Porslo je dosta dana a ja nisam opet opisao neku igricu u kojoj mozete igrati neki sport tako da cu to uraditi sada do sada se nismo bavili igricama u kojima se igra kosarka.Kategorija Kosarka poseduje veliki broj igrica koje mozete igrati potpuno besplatno. Ja sam se oudlcio da izaberem jednu od njih igrica nosi ime Eddies Shotclock Showdown ova igrica ima visoku ocenu i rec je o maloj igrici koja se jako brzo ucitava i nakon cega se pojavljuje jako jednostavan meni.Glavni meni sadrzi dve opcije, opciju za pokretanje slobodnih bacanja i opciju za pregledavanje instrukcija how to play. Jedino sto je potrebno da znate jeste da se sve svodi na upravljanje sa tastature.

Sportovi su mi jedan od mojih omiljenih hobija i jako je dobro bavite se sportom. Ako ste imali problema sa igranjem kosarke sa drugarima ili dok ste bili mali ili ako ste mali pa imate problema sa igranjem kosarke sa odraslima onda se mozete zabaviti u nasoj online kosarki ova kategorija ima jako veliki broj igrica u kojima mozete da igrate kosarku. Jam sam se oducio da probam igricu Eddies Shotclock Showdown ova igrica ima visoku ocenu i rec je o maloj igrici koja se jako brzo ucitava i nakon cega se pojavljuje jako jednostavan meni.Glavni meni sadrzi dve opcije, opciju za pokretanje slobodnih bacanja i opciju za pregledavanje instrukcija how to play. Jedino sto je potrebno da znate jeste da se sve svodi na upravljanje sa tastature.

Vec dugo vremena nisam opisao neku igricu u kojoj mozete igrati neki sport tako da cu to uraditi sada do sada se nismo bavili igricama u kojima se igra kosarka.Kategorija Kosarka poseduje veliki broj igrica koje mozete igrati potpuno besplatno. Ja sam se oudlcio da izaberem jednu od njih igrica nosi ime Eddies Shotclock Showdown. Eddies Shotclock Showdown ima srednju ocenu i ucitava se jako brzo nakon toga pojavljuje se glavni meni koji donosi dve opcije opciju za zapocinjanje igranja Play i opciju za pregledavanje instrukcija how to play. Sve kontrole se svode na dugme space na tastaturi obratite paznju kojom brzinom i koliko jako ce te baciti loptu.

Sportovi su jedan od omiljenih hobija. Ako ste imali problema sa igranjem kosarke sa drugarima ili dok ste bili mali ili ako ste mali pa imate problema sa igranjem kosarke sa odraslima onda se mozete zabaviti u nasoj online kosarki ova kategorija ima jako veliki broj igrica u kojima mozete da igrate kosarku. Jam sam se oducio da probam igricu Eddies Shotclock Showdown ova igrica ima visoku ocenu i rec je o maloj igrici koja se jako brzo ucitava i nakon cega se pojavljuje jako jednostavan meni.Glavni meni sadrzi dve opcije, opciju za pokretanje slobodnih bacanja i opciju za pregledavanje instrukcija how to play. Jedino sto je potrebno da znate jeste da se sve svodi na upravljanje sa tastature.

Majkl Džefri Džordan (engl. Michael Jeffrey Jordan) (rođen 17. februara 1963. u Bruklinu) je bivši američki NBA košarkaš, koji se često smatra za najboljeg košarkaša svih vremena.

Majkl Džordan je u NBA proveo 15 punih sezona sa 30,12 poena po utakmici u regularnoj sezoni (najviše u NBA). Osvojio je 6 NBA šampionata sa Čikago Bulsima, bio 10 puta najbolji strelac i 5 puta najkorisniji igrač lige. Devet puta je izabran u prvu odbrambenu petorku, a 3 puta je bio najbolji po broju ukradenih lopti. Od 1983. se rekordnih 49 puta pojavio na omotu časopisa Sport Ilustrejted i 1991. bio proglašen za sportistu godine po izboru ovog časopisa. Proglašen je 1999. za “najvećeg severnoameričkog sportistu u 20. veku” po izboru sportskog kanala ESPN, a drugi je na listi najboljih sportista veka po izboru Asošijeted presa. Njegova mogućnost odraza, koju najbolje dočarava zakucavanje sa linije slobodnih bacanja, i drugi podvizi su mu doneli nadimke “Er Džordan” i “Njegovo vazdušno visočanstvo”.

