Tražeći neke podatke po netu, naleteh na sajt www.ubuntu-news.net i, kako mi se čini, onako na blic pregled, ima dosta dobrog za pročitati.

E, sad, kakve to veze ima sa knjigama iz naslova?

Među vestima sam naleteo na 2 knjige u pdf-u koje se mogu besplatno skinuti i veoma su interesantne. Linkovi vode do sajta www.makeuseof.com gde možete pročitati detaljnije o knjigama.

1. Članak o prvoj knjizi A Newbie’s Getting Started Guide to Linux

2. Članak o drugoj knjizi The incredible Guide ToNew Ubuntu (Karmic Koala)

Za one nestrpljive, knjige možete preuzeti sa sledećih linkova: klikni ovde i klikni ovde.

Nadam se da će ove knjige pomoći svima u daljem korišćenju Ubuntu-a.

Pre izvesnog vremena, američki časopis Newsweek je predstavio rezultat ispitivanja za koje kažu da je sprovedeno širom sveta, a čija tema i glavni cilj je sastavljanje liste od 100 najčitanijih i najboljih knjiga do sada napisanih u svetu. Podstakli su me na razmišljanje. Njihova lista se nikako ne poklapa sa mojom idejom monumentalnih, earth-moving književnih dela.

Odatle i ovaj ‘projekat’. Vidim da brojač poseta ovde na blogu raste iz dana u dan. Zbog toga želim one koji svrate ovde, makar i slučajno, čak i putnike namernike, da zamolim da ostave svoj trag. Ono što želim je lista knjiga koje su po vama BITNE, romana za koje mislite da su ključni i nezaobilazni, knjiga bez kojih ne biste mogli ili ne biste bili ono što jeste. Onih koji su vam pomogli da odrastete i koji vam pomažu da ostanete deca. Neću da ograničavam broj, pa da kažem, dajte mi svoj izbor od pet ili deset… napišite koliko želite. Koliko volite. Ako imate vremena, objasnite mi i kriterijum izbora. Ako ne – sledeći put.

Hajde da mi napravimo svoju listu. Ko želi da počne?

Edit: Posle 25 ostavljenih glasova/izbora, evo trenutnog stanja (Ovaj privremeni spisak je napravljen po redu po kom ste ostavljali komentare, a na početak su izvučena samo dela koja imaju više od jednog glasa):

1. Mali princ – Antoan de Sent Egziperi  (9 glasova)
2. Majstor i Margarita – Bulgakov (4 glasa)
3. Besnilo – Pekić  (4 glasa)
4. Dečaci Pavlove ulice – Ferenc Molnar (3 glasa)
5. Sto godina samoće – Markes (3 glasa)
6. Derviš i smrt – Meša Selimović  (3 glasa)
7. Zločin i kazna – Dostojevski (3 glasa)
8. Austostoperski vodič kroz galaksiju – Adam Daglas (3 glasa)
9. Plavi čuperak – Mika Antić (2 glasa)
10. Odiseja u svemiru 2001 – Artur Klark  (2 glasa)
11. Rat i Mir – Tolstoj (2 glasa)
12. Enciklopedija mrtvih – Danilo Kiš (2 glasa)
13. Idiot – Dostojevski  (2 glasa)
14. Braća Karamazovi – Dostojevski  (2 glasa)
15. Atlantida – Pekić (2 glasa)
16. Zlatno runo – Pekić (2 glasa)
17. Trijumfalna kapija – Remark (2 glasa)
18. Tri ratna druga – Remark (2 glasa)
19. Don Kihot – Servantes (2 glasa)
20. Sofijin svet – Justejn Gorder (2 glasa)
21. Demijan – Hese (2 glasa)
22. Kroz pustinju i prašumu  – Sjenkejevič (2 glasa)
23. Povratak – Remark (2 glasa)
24. Djavolov rečnik – Embrouz Birs (2 glasa)
25. Proces – Kafka (2 glasa)
26. Tvrđava – M. Selimović (2 glasa)
27. Prokleta avlija – Ivo Andrić (2 glasa)
28. Ararat – Zilahi (2 glasa)
29. Novi Zavet
30. 1984 – Orvel
31. Bhagavad gita
32. Peščana planeta – Frank Herbert
33. Tonio Kreger – Tomas Man
34. Čarobni breg – Tomas Man
35. Zvonar Bogorodičine crkve – Igo
36. Martin Idn – Džek London
37. Avanture Šerloka Holmsa – Dojl
38. Deset malih crnaca – Agata Kristi
39. Vreme smrti – Ćosić
40. Alisa u zemlji čuda – Luis Kerol
41. Saško – Leonid Smiljanski
42. Pripovjesti – Milan Božić
43. Robur osvajač – Žil Vern
44. Tvornica oficira – H. H. Kirst
45. Grad izbeglica – Zilahi
46. Sorel i sin – V. Doping
47. Grička vještica – M. Jurić Zagorka
48. Jadnici – Viktor Igo
49. Vita Brevis – Justejn Gorder
50. Hronika najavljene smrti – Markes
51. Jevanđelje po Isusu Hristu – Saramago
52. Boje magije – Teri Pračet
53. Igra staklenih peril – Hese
54. Crna kuća – Stiven King
55. Kradljivci večnosti – Klajv Barker
56. Utkani svet – Klajv Barker
57. Ex ponto – Ivo Andrić
58. Dodir svile – Balašević
59. Hamlet – Šekspir
60. Dnevnik Ane Frank
61. Antigona – Sofokle
62. Jazavac pred sudom – Petar Kočić
63. Deca triju ulica – Nedžati Zekerija
64. Najveći trgovac na svetu – Og Mandino
65. Hari Poter – Džoan Rouling
66. Koktel Menhetn – Đukanović
67. Životinjska farma – Orvel
68. Zapisi iz Saragose – Jan Potocki
69. Patam II – Bela Hamvaš
70. Briga o životu – Bela Hamvaš
71. Svila – Alesandro Bariko
72. Tom Sojer – Mark Tven
73. Jan Biblijan na Mesecu – Elin Pelin
74. Teodora – Pol Velman
75. Koncert za 1001 bubanj – Mika Antić
76. Senka vetra – Karlos Luis Safon
77. Zlatni kompas – Filip Pulman
78. Čudotvorni nož – Filip Pulman
79. Ćilibarski durbin – Filip Pulman
80. Kako sam pojeo sebe – Voki Kostić
81. Pola života – Najpol
82. Spisi – Lao Ce / Konfučije
83. Vlati trave – Volt Vitman
84. Istorija sveta – Vuk Karadžić
85. Svet u kome ne živimo – Gorbovski
86. Berlin Aleksanderplatz – Alfred Deblin
87. Kišobran za dvoje – Gordana Brajović
88. Crna strela – Stivenson
89. Matildina Engleska – Vilijam Trevor
90. Kraj noći – Fransoa Morijak
91. Ana Karenjina – Tolstoj
92. Orkanski visovi – Šarlota Bronte
93. Zarobljenici – Zilahi
94. Crveni lav – Marija Sepeš
95. Hajdi – Johana Spiri
96. Unutrašnja strana vetra – Pavić
97. Limeni doboš – Ginter Gras
98. Bajke – Andersen
99. Ale i bauci – A. Peragras
100. O ljubavi i drugim demonima – Markes
101. Slučajevi – Harms
102. Umeće ratovanja – Sun Cu
103. Sidarta – Hese
104. Evgenije Onjegin – Puškin
105. Buka I bes – Fokner
106. Zelena kuća – Mario Vargas Ljosa
107. Lovac u raži – Selindžer
108. Baskervilski pas – ser Artur Konan Dojl
109. Magareće godine – Branko Ćopić
110. Beli očnjak – Džek London
111. Orlovi rano lete – Branko Ćopić
112. Romeo I Julija – Šekspir
113. Očevi I oci – Selenić
114. Čarobnjak iz Oza – Frank Baum
115. Meri Popins – Pamela Lindon Travers
116. Crni Obelisk – Remark
117. Petoknjižje – Dučić
118. Estetika – Hegel
119. Retorika – Aristotel
120. Elementarne čestice – Ulbek
121. Venac od trave – Kolin Mekalou
122. Crveno I crno – Stendal
123. Alhemičar – Koeljo
124. Istorija srpskog ustanka – Lazar Arsenijević
125. Odbrana Sokratova – Platon

Gabriel Garcia Marquez: Kronika najavljene smrti

str 92, VBZ 2003.

