Ekskluzivni proizvodi, Robe i Branded Elite Properties su izuzetno željene, univerzalno sanjao i često slavi ukupni mimo velika većina ljudi koji ne mogu priuštiti da ih kupiti. Luksuzni automobili i dizajner odjeće su izrađeni i razvijeni ukupnu razlikovati kao izuzetno bogat i duboko kao što se ulijeva nekoliko odabranih ljudi iz društvene elite, koji se lako može kupiti i konzumirati ih. Glavna svrha jedinstven sportski automobil, a prvu ulogu u branded stavku dizajn su pokazati koliko bogat i važan njihov vlasnik je, u odnosu na mase običnih ljudi koji se mogu samo diviti i zamisliti ove prohibitively skupo status-simbols.

References: dayspa, sparesort, expo, festival, premium, privateschool, privateaviation, atlanticcitycasino, flighttoquality, rovers, honeymoon, exoticcars, fastcars, luxurycar, classiccars, highperformance, firstclass, privatejets, sportscars, sportsutilityvehicle, 5star, cabinets,

Cijela zemlje su izgradili svoje velike sektore gospodarstva na kult prekrasan nakit, egzotične izvrsnost, raskošne elegancije i ekskluzivnih elitizam, bestown i predstavljali sa rijetkim proizvodima u oblasti mode, parfema i automobilsku. Očito kult oko tih proizvoda prijestupa maloj skupini ljudi koji su zapravo ih kupiti, isto tako, na tržištu od replika (pravne ili licencirane), je ukrašen i globalno izvor profita, trgovine i raspravu. Smo prikupili neke vrijedne lokacije iz http://www.t-h-e-n-e-w.com i http://www.euroserve.cn (s http://www.esw3.eu usluga dns) mrežama, raspravljajući o elita proizvodima. Ostali Časopisi o bogatstvo i status su dostupni u istom portfelju.

References:
cabins, diningrooms, dining, nightclubs, luxurybandb, luxurybedandbreakfast, luxuryhotel, mayfair, luxuryyachts, jacuzzi, beachproperty, destinationclub, fivestar, luxurytravel, riviera, safari, skivacation, vacationproperties, vacationrentals, yachtclub

Poklanjanje cveca je u tvom slucaju veoma važan korak u taktici osvajanja i dobro je da ga planiraš do tancina.

Cvet je simbol komunikacije, zato pri poklanjanju cveca treba misliti na znacenje boje.

Crvena boja – boja ljubavi (boja vatre i krvi, izraz života i životne snage).
Bela boja – oznacava poštovanje, a u nekim kulturama, u našoj na primer, nevinost.
Žuta boja – je boja ljubomore (u nekim drugim prilikama je ova boja izraz sjaja i živahnosti).
Plava boja – je boja vernosti (deluje smirujuce).
Ružicasta – oznacava nežna osecanja.

Kada je rec o vrsti cveca treba voditi racuna o poruci koju odredeni cvet upucuje. Evo nekoliko primera cveca i poruka koje upucuju:

Begonija – strasna ljubav

Gladiola – uzvišenost, poštovanje

Karanfil – požuda

Kamelija – vernost

Bela Rada – nevinost

Božur – stidljiv

Magnolija – dostojanstvo

Kaktus – toplina

Lavanda – nepoverenje

Neven – bol

Orhideja – divljenje, najlepšoj

Breskvin cvet – tvoj sam zarobljenik

Ljubicica – da me vecno ljubiš i “mislim na tebe”

Neven – da veneš za mnom

Narcis – egoist, cvet prolaznosti

Ruža – uopšteno znaci ljubav

Žuta ruža znaci za nekoga – ljubomoru, za nekoga prijateljstvo

Ružicasta ruža – zavisnost

Bela ruža – cista osecanja, omiljen cvet mnogih dama, dostojan (a) sam tebe

Iris – melanholija i nadanje

Visibaba – nada

Gerber – usamljenost i melanholija

Ðurdevak – skromnost

Jorgovan – oznacava strasnu ljubav

Zumbul – vernost

Suncokret – retko se poklanja ali u nekim specificnim situacijama, ako se pokloni simbolizuje stalnu pažnju i okretanje prema osobi do koje nam je stalo.

