u matici sam našla dve objavljene knjige. pre toga čitala izbor pesama u antologiji MAČKE NE IDU U RAJ. slušala nekad nekoliko pesama grupe BOYE, benda u rangu obojenog programa, pa i lune i la strade. čula da je jasna rodjena u znaku bika sa podznakom vodolije. nijednu fotografiju niti bilo kakav vizuelni dokaz nisam našla na internetu. o jasni manjulov je nešto pisala dubravka đurić. za ostalo ne znam. jasna manjulov je LILIT žena u najočitijem carevom novom ruhu :::: nje nema. iako je jasna paradoks, jasna kao jasna očita očigledna osvetljena, ona je skrivena, u tami, prugasta ali nevidljiva zebra, pruga crtica zarez zanoktica, samo naznaka, tajanstvo životinje, iza ugla, uvek zašla za ugao, na rubu (out) off, neupisana u kanone. jasna manjulov je najtajanstvenija žena, pesnikinja, muzičarka, muza, ubica holoferna (još jedna judita), zagonetna persona Persefonina i Ofelija, vetrovita i u svim tragovima lažno predstavljena, sa svetlucavim zrncima na prstima. a ti bljeskovi i svetlucanje njenog pisma su kao tartufi, kao neprocenjiva dragocenost koju sa toliko muke iskopate i otkrijete u mraku pod zemljom, a za ove različite pesme=gljive potrebna su vam najmanje tri psa, u prolazu dajem im imena, bingo, toto, o’hara. ne umem da objasnim ushićenje, tugu, začuđenost, kiptanje svih organa u kuhinjskom tractatusu, dok sam čitala ove pesme. ovo je nešto najbolje ikad napisano u multiverzumima. sa uzbuđenjem kao pred oluju čekam subotnje LILITiranje i jedva čekam da vam lilitiram ovu nepredstavljivu ženu ne-ženu, ženu lažnog mimezisa, ženu nenacrtanu životinju, neulovljivu na papiru. 

KUHINJSKI TRACTATUS

Pokipelo mleko, znoj probija košulju

Filharmonija mirisa u kuhinji

Žumance i belance pevaju

Celo u celom sve je

I pobrojati pojedinačno

Grlo peče od pesme

Dalje od rerne! 

Krošnje su posekli

Stabla oborili

Tlo izravnali

Dvorište zatarabili 

Poezija korača, puzi, trči

Preskače, rinta, znoji se, greši

Ne spava, umorna je, razdražena

Utučena, žalosna, obespravljena, curi

Obeshrabljena, krvari, neuravnotežena, ubija se

Ozloglašena, zaludna, kuva, istinska, zaboravljena

zarobljena, drogirana, kao latinski mrtva

Neophodna, zastrašujuća, deplasirana

Elementarna, voda + vazduh + kafa + hrana + toplo

+ muškarac + žena + dete

Stihijna, razarajuća, potapajuća

Preplavljujuća, uznemirujuća, uspinjuća…

Odvratno, povraća mi se! Fuj! Živela poezija.

JASNA MANJULOV (1961) diplomirala na Grupi za jugoslovenske književnosti. živi i radi kao lektor u novom sadu. objavila “Različite pesme” (1988) i “Lažno predstavljanje” (1996). pevala, svirala i pisala tekstove u ženskoj rok grupi BOYE. njezin muž je slobodan tišma, sin je filip. njezinu poeziju LILITiraće ivan & maja u subotu 23.februara 2008. u orpheusu u 19.00h. u pauzama će se slušati muzika boya. u tajanstvu ove životinje, u pokretima koje pravi, da bi zašla za ugao. u tajanstvu ove životinje, u skakutanjima koje produžava, kretanje iza ugla.   