Momak je ubijen i ubila su ga braća da se osvete zato što im je obeščastio sestru, zbog čega ju je muž posle prv bračne noći vratio roditeljima. Ovo je ceo zaplet romana.

Jedino ko stvarno inajviše želi da momak bude ubijen je majka devojke – brak je bio vrlo isplativ, mladoženja bogat i iz vrlo ugledne porodice

Mladoženja je čudan.

Prvo, Markes kaže ko je ubijen. Par stranica kasnije kaže i ko ga je ubio, a sasvim malo kasnije i zašto, dakle, praktično na samom početku, već je sve poznato. Mi kao čitaoci postavljeni smo u situaciju koja je situacija meštana sela u kojem se odigrava radnja: oni takođe, praktično od početka, znaju ko će biti ubijen, ko će ga ubiti i zašto.

Ova knjiga je za mene roman, naravno, kratki roman, a ne novela, iako ima samo 92 strane, širina prikaza događaja, broj likova, i vremenski period pokriven daje argumente za roman.

Kad su pitali Markesa kako to da je odoleo da  nikad ne napiše krimić, odgovorio je da to nije tačno i da je napisao “Hroniku najavljene smrti”. Naravno

Odatle, roman se raslojava i račva na sve strane, da bi se na kraju vratio samom ubistvu.

Kraj je antiklimkas, na taj način, jer znamo praktično sve što smo trebali da saznamo.

Ma koliko da sam se trudila nisam mogla da nađem izdanje na srpskom, jedva sam našla i ovo na hrvatskom. Sad ni poznati romani poznatih nobelovaca ne mogu da se kupe, osim antikvarno. Hoće li se štampati samo estradno đubre i lektira? Čitam da se u Velikoj Britaniji godišnje proda 270 miliona knjiga, i pitam se koliko je knjiga prodato kod nas? Ako Britanija ima oko 60 miliona stanovnika, onda svaki u proseku kupi 4,5 knjige. Sumnjam da se kod nas proda 34 miliona knjiga.

Znači, ako nije pitanje “ko je ubijen”, “ko ga je ubio”, “zašto je ubijen” ili “kako je ubijen” šta nam ostaje od pitanja oko čijeg odgovora se gradi klasični krimić, ili (da prebacimo loptu van književnosti) oko odgovora na kojem se gradi naša zainteresovanost za događaje vezane za stvarna ubistva? Na interakciju okoline na ubistvo. Ovde ubistvo nije odnos (ako tako može da se kaže) između ubijenog i ubica preko zločina (ili događaja koji su uzrok tog zločina), već je odnos između ubijenog i njegove okoline (rođaka, prijatelja, poznanika, suseda, žena, neprijatelja). Odatle, tema novele nije ubsitvo, vec odnos okoline prema

Na stranu što čak niko nije siguran da je stvarno on taj koji je imao seks sa devojkom, većina sumnja da je to bio on, ali devojka je izrekla njegovo ime, i to je dovoljno.

Naravno, moglo bi se dokazivati da zločin jeste delimično van ruku aktera, odnosno da je makar delimično društveno uslovljen – ako je zločin zbog novca, onda je uzrokovan i potrebom koju društvo razvija i neguje – jer novac kupuje sve; ili ako je zločin iz strasti, a svaki zločin strasti jeste, na kraju zločin zbog gubitka poseda, onda to opet prozilazi iz naučenog, iz porodice, filmova, opšte klime, klasnog doživljaja… Odavde ne sledi da zločinci nisu odgovorni za svoje postupke, već da bi zločini mogli biti makar malo ređi u drugačijem društvu. I sad stižemo do srži romana, a to je da je ubistvo ovde apsolutno i samo posledica društvenih odnosa, ubistvo je nametnuto običajima, i prvenstveno je nametnuto ubicama. Jasno je  da oni ne žele da ubiju momka, ai trude se da ih neko spreči u nakani, ali jedva da ih ko sprečava. Zato, niko i ne sprečava ubistvo. Niko ne misli da …. treba da bdue ubijen zato što je “obeščastio” devojku, ali nikog (osim par pristojnih građana) ni ne pokušava da spreči ubistvo.

Teško je odoleti, a ne tumačiti ovaj roman kao alegoriju. Takva vrsta romana koji su na ivici fantastike – sami po sebi događaji koji se opisuju nisu nemogući, ali jesu neverovatni. Jedno od mogućih alegorijskih tumačenja bilo bi: žrtva = žrtva, palančani = palančani, ubice = egzekutori režima, i običaj da braća osvete sestrinu sramotu ubistvom = diktatorski režim. Znam, znam, ovo je smela, da ne kažem, bezobrazna ideja. Mladoženja je sin genrala koji je je pobijao revolucionare, on i predstavlja bogataše i vlast. za vreme ubistva prolazi biskup, koincidenicja tog prolaska i putanja svih ostalih upletenih u priču postoji, ali nije slučajna. znači, tu je vlast i crkva i patrijarhalni režim.

V prejšnjem prispevku sem omenila knjigo Urbani Ekošik. Kadar nanese pogovor na eko design, postanemo skeptični, ker pričakujemo nekaj v smislu nadomestka, kot če nekomu ponudiš tofu namesto zrezka.  Pa vendar ni tako. Urbani ekošik se prične pri varčnosti, ločevanju odpadkov, uporabi nadomestljivih virov surovin in energije, recikliranih materialih.

Uvodni del omenjene knjige je sistematično in pregledno urejen, podrobno razloži načela, obdela vire in ponudi opis številnih materialov, ki so v skladu z načeli ekološkega  domovanja.

Knjiga poudari, da so v vsakem domu možne tako funkcionalne kot tudi estetske izboljšave, ki ga naredijo okoljsko prijaznejšega. Pogosto se ne zavedamo, da ni potrebno žrtvovati svojega smisla za estetiko, da bi bili bolj ekološki. V knjigi je res veliko primerov oblikovanja interierja in vsi primeri so tako eko kot tudi šik.

Hlastanje za zadnjimi trendi in novostmi pogosto povzroči zamenjavo predmetov in opreme, ki so še popolnoma v redu. Tako brez potrebe ustvarjamo odpad. Trend v opremljanju stanovanj gre v smeri mešanja različnih predmetov – na primer različnih stolov okrog mize, kar ustvari sproščen videz, doda stanovanju oseben pečat in ga obogati. Takšno stanovanje lahko nastaja več let in tudi ni nikoli povsem dokončano.

Kot dekoracije se pogosto uporabljajo dodatki z etnološko vrednostjo, ki so izdelani ročno in iz naravnih materialov, starine ter obnovljeni predmeti z bolšjega trga.

Nekaj načel, ki se jih lahko držimo ob naslednjih nakupih:

>Material: od kod prihaja in ali je iz obnovljivega vira

>Izdelava: z uporabo obnovljivih virov energije, brez onesnaževanja okolja, spoštovanje pravic delavcev

>Transport: je izdelek pripotoval od daleč ali izvira iz bližnje okolice

>Uporaba: ali so upoštevana načela energijske varčnosti, brez dodatnih emisij CO2

>Vzdrževanje in popravila: enostavnost in trpežnost

> Po preteku uporabe: ali ga lahko oddamo naprej, recikliramo, je biološko razgradljiv

“Ne smemo pozabiti, da je urbani ekošik slog z zavestjo. Je več kot modna muha. Morda je to nekoliko presenetljivo, vendar uravnoveša stilistične izbire s tehnično učinkovitostjo in ustvarja interierje, v katerih je prijetno živeti in ki so prijazni do okolja.” S to  mislijo avtor Oliver Heath začne poglavje o ekološki zavesti. Menim, da je misel prava, da vas povabim k branju in razmisleku, kako bi svojemu domu dodali nekaj ekošika.

Hanter S. Tompson: Paranoja u Las Vegasu
220 strana, Zograf, 2005. prevod: Nenad Žalac

Priča je vrlo jednostavna: novinar iz Los Anđelesa dobija zadatak da izveštava sa relija koji se održava u Las Vegasu i sa sobom vodi svog advokata. Od početka, novinar tvrdi da njih dvojica, u stvari, traže Američki san. Taj put im je prilika da rade ono što i inače rade, tj da se non-stop drogiraju svim postojećim drogama dok demoliraju sobe po hotelima i prave razne budalaštine.

