Neobjašnjena neplodnost jednostavno znači da ne znamo zašto je određeni par neplodan – to je priznanje medicinskog neznanja. Pacijenti sa neobjašnjenom neplodnošću mogu se svrstati u dve grupe. Jednu grupu čine oni koji nemaju ama baš nikakav medicinski problem, nego jednostavno nemaju sreće. U drugoj grupi su oni kod kojih postoji razlog za neplodnost, ali je taj razlog toliko suptilan da, uz savremenu medicinsku tehnologiju, nismo u stanju da ga utvrdimo.

Za neplodnost se može reći da je „neobjašnjena“ ukoliko žena redovno ovulira, ima otvorene jajovode bez priraslica ili endometrioze, ukoliko muškarac normalno proizvodi spermu, te ukoliko je postkoitalni test pozitivan. Odnosi moraju biti česti, naročito oko vremena ovulacije, i par mora da pokušava da začne bar godinu dana.

Koristeći ove kriterijume, oko 10% svih neplodnih parova pati od neobjašnjene neplodnosti. Međutim, procenat parova koji bivaju svrstani kao neobjašnjeno neplodni zavisi od temeljnosti ispitivanja, i sofisticiranosti medicinske tehnologije.

Do ove dijagnoze se stiže pomoću isključivanja – odnosno, tek kada se izvrše sva ispitivnja i svi rezultati smatraju normalnim. Usled toga, učestalost ove dijagnoze zavisi od toga koliko ispitivanja će biti sprovedeno – što je manje testova, to je češća ova dijagnoza.

Mogući razlozi neobjašnjene neplodnosti:

1. Anomalije jajovoda: Moguće je da postoje male nepravilnosti u mehanizmu pomoću kog fimbrije „prihvataju“ jajne ćelije pri ovulaciji, ili možda cilije u jajovodu ne funkcionišu kako treba.

1. Defektne jajne ćelije: Čini se da u veoma malom broju slučajeva do neobjašnjive neplodnosti dolazi zbog stalne proizvodnje defektnih jaja. Ona mogu imati deformisanu strukturu ili hromozomske anomalije.

1. Zarobljene jajne ćelije: Čini se da u nekim slučajevima jajne ćelije nastaju normalno, i sazrevaju pravilno u folikulu, koji potom prelazi u žuto telo bez prethodnog prskanja kojim bi se oslobodilo jajašce. Jajašce je praktično „zarobljeno“ u nerasprsnutom žutom telu, što je poznato pod imenom sindrom luteiniziranog nerasprsnutog folikula (eng. luteinized unruptured follicle, ili LUF)

1. Anomalije lutealne faze: Lutealna faza je deo ciklusa koji sledi nakon što se jajna ćelija oslobodi iz jajnika. Ova faza može na izvestan način biti nepravilna, što se naziva defektom lutealne faze.

Žuto telo proizvodi hormon koji se zove progesteron. Progesteron ima ključnu ulogu u pripremi endometrijuma da primi oplođenu jajnu ćeliju. Pri proizvodnji progesterona postoji nekoliko stvari koje mogu krenuti naopako: porast proizvodnje može biti suviše spor, nivo hormona može biti suviše nizak, ili vremensko trajanje proizvodnje može biti suviše kratko. Još jedna mogućnost je nepravilna funkcija endometrijuma koji na progesteron ne odgovara na odgovarajući način.

Anomalije lutealne faze se mogu ispitati ili vremenski pravilno postavljenom endometrijalnom biopsijom, ili posmatranjem proizvodnje progesterona putem uzimanja nekolicine uzoraka krvi tokom različitih dana nakon ovulacije i merenjem nivoa progesterona u njima.

1. Imunološki faktori: Imunološki sistem može negativno reagovati na muškarčeve spermatozoide, ubijajući ih, imobilišući ih, ili ih slepljujući. Žene takođe mogu razviti imunolšku reakciju na omotač sopstvene jajne ćelije, što može sprečiti spermatozoid da se veže za njih.

1. Infekcije: Određene infekcije su se pokazale odgovornima za neke slučajeve neobjašnjene neplodnosti. Na primer, mikoplazma ili hlamidija mogu biti prisutne u količini koja nije dovoljna da se pokaže pri kliničkim ispitivanjima, ali bez obzira na to izaziva neplodnost. Zbog toga neki lekari koriste empirijsku terapiju antibioticima.

1. Nesposobnost spermatozoida da prodre u jajnu ćeliju: Neki muškarci imaju potpuno normalnu brojnost spermatozoida, ali njihova sperma ne može da oplodi jajnu ćeliju. Jedini način na koji se ova dijagnoza može utvrditi je in vitro oplodnjom. Ukoliko sperma donora može da oplodi jajnu ćeliju, a muževljeva sperma to ne uspeva, onda je dijagnoza potvrđena.

1. Faktori u vezi sa matericom: Neke žene imaju abnormalan endometrijum (unutrašnji sloj materice), koji ne dopušta da se embrion usadi. Ovo je jedva primetno stanje, koje se često previdi. Može se dijagnostikovati putem serije vaginalnih ultrazvučnih pregleda, kako bi se procenila debljina i tekstura endometrijuma. Kod nekih neplodnih žena ,endometrijum neprestano ostaje tanak. Ovo može biti usled neadekvatnog pritoka krvi u matericu, ili nepravilne funkcije receptora estrogena u ćelijama endometrijuma. To je problem koji je potencijalno težak za lečenje, a terapija je često empirijska (ili niske doze aspirina, ili visoke doze estrogena).