Amaterska karijera

Pre svoje seniorske sezone, Majkl je otišao na košarkaški kamp Pet Zvezda, gde je upoznao trenera Univerziteta Severna Karolina, Dina Smita koji je rešio da regrutuje Majkla u svoje redove. Novembra 1980. Džordan je napisao molbu za upis na Univerzitet Severne Karoline. Kao senior je vodio svoju srednju školu do 19 pobeda. U početku je Majkl više učestvovao u bodrenju ekipe, pošto se tada igra vrtela oko Sema Perkinsa i Džejmsa Vortija, koji su kasnije otišli u NBA ligu. Slavu je stekao kada je 1982. godine u završnici NCAA prvenstva, u utakmici sa Univerzitetom Džordžtauna, postigao koš u poslednjoj sekundi i doneo pobedu od 63-62, kao i titulu. Za ovaj tim, Džordan je igrao još dve godine, dok nije mogao da se prijavi za NBA draft. Pre odlaska u NBA ligu, učestvovao je na Olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu. Kao kapiten izuzetno jake amaterske ekipe (u timu su još bili Patrik Juing, Sem Perkins, Kris Mulin) vodio je SAD do zlatne medalje, prosečno postižući 17,1 poen po utakmici.

Majkl i Bulsi

Čikago Bulsi su na NBA draftu 1984. izabrali Majkl Džordana kao trećeg pika, dok su ispred njega bili Hakim Olajdžuvon (Hjuston) i Sem Boui (Portland). Početkom osamdesetih, Bulsi su bili jedan od lošijih timova, a dolaskom Džordana, tim je počeo da postiže bolje rezultate. U svojoj prvoj sezoni u Bulsima, Džordan je bio najbolji strelac (28,2), skakač (6,5), asistent (5,9) i imao najviše ukradenih lopti (2,4) po utakmici. To mu je donelo nagradu za rukija godine, mesto u Ol-star timu, ali je Čikago ispao u prvoj rundi plej-ofa. Ista sudbina se ponavljala narednih 5 godina. Bulse su redovno izbacivali Seltiksi ili Pistonsi, a najveći problem je bio što nije bilo igrača koji bi pomogao Džordanu.

U sezone 1985/86 zadobio je povredu stopala i odigrao je samo 18 utakmica u regularnom delu. U prvom krugu plej-ofa protiv Seltiksa postizao je prosečno 43,7 poena po utakmici. U drugoj utakmici je postavio rekord za broj postignutih poena u plej-ofu – 63, ali sve to nije vredelo pošto su Seltiksi prošli dalje. Sledeću sezonu je završio sa 3041 poenom (37,1 u proseku) – postavši tako tek drugi igrač posle Vilta Čemberlejna koji je u jednoj sezoni postigao više od 3000 poena. Te sezone je prvi put bio vodeći strelac lige, a još je šest puta osvajao tu nagradu. Svoj status NBA superzvezde zapečatio je kada je pobedio na takmičenju u zakucavanju na Ol-star vikendu 1988. kada je zakucao sa linije slobodnih bacanja. Džordan je uspeo da svojim ponašanjem i igrom poveća popularnost NBA lige kako u SAD tako i u Evropi. Takođe je i svoje sponzore, među kojima i kompaniju Najki, „uzdigao u nebesa“. Tinejdžeri su ga obožavali, njegove patike i majice sa brojem 23 nošene su svuda, a reklame su savetovale ljude da „budu kao Majk“. Godine 1988. Džordan je bio vodeći strelac lige i osvojio je titulu najkorisnijeg igrača lige. Bulsi su prvi put došli do finala Istoka, ali su izgubili od Pistonsa.