Hanter S. Tompson: Paranoja u Las Vegasu

Sve ovo se dešava 1972. Nikson je na vlasti, rat u Vijetnamu još nije završen, ali je odavno završeno Leto ljubavi u Kaliforniji, hipi pokret je propao, Hendriks, Morison i Dženis Džoplin su mrtvi, kao i Robert Kenedi i Martin Luter King. Naši junaci pripadaju onoj Americi koja se nadala da će svet promeniti muzikom, ljubavlju i halucinogenim supstancama, ali osim droga sve drugo je manje-više zaboravljeno, čak i seks, sudeći po doživljajima ove dvojice.  Zato je jasno da je njihov Američki san zauvek izgubljen, a tvrdnja da ga i dalje traže ironična je, najpre zato što znaju šta će naći u Las Vegasu.

A, u Las Vegasu, čeka ih druga Amerika, odnosno, prva Amerika, pošto predstavlja  establišment, ono što je dozvoljeno, ili ono što je poželjno.

U početku je bila pustinja, a onda je došla mafija i izgradila kockarnice. I onda su ljudi dolazili da se kockaju i da troše pare po hotelima, zabavljajući se i slušajući Frenk Sinatru i Debi Rejnolds. I to je Američki san – zaraditi dovoljno novca da bi mogao da se potroši na kockarnice, seks, piće, zabavu (naravno, ne samo američki, ali ova knjiga je o Američkom snu).

Znajući sve ovo, zašto se onda traži Američki san u Las Vegasu?  A odgovor je zato da bi se izvrgao ruglu: tripovi dvojice od droge razbijenih tipova normalniji od stvarnosti onih koji se zabavljaju u Las Vegasu. Na televiziji se vrte slike iz vijetnamskog rata, a u kockarnici Cirkus-Cirkus kazina šou za goste svojom idiotskom raskošću i grandioznim neukusom zasenjuje LSD tripove – dok se gosti kockaju iznad glave im lete akrobate na trapezu, a za 99$ možeš da se pojaviš na ogromnom ekranu iznad centra Las Vegasa, a za dodatnih 99 centi i da pričaš šta hoćeš, tako da te svi čuju.

Usput, novinar i njegov advokat uspeju da se ubace na kongres policajaca i javnih tužilaca za borbu protiv narkomanije, samo da bi tamo otkrili koliko je država, tj policija i sudstvo daleko od stvarnosti, koliko su zaostali, i koliko imaju predrasuda o onome protiv čega treba da se bore.

Prevod je takav da ponekad izgleda kao da prevodioca uopšte ne zanima da li je ono što je napisao može tako da se kaže na srpskom; npr “to cover the story” prevedeno je bukvalo: “pokriva priču” i to je još stavljeno pod navodnike!?. S druge strane, vrlo je pohvalno što je u fusnotama objasnio razne, većini čitalaca, nepoznate stvari, ali opet se pojavljuju ozbiljni propusti, npr, prevodilac objasni ko je bio Čak Tejlor, ali patike koje su dobile ime po njemu ne prevodi kao “starke”, već kao “Čak Tejlor patike”.

Roman je duhovit, nekoliko puta sam se naglas nasmejala, naročito kad glavni junak ne može da odoli, a da ne izgovori upravo ono čega se najviše plaši da kaže, ili kad zamišlja moguće posledice ako prepoznaju da je drogiran i prijave ga ili uhapse. Ali, takva opasnost gotovo da i ne postoji, njegova razboritost i samokontrola nije mnogo manja od razboritosti i samokontrole nedrogiranih ljudi oko njega. Tompsonovo pravo malo majstorstvo je razgovor između naših junaka, kelnerice i kuvara, o tome gde se nalazi Američki san: pitaju se da li je to stari Klub psihijatara, koji se nalazi na uglu ulica Istern i Paradajs (za koje utvrde da se uopšte ne seku) i koji nije mentalna bolnica, ali se tamo okupljaju tipovi sa mentalnim problemima. Na kraju, saznaju da je to mesto izgorelo nekoliko godina ranije.

Često navođeni odlomak o talasu koji je predstavljao energiju generacije Dece cveća i koje je pošao iz Kalifornije da bi se zaustavio na nekom mestu u Nevadi i odatle vratio nazad, jednostavno sumira ono što je emotivna osnova ovog romana – razočarenje zbog poraza. A iz razočarenja vode tri puta: tuga,  zaborav ili ironija. Ove tri varijante se najbolje vide sjedinjene u karakterističnom advokatovom obraćanju novinaru, “kao tvoj advokat, savetujem ti… “, a onda umesto nekakvog pravnog saveta, sledi predlog da uzme ova ili ona droga, ili da ne obraća pažnju šta drugi misle i kako reaguju, a ceo roman je izraz ironičnog odnosa prema svetu koji je pobedio, iz kojeg može jedino da se beži u zaborav koji omogućuju droge, što dalje od tuge zbog izgubljenih nada.

Moj nick je pomalo cudan,i ko nije upucen u taj svijet,cesto me pita sta on zapravo znaci,da li je to neko ime,neka rijec,kakvo joj je znacenje..Pa da objasnim :

Svi ste culi za cuvenu aleksandrijsku biblioteku koja je izgorjela.Zena koja ju je cuvala sve do smrti,naucnica i bibliotekarka Hipatija sasvim je medjutim zaboravljena. Bila je kcer ucenjaka i filozofa Teona,i zena ucenjaka i filozofa Isidora,ali ih je obojicu nadmasila znanjem,elokvencijom i mudroscu..Poznavala je astronomiju,filozofiju,muziku,matematiku..Javno je tumacila Platona i Aristotela,hodala medju muskarcima zaogrnuta muskim ogrtacem i iznosila svoje stavove. Bila je iznimne ljepote i gradje,te su je zbog svih njenih odlika aleksandrijci postovali,sto je bilo neobicno za to doba..Dok su je filozofi poput Sokrata smatrali sebi ravnom,drugi poput Ivana Nikejskog su je smatrali pagankom koja odvlaci narodne mase u bezakonje..Za jednog je ona naucnica,za drugog paganka,jedan izrazava neobicno suosecanje sa zenom,drugi je mrzi iz dna duse-kao zenu,a posebno kao pametnu zenu.

Hipatija je ubijena na veoma okrutan nacin.Razjarena masa svukla ju je sa kocije,odvukla u crkvu Cezareum i zatukla je ciglama.Njeno su tijelo isjekli na komade,vukli po cijelom gradu a zatim spalili. Sokrat ovo naziva brukom Aleksandrije,a za Ivana je njena smrt slavno unistenje posljednih tragova idolatrije u gradu.

Postoji legenda koja kaze da je Hipatija izgorjela u biblioteci ,skupa sa voljenim knjigama.Nijedan od opisa njene smrti nije pouzdan u potpunosti. Medjutim,ima neceg simbolicnog u tome sto je njeno tijelo koje je i samo bilo riznica znanja poput njene voljene biblioteke,izgorjelo bas poput te iste biblioteke,nagovjestavajuci doba kad umiru knjige..

Sa zenama mocnog znanja uvijek je izgleda bilo isto,za jedne su one bile predmet postovanja i divljenja,za druge medjutim vjestice..

Razlog zasto ja izuzetno postujem Hipatiju je isti razlog zasto volim knjige i zasto studiram knjizevnost.Pocela sam citati i pisati sa pet godina,i od tada moja najveca ljubav su knjige..Imam ja jos ljubavi,ali ovo je ljubav koja je za cio zivot. Moja je ljubav tiha,uvijek u porastu.Nikad nisam bila jedna od onih koja namece svoje stavove o knjigama kao one ispravne,iznesem svoje misljenje,stojim iza njega,ali ostavljam prostor za tudja misljenja.

Mislim da nema sretnije osobe od mene kad traje sajam knjga,a sestra me cesto zeza da bih ja najradije i zivjela u biblioteci. Ne znam sta je to u knjigama sto me tako privlaci,mada znam ovo.. kao dijete proteklog rata,cesto mi je ljepse bilo zivjeti svijet iz knjiga,nego onaj realni..Sve sto me ikad zanimalo saznavala sam preko knjiga,i s vremenom obogatila svoj vokabular i svoj duh..Mada me mnogi smatraju knjiskim moljcem,nisam takva..to je samo ljubav kao bilo koja druga..

