Od danas povećava se participacija za lekove

AUTOR: S.Stanković

Od danas je participacija za lekove i preglede veća  za 10 i plaćaće se 50 dinara. Socijalno ugroženi stanovnici, a njih je u Srbiji oko 350.000, biće oslobođeni plaćanja učešća. Participaciju neće plaćati osiguranici čiji mesečni prihod ne prelazi iznos minimalne neto zarade od 19.000 dinara a žive sami, i građani koji po članu domaćinstva nemaju primanja veća od 13.000 dinara, kao i oni koji ne ostvaruju  nikakve prihode.

Učešće pacijenata u troškovima lečenja – procentualna participacija za implante, lekove i fiksna cena za dijagnostičke procedure, ostaje ista.

Kako deluje

Klomifen stimuliše oslobađanje hormona neophodnih za izazivanje ovulacije.

Terapija klomifenom se uobičajeno primenjuje u toku pet uzastopnih dana u ranom periodu menstrualnog ciklusa, u toku tri do šest mesečnih ciklusa. Može biti potrebno nekoliko ciklusa kako bi se pronašla prava doza koja stimuliše ovulaciju. Nakon što je ta doza određena, žena će nastaviti da uzima ovaj lek u toku još najmanje tri ciklusa. Ukoliko ne zatrudni nakon šest ciklusa, verovatno je da dalja terapija klomifenom neće biti uspešna.

Zašto se koristi?

Za žene. Klomifen može biti prepisan kako bi se:

• stimulisala ovulacija kod žena koja ne ovuliraju ili ovuliraju nepravilno. Nivo estrogena i rad hipofize kod ovih žena moraju biti normalni, i mora biti utvrđeno da su njihovi muški partneri plodni.
• obavio test poznat kao „klomifenski izazov“, koji se ponekad koristi kako bi se kod žene procenila ovulacija i kvalitet jajnih ćelija (rezerve jajnika). Ukoliko se klomifen daje rano u toku menstrualnog ciklusa, u trajanju od pet dana, on podiže nivo folikulostimulirajućeg hormona (FSH). Ako se sledećeg dana nivo FSH padne na normalnu vrednost, to je znak normalnih rezervi jajnika i ovulacije. Povišen nivo FSH je znak niskih rezervi jajnika. Žene sa umanjenim rezervama jajnika mogu koristiti donorske jajne ćelije, što značajno uvećava njihove šanse za rađanjem zdravog deteta.
• stimulisao razvoj većeg broja jajnih ćelija za upotrebu pri pomoćnim reproduktivnim metodama, poput in vitro oplodnje (eng. in itro fertilization, ili IVF), ili transfera gameta unutar jajovoda (eng. gamete intrafallopian transfer, ili GIFT)
• regulisala ovulacija kod žena koje nepravilno ovuliraju i/ili će biti podvrgnute unutarmateričnoj oplodnji ili veštačkoj oplodnji.

Klomifen se ponekad koristi zajedno sa drugim lekovima i terapijama protiv neplodnosti.

Pre nego što probaju klomifen, ženama koje pate od sindroma policističnih jajnika, a imaju prekomernu telesnu težinu, savetuje se da smanje svoj indeks telesne mase (eng. body mass index, ili BMI) uz pomoć dijeta i vežbi. Postizanje zdrave telesne težine može iznova pokrenuti ovulaciju. Ukoliko to ne bude uspešno, upotreba lekova koji regulišu insulinski metabolizam može pokrenuti ovulaciju. Ako ni ovo ne urodi plodom, kombinacija lekova može stimulisati ovulaciju.

Za muškarce. Klomifen se može koristiti kao terapija u lečenju oligospermije (nizak broj spermatozoida).

Koliko je uspešan?

Neobjašnjena neplodnost. Postoje ograničeni dokazi da klomifen povećava verovatnoću za začećem kod parova koji pate od neobjašnjene neplodnosti. Klomifen može biti od najveće koristi kada se koristi kako bi se proizvo veći broj jajnih ćelija pre podvrgavanja postupku oplodnje.

Neredovna ovulacija ili izostanak ovulacije. Od ukupnog broja žena čiju neplodnost uzrokuje isključivo neredovna ovulacija ili njen potpuni izostanak, njih oko 80% će ovulirati uz terapiju klomifenom.U toku devet ciklusa primene, 70% do 75% će zatrudneti. Stručnjaci su ranije smatrali da je stopa pobačaja nešto viša kod žena koje su zatrudnele uz pomoć klomifena, ali su skorašnja istraživanja pokazala da ta tvrdnja nije tačna.