1. Psihološki faktori: Istraživanja sprovedena na neplodnim grupama muškaraca i žena su pružila kontradiktorne rezultate u smislu značaja psiholoških faktora koji uzrokuju neplodnost. Čini se da emocionalna uznemirenost bez sumnje ima određeni značaj. Ovo ima smisla jedino ako prihvatite da celokupan hormonalni ciklus, sa svojim delikatnim prilagođavanjima, kontroliše mozak. Ovo je područje koje je potrebno podrobnije izučiti.

Da li smo nešto propustili?

Prethodne testove bi trebalo podrobno razmotriti kako bismo bili sigurni da je dijagnoza stvarno „neobjašnjena“, i da nijedan test nije „preskočen“ ili propušten. Ponekad će biti neophodno ponoviti određene pretrage. Tako, na primer, ukoliko je ranija laparoskopija vršena pomoću jednog uboda, te pružila rezultate koji su u okviru normalnih, može biti neophodno da se ova analiza ponovi uz dvostruki ubod, kako bi se utvrdilo eventualno postojanje rane endometroze.

Kako se neobjašnjena neplodnost može lečiti?

Zapamtite, i dalje imate prilično dobre šanse da zatrudnite sami od sebe, bez ikakvog lečenja! Ukoliko se ne pronađe neka anomalija, vaše šanse da zatrudnite bez lečenja u roku od tri godine su otprilike jedan od tri. Lečenje pomaže da se vaše šanse za začeće poboljšaju, a takođe uvećavaju verovatnoću da ćete zatrudneti u kraćem vremenskom roku.

Lečenje anomalija lutealne faze izaziva isto toliko kontroverzi koliko i sama dijagnoza. Jedan način lečenja je pomoću klomifena koji pomaže tako što povećava lučenje FSH, čime se poboljšava kvalitet folikula (a samim tim i žutog tela koje iz njega nastaje). Direktno lečenje progesteronom takođe može pomoći kod anomalija lutealne faze. Progesteron se može davati ili u obliku inekcija, ili putem vaginalnih supozitorija.

Mnogi pacijenti brinu da, ukoliko nismo u stanju da pronađemo uzrok njihove neplodnosti, nećemo moći ni da ih lečimo. Na sreću, ovo nije tačno – u današnje vreme je tehnologija lečenja neplodnosti daleko naprednija od tehnologije kojom se utvrđuje dijagnoza! U svakom slučaju, većina neplodnih parova nisu stvarno zainteresovani za dijagnozu svog problema – daleko ih više zanima pronalaženje rešenja njihovog problema – dobijanje bebe! Danas, uz pomoćne reproduktivne metode, šanse za uspešnost lečenja su vrlo dobre. Unutarmaterična oplodnja sa superovulacijom je najjednostavnjiji pristup, a pomaže tako što uvećava šanse za susret spermatozoida i jajne ćelije. Ali, nekim pacijentima će možda takođe biti potrebna in vitro oplodnja ili unutarjajovodni zigotni transfer (eng. zygote intrafallopian transfer, ili ZIFT). In vitro oplodnja može biti od pomoći zato što pruža i informacije o sposobnosti spermatozoida za oplodnju, a takođe omogućava lekaru da obavi u laboratoriji ono što se ne dešava u spavaćoj sobi (koji god da je razlog u pitanju). ZIFT, sa druge strane, pokazuje veću učestalost trudnoća, i veoma je koristan kod ovih pacijenata, s obzirom da imaju normalne jajovode.

Američka studija iz 2001. godine pokazuje da su uzroci neplodnosti muškaraca koji su imali problema sa začećem sledeći:

• Vazektomija. 56% muškaraca u studiji je htelo da ponište ovu proceduru kojoj su se ranije podvrgli.
• Varikocele (proširenje vene unutar skrotuma) 14 %
• Nepoznat uzrok 8%
• Nedostatak spermatozoida 6% .

Skoro svi veći fizički i mentalni stresovi mogu privremeno smanjiti broj spermatozoida. Neka uobičajena stanja i situacije koje negativno utiču na plodnost uključuju sledeće:

Emocionalni stres. Stres može da ometa hormon GnRH i smanji broj spermatozoida.

Seksualni problemi. U oko 1 % slučajeva, impotencija, prevremena ejakulacija i psihološki ili emotivni problemi u vezi mogu doprineti muškoj neplodnosti. Lubrikanti koji se koriste sa kondomima, a koji uključuju spermicide, ulja i vazelin, mogu loše uticati na nivo plodnosti.

Pregrejavanje testisa. Pregrejavanje – usled povišene telesne temperature, sauna, vrelih kupki, uslova na radu i sl. – mogu privremeno smanjiti broj spermatozoida.

Zloupotreba supstanci. Upotreba teških droga (uključujući marihuanu) može smanjiti kvalitet sperme za čak 50%. Teža zloupotreba alkohola takođe negativno utiče na plodnost muškarca.

Pušenje. Pušenje negativno utiče na pokretljivost i dugovečnost spermatozoida i može izazvati genetske promene koje utiču na nasleđe. Studije pokazuju da muškarci i žene koji puše imaju manje uspeha u začeću i niži seksualni nagon.

Nepravilna ishrana. Nedostatak određenih nutritienata poput vitamina C, selena, cinka i folne kiseline, može biti poseban riziko-faktor za neplodnost.

Gojaznost. Neke studije su otkrile vezu između gojaznosti i neplodnosti kod muškaraca koji imaju preko 20% viška masnih naslaga.