Danas nazalost ima mnogo ljudi ,mladih ljudi koji nisu odmakli dalje od poneke osnovnoskolske lektire..oni zive modernim zivotom..a ne znaju da taj isti moderni svijet pociva na temeljima koje su udarili anticki filozofi,pisci,pjesnici..svi oni koji su se usudili biti drugaciji i svojim rijecima stvarati i krojiti svijet..

Osoba sam za koju bi rekli da je modernih shvatanja,postujem ljude svih rasa,boja,vjeroispovjesti,seksualnih opredjeljenja,politickih stajalista (mada ne znam sta ima moderno ili tradicionalno sa  tim sto se postuje covjek kao ljudsko bice),ali kad je rijec o knjigama,tu me mogu zvati tradicionalistom koliko god zele…za mene je knjiga i pisana rijec vrh..jer misao koja nije zapisana i od zaborava sacuvana,ostaje samo to sto jeste-misao !

Marijam je tek petnaest godina kada je šalju u Kabul da se uda za nesrećnog i ogorčenog Rašida, trideset godina starijeg od nje. Gotovo dve decenije kasnije, u zemlji koja ubrzano tone u propast, tragedija pogađa petnaestogodišnju Lejlu, koja mora da napusti svoj dom i stupi u Marijamino nesrećno domaćinstvo. Lejla i Marijam naći će utehu jedna u drugoj, njihovo prijateljstvo postaće veza snažna kao veza dve sestre, neraskidiva kao veza majke i kćerke.

Kako vreme prolazi, u Avganistanu na vlast dolaze talibani, ulice Kabula ječe od puščane paljbe i bombi, a život se pretvara u očajničku borbu protiv gladi, surovosti i straha. Istrajnost dve žene nailazi na iskušenja koja nisu mogla da naslute ni u najgorim košmarima. A ipak, ljubav ume da čoveka natera na nezamisliva dela, da mu pomogne da čudesnim junaštvom prevaziđe najstrašnije prepreke. Na kraju ljubav pobeđuje smrt i uništenje.

Hiljadu čudesnih sunaca je nezaboravan portret jedne ranjene zemlje i istinski dirljiva priča o porodici i prijateljstvu. Istovremeno prelepa i teška, priča o jednom nemilosrdnom vremenu, nesvakidašnjem prijateljstvu i neuništivoj ljubavi.

„Neodoljiv ep.“ Dejli telegraf

„Nezaboravno.“ Izabel Aljende

„Trijumf.“ Fajnenšel tajms

„Ovaj roman neće dotaknuti samo najtvrđa srca…“ Gardijan

„Ovo je snažno delo, koje tera na razmišljanje“ Literari rivju

„Majstorsko pripovedačko tkanje… Hoseini je pisac od čije veštine zastaje dah.“ Ivning standard

„Hoseini poseduje onaj redak dar, dikensovski osećaj za priču.“ Dejli telegraf

„Strastvena, žestoka pripovest…. potresna i stvarna.“ Imidž

Ovaj snažan debitantski roman… pripoveda o žestokoj okrutnosti i žestokoj ljubavi koja iskupljuje. Oboje menjaju život Amiru, mladom i bogatom pripovedaču, koji sazreva u poslednjim mirnim danima svoje otadžbine, pre revolucije i upada ruske vojske. Ali politički događaji, čak i oni dramatični poput ovih prikazanih u Lovcu na zmajeve, samo su deo ove priče. U Lovcu na zmajeve Haled Hoseini nam daje živopisnu i životnu priču koja nas podseća na to koliko se njegov narod bori da trijumfuje nad silama nasilja – silama koje mu i danas prete.

The New York Times Book Review

Moćna knjiga… bez lažnih ukrasa, bez prenemaganja – samo žestoka, snažna proza… intimna povest o porodici i prijateljstvu, izdaji i spasenju kojoj nije potreban atlas i rečnik da bi nas zaokupila i prosvetlila. Pojedini delovi Lovca na zmajeve su surovi i teški, a ipak je to knjiga koja odiše ljubavlju.

The Washington Post Book World

Čudesan roman prvenac… priča o prijateljstvu dva dečaka u Avganistanu i neverovatna priča o jednoj dalekoj kulturi. Jedan starinski roman u najboljem smislu te reči, roman koji prosto nosi sa sobom.

San Francisco Chronicle

Šestogodišnja Misi, najmlađa kći Mekenzija Alena, oteta je za vreme porodičnog letovanja, a dokazi da je verovatno svirepo ubijena pronađeni su u napuštenoj kolibi duboko u divljini Oregona. Četiri godine kasnije, usred svoje Velike tuge, Mek dobija sumnjivu poruku, kojom ga neko, naizgled Bog, poziva da sledećeg vikenda dođe u tu kolibu.
Uprkos zdravom razumu, on u mračno zimsko popodne stiže do kolibe i vraća se u svoj najgori košmar. Ono što će tamo zateći zauvek će ga izmeniti.
U svetu u kom je vera sve nevažnija, Koliba se rve s bezvremenim pitanjem: „Gde je Bog u svetu ispunjenom neizrecivim bolom?“ Odgovori koje će Mek dobiti zapanjiće vas i možda preobraziti kao što su preobrazili njega. Poželećete da svi koje poznajete pročitaju ovu knjigu.

„Čitajući Kolibu shvatio sam da su pitanja koja se pojavljuju u ovom neodoljivom romanu ona ista koja nosim duboko u sebi. Lepota ove knjige nije u tome što ona daje lake odgovore na mučna pitanja, nego u tome što vas poziva bliže Bogu milosrđa i ljubavi, u kome nalazimo nadu i isceljenje.”
Džim Palmer, autor romana Božanstveni niko

„Ako je Bog svemoguć i pun ljubavi, zašto u svetu i dalje postoje bol i zlo? Ova knjiga pruža zapanjujuće kreativan i jasan odgovor na najstarije pitanje na svetu. Koliba je definitivno jedna od najboljih knjiga koje sam ikada pročitao.”
Džejms Rajl, autor knjige Nilski konj u vrtu

U uspavanoj engleskoj provinciji, u osvit viktorijanskog doba, pruža se selo Zid – usamljeni zaselak koji nosi ime prema upečatljivoj kamenoj barijeri što okružuje plodna polja. Miran život u Zidu poremeti se jednom u devet godina kad se na livadi na vašaru kakvog nigde nema sreću smrtno i magijsko.
U Zidu će mladi Tristran Trn izgubiti srce za mesnom lepoticom – ženom hladnom i dalekom kakva je i zvezda koju ona i Tristran ugledaju jedne večeri kako pada s neba. Da bi zadobio ruku svoje voljene, Tristran se brzopleto zaklinje da će joj doneti palu zvezdu i kreće u zaljubljeničku potragu koja će ga odvesti preko drevnog zida u svet kakav nije mogao ni da zamisli…

Danas desetine pisaca fantastike iznova oblikuju tradicionalne priče, ali niko ne poseduje ništa slično Gejmenovom izrazitom osećaju za humor i toplinu, niti njegovu pripovedačku energiju.
Kirkus Rewiews

Zvezdana prašina ima sve elemente klasične fantastično-pustolovne priče – odrastanje, ljubav i smrt. Ovo delo dokazuje da su fantastični romani odraslima zabavni koliko i deci, a moža i više.
Kendis Horgan, Denver Post

Mario Puzo

Priča o Don Vitu Korleoneu, glavi njujorške mafijaške porodice, inspirisala je tri možda najbolja filma svih vremena i postavila temelje sasvim novom literarnom žanru. Roman obiluje nezaboravnim likovima koji uprkos neuobičajenom načinu života koji vode unutar poznate kriminalne porodice doživljavaju sve uspone i padove koji su neizbežni za svakoga od nas. Moderni klasik koji ni danas nije izgubio ni trunku svoje svežine i aktuelnosti, i koji još jednom dokazuje da ni najbolji film ne može da nadmaši knjigu na kojoj je zasnovan.

“Izuzetno dobro napisan roman, u kome neizvesnost ne popušta sve dok se ne rasprsne u vatrometu dramatičnih raspleta.”
Library Journal

“Radnja se kreće vratolomnom brzinom, ni jednog trenutka ne gubeći ravnotežu.”
Newsweek

Izdavačka praksa Samizdata B92 uvek je bila da objavi relativno skroman broj naslova (za ovu godinu to je 20), ali da budu veoma pažljivo odabrani tako da je svaka knjiga relevantna.