Sindrom policističnih jajnika. Sam po sebi, klomifen nije efikasna terapija za većinu žena koje pate od sindroma policističnih jajnika i teške insulinske neosetljivosti, što se usko vezuje sa gojaznošću. Žene sa sindromom policističnih jajnika i prekomernom telesnom težinom često počnu da ovuliraju nakon što smanje svoj indeks tellesne mase (BMI) uz pomoć dijeta i vežbi.

Propratne pojave

Propratne pojave upotrebe klomifena uključuju:

• hiperstimulaciju jajnika, u rasponu od blage, sa uvećanim jajnicima i nelagodnostima u regionu stomaka, preko umerene, koja dodatno uzrokuje i mučninu, povraćanje i kratak dah, pa do teške i po život opasne;
• valunge;
• iritabilnost;
• mučninu, stomačne bolove;
• glavobolje;
• gustu cervikalnu sluz, kroz koju sperma ne može da prolazi. Ovaj problem se može otkloniti lekovima, ili izbeći pribegavanjem unutarmateričnoj inseminaciji;
• osetljivost dojki;
• zamućen vid;
• gubitak kose (vrlo retko);

Žene koje su ostale trudne nakon terapije klomifenom imaju oko 5% do 8% verovatnoće za višestrukom trudnoćom, u poređenju sa 1% do 2% verovatnoće u ukupnoj populaciji Severne Amerike i Evrope. Višestruke trudnoće kao rezultat terapije klomifenom su skoro isključivo blizanci. Trojke su retke.

Rizik od pobačaja?

U nekom studijama, učestalost pobačaja je nešto veća kod žena koje su ostale u drugom stanju pomoću klomifena. Nije jasno da li je ovo u vezi sa ranim hormonalnim uticajem na jajnu ćeliju, ili sa prethodno postojećim stanjima poput starosnog doba ili sindroma policističnih jajnika, koji su češće prisutni kod žena koje uzimaju klomifen. Druge studije nisu pokazale povećanu učestalost pobačaja.

Nije primećeno da klomifen ima štetno dejstvo na fetus.

O čemu treba razmišljati

Mnoge žene isprobaju terapiju klomifenom pre nego što počnu seriju analiza koje se odnose na neplodnost. Međutim, većina lekara, pre prepisivanja terapije klomifenom, preporučuje pažljivo proučavanje medicinske istorije, sistematski pregled, te analizu sperme. Ukoliko je proveren rad vaše hipofize, štitne, kao i nadbubrežne žlezde, te ne pokazujete znakove endometrioze, a plodnost vašeg partnera je utvrđena, klomifen se smatra sigurnom i jednostavnom mogućnošću.

Većini žena koje su ostale trudne upotrebljavajući klomifen se to desilo u toku prva tri ciklusa, a većina ostaje trudna u toku šest cikulusa upotrebe klomifena. Produžena terapija klomifenom obično nije od pomoći. Nakon tri do šest ciklusa preporučuje se ponovna procena stanja ili promena plana terapije.

Budite sigurni da je, pre nego što vam prepiše klomifen, vaš lekar upoznat sa bilo kakvim nenormalnim vaginalnim krvarenjem ili istorijatom problema sa cistama na jajnicima.

Zahvaljujući sposobnosti adaptacije na teške klimatske uslove velikih nadmorskih visina, maka poseduje značajne nutritivne sposobnosti (Walker, 1998). Prvo naučno istraživanje nutritivnih osobina biljke Maka izvršeno je na Institutu za ishranu u Limi, Peru, 1979 godine. Utvrđena je visoka koncentracija proteina (11% suvog korena, 14 % celokupne mase) (Canales M et al, 2000). Proteini su uglavnom zastupljeni u formi polipeptida: aspartan, glutamin, serin, glicin, arginin, valin, fenilalanin, tirozin i treonin (Dini et al, 1994). Takođe je pokazano da Maka poseduje veće količine gvožđa, kalcijuma i aminokiselina u odnosu na količine pronađene u krompiru (Dini et al, 1994). Značajno je prisustvo masnih kiselina linolne, palmitinske i oleinske kiseline kao i sterola. Ostale makronutritivne komponente korena Make čini 59% ugljenih hidrata i 8,5% vlakana.