Dinastija je stvorena

Pre početka sezone 1989/1990, tadašnji pomoćni trener Bulsa, Fil Džekson, postao je glavni trener. Tada je predstavio svoj čuveni napad trougao, koji je omogućavao Džordanu da ispolji svoju preciznost, kao i da asistira saigračima, najviše Skoti Pipenu i Horesu Grantu. U finalu Istoka su se ponovo našli Bulsi i Pistonsi, ali su se tek posle sedme utakmice Pistonsi plasirali u finale. U narednom periodu, Džordan je svu pažnju preusmerio na poboljšavanje igre svojih saigrača; Bulsi su više funkcionisali timski, što je rezultiralo prvom NBA titulom. Preko Pistonsa na Istoku i Lejkersa u finalu, Bulsi su osvojili titulu. Džordan je proglašen za MVP-a lige i MVP-a plejofa. I u naredne dve godine, Bulsi su osvajali titulu. Godine 1992. dozvoljeno je profesionalcima da igraju na OI u Barseloni. Tadašnji američki Drim Tim u kome su pored Džordana igrali još i Leri Bird i Medžik Džonson, ali i ostale NBA zvezde, doneo je SAD-u zlato, pobedom protiv Hrvatske u finalu.

Penzionisanje i povratak na parket

Na kraju sezone 1993/1994 Džordan je šokirao javnost izjavom da se penzioniše, izjavljujući da nema više ambicija da igra košarku. Mnogi su smatrali da je ubistvo njegovog oca 1993. bio glavni razlog za penziju. Posle ovoga, Majk je rešio da ispuni životni san, da igra profesionalni bejzbol. Godine 1994. potpisao je ugovor sa timom Vajt Soks iz Čikaga. Bez Džordana, Bulsi su ostvarili 55 pobeda, a u plejofu su prekinuli niz od tri titule porazom on Njujorka u polufinalu Istoka. Godine 1995. bejzbol igrači su krenuli u štrajk i Džordan je rešio da je vreme da se vrati košarci. Bulsima se priključio 17 utakmica pre kraja sezone, ali nije imao vremena da se spremi za žestoke obračune u plejofu. Bulsi su u polufinalu Istoka izgubili od Orlanda. Sezone 1995/1996 Džordan se vratio u staru formu i ponovo je obukao dres sa brojem 23 koji je 1994. povučen. Te godine, Bulsi su postavili rekord NBA lige sa rezultatom 72:10 u regularnom delu sezone. Ekipu koju su činili između ostalih Džordan, Pipen, Rodman i Toni Kukoč mnogi smatraju za najbolju ikada. Bulsi su ponovo postali prvaci, a Džordan je četvrti put postao MVP plejofa. U naredne dve godine, Bulsi su u finalu igrali protiv Jute, koju su predvodili Karl Meloun i Džon Stokton. Oba puta su Bulsi osvojili titulu, a Džordan je tako još dva puta postao MVP plejofa. U tom njegovom poslednjem finalu, postigao je koš pet sekundi pre kraja utakmice i Bulsi su pobedili 87-86. Fil Džekson je posle ovoga napustio Bulse, a Džordan se ponovo penzionisao, izjaveći da neće da igra ni za koga osim za Džeksona. Nekoliko godina kasnije Majkl Džordan je preuzeo ulogu u vođenju Vašington Vizardsa, a nedugo nakon toga se vratio na teren. Bila je to samo senka nekadašnje superzvezde i mnogi se pitaju zašto mu je to trebalo.

U šestom učešću kao selektor na velikom takmičenju, šesti put doveo reprezentaciju do finala.– Evropa je zanemela u oduševljenju i strahu istovremeno od potencijala srpske reprezentacije

Kad neko stalno gleda u nebo, nebo mu postane i granica. Dušan Ivković (66) je svetski priznati trener visokoletača. On najbolje zna koliko su na ceni, jer su retki, ali i kako da ih prepozna, odabere i nauči da stignu do cilja. Bili oni golubovi ili košarkaši …

Kada je po treći put preuzeo reprezentaciju, komentara je bilo svakojakih. Pa, nije to za njegove godine, šta mu treba da na kraju karijere dovede u pitanje sve što je prethodno uradio, zar će sa ovom decom na Špance, Francuze, Slovence, Grke, Turke, a gde su Stojaković, Rakočević, Miličić, Vujanić…

Slušao je dobronamerne, ali i zlurade komentare, uglavnom ćutao, radio i projektovao strategiju. Pred polazak za Poljsku ubedljivim tonom umirio je košarkašku javnost neverovatnom samouverenošću, u tom trenutku verovatno samo njemu argumentovanu – „Budite sigurni da je ovo najkvalitetniji tim s kojim raspolažemo u ovom trenutku, u koji imam potpuno poverenje.