Uredništvo je za ovaj sajam izdvojilo nekoliko naslova koji će neosporno privući pažnju čitalaca i na prvo mesto je stavilo grafičku novelu “Zaveru – tajnu priču o “Protokolima sionskih mudraca” Vila Ajznera (1917 – 2005), jednog od najvećih majstora u istoriji američkog i svetskog stripa.

Poslednje dve godine svog života, Ajzner je posvetio ovom stripu koji je smatrao najvažnijim u čitavoj svojoj karijeri. Podršku u tome pružio mu je i proslavljeni italijanski književnik i intelektualac svetskog ugleda Umberto Eko, koji je napisao predgovor za “Zaveru“.

Posle svetskog bestselera “No Logo”, Naomi Klajn se vratila s novim, kontroverznim delom ” Doktrina šoka-procvat kapitalizma katastrofe” u kome iznosi hipotezu o beskurpuloznom kapitalu koji se kroz svetske korporacije nameće delovima sveta pogođenim ratovima ili prirodnim katastrofama.

U popularnoj ediciji “Busola” kao 54 naslov objavljena je knjiga priča Klemens Majer “Noć, svetla” koja je proglašena za najbolju knjigu Lajpciškog sajma knjiga 2008. godine.

U istoj ediciji štampana je antologija urbane poezije “Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam”, koju je priredila naša poznata pesnikinja Radmila Lazić.

Lazićeva je odabrala pesnike kojima grad nije samo tema i nije samo mesto, već je alegorija moderniteta koji ovi pesnici nose u svom senzibilitetu, u odnosu prema vremenu u kojem žive i prema jeziku kojim pišu.

Memoarsko delo Adolfa Burgera “Đavolja radionica” donosi svedočanstvo o najvećoj falsifikatorskoj radionici u istoriji, čiji je bio član u nacističkom koncentracionom logoru Zahsenhauzenu od 1942. do 1945,

Po nalogu samog vrha nacističke Nemačke 144 jevrejska zatvorenika falsifikovala su britanske funte i američke dolare u vrednosti od više milijardi, hartije od vrednosti, poštanske markice i dokumenta. Knjiga je služila kao podloga za film “Falsifikatori”, koji je dobio Oskara, za najbolji film van engleskog govornog područja.

Zbirku 20 političkih eseja pod naslovom “Srbija je važna-unutrašnje reforme i evropske integracije” uredili su Volfgang Petrič, Goran Svilanović i Kristof Solioz, a napisali su ih međunarodno priznati autori, kreatori politike, naučnici i politički analitičari; stručnjaci koji su dosad već mnogo pisali o ovoj temi.

Cilj knjige je dvostruk: prvi je kritička procena sadašnjeg stanja u državi; drugi je iznošenje analitičkih argumenata o tome zašto je brz ulazak Srbije u Evropsku uniju važan za samu zemlju, ali i za Balkan kao celinu.

Jedan od hitova koje je “Samizdat B92″ objavio između dva sajma knjiga svakako je roman “Malvina” (Životopis Malvine Trifković) Mirka Kovača napisan 1969. godine, a objavljen u Beogradu 1971. godine da bi se pokazalo da je izdržao “probu vremena” i sada je u kratkom roku doživeo dva izdanja.

Kristina Tot je mađarska književnica koja u knjizi “Linijski kod” donosi 15 priča o proživljavanju detinjstva i mladosti s one strane gvozdene zavese. Do sada je dobila niz nagrada – Atile Jožefa (2000), Palládium (2001), Šandora Maraija (2007) i ubrajaju je među vodeće mađarske autore.

Roman ” Geto” Veselina Gatala smatra se jednom od “najsubverzivnijh” knjiga novije bosansko-hercegovačke književnosti, u kojoj se buduća BiH prikazuje kao varvarski geto u kome preživljavaju samo najbeskrupulozniji i oni koji znaju tajnu prelaska Zida, razni šverceri. Roman je nagrađen “Sferom” kao najbolje književno SF ostvarenje objavljeno u Hrvatskoj u 2006. godini.

Nada Gašić je autorka romana “Mirna ulica, drvored” za koji je dobila nagradu Društva hrvatskih književnika za najbolju debitantsku knjigu objavljenu 2007. godine.

Roman koji se može nazvati krimićem kombinuje dnevničke zapise, transkripte snova, policijske zapisnike, SMS-ove, crteže itd., koji mu daju dinamiku i izdižu ga iznad prosečne produkcije.

Od 26. oktobra do 1. novembra 2009. godine biće održan 54. međunarodni beogradski sajam knjiga,po novom konceptu, koji podrazumeva pregledniju sajamsku prezentaciju i veći izložbeni prostor.Savremena svetska i domaća izdavačka produkcija, predstavljanje pisaca, promocije i drugi prateći programi izdavača koncipirani su po izložbenim celinama.

Pored Grčke kao zemlje počasnog gosta, na ovogodišnjem Sajmu knjiga učestvuju izdavači iz Švedske, Japana, Kanade, Kine, Rusije, Francuske, Nemačke, Italije..

U eri finansijske oseke, prepustimo se plimi knjiga.

Anđeli i Demoni (Angels & Demons) je bestselar objavljen 2000. godine pisca Dan Browna, autora poznatog dela Da Vinčijev kod. Radnja knjige prati harvardskog simbologa, profesora Roberta Langdona, koji je takođe glavni lik i mnogo poznatije knjige Da Vinčijevog koda. Knjiga govori o sukobu drevnog tajnog bratstva Iluminati i Rimokatoličke crkve, vrtoglavoj trci sa vremenom u potrazi za razornim tajnim oružjem i uporednim pokušajem spašavanja najvažnije četvorice ljudi Rimokatoličke crkve.

Radnja knjige prati simbologa Roberta Langdona u njegovom pokušaju da zaustavi legendarno tajno društvo Iluminate koji žele uništiti Vatikan s novim oružjem-Antimaterijom. Maksimilijan Koler otkriva telo ubijenog fizičara Leonarda Ventre u njegovoj sobi na čijim grudima je bilo otisnut ambigram riječi “Iluminati”. Umesto da pozove policiju, Koler putem interneta pronalazi harvardskog simbologa Langdona, stručnjaka za Iluminate, i uspijeva ga ubjediti da dođe u CERN da bi mu pomogao istražiti razloge surovog ubistva. Na mestu zločina, Langdon nalazi zastrašujući prizor: potpuno nagog Vetru, slomljenog vrata sa savršeno preciznim znakom za kojeg je znao da ga ni jedan akademik nikada nije video. Ambigram, znak koji se jednako mogao čitati sa obe strane, u obliku reči. Koler je takođe pozvao i Ventrinu usvojenu kći, Vitoriju. Njih troje kasnije saznaju da je ukraden kanister koji sadrži jednu četvrtinu grama Antimaterije, što je dovoljno da izazove masovno uništenje u radijusu od 800 metara ukoliko dođe u kontakt sa materijom.

Kanister je u stvari bio hermetički zatvorena nanokompozitna školjka sa elektromagnetom na svakom kraju, i ima za cilj da da suspenduje antimateriju na bezbednu udaljenost od zidova kanistera. Uključen je na postolje koje puni elektromagnete. U slučaju da se kanister skine sa postolja, on poseduje i dodatnu bateriju koja će ga puniti narednih 24h, sve dok se ne isprazni. Tada antimaterija pada na dno i dolazi do njenog reagovanja sa materijom.

Kanister je sakriven negdje u nekoj od zgrada Vatikana, zajedno sa kamerom broj 86. U vreme kada počinje Vatikanska konklava, sveta ceremonija u kojoj se 165 kardinala iz celog sveta skupi u Vatikanu da bi izabrali novog Papu. Idealno vreme da Iluminati sakriju unutar Vatikana Antimateriju i ubiju sve važne ljude za Rimokatoličku crkvu.