divlji i zarazni valovi LILITiranja se nastavljaju od sutra, kao i uvek, malignobenignog dana subote, drugi drugi, (uvek) u devet sati, taman pre nego što krenete u večernje orgijanje ili pak pred spavanje, željni da čujete bajalice za sve-(ne)mirnu laku noć, u malom centru kulture orpheus, LILITiraju se darija žilić i dorta jagić, pesnikinje koje trenutno vezuje zajednički humus i beton po kojem hodaju i pevaju, zagreb dakako, prekrasan grad, slučajno i grad gde sam dobila prva peraja i škrge za disanje zraka života, darija je LILITirantica koja spava u krevetu od džema, smeje se sa insektima kukcima kukcimainsektima, triput dnevno se tušira u histeriji, a mi uviđamo da je histerija majka znanja, darija će vas savetovati kako za vrijeme večere trebalo bi govoriti/o krticama, ćuku, o paklu,/čemu paziti na svaku riječ,/pričati o medu, sreći, farbanju pasa…/Ne, treba pričati dugo, naširoko/o mravima koji su pojeli staricu,/miševima koji su ostavili trag na kolaču,/o štakoru u zahodskoj školjci,/o zgaženom muškarcu i njegovu autu, darija piše o poetesi koja je jedino mesto gde su oni  mogli doći, jer ona nema zvona i otvorena su joj vrata, darija koja odbija da kuha juhu od guštera, pesnikinja po kojoj celu noć deca igraju lastiš a ona je i dalje očaravajuća življa nego ikad, darija pizdarija,

a dorta poklanja ženama sva ekvatorijalna podneva sva trojedna proljeća,/ponoćne sajmove vilinskih šalova,/trajne zube od čokoladnih strugotina,/bijele vatre blagdanskih frižidera i/bukare mrkog vina uz plesove divlje s dozvolom za javnu golotinju, u njenim tekstovima mi živimo od šopenhauerove penzije, slobodni smo kroz plave stvari i od spoja naših slina pravimo hidrogen za podočnjake samcima i prijateljima, najprivlačnije morbidezze cede se iz ovih teurgijskih slova, uzglobljenosti organike hemije i religije, sasvim kalorično za propovedanja naših LILITurgija. februarsko LILIT parenje izgledaće ovako :::: 2.2. darija žilić i dorta jagić, 9.2. natalija marković, 16. 2. asja bakić, 23. 2. jasna manjulov, 1.3. rekapitulacija, ahhhhhhhhhhh, dragi naši divni lilitiranci i lilitirantkinje nastavljamo da sečemo diskurse najoštrijim LILIT zubima ikada 

dižeš mi ruke visoko. vješaš me na mesarske kuke. širiš mi noge. otkopčavaš šlic. malo si smotan. noge ti klize po zaleđenoj krvi zaklane teladi zbijene oko nas. jebat ćeš me, svaki tren, čekam, čekam, čekam…da bar nisi tako smotan  dragi, zaljubila sam se u tebe čim sam te videla kako štimuješ klavir  ponekad svratim na kafu kod dve ja (u pauzi izučavanja naprednih tehnologija mame)

a ona: ’’ubijaš svoga oca’’ NEKI VOLE POEZIJU neki – ili ne svi. čak ne većina već manjina svih… vole – ali se takođe voli supa s makaronima vole se komplimenti i plava boja, voli se stari šal, voli se da se gradi na svoje, voli se da se miluje pas. Poeziju – samo šta je to poezija. Samo šta je to poezija. Stvori se veliki vetar.Prsnula bih u smeh i okrenula se majci u grobu.Život se sklupčao u sumrak. Nežna sam. Kadra da te ubijem. od svojih gaćica, čudesno preoblikovanih pranjem, u oblike iz snova, pravim uredne kockice i bacam ih, smešeći se, u korpu od vrbovog pruća

evo me u frizu tu si me ostavio, neometana sam tišina avokado svitanja, susedstvo sam loše ispunjenim stvarima, tražim veče pesnikinje devojčice sa dnevnikom tanane bez prljave teorije molim ukaljaće skute uredna nervoza – to je bio moj materinski genij u ovom trenutku moja jedina obaveza prema književnosti je da ovaj tekst pročitam za tačno 6 minuta. ovo vremensko ograničenje je umetnička forma kroz koju se izražavam Kalendar za kalendarom Šminka za šminkom Devojka nesvesna okrutnosti peva  poezija se događa između novih tehnologija, novih realnosti – VR – MTV – Postkomunizam Pesma se probija kroz realnost, konstruiše realnost, ona ne odražava ne izražava ne kazuje ne priča Nema jedne univerzalne priče. Sve priče su ispričane Poezija je telo strasno telo   SEX EKRAN  

marija andrijašević džoen ritelik ljiljana jovanović džin valentajn vislava šimborska katalin ladik dorien lo lisa džarnot jelena savić lin hedžinien judita šalgo eva zonenberg dubravka đurić