Taman sam krenula da legnem da odmorim kad naleteh na još nešto zanimljivo na Twitteru. Oca im spopandrčim i Tim Berners-Lee-u, i Biz Stone-u, a posebno onom Evanu Williams-u! Naletim na tweet @chrisbrogan-a koji vodi do Overnight Success (Uspeh preko noći) rubrike na njegovom blogu. Naravno nema uspeha preko noći a to Brogan pokušava ljudima ovde i da objasni već neko vreme, deleći savete o tome šta je zaista potrebno da biste, vremenom i trudom, uspeli. Njegovi saveti veoma često važe za sve a ne samo za blogere i online PRovce. Danas čovek reče vrlo prosto nešto što se može veoma lako preneti i na naše tržište. U ovom video-postu govori o tome kako je onaj period između Dana zahvalnosti i Nove godine u SAD najidealnije da radite nešto i da prestignete svoje kolege i konkurenciju. Kod nas je taj period negde od par dana pred sam kraj kalendarske godine pa sve do posle Srpske nove godine.

U stvari, da se ne lažemo – mi uspemo taj period da prolongiramo maksimalno u oba pravca koristeći onaj mentalitet “ma ako nije već urađeno do kraja novembra, ne vredi ga ni uraditi pre kraja januara”. Ako vam treba razlog da ne radite, pitajte brata Balkanca, taj će uvek naći razlog. Brogan naglašava da ne treba biti ni radoholičar, već treba balansirati posao i privatan život, ali takođe naglašava da su ovi zimski praznici vreme kada dozvoljavamo sebi previše raspuštanja. Toplo preporučujem i da posetite ovu rubriku na njegovom blogu. Redovno. A sad odoh da se raspustim malo.

Protojerej-Stavrofor Slavko Božić i Dušan Pajović, domaćin slave

U crkvi Sv. Đorđa na Banovom brdu, u krugu prijatelja, obeležena je još jedna horska slava – Đurđic.

]]> http://podarak.wordpress.com/2009/07/13/%d0%b2%d0%b0%d0%b6%d0%bd%d0%be-%d0%bd%d0%be%d0%b2-%d1%81%d0%b0%d0%b9%d1%82/ Mon, 13 Jul 2009 20:54:37 +0000 domosharka http://podarak.wordpress.com/2009/07/13/%d0%b2%d0%b0%d0%b6%d0%bd%d0%be-%d0%bd%d0%be%d0%b2-%d1%81%d0%b0%d0%b9%d1%82/

Преди известно време сайтът се премести на ново място – domoshar.com.

Посетете ни там и в новия портал за занаяти DOMOSHAR.net.

В новия блог ще намерите всичко най-ново за ателиeто и продуктите и мен, пачуърка, шиенето и плетенето тук. А в портала – форуми, блогове и магазини на много автори на ръчно изработени красоти и нашия месечен конкурс.

Заповядайте и вие!

Преди няколко месеца открихме и малко магазинче в Етси.

Разбира се пиша и в DOMOSHAR.net – ето тук.

…nije lako. Mislim, biti bilo koja vrsta Srbina – pravoslavna, katolička, muhamedanska – ili bilo koja vrsta etničke grupe u Srbiji je poziv koji zahteva kompletnog čoveka, puno takta, strpljenja i neviđena odricanja. Ako ste musliman, morate da se naviknete na večitu stigmu tričavih 500 godina pod Turcima koje vam na nos stalno nabijaju vaši sugrađani, morate da se nosite sa mafijanjem svojih verskih prvaka, kao i sa kojekakvim petparačkim Draguljima Medine. Uistinu, iskušenja nezanemarljivih dimenzija.

No, na svu tu muku, morate, kao i drugi vaši sugrađani, da se nosite sa Nacionalnim Servisom, odnosno RadioTelevizijom Srbije, nacionalnom, jelte, multimedijalnom kućom koja ne samo što izdaje potpuno bizarne albume na svojoj izdavačkoj etiketi (ali barem su izdali i novi Kraljevski Apartman, moj prikaz na Popboksu za koji dan!!!), nego i ima najgledaniji televizijski program… barem po tvrdnjama svojih čelnika koji se oslanjaju na nekakve, jelte piplmetre i (sigurno okultna) istraživanja.