Istovremeno, kardinal Mortati, nadzornik konklave, odkriva da nedostaju četiri kardinala, za koja se prećutno znalo da su najjači konkurenti za titulu novog Pape. Četvorica kardinala su kidnapovana od strane Hašašina, koji je također ubio i fizičara Ventru. Po njihovom dolasku u potrazi se Vitoriji i Langdonu pridružuju i Camerlengo Carlo Ventresca i Švicarska garda, uključujući i komandanta Olivettija, kapetana Rochera and. Tragovi koje pronalaze u vatikanskoj arhivi, odvode Langdona i Vittoriju kroz mnoge turističke atrakcije u Rimu, dok prate takozvanu “path of illumination”. Hašašin ubija na svaki sat po jednog kardinala, i to svakog od njih metodom koja simbolizira jedan od četiri altara: Zemlja, Zrak, Voda i Vatra.

Roman o nezaboravnoj ljubavi palog andjela i leponoge blondine, o zelji za novim nebesima i ceznji za novim svetovima. Vecite, nedodirljive istine, ovde ce biti dovedene u pitanje jer o njima govori Mefisto, Cupac dusa i Sudija pred vratima Pakla. Uz galeriju nebeskih i podzemnih likova, sve od Lucifera pa do Hrista, urnebesni zavrsetak pred vas ce dovesti i samog Boga. Nadasve duhovito delo, koje ce vas nasmejati i ispuniti, otvarajuci vam nove horizonte slobode i kreativnosti…

Sajt B92 je objavio clanak sa podacima koji su gotovo zabrinjavajuci, a rec je o tome koliko mladi u Srbiji citaju. Sam naslov clanka govori o zabrinjavajuca 4 procenta. Cinjenica je da se obrazovanje moze steci i koriscenjem drugih medija za informisanje, ali kada se uzme u obzir da nam je 5 posto stanovnistva nepismeno i gotovo petina bez skole, zaista se treba ozbiljno zamisliti sta je zapravo problem danasnje-”moderne Srbije” i odakle treba poceti sa ozbiljnim reformama. Ne moze si povesti polemika o duhovnom bogatstvu naroda kada ne postoji ni prava osnova za to. Svakako necemo obogatiti svoj vokabular niti prosiriti znanje i krug interesovanja citajuci zutu stampu i tabloide, narocito se necemo nauciti gramatici citajuci nepismene clanke, koji nisu samo u njima vec ih ima i u dnevnoj stampi i ostaloj stampi.

Jedan od najsigurnijih pokazatelja koliko je jedna nacija zaista obrazovana, kazu analiticari, jeste cinjenica koliko njeni pripadnici knjiga procitaju. Bibliotekari su izracunali da u Srbiji samo tri odsto ljudi cita knjige, bilo da je rec o beletristici, bilo o strucnoj literaturi. Taj podatak poklapa se sa brojem visokoobrazovanih ljudi koji inace spadaju u redovnu citalacku publiku.

Za zemlje u tranziciji Unicef je sacinio program Pristup kvalitetnom obrazovanju, kako bi se promovisale nove vrednosti za proces tranzicije ka demokratiji, zdravstvu i miru u regionu. Preporuke medjunarodnih strucnjaka su da se stanje moze popraviti tako sto ce se obezbediti opsti pristup kvalitetnom obrazovanju svoj deci, posebno iz ugrozenih grupa, kao sto su etnicke manjine, zrtve siromastva, nasilja i eksploatacije.

Šta čitamo, tako i govorimo, a jezik je uvek bio i obeležje nacionalnog identiteta, podsećaju u Društvu za srpski jezik.
Stručnjaci takođe podsećaju na ono što svi odrasli znaju, da ako se klasici ne pročitaju u toku školovanja, po pravilu se nikada kasnije ne nađe vremena za njihovo ponovno čitanje.

Tajna je putovala vekovima kako bi stigla do vas – sada cete otkriti tajnu i ona ce vam zauvek promeniti život.

Prenosila se vekovima, mnogi su je želeli, mnogi su je skrivali, ponekad bi se izgubila, ponekad

bi je neko ukrao, neki su za nju davali bogatstvo.

Tu su vekovima staru Tajnu poznavali neki od najistaknutijih ljudi istorije: Platon,

Galilej, Betoven, Edison, Karnegi, Ajnštajn, kao i drugi teolozi, naucnici i veliki mislioci.

Sada se Tajna razotkriva citavome svetu. Delici Velike Tajne otkriveni su tokom vekova

u usmenoj tradiciji, književnosti, religijama i filozofijama. Prvi put se svi delovi Tajne

okupljaju u neverovatnom otkrovenju koje ce preobraziti život svih koji je iskuse.

Ime joj je Dina.

U cijeloj Bibliji ona ne kaže niti jednu jedinu rijec, a njezin se život spominje tek usput, kao kratka bilješka u dramaticnim poglavljima u Knjizi postanka, koja govori o njezinu ocu Jakovu i njegovim brojnim sinovima.

U ovom romanu Dina je dobila glas: ona pripovijeda vlastitu pricu i, pritom, oslikava sudbinu žene u drevno doba – u doba crvenog šatora.

Knjiga koja slavi veze majke i kceri i ponire u tajne životnog ciklusa od radanja do smrti. Los ANGELES TIMES

Crveni je šator simbol ženske ljubavi, snage i mudrosti. PUBLISHERS WEEKLY

“Ovo je roman koji mora da procita svaka zena. Istinita prica o najcuvanijoj tajni Vatikana. Ovo je

knjiga o zeni koja se od najranijeg detinjstva bori protiv uskogrudosti sopstvene porodice,

predrasuda okoline i surovosti drustvenih zakona. Koja odbacuje i menja usud zadate sudbine,

ogranicene obicajima i voljom muskaraca.

Ovo je prica o borbi zene da u jedno okrutno vreme, u svetu u kome je i samo rodjenje zenskog

deteta sramota i gubitak, ostvari sebe.

Na kraju je, mada to nije bio deo njenih stremljenja, postala papa ustolicen u Rimu.

A za sve to vreme u njenim najskrivenijim snovima snazno zivi njena priroda zene, i jedna zabranjena

ljubav koja se najzad ostvaruje u svoj svojoj punoci. Ali u najnezgodniji cas.

Jovana zivi u ranom srednjem veku, najmracnijem dobu u istoriji covecanstva, o kome se malo zna

i pise. Ali kroz vreme se menja samo dekor. Ljudska priroda ostaje ista. I neke stvari kao sto su ljubav,

zedj za znanjem, spletke, ambicije, mrznja, snovi, vanvremenski su. Stoga se mnogi i danas mogu poistovetiti

sa junacima ove stare istinite price.” (Ljiljana Habjanovic Djurovic)

Hari Poter i relikvije Smrti (engl. Harry Potter and the Deathly Hallows) je naziv sedme, a ujedno i poslednje knjige iz serije romana Džoan Ketlin Rouling o mladom čarobnjaku Hariju Poteru. Knjiga je izašla 21. juna 2007. godine u Londonu, završavajući seriju knjiga o Hariju Poteru, koja je počela da izlazi 1997. godine. Na srpskom jeziku knjiga je objavljena u decembru 2007 godine.

Priča

Poslednje leto

Lord Voldemor i njegovi Smrtožderi planiraju zasedu, u kom će oteti Harija Potera, u trenutku kada on napušta kuću porodice Darsli, i kada zaštita, koju mu je njegova majka dala na rođenju, nestaje. Voldemor takođe traži štapić kojim bi mogao da pobedi Harijev. Dok članovi Reda feniksa prebacuju Harija na sigurno, bivaju napadnuti od strane Smrtoždera, pa i samog Voldemora, koji pokazuje svoju novu moć – ume da leti. Hari uspeva da pobegne, ali Džordž Vesli gubi jedno uvo, dok Hedviga i Ludooki Ćudljivko ne preživljavaju.

U Jazbini, Ministar magije Rufus Skrimdžer dolazi da da Hariju, Ronu Vesliju i Hermioni Grendžer ono što im je Albus Dambldor ostavio u svom testamentu. Ronu ostavlja svoj Ugasivač, a Hermioni knjigu dečjih priča, Pripovesti barda Bidla. Hari nasleđuje mač Godrika Grifindora i Skrivalicu koju je uhvatio na svojoj prvoj utakmici kvidiča, ali mu Skrimdžer ne da mač. Trio, dok razmišlja, shvata da će im ti predmeti mnogo pomoći u lovu na Horkrukse.