Biciklizam. Ovaj sport se dovodi u vezu sa potencijalnom impotencijom i neplodnošću. Konstantni pritisak od sica na biciklu može oštetiti krvne sudove i nerve koji su odgovorni za erekciju. Mauntin biciklizam koji podrazumeva vožnju po neravnom terenu izlaže regiju perineuma udarima i vibracijama i povećava rizik povreda skrotuma. Prevencija je pravljenje češćih pauza tokom vožnje bicikla, nošenje specijalno postavljenih šorceva i korišćenje anatomskih siceva.

Genetski faktori. Problemi u genima koji regulišu mušku plodnost i u samom genetskom materijalu sperme mogu snažno doprineti problemu neplodnosti kod muškaraca. U stvari, čak i kod muškaraca koji nemaju problema sa plodnošću, 19% spermatozoida su genetski defektni. Defektni geni se mogu naslediti, biti rezultat loših uticaja sredine (radijacija) ili kombinovano. Defektan genetski materijal. Sperma nosi polovinu genetskom materijala u stvaranju ljudskog bića. Nađeno je da neplodni muškarci imaju relativno visok procenat spermatozioda sa pokidanim ili oštećenim DNK. Genetski faktori koji naročito utiču na proizvodnju i kvalitet sperme. Abnormalnosti u genima koji regulišu proizvodnju i kvalitet sperme su glavni faktor kod muške neplodnosti. Neka istraživanja pokazuju da oko 10% slučajeva muške neplodnosti može biti posledica genetskih problema u akrozomu. Akrozom je membrana na glavi spermatozoida koja je ključna za probijanje jajne ćelije tokom oplodnje. Jedna studija predlaže da je trudnoća ugrožena ako više od 7% spermatozoida ima abnormalnosti u akrozomu. Nasleđeni poremećaji koji utiču na plodnost. Određeni nasleđeni poremećaji mogu uticati na plodnost. Oni uključuju sledeće: Pacijentima sa cističnom fibrozom često nedostaje ili je ometen vas deferens (kanal koji nosi spermu); pacijenti sa Klajnfelterovim sindromom nose dva X i jedan Y hromozom (normalno je jedan X i jedan Y), što vodi oštećenjima unutar testisa tokom puberteta, iako ostali fizički atributi muškosti ostaju neugroženi; Kartagenerov sindrom je redak poremećaj koji može uticati na pokretljivost spermatozoida; policistično oboljenje bubrega, relativno čest genetski poremećaj koji uzrokuje stvaranje velikih cisti na bubrezima i drugim organima – može izazvati neplodnost kao prvi simptom ako se ciste rezviju u reproduktivnom traktu.

NEPLODNOST KOD MUŠKARACA nastavak (2. deo)…

Kako bismo razumeli zašto ne dolazi do začeća, moramo razmotriti četiri ključna elementa koja su potrebna da bi se dobila beba – jajne ćelije, spermu, jajovode i matericu. Medicinska ispitivanja, koja često izgledaju kao da im nema kraja, ustvari se tiču neke od ove četiri kategorije. U 40% slučajeva, problem će biti kod muškarca, u 40% kod žene, dok će u 10% slučajeva postojati problem kod oba partnera. U jednom broju slučajeva, oko 10%, uzrok se ne može utvrditi čak ni nakon iscrpnih ispitivanja (neobjašnjena neplodnost).

Pre nego što se započne sa ispitivanjima, lekar će se detaljno upoznati sa zdravstvenom istorijom para, a obaviće i fizički pregled oba partnera, kako bi utvrdio da li postoje znaci koji bi uputili na uzrok problema. Lekara će zanimati detalji koji se tiču vašeg menstrualnog ciklusa, kao i vaše seksualne navike i istorijat hirurških intervencija ili bolesti, te bi trebalo da budete spremni da odgovorite na ova pitanja. Mnoge klinike pacijentima daju da popune obrasce pomoću kojih će dobiti sve ove informacije. Fizički pregled takođe može lekaru obezbediti korisne informacije, i on će obratiti posebnu pažnju na važne kliničke znake poput neuobičajene maljavosti, preterano masne kože, ili prisustva mlečnog iscetka iz dojke.

Međutim, za većinu parova, potrebne su dalje pretrage kako bi se utvrdila dijagnoza. Ova specijalizovana ispitivanja predstavljaju medicinsku obradu problema neplodnosti, i mogu se uspešno obaviti u roku od mesec dana. Važno je da čitava procedura bude pravilno vremenski usklađena sa menstrualnim ciklusom, a ovaj strateški plan se dokazao kao koristan u praksi.

Prvi dan krvarenja se naziva Dan 1, i tada se mogu obaviti analize sperme. Hormonalno testiranje krvi žene na prolaktin, LH, FSH, TSH se može izvršiti između trećeg i petog dana ciklusa, a zatim sledi histerosalpingogram (rendgensko snimanje materice i jajovoda). Ultrazvuk kojim se osmatra ovulacija se radi između 11. i 16. dana, što se takođe koristi za određivanje vremena obavljanja PCT-a (postkoitalnog testa), tokom kojeg se analizira i cervikalna sluz. Nivo progesterona u serumu se meri 21. dana, oko sedam dana nakon ovulacije, čime se obezbeđuje uvid u kvalitet ovulacije. Laparoskopija se može izvršiti u toku istog meseca (od 20. do 25. dana), i može se po želji kombinovati sa biopsijom endometrijuma.

Primenom ovog plana nema gubljenja vremena, a parovi mogu biti uvereni da će mogući razlog koji uzrokuje neplodnost, ukoliko postoji, biti otkriven u toku mesec dana.