Bilo kako bilo, najgledanija emisija u tom, jelte, najgledanijem televizijskom programu je, naravno, Drugi Dnevnik a u tom Drugom Dnevniku, RTS često ume da svojim građanima čestita verske praznike. Lepa praksa, sem ako niste usijana ustanička glava koja smatra da religiju kao opijum za mase treba proterati iz svakog segmenta javnog života i svesti je na poluilegalnu podzemnu praksu kakva je nekada, vele, u starom Rimu makar hrišćanska bila.

No, stvarno se pitam šta prosečan musliman u Srbiji može da pomisli kada čuje kako mu na drugom dnevniku RTS-a čestitaju verske praznike. Primer? Pre mesec dana, kada je započeo, jelte, sveti mesec posta i bogougodnih misli, Ramazan, RTS je uredno to čestitao svojim muhamedanskim gledaocima. Lepo. U pokušaju da budu edukativni koliko su ljubazni, RTS-ovi pregaoci su Maju Žeželj, kojoj je zapalo da čita vesti to veče ispisali i par poučnih činjenica o islamu, na primer to kako se u islamu za verske potrebe i dalje koristi lunarni kalendar koji je daleko manje sofisticiran od ovog koji koristimo u svakodnevnom životu. Krajnje potrebno objašnjenje, kažem ja, jer sigurno ima puno ljudi koji su zbunjeni što islamski praznici svake godine padaju u različito vreme. Ono, jeste, i hrišćanski uskrs zna da se šeta po kalendaru, ali to nije ništa u odnosu na, recimo Ramazan koji je ove godine bio u Septembru, a već za nekoliko godina će biti u Julu, a posle u Martu itd.

Kako je to objasnio drugi dnevnik RTS-a, govoreći kroz ljupka ali hladna, odveć hladna usta Maje Žeželj? Pa, tako što je rečeno da je lunarni kalendar čudna zverka i da se zato svi datumi u njemu u narednoj godini pomeraju na jedanaest dana kasnije. Moram da priznam da sam se u momentu kada sam ovo čuo lupio dlanom po čelu jer, naravno, u stvarnosti stvar je upravo obrnuta. U lunarnom kalendaru koji se koristi u islamu, svi datumi se sledeće godine pomeraju na jedanaest dana ranije. Razlika mala, ali… ma šta mala, drastična!!

E, sad, nije ovo toliko strašno, desi se svakome, omakne se lapsus, govorili su ljudi i gore stvari, ali, opet, Nacionanli Servis, udarna informativna emisija, veliki verski praznik jedne nezanemarljivo brojne verske grupe u državi, trebalo bi malo bolje da se pazi.

No, ono što sam sinoć čuo na tom istom dnevniku, ponovo iz usta Maje Žeželj (usta koja, ako ljube onako hladno kao što govore, sigurno na njenoj deci ostavljaju promrzline) navelo me je da pomislim da nas neko zajebava ili da zaista ima nečega u onome što zlobnici kažu da je Tijanić nesposoban da vodi kuću. Mislim, 48 sati svadba, tenis, sve je to lepo, ali da li je moguće da urednik Drugog Dnevnika ne ume da koristi wikipediju????

Naime, kako se danas završava Ramazan i počinje veliki praznik Eid Ul Fitr (u skoro bukvanom prevodu ‘praznik kraja posta’) kojim se završava post i počinje višednevo slavlje, Maja Žeželj nas je sinoć uslužno informisala da je danas – Kurban Bajram. Odlično. Osim što… nije.

Kurban Bajram je sasvim drugi praznik, u pitanju je žrtveni praznik, vezan za onu starozavetnu zavrzlamu kada je Avram, sve na podsticaj Gospodov odveo svog sina u brdo i stavio ga na panj, ne bi li ga preklao i podneo kao žrtvu u ono vreme još uvek dosta krvoločnom Jahveu, a Gospod u odsudnom trenutku umesto dečaka pod nož poturio janje, objašnjavajući Avramu – odnosno Ibrahimu, ako ste muhamedanac – da nije želeo smrt njegovog sina već samo da vidi koliko mu je on kao podanik veran i lojalan. I, dovoljno je reći da se ovaj praznik dešava u sasvim drugom delu godine. Ove godine, Kurban Bajram pada osmog Decembra.

