Total Uninstall Professional 5.0.1.Incl.Serial

Samo ime govori da ovaj program potpuno deinstalira i uklanja iz registra sve ostale programe, u tom smislu ocena 10….

rapidshare-downloads

gBurner 2.5

Idealno malo i dobro rešenje za narezivanje datoteka i slika

rapidshare-downloads

Extra program za čuvanje podataka i privatnosti

rapidshare-downloads

USB Virus Scan 2.3 Build 0813

Pored antivirusnih rešenja koja dobro odrađuju posao, potrebno je imati zaštitu od usb autoranova koji su sposobni da u momentu zaobiđu bilo koji antivirus i da napakoste sistemu. USB Virus Scan je mali ali zlatan program u tom smislu jer kod prijavljivanja bilo kog usb uređaja prijavljuje odmah da li je isti ispravan i ako nije nudi opciju da formatira (čisti), i naravno osposobi za buduću upotrebu.

rapidshare-downloads

TuneUp Utilities 2008 v7.0.7991

Evo sofwera za ubrzavanje rada operativnog sistema i za kontrolu aktivnih procesa u sistemu, takođe dobar čitač hardvera i uređivač izgleda.

rapidshare-link

Your Uninstaller! v.6.2.2009.11

Odličan program za deinstalaciju bilo kog sofwera, igrice itd.

Posle klasične deinstalacije čisti registre, briše instalacione foldere, a u sebi sadrži čistač tempova, sve u svemu mali i koristan program

rapidshare-link

TV’de Bugün 18 Kasım Çarşamba 2009

Program eklendi ;

http://www.gofrm.com/forums/gunluk-reytingler/20615-tvde-bugun-18-kasim-carsamba-2009-a.html#post54377

…

DAEMON.Tools.Pro.Advanced.v4.10.218.0 (XP/Vista)

DAEMON.Tools.Pro.Advanced.v4.10.218.0.7z.html

ESET Smart Security

Eset se dobro snalazi od samog početka i vodi trku, a za mesto broj jedan su napravili 64 bitni program, možda zasad jedini, dok ostali rade na 32 bita i tu je ta prednost vidljiva u brzini rada, kod skeniranja naročito. Lagan i pouzdan program, poželjno je da se isključi windows firewall kod security verzije, jer poznato je da dva nerade dobro zajedno kod  interneta…

Besplatne verzije nema osim onih probnih 30 dana koja nude za videti. Teško se nalaze za skinuti ispravni exe fajlovi, uglavnom su prepakovani i napakovani nekom rđom, a verzije koje se nude s raznim pečevima su takođe nezdrave, na zvaničnom sajtu nema takođe za skinuti pa ono evo linka za dobar zdrav sofwer:

skini-program

serial

]]> http://flashrapid.wordpress.com/2009/11/14/kaspersky-2010/ Sat, 14 Nov 2009 18:53:56 +0000 Gaga Flash http://flashrapid.wordpress.com/2009/11/14/kaspersky-2010/

o

Kaspersky-AntiVirus

Dobar i pouzdan softver koji je napravljen novom tehnologijom za prepoznavanje malicijoznog koda koji danas vrši upad kroz rupe koje postoje u operativnim sistemima. Za 2010 možemo se opredeliti zato što je i lagan za solidne mašine, tj. ne usporava a njegov vatreni zid je takođe vrlo dobar i na visini zadatka kod pregledavanja web stranica…

Softver je najbolje skinuti sa zvaničnog sajta

zvanicni sajt-downloads

kiskeys

Avira

Fenomenalno rešenje za vaš kompijuter, pogotovu ako ne volite da se mešate u rad antivirusnih programa, avira je naštelovana za vas tako da sama odrađuje sve poslove oko zaštite operativnog sistema. Znači u defoltu posle instalacije sve je baš onako kako treba…

Što se tiče kvaliteta rada softver je na visini zadatka u pronalaženju virusa, trojana i crva…

Besplatna verzija je ok, a može se nabaviti i puna verzija koja je naravno jača…

http://avira_premium_security_suite_en.exe

hiperlink

Ücretsiz ve popüler olan FTP programı FileZilla yeni sürümü 3.3.0′ı çıkarttı.