Medicinsku obradu ne bi trebalo obustaviti kada se problem utvrdi – i dalje je bitno obaviti sva ispitivanja, s obzirom da je moguće da neplodni parovi pate od nekoliko različitih problema. Mnoge bolesti, kao što su zapaljenska obolenja gornjeg genitalnog trakta (eng. pelvic inflammatory disease, ili PID), koja mogu dovesti do blokade jajovoda, su „tihe“, odnosno pacijent nema apsolutno nikakve znake ili simptome.

Nepravilni rezultati jednog testa ne znače obavezno da postoji problem, te će možda biti potrebno ponoviti test kako bi se potvrdilo da je reč o stalnom problemu.

Ponekad pacijentima može biti teško da se pomire sa činjenicom da postoji neki teži problem koji predstavlja značajnu prepreku za začeće trudnoće. Istina može biti gorka, ali je daleko bolje suočiti se i izboriti sa njom, nego živeti u iluziji! Sa naprednom reproduktivnom tehnologijom kakva nam je danas dostupna, uvek postoji rešenje, bez obzira kakav je problem u pitanju, ali zapamtite da ukoliko ne možete inteligentno utvrditi problem, ne možete ni pronaći rešenje!

Na žalost, vrlo je uobičejeno da se ispitivanja obavljaju samo delimično, a ponekad se uopšte ni ne vrše. Često se sa lečenjem počinje i pre postavljanja dijagnoze. Sa druge strane, nekim lekarima je potrebno toliko dugo da obave ispitivanja da pacijentima postane muka od svega – na kraju krajeva, oni žele lek!

Par se mora posmatrati zajedno, a prvi test koji se mora obaviti je analiza sperme. Na žalost, ponekad se dešava da žena bude podvrgnuta bezbrojnim ispitivanjima (ponekad i više puta!), a da za to vreme muževljeva sperma (gde je ustvari problem) nije ispitana niti jednom.

Tek se nakon potpune medicinske obrade može pristupiti osmišljavanju plana lečenja, kada ćete morati da donesete odluke u vezi sa mogućnostima lečenja koje vam stoje na raspolaganju.

]]> http://sterilitet.wordpress.com/2008/08/18/kada-je-pravo-vreme-za-bebu/ Mon, 18 Aug 2008 08:56:18 +0000 sterilitet http://sterilitet.wordpress.com/2008/08/18/kada-je-pravo-vreme-za-bebu/

Iako nema pravog odgovora na ovo pitanje, imajte na umu da je ženina plodnost na najvišem nivou između 20. i 30. godine. Nakon 30. godine, plodnost počinje da se smanjuje; ovaj pad je prilično oštar nakon 35. godine, a rapidan posle 38. Sa čisto biološkog stanovišta, priroda je sačinila ženska tela tako da rađaju bebe između svoje 20. i 35. godine. Međutim, pravo vreme za dete je vrlo lična i individualna odluka koju svaki par mora doneti za sebe. Nervozu javnosti povodom pitanja plodnosti raspiruju bezbrojni novinski članci koji upozoravaju parove da ne čekaju suviše dugo sa zasnivanjem porodice. Danas viđamo puno pacijenata koji pate od „pred-neplodnosti“, pretpostavljajući da će imati problema sa začećem i pre nego što se poteškoće jave, a samo zato što su prešli 30!

Da li je danas plodnost niža?

Da li se plodnost parova smanjila u savremenom dobu? Moguće. Razlozi za ovo uključuju i:

1. sve kasnije doba u kom žene stupaju u brak i rađaju decu
2. veću učestalost seksualno prenosivih bolesti (SPB) koje štete reproduktivnom traktu i muškaraca i žena
3. svetski fenomen smanjenja broja spermatozoida muškaraca. Nedavno je primećeno da broj spermatozoida muškaraca širom sveta opada tokom poslednjih decenija. Ostaje nejasno da li je uzrok ovoj pojavi zagađenje okoline ili stresan život savremenog doba.

Dobra vest je da u današnjem društvu definitivno postoji sve veća svest o neplodnosti. To više nije tabu tema, a parovi su, uz podršku porodice, sve spremniji da potraže medicinsku pomoć.

Gde potražiti pomoć?

Većina parova će konsultovati svog porodičnog lekara koji će ih, ukoliko se sumnja na neplodnost, uputiti ginekologu-akušeru. Prvoj poseti bi trebalo da prisustvuju oba partnera. Obično lekar izloži moguće uzroke neplodnosti, te predloži plan procene. Prvi korak bi trebalo da bude tačna dijagnoza u cilju odgovora na pitanje zašto do trudnoće ne dolazi. Kada je dijagnoza ustanovljena, par i lekar bi trebalo da porazgovaraju o planovima za lečenje. Za teže slučajeve moguće je predložiti odlazak specijalisti u ovoj oblasti.

Iako nema pravog odgovora na ovo pitanje, imajte na umu da je ženina plodnost na najvišem nivou između 20. i 30. godine. Nakon 30. godine, plodnost počinje da se smanjuje; ovaj pad je prilično oštar nakon 35. godine, a rapidan posle 38. Sa čisto biološkog stanovišta, priroda je sačinila ženska tela tako da rađaju bebe između svoje 20. i 35. godine. Međutim, pravo vreme za dete je vrlo lična i individualna odluka koju svaki par mora doneti za sebe. Nervozu javnosti povodom pitanja plodnosti raspiruju bezbrojni novinski članci koji upozoravaju parove da ne čekaju suviše dugo sa zasnivanjem porodice. Danas viđamo puno pacijenata koji pate od „pred-neplodnosti“, pretpostavljajući da će imati problema sa začećem i pre nego što se poteškoće jave, a samo zato što su prešli 30!