Sad, jasno je meni da je to malo zbunjujuće za nekoga ko neće da posveti razmišljanju o ‘problemu’ ni pet sekundi. Reč ‘bajram’, koja je sigurno izvor ove konfuzije, na turskom, naravno znači ‘praznik’ (čak ne nužno verski) ali to ne znači da su svi praznici isti, hiljadu mu tufahija!!!! (mmmmm… tufahije) Pomešati Kurban Bajram sa praznikom koji se zove i Seker Bayram? (to jest ’slatki praznik’, pošto označava kraj posta i uživanje u dobroj hrani) je isto što i čestitati pravoslavcima uskrs sedmog Januara.  U glavnoj, najgledanijoj informativnoj emisiji Nacionalnog Servisa. Zaista, Bog koga voli, onoga i kuša. Nije džabe pokojni Dragoš Kalajić svojevremeno rekao da Bog Srbima daje najteže zadatke jer ih najviše voli. Pa makar i muhamedanskim Srbima, kao što sad vidimo.

Nije ovo neko ezoterično znanje niti su za ovu vrstu informacija potrebne posebne istražne i obaveštajne tehnike, kao što već rekoh, za sve ovo je dovoljno ukucati nekoliko slova u search polje wikipedije i – voila, Maja Žeželj ne bi ispala govedo pred milijunima gledalaca i plaćalaca pretplate, govedo ne u svoje ime, jer, kao što rekoh, žena samo čita ono što joj je napisano, već govedo u ime RTS-ovog uredništva.

Iako se ovde verovatno radi samo o nemaru a ne o smišljenoj kampanji za ponižavanje i provokaciju islamskog stanovništva (mada, prvo sukobi između samih vernika, posle Dragulj Medine, a sada ovo… hmmmmm…), teško je ne osetiti se glupo i, uostalom, zapitati se, ako RTS ovakve sitnice ne ume da obnaroduje a da ne napravi zastrašujuće materijalne greške, kako onda čovek (pa makar bio i Srbin, što su, kako svojevremeno saznadosmo od Patrijarha, skoro pa međusobno isključive kategorije) da im veruje kad pričaju o nekim složenijim temama, pa makar se one ticale i islama, terorizma i geopolitike? Kako je danas sasvim slučajno (ili… ne sasvim slučajno???) i jevrejska nova godina, sa nestrpljenjem očekujem večerašnji Drugi Dnevnik RTS-a da čujem kako će Tijanić & Co. dovitljivo i gotovo uzgredno da se podsmehnu Srbima judaističke veroispovesti.

Da ne ispadne da ste sve ovo čitali očekujući neki duhoviti obrt, a njega nema, pa nema, evo za utehu barem malo muzike.

Pre par meseci napravio sam nekoliko blek metal mikseva za potrebe umetničke zloupotrebe od strane Džonija Rackovića. Danas vam prezentujem prvi od njih, sastavljen od sve samih klasika ove lepe, stare (pa, deceniju i po, recimo) muzike. Uživajte u Ramazanu i poštujte Satanu (pa ovo se i rimuje!!!)

Link za skidanje: KLIKNI OVDE.

Spisak izvođača (sve sami junaci!!):

01. Bathory – Equimanthorn

02. Emperor – I am the Black Wizards

03. Beherit – Metal of Death

04. Burzum – Key to the Gate

05. Dark Throne – A Blaze in the Northern Sky

06. Isengard – Nestlepaks

07. Bathory – Chariots of Fire

08. Blasphemy – Ritual

09. Ulver – Soelen Gaaer Bag Aase Need

10. Enslaved – Heimdallr

11. Dark Throne – Under a Funeral Moon

12. Impaled Nazarene – I Al Purg Vonpo My Blessing

13. Bathory – The Golden Walls of Heaven

14. Dark Throne -  En Vind Av Sorg

15. Enslaved – Loke

16. Bathory – Holocaust

17. Dark Throne – Transylvanian Hunger

18. Isengard – Total Death

Uživajte!!! (Sve slike u tekstu su iz igre Arcana Heart, koja je i dalje najbolji novi 2D fajter koga sam igrao u poslednjih ??? godina!!! Osim poslednje slike, naravno).

