Zahvaljujući sposobnosti adaptacije na teške klimatske uslove velikih nadmorskih visina, maka poseduje značajne nutritivne sposobnosti (Walker, 1998). Prvo naučno istraživanje nutritivnih osobina biljke Maka izvršeno je na Institutu za ishranu u Limi, Peru, 1979 godine. Utvrđena je visoka koncentracija proteina (11% suvog korena, 14 % celokupne mase) (Canales M et al, 2000). Proteini su uglavnom zastupljeni u formi polipeptida: aspartan, glutamin, serin, glicin, arginin, valin, fenilalanin, tirozin i treonin (Dini et al, 1994). Takođe je pokazano da Maka poseduje veće količine gvožđa, kalcijuma i aminokiselina u odnosu na količine pronađene u krompiru (Dini et al, 1994). Značajno je prisustvo masnih kiselina linolne, palmitinske i oleinske kiseline kao i sterola. Ostale makronutritivne komponente korena Make čini 59% ugljenih hidrata i 8,5% vlakana.

Tradicionalno Maka se koristila u medicinske svrhe kao izvor energije, vitalnosti i izdržljivosti. Sem toga upotrebljavana je kao afrodizijak i tonik za postmenopauzalne probleme (Leon, 1964). Studije na pacovima potvrdile su pozitivan uticaj na fertilnost. Za ovaj uticaj odgovorna su 4 alkaloida izolovana iz korena Make na Univerzitetu San Marcos u Limi, Peru (Chacon, 1990). Ovi alkaloidi su davani mužjacima i ženkama pacova bilo kao prečišćene bilo kao kombinovane. Kod ženki koje su primile bilo koju vrstu preparata primećen je značajan napredak u maturaciji jajnih ćelija. Takođe u oba preparata kod mužjaka je uočen značajan rast u količini sperme kao i u povećanju pokretljivosti spermatozoida. Chacon je zaključio da aktivnost alkaloida utiče na Hipotalamo-hipofiznu osovinu, što objašnjava činjenicu zašto Maka ima sposobnost indukovanja promena u oba pola. Nadalje Chacon je prepostavio da Maka ima sposobnost uticaja na adrenalnu osovinu. Afrodizijačne osobine korena Make mogu se pripisati uticaju biološki aktivnih aromatičnih izotiocijanata (Johns, 1981). Johns, pozitivan uticaj na fertilnost objašnjava uticajem glukozinolata prisutnih u korenu Make. Prisustvo sterola i prostaglandina u korenu Make može dati objašnjenje afrodizijačnih sposobnosti ove biljke (Dini et al, 1994). Studija koja je imala za cilj ispitivanje efekata vodenog rastvora korena Make na spermatogenezu, pokazala je sazrevanje i akceleraciju spermatogeneze u početnim stadijumima sa povećanjem težine testisa i epididimisa kod pacova kojima je davan ekstrakt 15 dana uzastopno (Gonzales et al, 2001).

Zahvaljujući sposobnosti adaptacije na teške klimatske uslove velikih nadmorskih visina, maka poseduje značajne nutritivne sposobnosti (Walker, 1998). Prvo naučno istraživanje nutritivnih osobina biljke Maka izvršeno je na Institutu za ishranu u Limi, Peru, 1979 godine. Utvrđena je visoka koncentracija proteina (11% suvog korena, 14 % celokupne mase) (Canales M et al, 2000). Proteini su uglavnom zastupljeni u formi polipeptida: aspartan, glutamin, serin, glicin, arginin, valin, fenilalanin, tirozin i treonin (Dini et al, 1994). Takođe je pokazano da Maka poseduje veće količine gvožđa, kalcijuma i aminokiselina u odnosu na količine pronađene u krompiru (Dini et al, 1994). Značajno je prisustvo masnih kiselina linolne, palmitinske i oleinske kiseline kao i sterola. Ostale makronutritivne komponente korena Make čini 59% ugljenih hidrata i 8,5% vlakana.