Ali, cvece brzo uvene,ono impresionira samo u trenutku. Najbolje ga je uzeti samo kao dodatak a glavni poklon neka bude nesto trajno.Ako zelite  da poklonite voljenoj osobi nesto sto ce trajati u nasim prodavnicama mozete da pronadjete veliki izbor plisanih igracaka i drugih zanimljivih poklona.
Za osobe sa malo ekstremnijim smislom za humor tvorci igracaka dizajnirali su plišane životinjice koje su svoje živote završile na prilicno krvav nacin.
Prvi ce u prodaju biti pušten Twitch, medvjedic koji je poginuo na putu. Dolazi u plasticnoj, neprozirnoj mrtvackoj vreci. Na nožni prst je pricvršcen papir na kojem je opisano kako je plišana životinja poginula. Prema tome, Twitchyja je u cetvrtak pregazio mlekarski kamion u Londonu. Iznutrice te igracke mogu se nagurati natrag u tijelo. Oci su izbacene van, jezik viri iz usta, a na ledima ima otisak guma. Jednom rečju izgleda uparavo ovako:

Takodje, tu je i Grind koji je zec, taodje je bio pregazen i izgleda ovako

Juče mi je muž poslao zanimljiv link. Kako nisam stigla da ga vidim popodne, on mi ga je sinoć pokazao. Naravno ovo se nadovezuje na našu priču. Naime, zapatila sam upalu uha pa sam takva nikakva već 2-3 dana, a i ne moram vam pričati kako to ume da boli. Stoga lepo kad on završi sa svojom dnevnom dozom računara i interneta dođe u krevet, a ja se odmah ušuškam kod njega (kao na levoj maloj sličici). To me nekako smiri i zaspim. Ali problem nastane kad se i njemu prispava i kada želi da se okrene. E tada se ja probudim i opet ne mogu odmah zaspati.

Prvi utisak je, moram priznati, bio ma daaaj, bolesno izgleda! Ali kasnije sam se slatko nasmejala, povezujući jastuk sa našom situacijom. Kasnije kako smo razglabali o tome, postalo mi je čak i vickasto. Mogao bi biti čak i simpatičan poklon. Ne bih se bunila mada bih ja tu mušku pidžamu promenila na neku neklasičnu. Možda smisle nešto kreativno i za mušku populaciju?!

Šta vi mislite o ovom zagrli me jastuku? Da li biste ga nekad poklonili svojoj dragoj ? Ili, da li biste spavali sa njim ?

Prošle nedelje, posle objavljivanja posta o Pictionary-u, kontaktirala me je devojka tražeći od mene savet gde može da ga kupi. Rekla je da već duže vreme pokušava, ali da nije imala sreće. Kao što sam i napisala, rekla sam joj da u Subotici ima u Turbo limaču.

Kasnije mi je rekla da joj treba za 20. mart za rođendan dečku. Kakva slučajnost! I meni tada rođendan! A ona je skromno zaključila da zato oboje tako volimo tu igru jer smo rođeni istog dana No da ne dužim, juče sam proverila cenu. Baš je sada na akciji i košta 1799 dinara. I ima ih koliko ‘oceš. Devojka mi je uplatila na račun pare, ja ga kupila, a jutros i poslala post express-om. Sutra do podneva treba da joj stigne.

To je moje dobro delo za danas. Cenim što je neko imao poverenja u mene, iako smo samo par mejlova razmenile. Moram reći da mi je vrlo drago što sam uspela nekome pomoći. Nadam se da će, ako zatreba, usluga biti uzvraćena. Ana, poželi dečku srećan rođendan i od mene i želim vam da se dobro zabavite igrajući ovu igru.