Tradicionalno Maka se koristila u medicinske svrhe kao izvor energije, vitalnosti i izdržljivosti. Sem toga upotrebljavana je kao afrodizijak i tonik za postmenopauzalne probleme (Leon, 1964). Studije na pacovima potvrdile su pozitivan uticaj na fertilnost. Za ovaj uticaj odgovorna su 4 alkaloida izolovana iz korena Make na Univerzitetu San Marcos u Limi, Peru (Chacon, 1990). Ovi alkaloidi su davani mužjacima i ženkama pacova bilo kao prečišćene bilo kao kombinovane. Kod ženki koje su primile bilo koju vrstu preparata primećen je značajan napredak u maturaciji jajnih ćelija. Takođe u oba preparata kod mužjaka je uočen značajan rast u količini sperme kao i u povećanju pokretljivosti spermatozoida. Chacon je zaključio da aktivnost alkaloida utiče na Hipotalamo-hipofiznu osovinu, što objašnjava činjenicu zašto Maka ima sposobnost indukovanja promena u oba pola. Nadalje Chacon je prepostavio da Maka ima sposobnost uticaja na adrenalnu osovinu. Afrodizijačne osobine korena Make mogu se pripisati uticaju biološki aktivnih aromatičnih izotiocijanata (Johns, 1981). Johns, pozitivan uticaj na fertilnost objašnjava uticajem glukozinolata prisutnih u korenu Make. Prisustvo sterola i prostaglandina u korenu Make može dati objašnjenje afrodizijačnih sposobnosti ove biljke (Dini et al, 1994). Studija koja je imala za cilj ispitivanje efekata vodenog rastvora korena Make na spermatogenezu, pokazala je sazrevanje i akceleraciju spermatogeneze u početnim stadijumima sa povećanjem težine testisa i epididimisa kod pacova kojima je davan ekstrakt 15 dana uzastopno (Gonzales et al, 2001).

Zahvaljujući sposobnosti adaptacije na teške klimatske uslove velikih nadmorskih visina, maka poseduje značajne nutritivne sposobnosti (Walker, 1998). Prvo naučno istraživanje nutritivnih osobina biljke Maka izvršeno je na Institutu za ishranu u Limi, Peru, 1979 godine. Utvrđena je visoka koncentracija proteina (11% suvog korena, 14 % celokupne mase) (Canales M et al, 2000). Proteini su uglavnom zastupljeni u formi polipeptida: aspartan, glutamin, serin, glicin, arginin, valin, fenilalanin, tirozin i treonin (Dini et al, 1994). Takođe je pokazano da Maka poseduje veće količine gvožđa, kalcijuma i aminokiselina u odnosu na količine pronađene u krompiru (Dini et al, 1994). Značajno je prisustvo masnih kiselina linolne, palmitinske i oleinske kiseline kao i sterola. Ostale makronutritivne komponente korena Make čini 59% ugljenih hidrata i 8,5% vlakana.

Tradicionalno Maka se koristila u medicinske svrhe kao izvor energije, vitalnosti i izdržljivosti. Sem toga upotrebljavana je kao afrodizijak i tonik za postmenopauzalne probleme (Leon, 1964). Studije na pacovima potvrdile su pozitivan uticaj na fertilnost. Za ovaj uticaj odgovorna su 4 alkaloida izolovana iz korena Make na Univerzitetu San Marcos u Limi, Peru (Chacon, 1990). Ovi alkaloidi su davani mužjacima i ženkama pacova bilo kao prečišćene bilo kao kombinovane. Kod ženki koje su primile bilo koju vrstu preparata primećen je značajan napredak u maturaciji jajnih ćelija. Takođe u oba preparata kod mužjaka je uočen značajan rast u količini sperme kao i u povećanju pokretljivosti spermatozoida. Chacon je zaključio da aktivnost alkaloida utiče na Hipotalamo-hipofiznu osovinu, što objašnjava činjenicu zašto Maka ima sposobnost indukovanja promena u oba pola. Nadalje Chacon je prepostavio da Maka ima sposobnost uticaja na adrenalnu osovinu. Afrodizijačne osobine korena Make mogu se pripisati uticaju biološki aktivnih aromatičnih izotiocijanata (Johns, 1981). Johns, pozitivan uticaj na fertilnost objašnjava uticajem glukozinolata prisutnih u korenu Make. Prisustvo sterola i prostaglandina u korenu Make može dati objašnjenje afrodizijačnih sposobnosti ove biljke (Dini et al, 1994). Studija koja je imala za cilj ispitivanje efekata vodenog rastvora korena Make na spermatogenezu, pokazala je sazrevanje i akceleraciju spermatogeneze u početnim stadijumima sa povećanjem težine testisa i epididimisa kod pacova kojima je davan ekstrakt 15 dana uzastopno (Gonzales et al, 2001).