Da li je danas plodnost niža?

Da li se plodnost parova smanjila u savremenom dobu? Moguće. Razlozi za ovo uključuju i:

1. sve kasnije doba u kom žene stupaju u brak i rađaju decu
2. veću učestalost seksualno prenosivih bolesti (SPB) koje štete reproduktivnom traktu i muškaraca i žena
3. svetski fenomen smanjenja broja spermatozoida muškaraca. Nedavno je primećeno da broj spermatozoida muškaraca širom sveta opada tokom poslednjih decenija. Ostaje nejasno da li je uzrok ovoj pojavi zagađenje okoline ili stresan život savremenog doba.

Dobra vest je da u današnjem društvu definitivno postoji sve veća svest o neplodnosti. To više nije tabu tema, a parovi su, uz podršku porodice, sve spremniji da potraže medicinsku pomoć.

Gde potražiti pomoć?

Većina parova će konsultovati svog porodičnog lekara koji će ih, ukoliko se sumnja na neplodnost, uputiti ginekologu-akušeru. Prvoj poseti bi trebalo da prisustvuju oba partnera. Obično lekar izloži moguće uzroke neplodnosti, te predloži plan procene. Prvi korak bi trebalo da bude tačna dijagnoza u cilju odgovora na pitanje zašto do trudnoće ne dolazi. Kada je dijagnoza ustanovljena, par i lekar bi trebalo da porazgovaraju o planovima za lečenje. Za teže slučajeve moguće je predložiti odlazak specijalisti u ovoj oblasti.

Ukoliko godinu dana ili duže upražnjavate seksualne odnose dva do tri puta nedeljno, okvirno u vreme ovulacije, bez korišćenja bilo kakve kontraceptivne metode, a niste trudni, možete se smatrati neplodnima. Trudnoća se još uvek može desiti spontano, ali sa statističkog stanovišta, verovatnoća se smanjuje i možda bi trebalo da počnete da razmatrate pomoć medicine. Ne postoji „pravo“ vreme za to – a ako je to uzrok uznemirenosti i brige, onda bi trebalo da se posavetujete sa lekarom. Iako se možete osećati neprijatno, i kao da jedino vi na celom svetu imate ovaj problem, niste sami. Mnogi parovi iskuse neplodnost, i mnogima ima pomoći.

Na žalost, iako je neplodnost uvek bitan problem, obično nikada nije hitan. Ovo često znači da parovi odlažu odlazak kod lekara. „Pobrinućemo se za to sledećeg meseca.“ Mnogi uvide da vreme leti, i pre nego što shvate, njihove šanse za trudnoću počinju da se smanjuju, čak i pre nego što su uspeli da se podvrgnu tretmanu. Upamtite da se sve u životu vraća, osim vremena!

Upozorenje!

Postoje određeni znaci koji zahtevaju što skoriju posetu lekaru:

· Ciklusi u razmacima od tri nedelje ili manje

· Izostanak ciklusa duže od tri meseca

· Neredovni ciklusi

· Istorijat karličnih infekcija

· Dva ili više pobačaja

· Žene preko 35 godina – vreme je sad na ceni!

· Muškarci koji su imali infekcije prostate

· Muškaci čiji testisi se ne mogu osetiti u skrotumu

„Pa, kada planirate bebu?“ Ovo je najčešće pitanje upućeno mladencima – ponekad čim se vrate sa medenog meseca! Na parove se vrši veliki pritisak da imaju decu, posebno u tradicionalnim porodicama, gde se ženina uloga još uvek posmatra kao nekog ko nastavlja porodično ime rađajući naslednike.
Mnogi parovi još uvek naivno očekuju da će zatrudneti u toku prvih mesec dana pokušavanja (rezultat gledanja previše filmova, možda) – i zabrinuti su ukoliko ne dođe do trudnoće. Svi mi prolazimo kroz kratak period sumnje i zabrinutosti kada do trudnoće ne dođe u toku tih prvih mesec dana – i počinjemo da razmišljamo o svojoj plodnosti.