Tradicionalno Maka se koristila u medicinske svrhe kao izvor energije, vitalnosti i izdržljivosti. Sem toga upotrebljavana je kao afrodizijak i tonik za postmenopauzalne probleme (Leon, 1964). Studije na pacovima potvrdile su pozitivan uticaj na fertilnost. Za ovaj uticaj odgovorna su 4 alkaloida izolovana iz korena Make na Univerzitetu San Marcos u Limi, Peru (Chacon, 1990). Ovi alkaloidi su davani mužjacima i ženkama pacova bilo kao prečišćene bilo kao kombinovane. Kod ženki koje su primile bilo koju vrstu preparata primećen je značajan napredak u maturaciji jajnih ćelija. Takođe u oba preparata kod mužjaka je uočen značajan rast u količini sperme kao i u povećanju pokretljivosti spermatozoida. Chacon je zaključio da aktivnost alkaloida utiče na Hipotalamo-hipofiznu osovinu, što objašnjava činjenicu zašto Maka ima sposobnost indukovanja promena u oba pola. Nadalje Chacon je prepostavio da Maka ima sposobnost uticaja na adrenalnu osovinu. Afrodizijačne osobine korena Make mogu se pripisati uticaju biološki aktivnih aromatičnih izotiocijanata (Johns, 1981). Johns, pozitivan uticaj na fertilnost objašnjava uticajem glukozinolata prisutnih u korenu Make. Prisustvo sterola i prostaglandina u korenu Make može dati objašnjenje afrodizijačnih sposobnosti ove biljke (Dini et al, 1994). Studija koja je imala za cilj ispitivanje efekata vodenog rastvora korena Make na spermatogenezu, pokazala je sazrevanje i akceleraciju spermatogeneze u početnim stadijumima sa povećanjem težine testisa i epididimisa kod pacova kojima je davan ekstrakt 15 dana uzastopno (Gonzales et al, 2001).

Južnoamerička biljka Maka širom sveta postaje sve popularnija kao pomoćno sredstvo u lečenju simptoma menopauze, bolnih simptoma PMS-a, neredovne menstruacije, smanjenog libida i problema sa plodnošću. Lekari širom Evrope poslednjih godina preporučuju ovu neverovatnu biljku, na koju su starosedeoci Perua itekako ponosni, kao idealno rešenje za obnavljanje energije, borbu sa svakodnevnim stresom i popravljanje zdravlja endokrinog i reproduktivnog sistema.

Šta je maka?

Maka (Lepidium meyenii) je biljka nalik rotkvici koja raste u visokim predelima Anda u Peruu i koristi se još od perioda starih Inka kao hrana i lekovito sredstvo za povećanje nivoa energije, seksualne želje, plodnosti i vitalnosti uopšte. Oblast u kojoj ova biljka raste poznata je po ekstremnim klimatskim uslovima (manjak kiseonika, mraz, jaki vetrovi i sunce). Ni jedna druga biljka koja se koristi za ishranu ne uspeva na tako velikoj nadmorskoj visini. Plodno tlo u predelima visokih platoa Perua gde Maka raste, verovatno je razlog što je ova biljka bogata mineralima i drugim vrednim sastojcima.

Maka se i danas gaji na tradicionalan način, bez primene pesticida ili drugih hemikalija. Lekovita svojstva ove biljke su vekovima pomagala lokalnom stanovništvu da opstane u teškim klimatskim uslovima visokih platoa Perua. Koren Make sadrži značajne količine minerala poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, cinka, joda, vitamina B1, B2, B12, C, E . Muškarci i žene u Peruu koji imaju problema sa neplodnošću koriste redovno Maku dok se problem ne reši. Maka takođe sadrži masne kiseline, bogata je sa biljnim sterolima, alkaloidima, taninima i saponinima. Hemijska analiza pokazuje i prisustvo biološki aktivnih aromata koji imaju jedinstveno dejstvo afrodizijaka.

Dejstvo make

Smatra se da je pozitivno dejstvo Make na plodnost posledica adaptogenog dejstva na endokrini sistem i produkciju gonadotropnih hormona. Blagotvoran uticaj aktivnih sastojaka iz make na osovinu hipofiza – hipotalamus omogućava regulaciju balansiranog lučenja hormona i, samim tim, redovnost menstrualnog ciklusa kod žena i bolji subjektivni osećaj pre i tokom menstruacije – bez naduvensoti, nervoze i napada gladi.

Žene koje koriste Maku primećuju povećan nivo energije, povećanu sposobnost podnošenja stresa i zdravu seksualnu želju, a one u menopauzi smanjenje naleta valunga, promena raspoloženja i noćnog znojenja. Maka je sve priznatija kao adaptogen odnosno biljka koja ima sposobnost da vitalizira celokupan organizam i vraća ga u prirodnu ravnotežu. Poremećeni nivoi estrogena kod žena dovode do raznih neprijatnih stanja tokom menopauze koji uključuju nagle promene raspoloženja, nesanicu i napade vrućine i znojenja. Adaptogena svojstva Make mogu značajno odložiti samo nastupanje klimaksa i umanjiti njegove negativne simptome kada nastupi. Maka je prirodna zamena za klasičnu hormonalnu terapiju koja može biti opasna.