Nakon mnogo godina unazad odlučili smo da ovaj prvi maj provedemo kod kuće. Prethodne dve godine smo bili kod mog brata na placu, a pre toga 3 ili 4 puta na kampovanju. Stoga mislim da je bilo vreme da promenimo nešto. Na Palić u gužvu nam se nije dalo ići. A i duvao je jak vetar tako da bi vožnja do tamo više bila mučenje.
U četvrtak popodne smo obavili kupovinu. Od mesa smo uzeli ćevape, belo meso u marinadi i roštilj kobasice. Naravno za podlogu mladi crni luk. Napravili smo i salatu od krastavaca sa pavlakom. I da ne zaboravim najukusnije: muž je napravio svoj magičan preliv.

Kako biste znali o čemu se radi, evo recepta: pomešate jednu pavlaku i majonez. Dodate češanj belog luka samleven ili sitno iseckan. Pobiberite i posolite po ukusu. Dobro pomešate i za dekoraciju stavite par listova peršuna. Za nekih 45 minuta roštilj je bio na stolu. Muž kaže kako mu je ovo bila najbolja vatra koju je raspalio. Prosto je uživao jer nije bilo 10-ak ljudi okolo da sugeriše i kritikuje zašto to nije onako ili nije bolja da…

Ručak je serviran. Malo smo ga fotografisali, a onda smo se bacili na uživanje. Sve je bilo izuzetno ukusno. Mislim da smo još više uživali jer nam je ovo bio prvi roštilj ove godine, a intimna atmosfera u dvoje bila je pun pogodak!

Pogledala sam datum i zaključila da čitave dve nedelje nisam pisala. Mislim da je ovo najduža pauza od kada sam se ozbiljno bacila na blogovanje. Tražim opravdanje i našla sam ga. Sunce, proleće, bubice i drugari. Uglavnom oni koji su došli u svoj rodni grad na raspust ili za praznike.
Za računarom sam bila vrlo malo tj. sam na bliceve: da proverim mail i dogovorim druženje. Najviše sam se radovala Sašinom dolasku. Smejanje, hrana i prepričavanje događaja su kao i obično bili neizostavni. Vožnja do Waterlilly i njenog momka na vikendicu na rubu šume. Divno proveden dan gacanja i vožnje bicikle po pesku. Zaspala sam već pre 21h. Sutradan je bio katolički Uskrs. Svako ga je proveo sa porodicom i bogatom prazničnom trpezom.

Prethodnu nedelju su obeležila još neka druženja, odlazak na plac gde moj brat gradi kuću, šoping sa mlađim bratom. Subotu i pogodan vetar smo muž i ja iskoristili za vožnju zaobilaznim putem na Palić. Uveče opet kod Waterlilly i pozdravljanje sa Sašom. Pozdravili smo se nekako na brzinu, nekako vrlo lako znajući da sledeći put kad dođe, dolazi zauvek. Da,vraća se za Suboticu. Neopisivo sam srećna zbog toga. Opet će biti nekoga ko će moći svakodnevno da mi soli pamet i popuje Nakon toga izlazak u grad za koji sam se nikad brže spremila. Provod sa još jednim drugarom koji je otišao iz Subotice za Novi Sad pre pola godine. Ali eto i tu me je čekalo prijatno iznenađenje: i on dolazi nazad.
Moje srce bilo je na mestu. Odlazak ovog drugog drugara jako mi je teško pao, ali eto sad se sve to polako vraća u normalu. Ja sam srećna, a nadam se da će i oni biti kada se vrate?!

Iako svi ljudi na zemlji žive pod istim suncem i njegovom toplotom, iako svim religijama sviće isti dan – nedelja, za pravoslavne hrišćane ova nedelja nije bila obična. I, dok se u različitim krajevima sveta ova nedelja obeležavala kao i svaka druga – u nekim religijama kao radni dan, a u nekim kao neradni dan, kod nas je imala posebno ime. Uskrs.