Južnoamerička biljka Maka širom sveta postaje sve popularnija kao pomoćno sredstvo u lečenju simptoma menopauze, bolnih simptoma PMS-a, neredovne menstruacije, smanjenog libida i problema sa plodnošću. Lekari širom Evrope poslednjih godina preporučuju ovu neverovatnu biljku, na koju su starosedeoci Perua itekako ponosni, kao idealno rešenje za obnavljanje energije, borbu sa svakodnevnim stresom i popravljanje zdravlja endokrinog i reproduktivnog sistema.

Šta je maka?

Maka (Lepidium meyenii) je biljka nalik rotkvici koja raste u visokim predelima Anda u Peruu i koristi se još od perioda starih Inka kao hrana i lekovito sredstvo za povećanje nivoa energije, seksualne želje, plodnosti i vitalnosti uopšte. Oblast u kojoj ova biljka raste poznata je po ekstremnim klimatskim uslovima (manjak kiseonika, mraz, jaki vetrovi i sunce). Ni jedna druga biljka koja se koristi za ishranu ne uspeva na tako velikoj nadmorskoj visini. Plodno tlo u predelima visokih platoa Perua gde Maka raste, verovatno je razlog što je ova biljka bogata mineralima i drugim vrednim sastojcima.

Maka se i danas gaji na tradicionalan način, bez primene pesticida ili drugih hemikalija. Lekovita svojstva ove biljke su vekovima pomagala lokalnom stanovništvu da opstane u teškim klimatskim uslovima visokih platoa Perua. Koren Make sadrži značajne količine minerala poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, cinka, joda, vitamina B1, B2, B12, C, E . Muškarci i žene u Peruu koji imaju problema sa neplodnošću koriste redovno Maku dok se problem ne reši. Maka takođe sadrži masne kiseline, bogata je sa biljnim sterolima, alkaloidima, taninima i saponinima. Hemijska analiza pokazuje i prisustvo biološki aktivnih aromata koji imaju jedinstveno dejstvo afrodizijaka.

Dejstvo make

Smatra se da je pozitivno dejstvo Make na plodnost posledica adaptogenog dejstva na endokrini sistem i produkciju gonadotropnih hormona. Blagotvoran uticaj aktivnih sastojaka iz make na osovinu hipofiza – hipotalamus omogućava regulaciju balansiranog lučenja hormona i, samim tim, redovnost menstrualnog ciklusa kod žena i bolji subjektivni osećaj pre i tokom menstruacije – bez naduvensoti, nervoze i napada gladi.

Žene koje koriste Maku primećuju povećan nivo energije, povećanu sposobnost podnošenja stresa i zdravu seksualnu želju, a one u menopauzi smanjenje naleta valunga, promena raspoloženja i noćnog znojenja. Maka je sve priznatija kao adaptogen odnosno biljka koja ima sposobnost da vitalizira celokupan organizam i vraća ga u prirodnu ravnotežu. Poremećeni nivoi estrogena kod žena dovode do raznih neprijatnih stanja tokom menopauze koji uključuju nagle promene raspoloženja, nesanicu i napade vrućine i znojenja. Adaptogena svojstva Make mogu značajno odložiti samo nastupanje klimaksa i umanjiti njegove negativne simptome kada nastupi. Maka je prirodna zamena za klasičnu hormonalnu terapiju koja može biti opasna.

Muškarci uspešno koriste Maku u tretmanu smanjenog nivoa testosterona koji se negativno odražava na libido i plodnost. Ispitivanja pokazuju da se porast u broju i kvalitetu spermatozoida uočava već nakon mesec – dva dana redovnog korišćenja make.

