nezavisnost « WordPress.com Tag Feed

Čestitke mojim vjernim čitaocima povodom Dana nezavisnosti BiH!

taboovoice — Sun, 01 Mar 2009 18:58:20 +0000

DA SE NE ZABORAVI:

Prije 17. godina, 1. marta održan je referendum kada se 66 posto građana BiH izjasnilo da želi suverenu i nezavisnu BiH, čime se Bosna i Hercegovina svrstala među 190 nezavisnih država u svijetu.

Na preporuku Arbitražne Komisije međunarodne konferencije o Jugoslaviji, u BiH je održan referendum na kojem je nezavisnost države podržalo 66 posto građana. Potom je Vijeće ministara Evropske unije, 06. aprila 1992. godine, u Briselu, donijelo odluku o međunarodnom priznanju Republike Bosne i Hercegovine.

Čestitke mojim vjernim čitaocima povodom Dana nezavisnosti BiH!

edinameskovic — Sun, 01 Mar 2009 18:48:14 +0000

Tek toliko da se ne zaboravi…

Косово – да се биде или да не се биде христијанин?

Milan — Sat, 01 Mar 2008 12:48:34 +0000

Уште пред да се случи прогласувањето на независноста на јужната српска покраина Косово и Метохија –

AMERIČKE PATIKE PROTIV NEZAVISNOSTI

majmun — Fri, 22 Feb 2008 23:49:54 +0000

Srbe je zahvatilo kolektivno ludilo izazvano gubitkom Kosova i dirigovano od strane aktuelne vlasti. Čelnici DSS-a pozivaju na bojkot stranih banaka, ali pri tome im ne pada napamet da svoje audije zamene našim yugom. Divljake koji ruše naš grad nazivaju mladim ljudima koji brane međunarodno pravo i njihove postupke pravdaju na razne načine. Sada kada je jedan život izgubljen, polako gaze ono što su pričali pomalo svesni svoje odgovornosti za učinjeno. Jasno je da je vlada svojim nečinjenjem (ambasada SAD bila potpuno nezaštićena) značajno doprinela ovakvom razvitku događaja. Ali potpuno je jasno da niko za ovo neće odgovarati.Jedina dobra stvar u moru loših je dobro držanje Srba na severu Kosova. Njihov put je u ovom trenutku jedini pravi, put ka podeli Kosova. Sve ostalo što se radi u Srbiji je potpuno iracionalno i predstavlja posledicu opšte kolektivne svesti i sveukupnog psihičkog stanja nacije predvođene nemuštim i nepragmatičnim političarima. Onaj koji je imao racionalne ideje uklonjen je 2003. godine. Njegova glavna greška je bila što je mislio unapred i što je uopšte mislio. Ugašena je svako pomisao o slobodnom mišljenju, a ostale su prazne parole, Seka, Ceca, patiklje baklje i ostale gluposti. Od onih koji su cupkali uz Cecine pesme i pri tome na sebe preuzeli odgovornost da vode državu, teško da možemo očekivati nešto pametno.Gde su pravi uzroci za ovakvu kolektivnu svest, zaista je teško reći.Vratimo se zato na trenutak na pravi početak cele priče. Kosovski mit traje vekovima. Iako je nastao na stvarnim događajima, zadatak mu je bio i da sakrije prave razloge propasti srpske srednjevekovne države. Taj pravi datum je 26.9.1371. godine i bitka na Marici. Tada je poginuo legitimni srpski Kralj Vukašin i njegov brat Uglješa i uništena velika srpska vojska. U taj boj Lazar nije krenuo. Poznate su kletve za one koji nisu došli na Kosovo, a ne znamo kletve za one koji nisu došli na Maricu. Istoriju su pisali Hrebeljanovići. Od Maričke bitke koja se tako reći i ne uči u školama, ostala je samo jedna rečenica:“Odnela ga mutna Marica.“Kako stvari sada stoje sve dok se ne vratimo i vidimo šta je to stvarno otišlo niz Maricu, ona će nastaviti da nas nosi. A gde ćemo stići, to je sada zaista teško i predpostaviti.