Potraga počinje

Na venčanju Bila Veslija i Fler Delaker, dolazi Patronus Kingslija Okovgroma, koji kaže kako je Skrimdžer mrtav, i kako je Ministarstvo magije palo pod Voldemorovu kontrolu. Kako se Smrtožderi pojavljuju, Hari, Ron i Hermiona se Prebacuju, bežeći u jedan normalski kafe, ali ih tamo napadaju Smrtožderi. Hari i njegovi prijatelji beže u Grinmoldovu ulicu broj 12, bivše sedište Reda Feniksa.

Dok borave u Sirijusovoj bivšoj kući, Hari otkriva da je Sirijusov brat Regulus misteriozni “R.A.B”, koji je ukrao Sliterinov medaljon, a na njegovo mesto postavio lažni Horkruks. Hermiona se seti da su taj medaljon videli u ovoj kući, i da ga je kućni vilenjak Kričer ukrao. Kričer potvrđuje da je on zajedno sa Voldemorom odneo Horkruks u pećinu, i da je Regulus kasnije umro, pokušavajući da ga uništi. Horkruks je bio u kući sve ove godine, a Kričer kaže kako ga je ukrao Mandagus Flečer. Vilenjak zarobljava Flečera, koji im otkriva da je medaljon sada u posedu Dolores Ambridž. Trio uspeva da povrati medaljon, ali ih Smrtožderi otkrivaju, pa su Hari, Ron i Hermiona prinuđeni da beže preko polja, jer više ne smeju da borave u kući u ulici Grinmold.

Trio otkriva da je Grifindorov mač, koji je u posedu Ministarstva, lažnjak. Moraju da nađu pravi i da unište Horkruks njime, ali frustrirani Ron napušta grupu. Hari i Hermiona traže mač u Godrikovoj dolini, ali upadaju u Voldemorovu zasedu. Dok beže, Hermiona slučajno polomi Harijev štapić.

U šumi, Patronus u obliku košute vodi Harija do jednog zaleđenog jezerceta, na čijem dnu leži pravi mač. Dok Hari pokušava da ga dohvati, medaljon pokušava da ga udavi. Spašava ga Ron, koji ga je pronašao uz pomoć Dambldorovog Ugasivača. Ron uništava medaljon mačem. On govori da je Voldemorovo ime Tabu: ko god ga izgovori, odmah mu dolaze lovci na Voldemorove protivnike, poznati kao Tragači.

[uredi] Relikvije smrti

Trio od Ksenofilusa Lavguda, oca Lune, saznaju da je kriptografski znak koji ih svuda prati zapravo znak relikvija Smrti: Starozovnog stapića, koji je dat Kadmusu Peverelu, Kamen vaskrsnuća, dat Antioču Perevelu, i Nevidljivi ogrtač, dat Ignotusu Peverelu. Igrom slučaja, Lavgud otkriva da su Smrtožderi oteli Lunu, jer je podržavao Harija u svojim novinama, i da je zato promenio način pisanja u Cepidlaki. Nadajući se da će mu vratiti Lunu ako im preda Potera, Ksenofilijus poziva Smrtoždere da uhvate Harija, Rona i Hermionu, ali oni uspevaju da pobegnu.

Tragači uspevaju da ih uhvate, kada Hari izgovori Voldemorovo ime. Odvode ih u palatu porodice Melfoj. Hari, Ron i Hermiona postaju zatočenici, zajedno sa Lunom, Dinom Tomasom, Olivanderom i Griphukom, goblinom. Nalazeći Grifindorov mač u njihovom posedu, Belatriks Lestrejndž se plaši da su provalili u njen sef u Gringotsu, i muči Hermionu dok joj ne prizna. Dobi se pojavljuje u tamnici i spašava Lunu, Dina i Olivandera. Piter Petigru dolazi da istraži šta je uzrok buci. Pošto je napao Harija, Hari mu govori da mu Petigru duguje uslugu, pošto mu je jednom spasio život. Petigru oslobađa Harija, i njegova metalna ruka ga zaglavi. Hari i Ron odlaze da spasu Hermionu. Ron razoružava Belatriks, a Hari Draka Melfoja. Dobi se pojavljuje i prebacuje ih u Bilovu i Flerinu kuću, ali Belatriks uspeva da ubije Dobija tokom bekstva.

Hari sahranjuje Dobija u dvorištu Flerine i Bilove kuće. U kolibi, Olivander potvrđuje da Starozovni štapić postoji, i kaže da se moć štapića prenosi na novog vlasnika, ako novi starog razoruža. Olivander kaže da se vlasnik Starozozovnog štapića mora stalno čuvati od novog napada neprijatelja, i da se ime vlasnika izgubilo tokom vekova. Belatriksina reakcija, kada je otkrila da Hari, Ron i Hermiona imaju mač, otkriva da se u njenom sefu nalazi još jedan Horkruks. Uz pomoć goblina Griphuka, trio uspeva da ukrade šoljicu Helge Haflpaf, ali tokom bežanja iz banke gube Grifindorov mač.

U međuvremenu, Voldemor otrkiva da je Starozovni štapić u Dambldorovoj grobnici, jer je prethodni vlasnik bio Dambldor, koji ga je uzeo od mračnog čarobnjaka Grindelvalda. Voldemor veruje da je to jedini štapić koji može da pobedi Harija. On oskrnabi Dambldorov grob, uzimajući štapić. Voldemor takođe otkriva da su neki njegovi Horkruksi uništeni. Pomoću njihove veze umovima, Hari neočekivano otkriva da se ostali Horkruksi nalaze na Hogvortsu.

[uredi] Bitka za Hogvorts

U Hogsmidu, Aberfort Dambldor pomaže triju da se ušunjaju na Hogvorts. Harijeva stara družina, Dambldorova armija, spremna je za borbu. Hari nije planirao da vodi revolt protiv Voldemora, on je samo želeo da pronađe Horkruks, i da ode. Ali, kada se otkrije da je Hari na Hogvortsu, ostatak D.A. i Reda feniksa dolazi, i bitka je sigurna. Hari kaže kako mora da pronađe nešto na Hogvortsu, i da mu treba diverzija. Luna Lavgud kaže kako bi to mogla da bude izgubljena dijadema Rovene Revenklo. Hari se seti da ju je jednom video u Sobi po potrebi, kada je sakrio svoju knjigu iz napitaka tamo. U međuvremenu, Hermiona uništava Haflpafinu šolju, očnjakom Baziliska, pošto je Ron uspeo da otvori Dvoranu tajni. Trio odlazi u Sobu po potrebi, ali je napadnut od strane Melfoja, Kreba i Gojla. Kreb baca moćnu paleću čin, koja ga ubija i uništava dijademu, a ostali izlaze nepovređeni.

Hari ponovo zaviruje u Voldemorov um, i saznaje da je u Vrištećoj kolibi. Trio odlazi tamo, i postaju svedoci Snejpovog ubistva, od strane Voldemora, koji veruje da će tako postati pravi gospodar Starozovnog štapića. Dok Snejp umire, on daje Hariju svoja sećanja, koja dokazuju da je on bio veran Dambldoru, kao i koliko je voleo Harijevu majku Lili. Kako je bio proklet kada je stavio prsten Marvola Ispijenog na ruku, koji je ustvari bio Horkruks, Dambldor pravi strategiju da ga Snejp ubije, spašavajući Draka od Voldemorovog naređenja. Snejp je bio taj koji je poslao Patronusa košutu. Sećanja takođe pokazuju da je sam Hari Horkruks, on mora da umre da bi uništio Voldemora.

Rešen da umre, Hari odlazi da se nađe sa Voldemorom u Zabranjenoj šumi. Usput, on pronalazi Kamen vaskrsnuća unutar Skrivačice i pojavljuju se duhovi njegovih roditelja, Sirijusa i skoro ubijenog Remusa Lupina, koji ga prate do susreta sa Voldemorom. Voldemor ga gađa kletvom Avada Kedavra.

Budeći se na nepoznatom mestu, Hari nije siguran da li je živ ili mrtav. Dambldor se pojavljuje i objašnjava da je Horkruks unutar Harija uništen, ali ne i Hari. On kaže da isto kako Voldemor ne može da umre dok svi delovi njegove duše nisu uništeni, tako Voldemor ne može da ubije Harija jer je iskoristio Harijevu krv da bi se povratio.