Muškarci uspešno koriste Maku u tretmanu smanjenog nivoa testosterona koji se negativno odražava na libido i plodnost. Ispitivanja pokazuju da se porast u broju i kvalitetu spermatozoida uočava već nakon mesec – dva dana redovnog korišćenja make.

Izuzetna svedočanstva mnogobrojnih zadovoljnih ljudi koji su koristili Maku potvrđuju njenu delotvornost i preporučuju je kao nezameljivu pomoć u podizanju kvaliteta života u današnjim stresnim i ekološki nezdravim uslovima življenja.

Južnoamerička biljka Maka širom sveta postaje sve popularnija kao pomoćno sredstvo u lečenju simptoma menopauze, bolnih simptoma PMS-a, neredovne menstruacije, smanjenog libida i problema sa plodnošću. Lekari širom Evrope poslednjih godina preporučuju ovu neverovatnu biljku, na koju su starosedeoci Perua itekako ponosni, kao idealno rešenje za obnavljanje energije, borbu sa svakodnevnim stresom i popravljanje zdravlja endokrinog i reproduktivnog sistema.

Šta je maka?

Maka (Lepidium meyenii) je biljka nalik rotkvici koja raste u visokim predelima Anda u Peruu i koristi se još od perioda starih Inka kao hrana i lekovito sredstvo za povećanje nivoa energije, seksualne želje, plodnosti i vitalnosti uopšte. Oblast u kojoj ova biljka raste poznata je po ekstremnim klimatskim uslovima (manjak kiseonika, mraz, jaki vetrovi i sunce). Ni jedna druga biljka koja se koristi za ishranu ne uspeva na tako velikoj nadmorskoj visini. Plodno tlo u predelima visokih platoa Perua gde Maka raste, verovatno je razlog što je ova biljka bogata mineralima i drugim vrednim sastojcima.

Maka se i danas gaji na tradicionalan način, bez primene pesticida ili drugih hemikalija. Lekovita svojstva ove biljke su vekovima pomagala lokalnom stanovništvu da opstane u teškim klimatskim uslovima visokih platoa Perua. Koren Make sadrži značajne količine minerala poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, cinka, joda, vitamina B1, B2, B12, C, E . Muškarci i žene u Peruu koji imaju problema sa neplodnošću koriste redovno Maku dok se problem ne reši. Maka takođe sadrži masne kiseline, bogata je sa biljnim sterolima, alkaloidima, taninima i saponinima. Hemijska analiza pokazuje i prisustvo biološki aktivnih aromata koji imaju jedinstveno dejstvo afrodizijaka.

NAJBOLJI PREPARAT NA BAZI MAKE… SAZNAJTE VIŠE!

Dejstvo make

Smatra se da je pozitivno dejstvo Make na plodnost posledica adaptogenog dejstva na endokrini sistem i produkciju gonadotropnih hormona. Blagotvoran uticaj aktivnih sastojaka iz make na osovinu hipofiza – hipotalamus omogućava regulaciju balansiranog lučenja hormona i, samim tim, redovnost menstrualnog ciklusa kod žena i bolji subjektivni osećaj pre i tokom menstruacije – bez naduvensoti, nervoze i napada gladi.

Žene koje koriste Maku primećuju povećan nivo energije, povećanu sposobnost podnošenja stresa i zdravu seksualnu želju, a one u menopauzi smanjenje naleta valunga, promena raspoloženja i noćnog znojenja. Maka je sve priznatija kao adaptogen odnosno biljka koja ima sposobnost da vitalizira celokupan organizam i vraća ga u prirodnu ravnotežu. Poremećeni nivoi estrogena kod žena dovode do raznih neprijatnih stanja tokom menopauze koji uključuju nagle promene raspoloženja, nesanicu i napade vrućine i znojenja. Adaptogena svojstva Make mogu značajno odložiti samo nastupanje klimaksa i umanjiti njegove negativne simptome kada nastupi. Maka je prirodna zamena za klasičnu hormonalnu terapiju koja može biti opasna.

Muškarci uspešno koriste Maku u tretmanu smanjenog nivoa testosterona koji se negativno odražava na libido i plodnost. Ispitivanja pokazuju da se porast u broju i kvalitetu spermatozoida uočava već nakon mesec – dva dana redovnog korišćenja make.

Izuzetna svedočanstva mnogobrojnih zadovoljnih ljudi koji su koristili Maku potvrđuju njenu delotvornost i preporučuju je kao nezameljivu pomoć u podizanju kvaliteta života u današnjim stresnim i ekološki nezdravim uslovima življenja.