Ko je za nas, a protiv koga smo Mi?

markovujacic — Wed, 20 Feb 2008 13:18:55 +0000

Juče su mi prijatelji koji žive u Vašingtonu kazali da ima puno razloga da se nastavi borba za Kosovo u Srbiji, jer u slobodoljubivoj Americi postoje snage koje podržavaju naše stavove po tom pitanju, i protiv su stavova zvanične vašingtonske politike. Naravno da ima. Jedan od njih, zvučno ime koje se skoro oglasilo o ovom pitanju, je i bivši ambasador SAD-a u Ujedinjenim nacijama, Džon Bolton. Meni je drago da je Bolton dva dana pred proglašenje nezavisnosti uputio pismo predsedniku Bušu. Ali zato dve godine svoga mandata u Savetu bezbednosti nije bilo zapamćeno po njegovom sadašnjem stavu. Inače gospodinovo predavanje sam imao čast da slušam na skupu Društva Federalista (interesantno republikansko udruženje) na Univerzitetu Kolumbija dve godine ranije baš negde u ovo vreme, na kome ono što je taj gospodin rekao za medjunarodno-pravni poredak, što bi rekao naš narod, pas s maslom ne bi pojeo.

Taj gospodin bi međutim svakako imao razumevanja i za stav da Srbija mora dalje, jer oni ipak ne žive u našoj zemlji koja se tek oporavlja od posledica užasne politike izolacije i samoizolacije. Svi sa bezbedne udaljenosti mogu lagano pametovati o tome šta i kako treba raditi, šta je trebalo i šta je moglo. Stoga necu reži nijednu reč na račun naše vlasti, pa čak ni protiv premijera, bar po ovom pitanju, jer im ne bih bio u koži, i jer oni nisu odgovorni za ono što se desilo u nedelju. Njihova odgovornost za Kosovo i politiku oko Kosova zapravo tek sada počinje. Do sada su se srpske vlasti uglavnom suočavale sa posledicama politike prema Kosovu koja je vođena prethodnih decenija, i time je politika mogla biti samo reaktivna. Sada srpske vlasti prvi put suštinski imaju priliku za proaktivnu politiku, i videćemo kako će to izgledati.

Meni, kao ni većini građana Srbije, nije svejedno zbog ovog teškog poraza koje smo doziveli kao država, ako hoćemo, i kao narod. Kosovo smo držali gotovo 90 godina pod svojom jurisdikcijom, uz osmogodišnji prekid u dva navrata, i nismo uspeli da stvorimo sistem koji bi tamo funkcionisao. To je zbog toga još jedan dokaz da se ne može istovremeno i osuđivati ovaj čin našeg nacionalnog poraza i nastavljati ista politika koja je do tog poraza dovela.

Ja sam, što se mene lično tiče, Kosovo stavio ad acta poodavno, a sve ove reakcije u javnosti su mi u najblažu ruku smešne, jer se sad svi, kao, pravimo nevešti i, kao, iznenađena je srpska javnost: “Kosovo je proglasilo nezavisnost” , “misija je protivpravna” , “ovo je sumrak međunarodnog prava” (eh, koliko je tih sumraka međunarodnog prava na RTS-u bilo do sada). Dakle, istina je drugačija od stvarnosti koja nam se servira: da je Kosovo izgubljeno, to smo svi znali, i da će biti proglašena nezavisnost, i to smo svi znali; sada je vreme da se konačno okrenemo sebi i sopstvenim problemima, koji nisu zanemarljivi. Naprotiv.

I najmanje što nam treba je rasterivanje stranih investitora. Celokupna ekonomija koja sada radi, radi zato što su oni tu da donesu posao i angažuju kooperante, konsultante, podizvodjače, uslužne delatnosti. Većina danas zaposlenih građana direktno ili indirektno radi sa strancima koji nam i bukvalno donose hleb. Lako je iživljavti se na Merkatoru, neka vlasnici džipova odu da spaljuju svoje automobile pred američkom ambasadom. Taj film, međutim, teško da ćemo gledati.