Ücretli olan ve dünya çapında bilinen CuteFTP programına neredeyse kafa tutabilecek bu

uygulama sayesinde ftp transferlerinizi aynı olanakta yapabilirsiniz.

Hemen indirmek için buraya tıklayınız.

U ovom tekstu ću predstaviti moj omiljeni lični organizator. Radi se o programu pod imenom Kontact. Kontact je program u sklopu KDE4 desktop okruženja u podgrupi zvanoj KDE PIM ( eng. personal information manager ). Po nazivu bi verovatno pomislili da se radi o programu za organizaciju kontakata vaših prijatelja, međutim Kontact pruža mnogo više od toga.

Slika 1. Kontact

Da bih vam predstavio Kontact, moram prvo da vam predstavim KDE PIM. KDE PIM je zapravo grupa programa i sastoji se iz:

1. Kontact – Program o kojem upravo pišem
2. KOrganizer – sadrži kalendar i raspored obaveza
3. KMail – E-Mail Klijent
4. KNotes – Program za kratke beleške koje možete “kačiti” po radnoj površini umesto na frižideru
5. KAlarm – Alarm koji će se pobrinuti da ne budete zaboravni
6. KNode – Čitač vesti
7. Akregator – Program za praćenje RSS izvora
8. KAddressBook – Pogram koji se brine o vašim kontaktima
9. Ktimetracker – program za praćenje vremena provedenog u obavljanju aktivnosti
10. Kjots – Možete koristiti kao lični dnevnik, beležnicu, notnu svesku…

Svi ovi programi se mogu korstiti pojedinačno i nezavisno jedan od drugog, ali prava vrednost KDE PIM programa je u tome što su oni međusobno povezani i kada npr. pišete nekome u Kmail programu, e-mail adresu te osobe će Kmail preuzeti iz programa Kaddressbook.

Međutim tu se ne završava njihova integracija. Zahvaljujući Kparts tehnologiji koju su razvili programeri KDE tima, svi ovi programi se mogu koristiti kao jedan program u jednom prozoru. Uptavo to je zadatak za Kontact, da objedini sve programe KDE PIM grupe pod jedan kišobran.

Dobijate u okviru jednog programa sve što vam je potrebno za organizaciju vašeg vremena, obaveza, kontakata, komunikaciju putem e-maila, praćenje vaših omiljenih internet lokacija, vesti, pravljenje podsetnika, to-do liste… Moža će nekome sve ovo delovati kao previše komplikovano, ali kada savladate sve mogućnosti i počnete svakodnevno da koristite KDE PIM i Kontact možete sebi sačuvati dosta vremena svakodnevno.

KDE PIM programi se nalaze u sklopu GNU/Linux i BSD operativnih sistema koje se baziraju na KDE grafičkom okruženju, objavljeni su pod GPL licencom i potpuno besplatni za korišćenje. Takođe se radi i na portovanju programa na MS Windows i Mac OSX operativnim sistemima, ali ove verzije još uvek kaskaju za GNU/Linux i BSD verzijama.

Ovim završavam prvi deo teksta, u narednom delu ću malo detaljnije pričati o mogućnostima KDE PIM programa.

=-=-=-=-=
Powered by Bilbo Blogger

Upravo sam testirao program Nokinux, koji je trenutno u fazi 0.8.5, ali definitivno obećava.

Program je namenjen vlasnicima Nokia telefona i, kako kažu sami autori, namenjen je lakoj konfiguraciji i pristupu Nokia telefonima. Pošto je trenutno u razvojnoj fazi, ne očekujte čuda, ali za kopiranje fajlova je odličan alat (bez egzibicija sa obex-om i gnokii i sl.).

Za testiranje sam koristio verziju 0.8.2 (i ako je poslednja verzija 0.8.5, razlog je što me je, iskreno, mrzelo da se bavim nekim zavisnostima koje je ta verzija tražila, a želeo sam samo da isprobam program).