Hari se vraća u život, ali se pravi da je mrtav. Voldemor naređuje Narcisi Melfoj da proveri Harija. Iako ona otkriva da je Hari živ, ona ga proglašava mrtvim, nadajući se da će joj to pomoći da nađe Draka u zamku. Voldemor, koji je uhvatio Hagrida, naređuje mu da nosi Harija u zamak. Kada Nevil Longbotom kaže kako nikada neće priznati Voldemora za svog glavnog, Šešir za razvrstavanje na njegovoj glavi počinje da gori. Ali, Nevil uspeva da ga skine, uzimajući Grifindorov mač, i on ubija zmiju Nagini, uništavajući poslednji Horkruks. Smrtožderi polako gube bitku, ali se ne predaju. Shvatajući da je on pravi vlasnik Starozovnog štapića, Hari se sutprotstavlja Voldemoru. Kada je Drako Melfoj razoružao Dambldora u Astronomsoj kuli, on je neznatno postao vlasnik Starozovnog štapića, a sada je to Hari, kada je razoružao Draka u palati Melfojevih. Voldemor baca još jednu ubitačnu kletvu na Harija, ali štapić odbija da napadne svog gospodara. Kletva se vraća na Voldemora, i on umire.

Bitka je imala mnogo žrtava, između ostalih i Freda Veslija, Remusa Lupina, Nimfadoru Tonks, Kolina Kriveja i Belatriks Lestrejndž. Nakon bitke, Hari govori Dambldorovom portretu da će zadržati Nevidljivi ogrtač, ali da će Kamen vaskrsnuća ostati zakopan u šumi. Starozovni štapić će vratiti u Dambldorovu grobnicu, gde će njegova moć nestati kada Hari umre. Dambldor se slaže. Pre nego što vrati Starozovni štapić u grobnicu, Hari ga koristi da popravi svoj štapić.

Hari Poter i polukrvni princ je šesta po redu knjiga o Hariju Poteru.U njoj Hari kreće sa Dambldorom u Jazbinu (kuću Vizlijevih).Pre toga otišli su do bivšeg provesora napitaka Horacija Pužoroga.Snejp,koji je do tada bio profesor prelazi na mesto nastavnika Odbrane od Mračnih veština,koje je toliko želeo.Snejp je položio Darkovoj majci,Narcisi,Neraskidivi zavet u kome se zaklinje da će čuvati Darka i pomoći mu da izvrši zadatak.Belatriks Lestrejndžer je bila svedok Neraskidivog zaveta.Kada je Hari otišao u Dijagon-aleju da kupi knjige za školu video je Darka u prodavnici odora. Kada je prodavačica htela da zasuče Darku desni rukav Drako je sa neodobravanjem jauknuo.To je Harija navelo da misli da je Melfoj Smrtožder.Kada se Hari vratio na Hogvorts nije znao da profesor Pužorog prima i učenike koji su imali “I” na O.Č.N.Tada njemu i Ronu daje stare knjige i Hari dobije knjigu čiji je vlasnik nekada bio Polukrvni Princ.Ona je ispisana raznim prečicama u spravljanju napitaka i raznih novih,dosada nepoznatih,čini.Hermiona je zbog toga bila veoma nezadovoljna,jer Hari uz pomoć Princa postaje bolji u Napitcima čak i od nje.Ron i Hermiona su se tom prilikom gadno posvađali tako da ne pričaju celo prvo polugodište sve dok u drugom Ron ne biva otrovan.U međuvremenu Hari odlazi kod Dambldora na privatne časove.Tamo on u Situ za misli gleda sećanja ljudi o Voldemoru.U zadnjem on saznaje za horkrukse. Saznaje da čovek može da podeli svoju dušu na horkrukse i takođe da je to uradio Voldemor:da je podelio svoju dušu na sedam delova od kojih su dva uništena (Ridlov dnevnik i Morfinov prsten) i da je jedan Voldemor ostavio kod sebe.Mora da ih sve uništi kako bi mogao da pobedi Vodemora.Dambldor i on kreću u potragu za jednim od delova Voldemorove duše,medanjonom Slazara Sliterina.Kada su ga našli i vratili se na Hogvorts, otkrili su zasedu koju je isplanirao Melfoj. Uveo Smrtoždere u školu da bi ubili Dambldora.Hari,koji je bio ispod Nevidljivog ogrtača,bio je svedok toj bitci.Njega je Dambldor paralizirao da bi ga spasao i niko od Smrtoždera nije znao da je i on tu.Borbi između Smrtoždera i Dambldora pridružio se i Snejp koji je pokazao da je veran Voldemoru i ubio Dambldora kletvom Adava Kedavra.Posle ovoga održan je Dambldorov pogreb i na mesto direktora postavljena je Provesorka Minerva MekGonagal.Nakon pogreba Hari odlučuje da napusti Hogvorts tako da sedma i zadnja knjiga neće biti ograničena jednom hogvortskom godinom.

Radnja počinje sa sasvim običnom britanskom porodicom Darsli. Nju čine Vernon Darsli, njegova žena Petunija i njihov sin Dadli Darsli. Darslijevi su preterano normalna porodica. Naime, oni ne podnose bilo šta što ima imalo veze i sa čim neverovatnim i iole neobičnim. Međutim, ubrzo nakon što Vernon odlazi na posao tog jutra 1981. godine, čovek zvani Albus Dambldor pojavljuje se kod njihove kuće, a mačka koja je tu stajala transformiše se u ženu, Minervu Mek Gonagal.

Dambldor i Mek Gonagalova pričaju o nedavnom padu Lorda Voldemora i dečaku koji ga je zaustavio, Hariju Poteru. Voldemor je ubio Harijeve roditelje i pokušao da ubije Harija, ali to mu nije uspelo, jer je Harija štitila izvesna drevna magija koju mu je podarila njegova majka. Voldemor, jedan od najmoćnijih čarobnjaka svih vremena, onaj koji je terorisao ceo magijski i nemagijski svet, ostao je bez moći i izgubio svoje telo i oblik. Ubrzo dolazi Rubijus Hagrid koji donosi malu bebu Harija Dambldoru. Dambldor, Mek Gonagalova i Hagrid ostavljaju Harija Darslijevima, jedinim živim rođacima koji su mu ostali (Petunija Darsli i Harijeva majka Lili Poter bile su rođene sestre).

Iako su ga prihvatili, Darslijevi stalno omalovažavaju Harija i favorizuju svog sina Dadlija.

Nekoliko dana pre svog jedanaestog rođendana, Hari dobija misteriozno pismo. Teča Vernon ne da Hariju da ga pročita, ali sledećeg dana dolazi još jedno, i svakog sledećeg posle toga, jer teča Vernon ta pisma baca, ne dajući ih Hariju.

Korice knjige u SAD, a i na srpskom govornom području (ilustracije Meri Grandpre)

U pokušaju da izbegne beskrajno dostavljanje pisama, teča Vernon se sa porodicom i Harijem seli. Kada pisma nastavljaju da dolaze, on beži sve dalje i dalje, dok ne dođe u malenu kolibu na ostrvu usred okeana. Jedne noći je došao Hagrid, da lično da Hariju pismo i odvede ga u Hogvorts, školu za veštice i čarobnjake.

Na Hogvortsu, Hari sklapa prijateljstvo sa Ronom Vizlijem i Hermionom Grendžer. Takođe se rađa i neprijateljstvo sa Drakom Melfojem.

Hari, Ron i Hermiona su razvrstani u školsku kuću Grifindor, dok je Melfoj otišao u Sliderin, kuću koja je poznata po tome što je dala sve dosad poznate mračne čarobnjake.

Hari nalazi novu opsesiju: kvidič, čarobnjački sport, i postaje jedan od najboljih igrača u istoriji.

Glavni zaplet se stvara oko Kamena mudrosti, legendarne supstance koja svom vlasniku daje večni život. Hari otkriva da Voldemor pokušava da ga ukrade i sumnja da za to koristi jednog od profesora, Severusa Snejpa.

Hari, Ron i Hermiona će proći kroz niz prepreka i zamki da bi došli do Kamena i spasli ga od Snejpa. Ipak, kada otkrije mesto gde se čuva Kamen, Hari će tu naći drugog profesora, Kvirela. On, a ne Snejp, je pomagao Voldemoru da dobije Kamen. Hari će naći Kamen, ali Voldemor neće uspeti da mu ga uzme. Zbog žrtve koju je njegova majka dala da bi ga spasila, Voldemor nije mogao da dotakne Harija. Opet je pobegao, a Kvirela je ostavio da umre.