Malo kasnim sa postom, ali šta je tu je, nije se moglo ranije

Datum je bio 25.12.2008. godine. Dogovor je bio da deo volonterki ode po decu, a da deo dođe u prostorije organizacije da pomogne oko pripremanja sale za dolazak dece. Nisam išla po decu iz prostog razloga što se bojim toliku decu da vodim u to doba dana, na taj dan, kada je saobraćaj u špicu, te sam otišla da pomognem u spremanju prostorija. Nije bilo previše posla, stolice su već bile nameštene, sokiće je neko već sipao u čaše, kao i grickalice u tanjire. Ja sam se pozabavila muzikom tj pokušali smo da povežemo nešto što baš i nije bilo povezivo, ali nismo uspeli. Tako da je ozvučenje ostalo na radio stanici, što na kraju i nije ispalo loše. Deca su pristizala sa volonterima u intervalima od po petnaest minuta, čisto da se ne bi stvorila gužva u prevozu i da bi se lakše deca kontrolisala. Prvo su išli u salu gle su mogli plesati, sa prolazom do improvizovane kuhinje, gde se nalazilo posluženje. Tu su bili oko sat vremena.

Nešto posle 16h je animator i muzičar Bane počeo predstavu. Moram napomenuti da su svi volonterski učestvovali. Kako je to izgledalo možete videti na slikama.

Ovako leti Supermen

A ovako Nindža kornjače imaju povez na očima

Najhrabriji su izašli i na binu

I deo atmosfere, snimljen fotoaparatom

Posle Baneta su se deca opet poslužila, dok je pripremljena mala lutkarska predstava, čija je pouka bila veličina i značaj drugarstva.

Zatim je došao onaj kog su ustvari i čekali – Deda Mraz mlađi su bili oduševljeni )) doduše, starijima je bilo malo i dosadno, ali su ipak uživali u druženju i adrenalinu zbog paketića koji će dobiti. Moram napomenuti da je direktor sa svojom suprugom obezbedio igračke (dečacima lopte, devojčicama društvene igre), a da su slatkiši bili sakupljani nekoliko dana pre podele paketića u kafiću Latino, po sistemu ulaz – slatkiš. Žao mi je što odziv nije bio veći, pa su i paketići mogli biti veći, ali nema veze, osmesi su se prostirali od uva do uva dok su govorili kako se zovu i da li su bili dobri te godine

Mislim da ne možete ni da pretpostavite koliko se mi vežemo za decu, koliko su divni i koliko oni mogu da se vole. Možda će vam to sledeća slika malo približiti.

Živimo nezadovoljni različitim stvarima, želimo više i bolje . . . kako se oni samo raduju pažnjom koju smo im pružili i skromnim paketićima koje su dobili. Mene oblikuje kao osobu svaki kontakt sa ovom decom.

P.S. Kao ilustraciju ću vam dati nešto što se dogodilo taj dan. Baterije su mi se istrošile (što se i dalo očekivati kada sam ja u pitanju, uvek nestanu kada ne treba) i odlučila sam da odem do obližnje trafike da kupim nove. Jedan dečak iz grupe u kojoj volontiram je to čuo i pitao me da ide sa mnom. Pošto je to zaista želeo, a trafika nije daleko, rešila sam da ga povedem. Obukli smo se i krenuli.

• Nastavnice, meni je mama dala novac, pa sam hteo sebi nešto da kupim.
• Ali L. idem samo do trafike, nemaš tamo ništa, ne idem u prodavnicu. Slatkiše imaš i ovde, kao i grickalice, kao i sokove. Nemoj da trošiš novac.
• Nema veze nastavnice, meni je mama dala da si kupim nešto.

Kada smo stigli do trafike, kupila sam baterije i gledala šta će da kupi. Bojala sam se da ne kupi cigarete, jer mu to ne bih dozvolila. Pitao je pošto je guarana. Prodavačica mu je rekla da je 60 dinara. U ruci je držao 50. Toliko mu je mama dala da si kupi nešto lepo (( dodala sam mu 10 dinara i kupio je guaranu . . . sav srećan )) Znam da nije zdravo i da ne bi trebao da je pije, ali ne pije je često. Zamolila sam ga da je ne pije sada, jer nemamo za sve . . . ipak nije izdržao pio je ceo red u kom je sedeo, dok sam mu ja namigivala da skloni, da ostali ne vide ))

kada imam 50 dinara u novčaniku, obično i ne smatram da imam novaca . . . a nekom je to bogatstvo . . .