Na slikama su snimci mog mobilnog (u pitanju je Nokia 6680, Symbian telefon koji me već godinama odlično služi, prosto nemam srca da ga zamenim ).

Kopiranje sa telefona i na njega je relativno brzo i nije pokazalo ni jednu grešku prilikom rada. E, sad, verzija 0.8.2 je na italijanskom jeziku, ali mislim da vam neće smetati previše da isprobate ovaj program (verzija 0.8.5 je na engleskom). Konekcija je preko usb kabla (DKU-2, valjda je taj model).

Detaljnije o Nokinux-u možete pročitati na njegovoj stranici na Lauchpad-u ili na matičnoj strani programa www.nokinux.it. Naravno, paket za instalaciju možete skinuti sa obe lokacije, a nadam se da vam neće smetati što još uvek nema .deb paketa.

Launch2Net aplikacija je upravljač internet konekcija za 3G modeme i ExpressCard kartice. Autori su se pobrinuli da nam omoguće većinu opcija koje imaju programi koji se isporučuju uz same modeme, ali koji nisu namenjeni Linux korisnicima. Više o njemu možete naći na sajtu Nova media.

launch2net

Ovaj programčić je još u beta fazi, ali mi se sve čini da su na dobrom putu. Postoje verzije za 32 i 64bitne sisteme.

Program možete preuzeti sa sledeće internet stranice: preuzimanje , gde imate i uputstvo u pdf formatu.

Fenerbahçe Galatasaray Derbisi

Fenerbahçe Galatasaray Derbisi

Turkcell Süper Lig’ in 10. haftasında Şükrü Saraçoğlu’ nda oynanacak olan Fenerbahçe Galatasaray derbisinin bilet fiyatları, hakemleri, muhtemel 11′ leri, yayıncı televizyon, maç saati gibi maç bilgileri açıklandıkça bu sayfada yer alacak ve  sayfa Fenerbahçe ve Galatasaray’ dan gelen haberlerle sürekli güncellenecek.

Fenerbahçe Galatasaray Derbisi bilet fiyatları;

Devamını oku>>Fenerbahçe Galatasaray Derbisi

canlı maç izle

Reč manipulacija dolazi od latinskog manipulare, što znači da se vodi za ruku. Ili da se rukuje (nečim). Ako posmatramo ovu reč u njenom izvornom značenju, mi svakodnevno manipulišemo. Vratima, WC šoljama, frižiderom, šporetom, slavinom, daljinskim, kompjuterima… Interesantno je to da manipulacija nije deo urođenih već naučenih programa. Ni jedno dete se nije rodilo sa znanjem kako da otvori vrata, ali je naučilo to posmatrajući druge (ili su ga oni naučili ako nije moglo samo).

Ja sam sa kompjuterima počeo da se igram početkom 1995.(onih prethodnih10-12 godina igranja sa ZX Spectrum-om ne računam), kada sam kupio prvi kompjuter (486 DX2 sa 4MB RAM-a, na 66MHz). Tada mi je operativni sistem bio MS-DOS, instalirao sam Windows 3.11, a najpopularnija igra je bila Doom 2. Da, ali je igra tražila tačno 4MB RAM-a, a zbog drajvera i sl. sitnica, ja sam imao nešto manje na raspolaganju. A onda je tu bilo i editovanja autoexec.bat i config.sys, ili butiranja sa F8 i ručnog biranja šta će da se aktivira, a šta ne. U svakom slučaju, našao sam foru (tj. objasnili su mi je) i počeo sam sa drugarima da igram Doom 2 preko modema.

Tokom vremena sam postao uspešan manipulator kompjutera i  kompjuterskih programa. Svi su imali slične komande, slične shortcuts, sličan princip. Jako sam lako učio nove programe i nove verzije baš zato što su bili bazirani na sličnim (ili istim) principima. Oni drugačiji su mi bili „neinteresantni za učenje“ ili mi je za njihovo učenje trebalo malo više vremena. Isto je bilo i kad sam se prebacio na Linux. Osim toga što ima (malo) drugačiji koncept od Windows-a, programi su zasnovani na istim principima. Znam komande, znam programe i lako mi je da nateram kompjuter da funkcioniše onako kako ja želim.