Jeste da je mlad, jeste da je perspektivan, ali je spreman i zna kako će da igra i izbori za takmičarske ciljeve”.

Danas se svi se pitaju u čemu je je fenomen uspeha Srbije u Poljskoj. Veliki mentor ovog tima mora da bude neko ko je prepun iskustva, a da li ima prikladnijeg od Ivkovića. Ko bi imao „petlju” da se zahvali igračima sa većim rejtingom i , kako je rekao Tanjević, dovede na evropski šampionat juniorsku reprezentaciju sa Krstićem.

Ali, Ivković je imao viziju igre i isključivo je birao momke koji karakterom i odnosom prema državnom timu mogu da naprave „hemiju” bez koje nema uspeha, bez obzira na individualni kvalitet. Sve ostalo je nadgradnja.

Evropa je zanemela u oduševljenju i strahu istovremeno. Videla je disciplinovanu ekipu koja „pegla” u odbrani bez pardona, a u napadu traži najbolje sistemsko rešenje, ali pobeđuje i snagom talenta. Selektor je svakom ponaosob dodelio ulogu u sistemu rotacije, ali, za razliku od kolega prethodnika, sve su glavne i svi igrači se osećaju važnima.

Za predvodnika je odabrao Krstića, dobroćudnog diva koji je na terenu i van njega ličio na „koku” oko koje pilići veselo pijuču i prate je na mig. A, koliko puta su samo NBA asovi bili destruktivni element … Ivković se opredelio za „našu” decu, koja verovatno neće ići „preko bare” i koja će u reprezentaciji, kao nekada, postajati igrači i uvek pevajući hitati na novu akciju. E, za to je potrebno biti mnogo više nego trener.

Ako se vratimo dve decenije unazad i podsetimo na dve prethodne Ivkovićeve reprezentativne runde, malo šta se danas promenilo u odnosima i procenama. Sredinom osamdesetih jugoslovenska reprezentacija počela je da se gasi.

Sa scene je sišla zlatna generacija, a Evropa je to jedva dočekala i počela da se „iživljava” zbog svih frustracija od 1973, pa do Igara u Moskvi, kada u sve titule, takoreći bile rezervisane. Tada je došao Dušan Ivković i odmah se etablirao ko trener čvrste ruke, sposoban da umiri dolazeće zvezde, a lice – maska postalo je njegov zaštitni znak.

Do dan danas ostavo je uzdržan, neprobojan i nepokolebljiv. Od prethodnika Ćosića dobio je Divca, Đorđevića, Paspalja, Rađu i Kukoča, ali je odmah ubio ego Dražena Petrovića uvođenjem u tim iskusnijeg Obradovića i Zdovca, pa Danilovića i Savića. Sa njima je igra državnog tima dobila dimenziju snage i spektakularnosti.

U zatvorenom sistemu iz koge je javnost apsolutno isključena, pokazivao je džinovsko strpljenje za sve igračke „dečije bolesti” i ludorije na terenu, znajući da će pripitomiti i najtvrdoglavijeg tigra. Pucao je bičem, ali je ta generacija pokupila dva evropska i svetsko zlato i raspala se sletanjem aviona na splitski aerodrom, kada su svi otišli na svoju stranu.

I drugu rundu koja je bila neuporedivo teža, Ivković je dobio u velikom stilu. Nova reprezentacija je krajem maja 1992, zatečena na pripremama u Francuskoj odlukom Ujedinjenih nacija o sankcijama i nemogućnošču da učestvuje na Igrama u Barseloni. Uz žalosnu konstataciju da reprezentacija više ne postoji, raspustio je vojsku, ali ne zadugo.

Zahvaljujući grčkim prijateljima, Ivković je objavio mobilizaciju i smotru izvršio u Grčkoj. Asovi su krenuli ka Atini sa svih strana sveta, a dva meča sa domaćinom, pod nazivom „Ju ol–star”, jer tada ni ime naše reprezentacije i zemlje nije smelo da se pominje, predstavljalo je povratak u budućnost i još jednu selektorovu pobedu i najavu onog što će se, takođe u Atini, dogoditi dve godine kasnije.