Online prodavnica majica u kojoj je moj muž zaposlen uvela je nove proizvode. Reč je o eko cegerima. Platnenim vrećama, kesama kako god ih nazivate. Napravljene su od ekoloških materijala, lako razgradljivih u prirodi, izrađene od recikliranih sirovina. Kako ne bi u ponudu stavili prazne cegere, smislili su i natpise koji bi bili najzanmljiviji ili najdomišljatiji.

Kornjače su mi oduvek privlačile pažnju. Volim da imam predmete, ukrase u njihovom obliku. Tako imam ogrlicu na kojoj je privezak kornjača od cirkona. Isto tako na poličici imam porcelansku kornjaču, kojoj je iskrivljen vrat tako da uvek može da gleda u mene. Moj dobar muž odlučio je i da me obraduje cegerom sa štampom kornjače. Kornjača je jako moćna. Neću je nositi samo kad idem u prodavnicu nego i ovako umesto obične torbice, jer sam se jako zaljubila u nju!

Uvek kukam da mi je hladno i da mi se uši smrznu, a kape ne volim da nosim. Zato je moj muž rešio da prekine agoniju i da mi kupi kapu. Dogovarali smo se već duže vreme kada ćemo otići na buvljak, a juče nam je bio “usput”. Obišli smo par tezgi za koje se sećam da je bilo lepih kapa, međutim nisam našla baš neku kojiom bih bila oduševljena na prvi pogled. Pre svega htela sam ljubičastu, ali baš takva, bez šljokica i ostalih gluposti nije bila.

Odlučila sam se već za jednu prljavo rozu sa izvezenim cvetićima, ali smo ipak prošetali redom do kraja. Dobro što smo to uradili jer se upravo tamo krila prava tezga. Tu sam videla i više od jedne kape koja mi se dopala. Naravno opet kako se odlučiti. Kako to ne bi prešlo u isprobavanje jedne po jedne odlučila sam da poslušam muža, i izaberem onu koja se njemu najviše dopada verujući u njegov ukus. Ništa bez šala, tako da sam uzela i njega. Nežne lila boje i slaže mi se sa šarama na kapi. Da li je simpatična kombinacija prosudite sami

Ovde bi želeo da predstavim svojih ruku delo. Sve što vidite ovde je ručni rad i svaka stvar se radi veoma pažljivo i na neki način je svaka za sebe unikat. Samim tim predstavljaju veoma lep i skupocen poklon za drugog ili za sebe. To je tako iz razloga što je ovo moj hobi a ne posao i glavna preokupacija. Slobodno posetite ovaj sajt u više navrata jer će zasigurno biti i više toga da se vidi. Ovo je samo početak.

Ako želite da i Vi posedujete ovakav ukras u svom stanu kontaktirajte me na telefon 024 – 576 – 888. Podrazumeva se da i galerije koje se bave prodajom slične vrste umetnina mogu da me kontaktiraju na isti telefon. Kuić Dragan

Moja rezolucija za novu godinu je da više blogiram. To je to. Sretna Nova.

Da još malo dodam na zadnji post o neuspjehu tržišta za blagdane, dok je još tematika svježa. U jednom od komentara, Tommy kaže:

- vjerujem da u razmatranje potrošnje treba dodati i faktor “stimuliranja potrošnje”. Pod stimuliranjem potrošnje podrazumijevam ugođaj koji se stvara u Božićno vrijeme a koji dovodi do euforičnog stanja kod potrošača. Na euforičnost utječu faktori kao što su šarenilo, blještavilo (sličan efekt kao kod vatrometa), klišejevske pjesmice, pa zašto ne konačno olakšanje što je završila godina puna stresa.…

Zanimljiva obzervacija koja se može formalnije modelirati, upravo što je Stackelberg Follower uradio. Taj ugođaj stvaraju kompanije-trgovci-marketing možemo ga označiti, sasvim razumljivo, sa “Pritisak.” Zatim, postoje dvije skupine potrošača: jedna je pozitivno osjetljiva na Pritisak, zadovoljstvo je pozitivna funkcija Pritiska, druga, sasvim suprotno, je negativno osjetljiva na Pritisak za vrijeme blagdana i smanjuje potrošnju. S obzirom na te funkcije, potrošači reagiraju na povećani Pritisak trgovaca na očekivani način – prva grupa troši više i kupuje više poklona jer time povećavaju svoje zadovoljstvo, od druge skupine. Prema tome, povećanje Pritiska od strane trgovaca povećava potrošnju prve skupine i, s obzirom da oni troše više od druge skupine, u apsolutnim terminima ta povećana potrošnja je veća od smanjene potrošnje druge skupine.