Pre nego što počnete da brinete, zapamtite da su šanse da potpuno normalan par u jednom menstrualnom ciklusu uspe da zatrudni samo oko 25%, čak i ako imaju odnose svakog dana. Ovo se zove fikunditet, i opisuje njihov potencijal plodnosti. Ljudi nisu naročito efikasni u proizvodnji potomstva! Ima puno razloga za ovo, uključujući i činjenicu da neke jajne ćelije ne mogu biti oplođene, te da neke oplođene jajne ćelije ne napreduju dobro u ranim razvojnim periodima. Trudnoća je igra na sreću – pomalo liči na ruski rulet i nemoguće je predvideti kada će neki par zatrudneti. Međutim, posmatrano na godišnjem nivou, šanse za uspešnu trudnoću su između 80 i 90 %, tako da će sedam od osam parova zatrudneti u toku godinu dana. Ovo su normalni, „plodni“ parovi – ostali se smatraju „neplodnima“ – definicija neplodnosti po medicinskim udžbenicima je nesposobnost začeća čak i nakon jednogodišnjih pokušaja. Parovi koji nikada nisu imali dete su „primarno neplodni“, dok su oni koji su bar jednom uspeli da ostanu trudni, ali ne mogu ponovo da začnu „sekundarno neplodni“.
Verovatnoća da neki par zatrudni u datom ciklusu zavisi od mnogih činilaca, a najvažniji su sledeći:
• Starost žene. Kako biološki sat otkucava broj jajnih ćelija i njihov kvalitet počinju da opadaju.
• Učestalost odnosa. Iako ne postoji „normalna“ učestalost seksualnih odnosa, kada pokušavate da zatrudnite „optimalna“ brojka je tri puta nedeljno u plodnom periodu. Jednostavno rečeno, što više seksa – to bolje! Parovi koji imaju ređe odnose imaju manje šanse za začeće.
• „Vremenska dužina pokušavanja“ – t.j. koliko dugo par pokušava da zatrudni. Ovo je važan koncept. Što duže neki par pokušava da zatrudni, to su im manje šanse da će uspeti da začnu bez medicinske pomoći.
• Prisustvo problema sa plodnošću.
Šta se dešava kada par ima problema sa plodnošću? Verovatnoća njihove trudnoće zavisi od mnoštva međusobno pomnoženih promenljivih veličina. Zamislite par u kom i muž i žena imaju neki zdravstveni problem koji narušava njihovu plodnost. Na primer, muževljeva plodnost, na osnovu smanjenog broja spermatozoida, iznosi 50% normalne vrednosti. Njegova žena ovulira samo u 50% ciklusa, a jedan od njenih jajovoda je blokiran. Sa tri relativna faktora neplodnosti, njihova verovatnoća začeća je 0,5 (broj spermatozoida) x 0,5 (ovulacioni faktor) x 0,5 (faktor jajovoda) = 0,125, ili 12,5% od uobičajenog. S obzirom da su šanse za začeće kod normalnih, plodnih parova samo 25% u jednom ciklusu, verovatnoća trudnoće u bilo kom datom mesecu za ovaj par iznosi samo 3% (0,125 X 25 = 0,3125)! Čak i ako nastave da pokušavaju tokom pet godina, njihove šanse za začetak bi bile samo 60%. Dakle, problemi neplodnosti se međusobno množe, uvećavajući verovatnoću da par neće uspeti da zatrudni. Zbog toga je važno da se kod oba partnera otklone ili poboljšaju faktori koji mogu uticati na neplodnost, kako bi se njihova verovatnoća trudnoće dovela do maksimuma.
Kada bi neplodni parovi imali tri stotine godina na raspolaganju, većina žena bi zatrudnela bez bilo kakve terapije! Naravno, vreme je a visokoj ceni, pa treba poboljšati šanse – tu na scenu stupa medicinski tretman.

„Pa, kada planirate bebu?“ Ovo je najčešće pitanje upućeno mladencima – ponekad čim se vrate sa medenog meseca! Na parove se vrši veliki pritisak da imaju decu, posebno u tradicionalnim porodicama, gde se ženina uloga još uvek posmatra kao nekog ko nastavlja porodično ime rađajući naslednike.
Mnogi parovi još uvek naivno očekuju da će zatrudneti u toku prvih mesec dana pokušavanja (rezultat gledanja previše filmova, možda) – i zabrinuti su ukoliko ne dođe do trudnoće. Svi mi prolazimo kroz kratak period sumnje i zabrinutosti kada do trudnoće ne dođe u toku tih prvih mesec dana – i počinjemo da razmišljamo o svojoj plodnosti.

Pre nego što počnete da brinete, zapamtite da su šanse da potpuno normalan par u jednom menstrualnom ciklusu uspe da zatrudni samo oko 25%, čak i ako imaju odnose svakog dana. Ovo se zove fikunditet, i opisuje njihov potencijal plodnosti. Ljudi nisu naročito efikasni u proizvodnji potomstva! Ima puno razloga za ovo, uključujući i činjenicu da neke jajne ćelije ne mogu biti oplođene, te da neke oplođene jajne ćelije ne napreduju dobro u ranim razvojnim periodima. Trudnoća je igra na sreću – pomalo liči na ruski rulet i nemoguće je predvideti kada će neki par zatrudneti. Međutim, posmatrano na godišnjem nivou, šanse za uspešnu trudnoću su između 80 i 90 %, tako da će sedam od osam parova zatrudneti u toku godinu dana. Ovo su normalni, „plodni“ parovi – ostali se smatraju „neplodnima“ – definicija neplodnosti po medicinskim udžbenicima je nesposobnost začeća čak i nakon jednogodišnjih pokušaja. Parovi koji nikada nisu imali dete su „primarno neplodni“, dok su oni koji su bar jednom uspeli da ostanu trudni, ali ne mogu ponovo da začnu „sekundarno neplodni“.
Verovatnoća da neki par zatrudni u datom ciklusu zavisi od mnogih činilaca, a najvažniji su sledeći:
• Starost žene. Kako biološki sat otkucava broj jajnih ćelija i njihov kvalitet počinju da opadaju.
• Učestalost odnosa. Iako ne postoji „normalna“ učestalost seksualnih odnosa, kada pokušavate da zatrudnite „optimalna“ brojka je tri puta nedeljno u plodnom periodu. Jednostavno rečeno, što više seksa – to bolje! Parovi koji imaju ređe odnose imaju manje šanse za začeće.
• „Vremenska dužina pokušavanja“ – t.j. koliko dugo par pokušava da zatrudni. Ovo je važan koncept. Što duže neki par pokušava da zatrudni, to su im manje šanse da će uspeti da začnu bez medicinske pomoći.
• Prisustvo problema sa plodnošću.
Šta se dešava kada par ima problema sa plodnošću? Verovatnoća njihove trudnoće zavisi od mnoštva međusobno pomnoženih promenljivih veličina. Zamislite par u kom i muž i žena imaju neki zdravstveni problem koji narušava njihovu plodnost. Na primer, muževljeva plodnost, na osnovu smanjenog broja spermatozoida, iznosi 50% normalne vrednosti. Njegova žena ovulira samo u 50% ciklusa, a jedan od njenih jajovoda je blokiran. Sa tri relativna faktora neplodnosti, njihova verovatnoća začeća je 0,5 (broj spermatozoida) x 0,5 (ovulacioni faktor) x 0,5 (faktor jajovoda) = 0,125, ili 12,5% od uobičajenog. S obzirom da su šanse za začeće kod normalnih, plodnih parova samo 25% u jednom ciklusu, verovatnoća trudnoće u bilo kom datom mesecu za ovaj par iznosi samo 3% (0,125 X 25 = 0,3125)! Čak i ako nastave da pokušavaju tokom pet godina, njihove šanse za začetak bi bile samo 60%. Dakle, problemi neplodnosti se međusobno množe, uvećavajući verovatnoću da par neće uspeti da zatrudni. Zbog toga je važno da se kod oba partnera otklone ili poboljšaju faktori koji mogu uticati na neplodnost, kako bi se njihova verovatnoća trudnoće dovela do maksimuma.
Kada bi neplodni parovi imali tri stotine godina na raspolaganju, većina žena bi zatrudnela bez bilo kakve terapije! Naravno, vreme je a visokoj ceni, pa treba poboljšati šanse – tu na scenu stupa medicinski tretman.