Izuzetna svedočanstva mnogobrojnih zadovoljnih ljudi koji su koristili Maku potvrđuju njenu delotvornost i preporučuju je kao nezameljivu pomoć u podizanju kvaliteta života u današnjim stresnim i ekološki nezdravim uslovima življenja.

Južnoamerička biljka Maka širom sveta postaje sve popularnija kao pomoćno sredstvo u lečenju simptoma menopauze, bolnih simptoma PMS-a, neredovne menstruacije, smanjenog libida i problema sa plodnošću. Lekari širom Evrope poslednjih godina preporučuju ovu neverovatnu biljku, na koju su starosedeoci Perua itekako ponosni, kao idealno rešenje za obnavljanje energije, borbu sa svakodnevnim stresom i popravljanje zdravlja endokrinog i reproduktivnog sistema.

Šta je maka?

Maka (Lepidium meyenii) je biljka nalik rotkvici koja raste u visokim predelima Anda u Peruu i koristi se još od perioda starih Inka kao hrana i lekovito sredstvo za povećanje nivoa energije, seksualne želje, plodnosti i vitalnosti uopšte. Oblast u kojoj ova biljka raste poznata je po ekstremnim klimatskim uslovima (manjak kiseonika, mraz, jaki vetrovi i sunce). Ni jedna druga biljka koja se koristi za ishranu ne uspeva na tako velikoj nadmorskoj visini. Plodno tlo u predelima visokih platoa Perua gde Maka raste, verovatno je razlog što je ova biljka bogata mineralima i drugim vrednim sastojcima.

Maka se i danas gaji na tradicionalan način, bez primene pesticida ili drugih hemikalija. Lekovita svojstva ove biljke su vekovima pomagala lokalnom stanovništvu da opstane u teškim klimatskim uslovima visokih platoa Perua. Koren Make sadrži značajne količine minerala poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, cinka, joda, vitamina B1, B2, B12, C, E . Muškarci i žene u Peruu koji imaju problema sa neplodnošću koriste redovno Maku dok se problem ne reši. Maka takođe sadrži masne kiseline, bogata je sa biljnim sterolima, alkaloidima, taninima i saponinima. Hemijska analiza pokazuje i prisustvo biološki aktivnih aromata koji imaju jedinstveno dejstvo afrodizijaka.

NAJBOLJI PREPARAT NA BAZI MAKE… SAZNAJTE VIŠE!

Dejstvo make

Smatra se da je pozitivno dejstvo Make na plodnost posledica adaptogenog dejstva na endokrini sistem i produkciju gonadotropnih hormona. Blagotvoran uticaj aktivnih sastojaka iz make na osovinu hipofiza – hipotalamus omogućava regulaciju balansiranog lučenja hormona i, samim tim, redovnost menstrualnog ciklusa kod žena i bolji subjektivni osećaj pre i tokom menstruacije – bez naduvensoti, nervoze i napada gladi.

Žene koje koriste Maku primećuju povećan nivo energije, povećanu sposobnost podnošenja stresa i zdravu seksualnu želju, a one u menopauzi smanjenje naleta valunga, promena raspoloženja i noćnog znojenja. Maka je sve priznatija kao adaptogen odnosno biljka koja ima sposobnost da vitalizira celokupan organizam i vraća ga u prirodnu ravnotežu. Poremećeni nivoi estrogena kod žena dovode do raznih neprijatnih stanja tokom menopauze koji uključuju nagle promene raspoloženja, nesanicu i napade vrućine i znojenja. Adaptogena svojstva Make mogu značajno odložiti samo nastupanje klimaksa i umanjiti njegove negativne simptome kada nastupi. Maka je prirodna zamena za klasičnu hormonalnu terapiju koja može biti opasna.

Muškarci uspešno koriste Maku u tretmanu smanjenog nivoa testosterona koji se negativno odražava na libido i plodnost. Ispitivanja pokazuju da se porast u broju i kvalitetu spermatozoida uočava već nakon mesec – dva dana redovnog korišćenja make.

Izuzetna svedočanstva mnogobrojnih zadovoljnih ljudi koji su koristili Maku potvrđuju njenu delotvornost i preporučuju je kao nezameljivu pomoć u podizanju kvaliteta života u današnjim stresnim i ekološki nezdravim uslovima življenja.