SF bloger kaže da prva skupina kontrolira disproporcionalno veću količinu potrošnje od druge skupine i prema tome Pritisak će biti iznad optimalnog jer će trgovci odgovoriti disproporcionalno na želje potrošnje prve skupine. Nisam siguran što znači disproporcionalni level Pritiska. Umjesto jednog Djeda Božičnjka shopping centru, bit će ih 20? Prvi Djed će se pojaviti još u Kolovozu? Blagdanska muzika će biti glasnija nego tokom regularnih dana? No, poanta je da postoji razlog/poticaj za povećanjem Pritiska pošto to donosi veću potrošnju i time prodaju.

Prema tome, trgovci će iskorištavati produktivne resurse radi povećanja Pritiska zbog povećanja blagdanske potrošnje. Problem je da ni povećani Pritisak od strane trgovaca, ni povećana potrošnja na darove nakon određenog levela ne povećavaju zadovoljstvo/korisnost ili blagostanje društva. Kako pokloni gube na vrijednost na osobnom levelu i stvaraju društveni deadweight loss, što je uvijek loše, sam pisao u prošlom postu. Čak i kad je prva skupina blagdanskih potrošaća veća od druge skupine (što je gotovo uvijek slučaj na Zapadu) i nadoknađuje izgubljenu potrošnju druge skupine, postoji level nakon kojeg povećanje Pritiska nema neto efekt na blagostanje/zadovoljstvo društva, no trgovci će i dalje povećati Pritisak iznad optimalnog levela (gdje je cijena povećanja jednaka dodatnoj potrošnji prve skupine) i jednostavno iskorištavati resurse.

Stara ekonomska šala, koja uistinu krije više istine od svakodnevnih šala, kaže da je recesija kada za Božićni poklon dobiješ čarape. U Hrvatskoj, sudeći po projiciranih 12 milijardi Kn potrošnje za ovu blagdansku sezonu recesije sigurno nema i malo tko će dobiti čarape za poklon. Sa 12 milijardi, pokloni će biti ipak oni pravi, koje svi žele i koje će svi zadovoljiti, a nepotrebno je objašnjavati koliko će to biti dobro za ekonomiju! Sa svim tim milijardama, Božić je definitivno najbolji dio godine za ekonomiju.

Zar ne?

Možda sam pao sa kruške, ali silna Božićna potrošnja nije najbolje što se moglo dogoditi ekonomiji. Kamo sreće da nema Božića…..Dobro, da budem korektniji, da nema Božićne potrošnje i darivanja. Pa zašto bi netko poklonio nekome nešto za Božić??

Prije nego što se na mene digne kuka i motika, ja ću se pravdati da, iako izgleda da mi je Scrooge najomiljeniji lik iz romana, sigurno nisam prvi koji ovako razmišlja. Kuku i motiku (drvlje i kamenje za Dalmatince) dignite na ekonomiste poput Tyler Cowen sa popularnog MarginalRevolution bloga, Tim Hartford kao UndercoverEconomist, a ponajviše Joel Waldfogel, ekonomista sa UPenn (čak i u Simpsonima pojavio) koji je započeo sve ovo. O čemu se tu radi?