Ako to važi za kompjuterske programe, šta je sa našim programima? Da li može neko go poznaje naše programe da rukuje nama i da nas natera da funkcionišemo onako kako on želi?

Svaki naš strah, svako očekivanje, svaki program koji imamo, može da se iskoristi protiv nas. I koristi se. Svakodnevno. Da li to čine mediji, naša porodica, prijatelji ili voljene osobe, sasvim je irelevantno. A najlepša manipulacija je ona kada mislimo da je to što radimo naša ideja. Racionalizacija dosta pomaže u tom procesu. Primera ima mnogo i imaju raspon od najbanalnijih do najsuptilnijih – neću ulaziti u to, siguran sam da ćete se setiti bar nekoliko slučaja kada je neko pritisnuo prave dugmiće da učinite nešto što niste hteli. Naravno, odmah posle racionalizovanja konstatujete „Možda nije bilo super, ali sam bar to uradio zato što sam ja to hteo”. Da, da. Tako je. I nikako drugačije.

Ovo je malo siva oblast. Ako neko izmanipuliše vama da bi vas „odveo u krevet“, da li je to pozitivna ili negativna stvar? (ako mislite da je to neverovatno/nemoguće, onda se izgleda ne poznajete dovoljno). Za manipulatora je sigurno pozitivna. I ako je manipulacija kvalitetna, uvek ćete misliti da je to bilo vaša ideja. A ako mislite da je vaša ideja, onda ste u pravu. Kao što reče Robert Anton Vilson:

Ono što Mislilac misli, Dokazivač dokazuje.

Racionalizacija funkcioniše na mnogo nivoa, međutim sve se na kraju svodi na ovaj citat. Ako nešto sebi uvrtimo u glavu, naćićemo dokaze svuda oko nas da je to tako i nikako drugačije. Ako neko misli da život nije vredan življenja, kud god se okrene naći će dokaze za to. Ako neko misli da je život predivna stvar, za njega je i smrt podjednako zabavna (ne u morbidnom smislu). Ako neko misli da ga partner vara, svaki (neobjašnjen) poziv, svaki (neobjašnjen) SMS, svaki (neobjašnjen) pogled će biti dokaz za to. Ako neko misli da je život koji živi najbolji koji može da živi i da je sve u njemu njegov izbor – naći će dokaze za to.

Za Mislioca je irelevantno to da li su “dokazi” Dokazivača istiniti ili ne. Za njega je misao dokazana samim postojanjem “dokaza”. Čak i ako bi se pojavio neko sa (istinskim) dokazima koji dokazuju suprotno, Mislilac će ih odbaciti kao lažne. Zato što većeg manipulatora (u najnegativnijem mogućem smislu) od Mislioca u nama i ne postoji. Ali o Njemu neki drugi put.

29.06.2009.

„Ne smem da se bojim. Strah satire um. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Spremno ću se suočiti sa strahom. Dopustiću mu da prođe preko mene i kroz mene. A kada bude minuo, upraviću svoje unutrašnje oko da mu osmotrim tragove koje je ostavio.Ali tamo kuda je strah prostrujao neće ostati ničega. Preostaću samo ja.”

Ovaj citat je tzv. “Litanija protiv straha“ iz moje omiljene knjige Dina. Jedan drugar ima malo zabavniju mantru protiv straha: „Mečki strah – meni duplo. Ali jebi ga, mora.“ Strah je zabavna stvar i još jedna vrsta programa koju smo sami instalirali. Zabavan je zato što postoji „dobar“ i „loš“ strah i zato što su te dve vrste straha uzajamno promenjive. „Dobar“ strah može da postane „loš“, a „loš“ može da postane „dobar“. Lično, ne verujem u postojanje nečeg kao što je „dobar“ ili „loš“ strah, međutim ovde koristim ovu klasifikaciju da bih lakše dolovio poentu.