Naš hor je ovogodišnji Uskrs započeo, kao i uvek, liturgijom u crkvi. Pesmom, koja je odzvanjala među svecima – freskama i ikonama, i koja se čula sve dok  iz crkve nije izašao i poslednji vernik, proslavili smo Vaskrsenje Hristovo.

Ali, najveći praznik za naše oči bila je trpeza koju nam je Jeca spremila. Ne postoje reči u našem rečniku i jeziku, koje bi mogle opisati koliko je veliko njeno srce, naša zahvalnost i ljubav. Kada bismo samo mogli da se vratimo par vekova unazad i pozovemo Vuka Karadžića u pomoć! Da dopiše još jednu novu reč u našem rečniku, da smisli neko novo slovo koje će biti ispisano u dečijem bukvaru…samo da nam pomogne da pronađemo pravu reč za ono što osećamo. Eh, kada bismo samo imali vremeplov!

Protojerej-stavrofor Časlav Marinković je osveštao naša uskršnja jaja u ‘kućici’ i svima nam čestitao praznik.

Druženje u ‘kućici’ je nastavljeno tradicionalnim kucanjem jajima, a ni naš najnoviji i najmanji član hora nije ostao praznih ruku. Mačak  Zoki, koji redovno dolazi na probe i ima svoje mesto u komodi iza klavira, osladio se parčetom jajeta koje je palo na zemlju i, oblizujući se, zadovoljno nastavio svojim putem.

A, i mi smo se ubrzo razišli i otišli svojim kućama da proslavimo praznik sa svojim porodicama.

Drugi deo našeg druženja započeli smo u 19h okupljanjem kod hrama Sv. Save. Usledile su pripreme u parohijskom domu za večernji Vaskršnji koncert. Nastupali su dečiji i crkveni horovi, a na scenu su izlazila po tri hora.  U hram smo ulazili sa sporednog ulaza – stepenice i hodnik koji je odisao hladnoćom, vodili su do ogromne scene u koju su bile uprte oči brojne publike. Na sceni malo toplije – reflektori i poznata lica u publici, kamere, veliki broj ljudi uklonili su osećaj hladnoće.  Sve je bilo isplanirano u minut, bez nekog velikog zadržavanja, pa je i naše izvođenje imalo vremensko ograničenje.  Iako malobrojniji, svojim drugačijim stilom i pesmama vedrijih tonova izdvojili smo se od ostalih.

Program koncerta možete pogledati na sajtu Dani Beograda.

Na kraju koncerta, svi su izašli ispred hrama i nestrpljivo očekivali obećani vatromet.  Na vrhu hrama su počele da gore velike prskalice i na trenutak je izgledalo kao da hram gori. Pomislili smo da ona vatrogasna kola koja smo videli kod parohijskog doma nisu tu bez razloga. A, onda su se prskalice i dim pretvorili u divan vatromet duginih boja. To je bio savršen završetak jednog velikog hrišćanskog praznika, a mesec koji je sijao iznad nas označivši kraj dana, isti je za sve ljude na našoj planeti, bilo da su hrišćani ili pripadnici neke druge religije.

Evo prođe mesec dana da nismo napisali ni reč ovde, to ne znači da se ništa nije desilo za tih mesec dan. Januar je kod nas mesec praznika i proslava… Prvo Nova Godina, pa Božić, pa opet Nova Godina, pa slava, pa Boletov rođendan… Evo još Ninin rođendan preksutra pa pravimo pauzu, tamo negde do maja meseca.

U međuvremenu smo kupili novu igračku, DSLR fotoaparat canon EOS 450D, opaka igračka. Još uvek se upoznajemo sa njenim mogućnostima i planiramo kako da ih iskoristimo. Kad smo već kod canon-a evo jednog interesantnog linka za sve one koji možda nemaju para da sebi priušte ovakvu igračku, ili ih možda fotografija ne zanima mnogo, ali imaju štampač i vole da se igraju papirom, one koje vuče nostalgija za papirnim lutkama iz Zabavnika a prerasle su taj nivo… ma 3DPaperArt je za svakog ko se oseća još uvek kao dete.