Božićno darivanje je izrazito neefikasan i loš način zadovoljavanja potrošača, spajanja potrošača sa dobrima. Kako i ne bi kad zadnju odluka o potrošnji donosi netko drugi, ne sam potrošač. Uz to, ljudi su primorani kupovati i poklanjati, pa takvo hitro, a za konzumenta nepotrebno kupovanje, stvara više “bezveze” poklona. Svatko od nas, uključujući i najmlađe koje je kao najlakše zadovoljiti, je dobio beskoristan, nezadovoljavajući ili nepoželjan poklon kad tad. Na tisuće, a u većim zemljama na milijune, takvih poklona donose malo ili ništa zadovoljstva jer su u krivim rukama. U pravim rukama bi omogućili puno više zadovoljstva i povećali javno dobro uz isti level potrošnje, a ovako stvaraju nešto što ekonomisiti zovu deadweight loss.

Upravo je tako Joel Waldfogel, tada profesor na YaleU, nazvao svoj poznati, kratki rad, objavljen u The American Economic Review 1993 – The Deadweight Loss of Christmas. (PDF) Analiza se u biti odnosi na sve blagdane za vrijeme kojih darujemo druge, Božić je jednostavno najvećih od tih. U njemu je predstavio neefikasnosti darivanja ne-gotovinskih poklona na osnovu ispitivanja među svojim studentima. (Kasnije je proširio ispitivanje na širu bazu, ali princip je ostao isti). Mnogi pokloni izgube između 10% i 30% u razmjeni.

Analiza je prilično razumljiva čak i ako niste učili mikroekonomiju i ne znate što je “deadweight loss.” Potrošači najbolje povećavaju svoje zadovoljavaju kada sami donose odluke o potrošnji i finalnoj konzumaciji na osnovi svojih želja (preferencija). No, prilikom darivanja tu odluku donosi netko drugi, netko tko svakako ne zna dovoljno o preferencijama druge osobe. Nitko ih ne razumije bolje nego ti sam(a). Naravno, moguće je da onaj tko poklanja pokloni nešto što će primaoc vrijednovat iznad same cijene, no veća je vjerojatnost da će poklon biti manje vrijednosti nego da je sam primaoc odlučio o kupovini sa istom količinom gotovine, tj. po istoj cijeni. Ako plaćena cijena nije jednaka vrijednosti koju je primaoc mogao dobiti sa istom količinom novca, rezultat je suboptimalan ishod i ne bi se trebao provesti. To znači da je plaćena cijena poklona veća od vrijednosti poklona primaocu. Ta razlika, koliko je kupac platio poklon i koliko on realno vrijedi primaocu je gubitak koji ekonomisti zovu “deadweight loss.” Pojednostavljeno rečeno, to je dio transakcije koji ne ide ni kupcu ni primaocu, potpuno je izgubljeno i jednako trganju novčanica.

Waldfogel je namjerno uklonio sentimentalnu vrijednost jer je teško mjerljiva. Ako vam prabaka u zadnjoj, 106., godini života pokloni za Božić hrđavi čavao koji je u obitelji bio od 12. stoljeća, sentimentalna vrijednost je možda neizmjerna. Taj čavao je i dalje neupotrebljiv i beskoristan. To se često spominje kao kritika jer upravo sentimentalna vrijednost može prevagnuti i nadoknaditi materijalnu vrijednost lošeg dara. Misao je bitna, zar ne? Tu i cijena igra ulogu, jer vrlo skupi, a malo vrijedan dar, iziskuje silnu sentimentalnu vrijdnost da bi nadoknadio realni gubitak. Jel se netko rasplakao kad je dobio kravatu ili šal za poklon??

On je ukazao na par zanimljivosti svojim rad. Tendencija davanja gotovine i veličine gubitka varira sa obiteljskom vezom i godinama između primaoca i kupca. Gubitak (deadweight loss) tako ovisi o poznavanju preferencija osobe kojoj se poklanja. Negotovinski pokloni su najefikasniji koliko mogu biti, između najbližih prijatelja i između “boljih” polovica, jer se oni najbolje poznaju. Negotovinski pokloni šire obitelji su najneefikasniji i uništavaju čak 1/3 vrijednosti. Da li punica daje loše poklone namjerno još je otvoreno za raspravu, no Waldfogel je ukazao da su upravo “in-laws” daju najlošije poklone koje primaoc vrijednuje čak 40% manje. Veličina “deadweight lossa” ovisi i o poznavanju vlastitih želja i informiranosti o poklonima samog primaoca. Ako je primaoc nedovoljno informiran(a) o korisnosti određenog poklona a dobije taj predmet na dar, vrijednost primaocu može biti veći od same cijene. Waldfogel je otkrio da je poklon od primjerice 50 kuna, primaocu vrijedan oko 35 kuna, (nezahvalnici!) a onaj dalje obitelj još i manje. Naravno koristio je dolare. Uglavnom, između desetine i trećine vrijednosti blagdanskih, negotovinskih, poklona je uništeno, jednostavo potrgano.