U četvrtom razredu me je ujeo pas. Događaj je bio prilično bizaran: bio sam sagnut i mazio sam jednog psa (jazavičar), i u momentu kad sam se uspravio da krenem, on je skočio i ujeo me za koleno. Prvo mi je bilo čudno, a onda sam počeo da ritam nogom da bi se kuče otkačilo. U blizini je prolazio neki čovek i šutnuo je psa, ali od tog momenta na ovamo imao sam skoro paralizirajući strah od pasa – bez obzira na njihovu veličinu. Strah je bio u toj meri zajeban da sam uveče imao problem da prođem kroz kraj u strahu da ću možda naleteti na neku džukelu. A ako bi se desilo da prođem, srce bi mi obavezno lupalo 600 na sat – svaka druga senka je mogla biti pas. Trebalo je da prođe još deset godina da bi me jedna zver (čitaj: rotvajler težak 60-70 kila) po imenu Tor naučila da ne treba da ih se plašim. Od tada na ovamo se ne sećam da je neko kuče čak lajalo na mene, a kamo li da me je „napalo“.

Taj strah, bez obzira da li je racionalan ili iracionalan, mogao je da me natera da gađam kamenjem, tučem ili trujem pse, da sam malo nenormalniji nego što jesam. Isto nam se dešava sa svakim strahom. U zavisnosti od težine straha i od mentalne (ne)stabilnosti, možemo da se ponašamo krajnje iracionalno, pa čak i brutalno prema predmetu svog straha. Mogu da navedem ekstremne slučajeve (Jevreje, „veštice“, Grke…), međutim, meni su interesantniji lični primeri (u budućnosti ću imati i tekstove sa naslovom „Događaji iz života“, u kojima ću da pravim detaljniju recenziju različitih programa).

Jedan poznanik je jednom prilikom rekao “Ja ne verujem nikome“. Moja prva reakcija je bilo iskreno sažaljenje: kakav je to život ako te je strah da nekome veruješ? Ali zatim sam se setio da sami sebi instaliramo programe, bez obzira na to koliko su destruktivni, i da nesvesno ti programi modeliraju našu „stvarnost“. Neću da ulazim u razloge takvog straha (njima ćemo se zabavljati u nekom drugom tekstu), ali posledice su interesantne: siguran sam da dotični zaista ne veruje nikome. I siguran sam da mu je život ako ne taman, onda bar dovoljno udoban takav kakav je. Najverovatnije živi najnormalnije, žaleći se s vremena na vreme kako ga je ovaj ili onaj slagao, čudeći se zašto ljudi kojima se žali počinju da ga izbegavaju – normalno, posle nekog vremena će to da izracionališe tako da će ispasti da su i ti ljudi lažovi (ili nešto slično, što mu smeta). Ne kažem da je žaljenje loša stvar, ponekad razgovor o „problemima“ može ili da učini da osetimo olakšanje ili da počnemo da ih posmatramo iz druge perspektive. Međutim meni, posle nekog vremena slušanja o istim „problemima“ neke osobe, posebno ako sam joj ponudio drugačiju tačku gledišta, dolazi preko glave i počinjem da izbegavam takve razgovore sa tom osobom (ako ne i samu osobu). Ne osuđujem nikoga ko ne želi da počne da se bavi hakiranjem, međutim, ako si već rešio da živiš u toj i takvoj „stvarnosti“: ćuti i puši.

Moj stav (ne strah) o verovanju je: svako govori istinu. Ili bar govori sopstvenu „istinu“. Ne zamaram se mnogo time  da li neko laže ili ne. Ako se pokaže da je lagao, sledeći put ću dvaput razmisliti da li ću da mu verujem (bezuslovno). I to samo zato što ne želim da živim u strahu. Odbijam da živim u strahu. Zato što (po Frenku Herbertu, i po mom mišljenju) strah je ubica uma.

22.06.2009.

Očekivanja su posebna vrsta programa. Takve programe pravimo u kontekstu naše sopstvene „realnosti“. Naša slika sveta, institucija, ljudi oko nas, ljudi pokraj nas. To je onaj momenat kada mislimo da držimo „realnost“ čvrsto za gušu i znamo šta može da nam se desi u njoj. Ono što zaboravljamo je da se naša „realnost“ ne poklapa uvek sa „realnošću“ drugih ljudi. Pa čak i ako bi se u određenom momentu te „realnosti“ poklopile, zaboravljamo da može doći do promene.