Po skidanju sankcija, Fiba nam je otvorila vrata Evropskog prvenstva na kom se pokazalo koliko je značila Ivkovićeva trogodišnja ilegalna borba za očuvanje kulta reprezentacije. Na najjačem šampionatu u istoriji evropskih takmičenja, osvojena je zlatna medalja u spektakularnom finalu sa Litvancima, kad su Đorđević i drugovi rasplakali Sabonisa i Marčuljonisa. Špalir od Surčina do Beograda bio je prvi i neponovljivi izliv oduševljenja naroda u znak zahvalnosti sportskim herojima koji su zemlji vratili ponos i nadu.

Četrnaest godina kasnije, Evropski šampionat u Poljskoj je šesto takmičenje na koje Ivković doveo reprezentaciju i šesti put do finala ! Seul 1988, Zagreb 1989, Argentina 1990, Rim 1991, Atina 1995 … Evropi je predstavio Popovića,Teodosića, Tepića,Paunića, Bjelicu, Markovića, Tripkovića, Raduljicu, Krstića, Perovića, Veličkovića i Mačvana. Sve je isto, samo što smo ovde videli i selektora nasmejanog !

Miloš Teodosić (Valjevo, 19. mart 1987) je srpski košarkaš koji trenutno igra za KK Olimpijakos. Igra na poziciji pleja, visok je 195 cm.

Miloš Teodosić je karijeru započeo u valjevskim klubovima KK Student i KK Metalac, a nastavio je u KK Borac i KK FMP Železnik. Sa FMP-om je osvojio Kup Radivoja Koraća 2007.

Na Evropskom prvenstvu u košarci za igrače do 20 godina održanom u Sloveniji i Italiji, Teodosić je osvojio zlatnu medalju i bio je proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva. Selektor Srbije Zoran Slavnić ga je uvrstio u tim za Evropsko prvenstvo u košarci 2007., na kom reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira u drugi krug prvenstva.

Nakon prvenstva Teodosić je postao član KK Olimpijakos. U Olimpijakosu Teodosić je imao uspone i padove. Trener Panajotis Janakis je prednost davao iskusnijem Papalukasu. Teodosić je sa Olimpijakosom u sezoni 2008/2009 stigao do finala grčkog prvenstva i kupa i polufinala Evrolige, ali je Panatinaikos slavio u sva tri slučaja.

Teodosić je sa reprezentacijom Srbije na Evropskom prvenstvu 2009. osvojio srebrnu medalju. Bio je najbolji asistent prvenstva i izabran je u prvu petorku prvenstva. Možda i najbolju utakmicu na prvenstvu odigrao je u polufinalu sa Slovenijom kada je bio tvorac velikog preokreta i na kraju pobede Srbije i ulaska u veliko finale koje je malo ko ocekivao.Utakmicu je završio sa 32 poena, 2 ukradene lopte, 4 izgubljene, 4 asistencije i 3 skoka.

a za one koje vole uz sjajnog Miloša Teodosića i komentar velikog Slobodana Šarenca evo male poslastice

Sjajne partije Miloša Teodosića na Šampionatu u Poljskoj, posebno u polufinalu protiv Slovenije, nisu ostele nezapažene. I – startni plejmejker našeg tima izabran je u idelanu petorku Šampionata.

Osim Teodosića, u prvoj petroci su i Pau Gasol (Španija), koji je ujedno i MVP Prvenstva, Vasilis Spanulis (Grčka), Rudi Fernandez (Španija) i Erazem Lorbek (Slovenija).

Nagrade najboljim pojedincima Evropskog prvenstva uručile su i legende NBA lige Bil Rasel i Oskar Robertson.

Dušan Ivković, selektor našeg tima, posle finala je istakao zasluženu pobedu Španije i dodao:

„U prvom poluvremenu moj tim je prvi put bio pod pritiskom finalne utakmice, ali već tada smo izgubili meč. Bilo je neverovatno da smo imali sedam skokova, a Španija 24. Šut iz igre je takođe bio loš. Čak i u tom trenutku tim je želeo da se vrati. Negde u drugoj četvrtini bili smo blizu toga, ali je neiskustvo naših igrača sa klupe presudilo. Nisu pomogli kao u svim drugim utakmicama.”