Što se nas tiče, najzad smo sami. Niko nas nije zaštitio. Niko nas nije odbranio. Nijedna od velikih demokratskih sila nije podržala naše zvanične stavove u pogledu Kosova. U kakvo smo to društvo upali kada nas podržava jedna despotska Rusija i komunistička tradicionalno suzdržana i ‘zabrinuta’ Kina? I sad, pitanje koje se nameće je da li ćemo to iskoristiti da sagledamo realnosti našeg postojanja danas i krenuti dalje, ili ćemo se i dalje petljati po regionu braneći ko zna šta (kandidujem ovom prilikom opstanak Republike Srpske), to će pokazati da li smo spremni da zaista napravimo otklon od politike koja nas je upropastila, ili cemo i dalje ići tom liticom.

Ako tako bude, prva sledeća na dnevnom redu biće Republika Srpska. Samo se nadam da niko neće početi da je brani, jer će je tako sigurno izgubiti. I opet će biti kriv neko drugi. Biće opet nepravda, sumrak međunarodnog prava. Isprani mozgovi.

Želim svima u Srbiji razuma, sreće i uspeha u narednom periodu. U Srbiji, koja je iste veličine kao i protekle subote. Jer ništa se pod nebom plavim nije promenilo.

MITINZIMA PROTIV NEZAVISNOSTI

majmun — Sun, 17 Feb 2008 09:54:49 +0000

Došao je i taj dan. Nadali smo se, verovali, imali obećanja naših političara da neće doći. A on je ipak nekako došao. Uporan je taj datum. Shvativši i sami da će to vedro nedeljno jutro ipak osvanuti oni su počeli da nas ubeđuju da će sve ostati isto kao pre. Neko pametan setio se i mitinga i tada sam shvatio da je zaista sve propalo i da je stvarno kraj.Sa mitinzima je sve počelo, sa njima će se i završiti. Da li je neko od učesnika prvih mitinga u svom tom zanosu zbog dolaska novog Karađorđa mogao da predpostavi šta će biti tema ovih današnjih. Onda se spominjao Skadar na Bojani, a sada se priča o Mitrovici na Ibru. Mala razlika u slivu i ništa više.Miting je sam po sebi jedna ordinarna glupost. Taj vid odlaska po svoje novo mišljenje pokazao se kao poguban. Brojni su primeri ljudi koji su na miting dolazili kao komunisti, a sa njega odlazili kao srpski nacionalisati. Obrnuti slučajevi nisu poznati, osim možda Čeda.Nije samo narod slušao Slobu, već je i Sloba slušao narod i često radio ono što je znao da će im prijati. Zato on i nije jedini krivac.Novi mitinzi, tužni i jadni zbog cilja koji treba da postignu, završavaju jednu krivu liniju u obliku Kosova na njenom početku i definitivno ga odsecaju od nas. Oni trebaju da posluže kao lažna slika državne brige o Srbima sa Kosova i lažne brige o našim osećanjima. Zato Voja zna šta radi. Zašto ljudima uskratiti ono što vole? Malo će se izduvati na ovoj hladnoći izvikati i na kraju otići iz Beograda. Sa njihovim odlaskom otići će i naše brige i griža savesti. Nama će biti lakše, a oni će misliti da će im biti bolje.Uvek sam se pitao kako im je kad odlaze? Skupljaju se oko svojih autobusa, prebrojavaju, prepričavaju utiske, traže hranu i piće koje su tu ostavili. Već po ulasku u Lipovačku šumu Beograd ostaje negde daleko, a šumadijska noć im pomaže da sakriju svoja prava osećanja. Vlažne slike lidera polako se odvaljuju sa prozora autobusa, a kad neko zatraži da se zbog hladnoće zatvore prozori i unesu zastave, predstava je završena. Počinju prave životne patnje.