Zahvaljujući sposobnosti adaptacije na teške klimatske uslove velikih nadmorskih visina, maka poseduje značajne nutritivne sposobnosti (Walker, 1998). Prvo naučno istraživanje nutritivnih osobina biljke Maka izvršeno je na Institutu za ishranu u Limi, Peru, 1979 godine. Utvrđena je visoka koncentracija proteina (11% suvog korena, 14 % celokupne mase) (Canales M et al, 2000). Proteini su uglavnom zastupljeni u formi polipeptida: aspartan, glutamin, serin, glicin, arginin, valin, fenilalanin, tirozin i treonin (Dini et al, 1994). Takođe je pokazano da Maka poseduje veće količine gvožđa, kalcijuma i aminokiselina u odnosu na količine pronađene u krompiru (Dini et al, 1994). Značajno je prisustvo masnih kiselina linolne, palmitinske i oleinske kiseline kao i sterola. Ostale makronutritivne komponente korena Make čini 59% ugljenih hidrata i 8,5% vlakana.

Tradicionalno Maka se koristila u medicinske svrhe kao izvor energije, vitalnosti i izdržljivosti. Sem toga upotrebljavana je kao afrodizijak i tonik za postmenopauzalne probleme (Leon, 1964). Studije na pacovima potvrdile su pozitivan uticaj na fertilnost. Za ovaj uticaj odgovorna su 4 alkaloida izolovana iz korena Make na Univerzitetu San Marcos u Limi, Peru (Chacon, 1990). Ovi alkaloidi su davani mužjacima i ženkama pacova bilo kao prečišćene bilo kao kombinovane. Kod ženki koje su primile bilo koju vrstu preparata primećen je značajan napredak u maturaciji jajnih ćelija. Takođe u oba preparata kod mužjaka je uočen značajan rast u količini sperme kao i u povećanju pokretljivosti spermatozoida. Chacon je zaključio da aktivnost alkaloida utiče na Hipotalamo-hipofiznu osovinu, što objašnjava činjenicu zašto Maka ima sposobnost indukovanja promena u oba pola. Nadalje Chacon je prepostavio da Maka ima sposobnost uticaja na adrenalnu osovinu. Afrodizijačne osobine korena Make mogu se pripisati uticaju biološki aktivnih aromatičnih izotiocijanata (Johns, 1981). Johns, pozitivan uticaj na fertilnost objašnjava uticajem glukozinolata prisutnih u korenu Make. Prisustvo sterola i prostaglandina u korenu Make može dati objašnjenje afrodizijačnih sposobnosti ove biljke (Dini et al, 1994). Studija koja je imala za cilj ispitivanje efekata vodenog rastvora korena Make na spermatogenezu, pokazala je sazrevanje i akceleraciju spermatogeneze u početnim stadijumima sa povećanjem težine testisa i epididimisa kod pacova kojima je davan ekstrakt 15 dana uzastopno (Gonzales et al, 2001).

Često se može čuti konstatacija kako je uzrok teškoća da se ostane u drugom stanju prevelika želja supružnika koji neretko sami sebi nameću psihološki pritisak u tom pogledu. Sigurno nisu od pomoći ni preterana briga i „nadgledanje situacije“ od strane prebrižne rodbine i prijatelja koji često planiranu prinovu očekuju sa većim entuzijazmom od samih roditelja.

Lekari su do nedavno opovrgavali ovakvo stanovište kao naučno neutemeljeno i proizvoljno. Međutim, stvari se menjaju – tako da danas medicinski stručnjaci smatraju da je u oko 30% slučajeva uzrok bračnog steriliteta upravo tenzija koja se stvara prilikom planiranja porodice.

Istraživanja objavljena u stručnim časopisima pokazuju da do trudnoće dolazi češće u onim mesecima kada je par izjavio da su dobro raspoloženi i pod manjim uticajem stresa. Stručnjaci sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu su nakon sprovođenja serije anketa kod pacijenata ustanovili da je kod žena koje su prijavile visok nivo stresa u svakodnevnom životu bilo 20% manje jajašaca tokom ovulacije nego kod onih koje su izložene manje stresnim okolnostima. Takođe, kod onih izloženih stresu a koje su uspešno ovulirale, stopa uspešnosti oplođenja je bila značajno manja.

Kako stres utiče na reproduktivni sistem?

