodimo. Jednostavno rečeno, rat je profitabilan. Rat je često u vezi sa pohlepom, a ne sa patriotizmom. Nakon devet godina u vojsci, četiri godine na vojnoj akademiji, i pet kao pilot u Marincima koji je dvaput služio u Vijetnamu, mogao sam samo da se složim sa doktorom Fulerom. Mogao sam iz prve ruke da razumem zašto je CIA spominjana kao Nevidljiva Armija Kapitalizma.

Najbolja stvar u vezi sa knjigom Grunch Divova je bila u tome što je probudila studenta u meni. Po prvi put u svom životu sam želeo da proučavam predmet, predmet načina na koji su bogati i močni eksploatisali nas ostale - legalno. Od 1983 sam proučio i pročitao preko 50 knjiga na ovu temu. U svakoj knjizi sam nalazio jedno do dva parčeta slagalice. Knjiga koju sada čitate će staviti ovo mnoštvo parčića slagalice u celinu.