Uz šaljivu opasku „U drugom poluvremenu smo pobedili, za jedan poen” Ivković je nastavio:

„Znam vrlo dobro da je Španija bolja. Možda je ovo finale došlo prerano za naš mladi tim. Ali, nemamo razlog da budemo razočarani. Iz ovoga samo možemo da naučimo nešto. Ova generacija će još dosta puta igrati sa španskim timom.”

Selektor se na kraju zahvalio svim igračima, stručnom štabu, navijačima, svima koji su bili uz reprezentaciju sve ovo vreme:

„Bili smo tim koji je radio izuzetno naporno. Idemo dalje. Od sutra počinje praćenje naših igrača po klubovima.”

Košarkaši Radničkog pobedili su u Kragujevcu hrvatski Zadar 72:69 u meču drugog kola NLB lige.

Debitant u regionalnom takmičenju stigao je do drugog trijumfa nakon pobede u Vršcu u prvom kolu, a najbolji pojedinac domaćeg tima bio je Danilo Mijatović koji je postigao 18 poena. Milosavljević je ubacio 16 uz sedam skokova, a Brkić je pored 15 poena imao devet skokova.

Najbolji u ekipi Zadra koja je u prvom kolu dobila Olimpiju sa 20 razlike, najbolji je bio Tomislav Ružić sa ’dabl-dabl’ učinkom od 17 poena i deset skokova. Pored Ružića još je samo Marko Car ubacio više od deset poena (15), dok je Hrvoje Perić pored šest poena imao i osam skokova.

Košarkaši Crvene Zvezde izgubili su u Železniku od FMP-a 85:81 (15:19, 20:19, 17:16, 16:14, 17:13) posle produžetka u drugom kolu NLB lige.

’Pantere’ je do prve pobede u sezoni predvodio Miroslav Raduljica koji je uz 17 poena imao devet skokova. Nemanja Protić je ubacio 16, a Filip Čović je dodao 15. U timu Ace Petrovića najbolji je bio Vladimir Štimac koji je sa 18 poena bio najefikasniji igrač utakmice. Boris Bakić i Oliver Stević su postigli po 12 poena.

Crvena zvezda, koja je ponovo igrala bez povređenih Tadije Dragićevića i Marka Kešelja, je tokom većeg dela meča bila u prednosti od 4-8 poena, a najveća razlika u korist ’crveno-belih’ bila je polovinom druge četvrtine kada je bio 31:20.

Par dni nazaj, v soboto 10.10.2009 je Krka odigrala prvo tekmo v letošnji sezoni in sice proti Elektri Esotech ter jo premagala kot je bilo za pričakovati čeprav je večji del tekme vodila Elektra. Krka je povedla v 33i minuti tekme in obdržala vodstvo do končnega reziltata 67:59

S to tekmo se je začela tudi četrta navijaška sezona Keltov. Kot vsa prejšnja leta se nas je zbralo lepo število, pred prvo tekmo se je vpisalo še nekaj bodočih navijačev, ki so imeli še priložnost vpisati se  s 15€. Ostali ki so odlašali z vpisom pa bodo morali odšteti 20 evropskih za pristop k najboljši navijaški skupini v lepi naši domovini.

Seveda priprave na prvo tekmo niso šle brez zapletov saj je zamujala pošiljka novih majic zato jih bomo dobili pred naslednjo tekmo, tj. v petek, 16.10 ko bomo igrali proti ekipi Pro-Tek iz Zasavja.

EuroBasket 2009  7th – 20th september

The EuroBasket 2009 will be the 36th EuroBasket, the biennial regional basketball championship contested by European nations and held by FIBA Europe. The tournament, which will be hosted by Poland, will begin on 7 September 2009 and will conclude with the final on 20 September 2009. The competition serves as a qualification tournament for the 2010 FIBA World Championship.

The tournament will be played at seven venues in seven cities throughout Poland. Each one of the total six groups in the preliminary and the qualifying round will be hosted by a single arena, while the entire knockout stage will be played at Spodek Arena, Katowice. (Wikipedia)

More info:

http://en.wikipedia.org/wiki/EuroBasket_2009

http://www.eurobasket2009.org/en/default.asp

Broadcasters

feeds : all game

Eutelsat W3A (7.0°E)

11144 – V – 6666 – 3/4

MPEG-2 4:2:0 (PAL)

Channel Name : Game 1,Game 2,Game 3,Game 4

/Low quality/