Ima još jedna stvar koje mi je pokrenula interesovanja ovih dana, ali o tome ću nekom drugom prilikom, kada izvidim situaciju. Za sada samo da nagovestim da su to modeli helihoptera sa radio komandom. Nisam siguran da ću to naći ovde kod nas, ali kinezi su čudo tako da me nebi iznenadilo da imaju i to. Jeste da se kod nas u Bor donosi neka Š kategorija robe,a li možda se neko prevari pa donese i nešto što vredi.

Много здраве, щастие и любов да има за вас и любимите ви хора през цялата 2009!

За новото в блога, посете Domoshar.com.

Заповядайте и в DOMOSHAR.net – нашият нов проект!

Заслужава да се види – едно положително и много красиво място където можете да срещнете хора с вкус и умения. Присъединете се към нас!

Odmah na početku da svima poželim srećnu Novu godinu kao i Božić. Kad sve sumiram unazad….pa …..bilo je lepo, veselo, bučno…… Baš kao što i jedna Nova godina zaslužuje….. Malo više smo se istrošili  (što nam sad baš i nije trebalo) ali neka….. Od sutra se ponovo radi i znam da ću već sutra zaboraviti kako je lepo bilo odmarati….lenčariti…….i klopati po kućama…..

01.01.09.

Radno vrijeme  14.30 – 18.00

02.01.09.

Radno vrijeme  09.00-15.00

03.01.09.

Radno vrijeme: 09.00 – 15.00 h

Dežurni telefon agencije + 382 69 777 575

Praznici nam se opasno približavaju i sve oka nas je više ili manje u tom raspoloženju. Na pijacama se prodaju jelke, ljudi stavljaju lampice u prozore i na kuće. Ulice i trgovi su okićeni, pa zašto onda ne bismo to raspoloženje preneli i na svoj telefon?! Ja sam vam opet olakšala posao pronašavši najdopadljivije melodije.

Prvo melodije za poruku: ova je jednostavna ali lako dopadljiva. A druga je muzika iz prepoznatljive pesme We wish you a Merry Christmas…

Za zvona sam izabrala opet one poznate i klasične ali ipak prepoznatljive. Moj telefon će ovako zvoniti za vreme praznika. Sam instrumental Jingle Bells mi je isto među favoritima. Opet pesmica We wish you a Merry Christmas samo ovog puta sa pevanjem. Evo i jedne iz crtaća: Alvin and the Chipmunk. I za kraj sam ostavila bar po mojoj proceni najtraženiju. Naime, svakodnevno vidim da ljudi dolaze na moj blog tražeći prazničnu melodiju sa coca colom.

Morala sam da bacim i pogled na najnovije wallpapere. Pa se moj najuži izbor sveo na sledeće:

Post koji sam napisala pre nedelju dana na ovu temu imao je veoma veliku čitanost. Prema tome u redu bi bilo da napišem još jedan i pomognem očigledno mnogima koji žele na vreme da pripreme svoje čestitke za slanje.

Počeo je decembar, a sa njim jača i predpraznična euforija. Prošle godine sam se našla u nezgodnoj situaciji jer nisam na vreme mislila o pripremi čestitki za slanje. Želela sam slati one koje nisu klasične tj. već viđene. I naravno uvek je bio problem što je tekst na engleskom jeziku. Sada poučena prethodnim iskustvom, napravila sam selekciju među najdopadljivijima, ubacila tekst na srpskom jeziku i evo ih spremne su za slanje u elektronskom obliku.

Moj izbor su kratki i efikasni tesktovi i zato sam ostavila zadnju čestitku bez njega. Na vama je da izaberete reči kojima ćete obradovati vama drage osobe.

Praznici nam stižu. Evo pre satićak vremena bila sam u mogućnosti da vidim prve pahulje pa čak i provejavanje snega. To me podsetilo na ono “najtoplije” vreme u godini, vreme darivanja. Kako pred praznike uvek budemo u trci i frci, valja se na vreme pripremiti za slanje božićno-novogodišnjih čestitki.