Stres kod žena ometa hormonalnu vezu između osovine hipofiza-hipotalamus i jajnika što negativno utiče na proces ovulacije. Kada smo pod stresom, dolazi do neuro-hemijskih promena u našem telu koje mogu ometati normalno oslobađanje i sazrevanje jajne ćelije.

Pored toga, koncentracija nekoliko važnih hemijskih prenosnika koji imaju ulogu u reproduktivnom sistemu se menja kako se menja i naš emocionalni status. Postoji direktna veza između mozga i reproduktivnog trakta. Nervi povezuju mozak sa jajovodima matericom. Autonomni nervni sistem utiče na sposobnost jajnika da proizvedu jajne ćelije i hormone. Na primer, kada je žena pod stresom može doći do spazma u jajovodima i materici što ometa putanju i implantaciju oplođene jajne ćelije.

Hroničan stres u kombinaciji sa nezdravim životnim stilom može kod muškaraca da smanji nivo testosterona i samim tim negativno da utiče na stvaranje spermatozoida. Stresom inducirano oslobađanje opoida i glukokortikoida inhibira oslobađanje gonadotropnih hormona i posredno smanjuje produkciju testosterona u testisima što se negativno odražava na spermatogenezu.

Često se može čuti konstatacija kako je uzrok teškoća da se ostane u drugom stanju prevelika želja supružnika koji neretko sami sebi nameću psihološki pritisak u tom pogledu. Sigurno nisu od pomoći ni preterana briga i „nadgledanje situacije“ od strane prebrižne rodbine i prijatelja koji često planiranu prinovu očekuju sa većim entuzijazmom od samih roditelja.

Lekari su do nedavno opovrgavali ovakvo stanovište kao naučno neutemeljeno i proizvoljno. Međutim, stvari se menjaju – tako da danas medicinski stručnjaci smatraju da je u oko 30% slučajeva uzrok bračnog steriliteta upravo tenzija koja se stvara prilikom planiranja porodice.

Istraživanja objavljena u stručnim časopisima pokazuju da do trudnoće dolazi češće u onim mesecima kada je par izjavio da su dobro raspoloženi i pod manjim uticajem stresa. Stručnjaci sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu su nakon sprovođenja serije anketa kod pacijenata ustanovili da je kod žena koje su prijavile visok nivo stresa u svakodnevnom životu bilo 20% manje jajašaca tokom ovulacije nego kod onih koje su izložene manje stresnim okolnostima. Takođe, kod onih izloženih stresu a koje su uspešno ovulirale, stopa uspešnosti oplođenja je bila značajno manja.

Kako stres utiče na reproduktivni sistem?

Stres kod žena ometa hormonalnu vezu između osovine hipofiza-hipotalamus i jajnika što negativno utiče na proces ovulacije. Kada smo pod stresom, dolazi do neuro-hemijskih promena u našem telu koje mogu ometati normalno oslobađanje i sazrevanje jajne ćelije.

Pored toga, koncentracija nekoliko važnih hemijskih prenosnika koji imaju ulogu u reproduktivnom sistemu se menja kako se menja i naš emocionalni status. Postoji direktna veza između mozga i reproduktivnog trakta. Nervi povezuju mozak sa jajovodima matericom. Autonomni nervni sistem utiče na sposobnost jajnika da proizvedu jajne ćelije i hormone. Na primer, kada je žena pod stresom može doći do spazma u jajovodima i materici što ometa putanju i implantaciju oplođene jajne ćelije.

Hroničan stres u kombinaciji sa nezdravim životnim stilom može kod muškaraca da smanji nivo testosterona i samim tim negativno da utiče na stvaranje spermatozoida. Stresom inducirano oslobađanje opoida i glukokortikoida inhibira oslobađanje gonadotropnih hormona i posredno smanjuje produkciju testosterona u testisima što se negativno odražava na spermatogenezu.

Reproduktivna sposobnost čoveka nije tako savršena kada se poredi sa drugim poznatim vrstama. Verovatnoća začeća u jednom ciklusu iznosi oko 33% ako je polni odnos svaki drugi dan, i oko 15% ako je polni odnos jednom nedeljno. Začeće se događa samo za vreme ovulacije, a u proseku je u jednom ciklusu tek šest plodnih dana. Jajna ćelija može biti oplođena svega 24 sata nakon ovulacije, iako spermatozoidi mogu ostati i do pet dana u polnim organima žene i oploditi jajašce. Ukoliko se posmatra sudbina 100 jajnih ćelija u idealnim uslovima (potpuno zdrav muškarac i potpuno zdrava žena), rezultat oplodnje će biti takav da se 15% jajnih ćelija uopšte neće oploditi, a 15% se nakon oplodnje neće implantirati u endometrijum materice. Od 70 implantiranih jajnih ćelija (zametaka/embriona), u 40% slučajeva doći će do biohemijskog ili kliničkog spontanog pobačaja, tako da je za očekivati rođenje svega 30 dece. Ukoliko tome dodamo druge mnogobrojne faktore koji utiču na reproduktivno zdravlje kao što su povećana učestalost polno prenosivih bolesti, povećana učestalost ginekoloških operacija, veliki broj namernih prekida trudnoće, povećana učestalost endometrioze, kao i kasnija dob rađanja, nije iznenađujući podatak da je većini zapadnih zemalja 12 – 15% parova neplodno. U oko 30 – 40% slučajeva bračne neplodnosti razlog neplodnosti leži na strani žene, a otprilike isto toliko na strani muškarca. U 15 – 20% slučajeva radi se o neplodnosti oba partnera, ili se radi o neplodnosti čiji je uzrok nepoznat ili se ne može pronaći.