Jedan od načina kojim se može nadoknaditi izgubljeno zadovoljstvo je prodajom poklona, primjerice na eBayu. eBay nije postojao 1993. No, ne samo da će primaoc zaraditi i ostvariti veće zadovoljstvo, već će se i javno dobro povećati jer će “bezveze” poklon završiti u rukama nekoga kome to nije bezveze poklon i voljan je platiti.

No, ako se pokloni moraju davati, onda je najbolje ići sa gotovinom, ili pak karticama za pojedine trgovine ovisno o dobi primaoca. Na taj način primaoc poklona može i dalje sam odlučiti o svom krajnjem poklonu i izvuči maksimum zadovoljstva za zadanu svotu. Waldfogelovo kasnije istraživanje je upravo pokazalo da pokloni koje su si ljudi sami kupili vrijede prosječno 18% više od poklona drugih ljudi. Naravno, većina ima problema sa gotovinom, čekovima ili sličnim “nesentimentalinim” poklonima. Djedovi i bake gube osjećaj da će biti zapamćeni po pojedinim darovima. Pojam obiteljskog darivanja za Božić bio bi izgubljen, a time možda i vrijednost obiteljskog okupljanja.

Waldfogel je analizirao neefikasnost darivanja sa primaočeve strane. Pa ako je darivanje tako neefikasno i stvara suboptimalne rezultate, zašto bi i dalje darivali? Činjenica je da treba gledati stranu onoga koji daruje i njihov benefit koji proizlazi iz darivanja drugih i nadilazi materijalnu stranu. Isto tako, sentimentala strana može biti važna jer može nadoknaditi materijalni gubitak u nekim slučajevima. Darivanje ne mora stvarati “deadweight loss” u tom slučaju pa i nije toliko loše za javno dobro. Dva ekonomista, John List i Jason Shogren su uzeli novi pristup mjerenju vrijednosti darivanja i eksplicitno su koristili, za razliku od Waldfogela, sentimentalnu vrijednost uz materijalnu. Sentimentala vrijednost poklona može nadoknaditi izgubljenu materijalnu. Ljudi ostvare mnogo vrijednosti radeći nešto za druge i kroz samu pažnju prema drugima. Zar nije to i Grinch shvatio?

Sretan Božić i Godina Nova!

P.S. Tu vrijednost je i dalje teško mjeriti.

P.P.S. Za one koji ne slave Božić ili se osjećaju uvrijeđenima blagdanskim čestitkama, Sretan Zimski Solsticij.

Naravno, čokolada je jedan od najlepših poklona. Ali uvek se pitamo da li je zdrava? Zato ako se dvoumite spremilli smo mali post o tome kako ona utiče na naš organizam.
Feniletilamil deluje na krvni pritisak i nivo glukoze u krvi. Magnezijum smiruje nervnu napetost, a gvožđe pomaže kod blage anemije. Čokolada takođe sadrži kofein, ali u mnogo manjoj količini u odnosu na kafu(jedna šolja kafe=800 grama čokolade). Pretpostavka je da teobromin potstiče želju za čokoladom. Prema rezultatima svetskih istraživanja dokazano je da crna čokolada, koja sadrži 60% kakaa i više, veoma jako antioksidans, odnosno čisti organizam od štetnih slobodnih radikala. Takođe, povećava proizvodnju hdl-a(dobrog holesterola) i do 10%, a on štiti krvne sudove. Međutim, ona je veoma kalorična, sadrži visok procenat masti i šećera, a smatra se i da može biti uzročnik migrene. Ali, ona je i izvor minerala(fosfora, magnezijuma, gvožđa i kalijuma).