Život u eri računara i interneta zasenio je odlazak u poštu, ispisivanje čestitki i lepljenje markica, elektronska pošta uzela je maha. Prilagodivši se promenama, naoružala sam se na vreme i ovim postom želim sa vama podeliti odabranih 5 u moru lepih čestitki prigodnih za Božić i Novu godinu.

Za ovo nije potrebno mnogo veštine: odaberite čestitku, ubacite je u photoshop, izaberite neki prikladan font za tekst koji ste smislili. Bacite se na posao i ulepšajte predstojeće praznike vama dragim osobama!

Moram priznati, gde god da se okrenem bar jedan od troje ljudi u prostoriji imaće ovaj telefon! Čini mi se da su se ljudi odlučivali baš za njega pre svega zbog vizuelnog doživljaja.

A za prosečne korisnike, gde spadam i ja, kojima nisu potrebne napredne funkcije tipa wifi-a, gps-a ili touchscreen-a odlučivali su se za ovaj best buy upravo zbog lepog izgleda, pristupačne cene, lakoće korišćenja.

Kako sam se uželela snega, šalova i kaputa želela sam da i moj telefon nabaci svoj novi look, i otišla ovde

Evo par mojih omiljenih zimskih čarolija

В петък и събота в Двореца на Културата и Спорта /Спортната зала/ в град Варна, където ще можете да видите нашите изделия.

Заповядайте на щанд #71 в зала Младост на Спортната зала от 10.00 до 17.00 часа на 21 и 22 ноември.

Домошар ще бъде част от поредното Произложение.

Ще се радваме да се срещнем с вас!
Заповядайте на гости!

Ubiše me praznici majke mi…ja više ne mogu da dignem glavu od posla…malo mi je muka, svi su odmarali a ja ni dan odmora onog pravog nesam imao…nije me ni na blogu bilo, na žalost!

Zadnjih dana sam glumio servisera, ko kako zajebe nešto na kompu, ajde Punky dođi, ti si pametan….pa dokle bre više? Ne radi mi ovo, ne radi mi ono…Pa možda bi i radilo da nisu čačkali, glumili hackere i ismišljali toplu vodu…I tako lepo ja odlepim i posle svih podešavanja i tweakovanja tuđih računara moj je ostao ugašen i da vam kažem, nisam mogao očima da ga gledam…da sam neka budža i da imam para, u tim trenucima nervoze i osećaja blage mučnine po pogledu na komp, sigurno bi ga razbio, ali pošto sam jadan i materijalno, duhovno i bilo kako ne situiran, to nisam smeo da uradim…

Punky dođi, ne mogu da pustim dvd film, deca mi plaču a ni igrice ne rade tako brzo kao nekad….Ma idite bre svi u peršun! Onaj ne zna bios da podesi, da bootuje sistem, pa pokarabasa sve…opet Punky dođi…svi me jebu al za dž…. Onaj hoće da mu se folderi otvaraju sekund brže, onaj hoće da hackuje planetu, onaj levi bi tutorijale kako da postane pametan, da bude cool i lep…da ga jebem više…Samo vas molim da me vi barem ništa ne pitate…

Posle svega, izađe novi Ubuntu 8.04…ajd sad Punky drndaj svoj komp, budi frajer sa najnovijim Linuxom…tralalalala, po ceo dan sudo ovo, sudo ono, install ovo, install ono…rezolucija, drajveri, compiz, programi….pa malo pomozi nekim početnicima, pa malo opet weakuj tuđe sisteme…Od danas sam glup i ne znam ništa oko kompova…

Kad je sve to prošlo, došao je lepši deo, barem sam tako mislio na početku…Pivo…svako veče, u ogromnim količinama…došao neki drug iz Australije i rešio da me ubije pivom jebem ti…Možda su ga kenguri jurili kad je bio mali pa leči svoje komplekse, jebem li ga…Pijan sam bio celih tri dana bez prestanka, ko u stara dobra vremena, ali mi je manje prijalo nego tad u doba punkeraja…

Postao sam alergičan na sve…na interenet, pivo i kompjuterske usluge…i sve ću početi da naplaćujem, ne mogu više…