Najbanalniji primer je moja barada. Imao sam je godinama. Dužina i forma su varirale, ali sam je imao godinama. Pre par meseci sam je potpuno izbrijao i ljudi na ulici ili me nisu prepoznavali, ili su bili šokirani kad me vide. Ni jedna rekacija do sad nije bila indiferentna i svakoj reakciji je sledila bar petminutna diskusija o tome da li bolje izgledam sa bradom ili bez nje. Razlog je jednostavan: ljudi su sebi stvorili sliku kako Ja treba da izgledam . U njihovoj slici moje „realnosti“, ja uvek imam bradu. I to ne bi bio naročit problem da fizički izgled nije tako lako promenjiv. Oni koji me znaju duže vreme mogu sa sigurnošću da kažu, ali ja se ne sećam da sam imao tako ekstremne reakcije na promene nečijeg izgleda. Nije da ih ne primećujem – jednostavno ih smatram irelevantnim. Dobro, osim ako „promenjeni“ traži od mene da prokomentarišem nešto.

Šta drugo preostaje? Karakterne crte? Možda. Često je tačna ona „Vuk dlaku menja, ali ćud nikada“. Najčešće uspevamo ozbiljno da se uživimo u uloge koje su nam dodeljene. A mi koji verujemo da smo sami izgradili svoj karakter, čak i ako je to tačno, uživljavamo se u uloge koje smo sami sebi dodelili. Znam da ima ljudi koji veruju da sam metalac. Ima onih koji veruju da sam party animal. Ima ljudi koji veruju da sam alkoholičar. Ima ih koji veruju da sam Deda Bog. Zatim ljudi koji veruju da sam previše ozbiljan. Ili onih koji veruju da sam previše neozbiljan. Pa onda onih koji veruju da sam inteligentan/intelektualac. I onih koji veruju da sam glup k`o sajla. A ima i ljudi koji veruju da sam staložen, smiren i dobro uzemljen. Koliko ovih slika o meni je tačno? Koliko od njih je netačno? Može li neko od vas sa sigurnošću da kaže? Malobrojni su oni koji su videli kako se ponašam u većem broju situacija, odnosno koji su videli sve te aspekte onoga što se izgradilo kao Ja (moje aktivno učešće u modeliranju tog Ja je započelo tek pre 2-3 godine). Znači čak ni karakterne crte nisu odlike čoveka – one su deo prgrama, a moji programi, ako su već tako lako promenjivi, nisu Ja.

Da li je ostalo nešto za šta bi mogli da kažemo da je Ja? Ako koristimo kompjutersku analogiju, to bi najverovatnije bio kernel. Jedro. Srž. Šta ono predstavlja ne bih mogao sa sigurnošću da kažem. Ali pretpostavljam da ima veze sa integritetom, sa kongruentnošću dela i reči, sa poštovanjem sebe samog i drugih, sa iskrenošću misli/emocija/reči/dela.

Razume se, neke stvari su skoro nepromenjive i ne mogu da nas iznenade. Na primer, ja živim za dan kada će neki makedonski političar da uspe da me iznenadi. Svi njihovi postupci, do sad, su bili očekivani (čak i povratak Branka Crvenkovskog na čelo SDSM-a). Ne može da me iznenadi bezgraničnost ljudske gluposti (čitaj: ograničenost). Ne može da me iznenadi naš kapacitet za samo-uništavanje (i kao vrsta i na individualnom nivou). Ne mogu da me iznenade postupci ljudi koji se sopstvenom voljom kreću u skladu sa instaliranim programima. Međutim, ja sam malo drugačija kategorija. Hagakure kaže:

Iznad svega, bušido (put samuraja) treba da leži u svesnosti da ne znaš šta će se sledeće desiti.

Onog momenta kada se shvati i prihvati ova rečenica, ne verujem da će išta moći da vas iznenadi. Brus Li, u svojoj knjizi o Džit Kun Do-u, opisuje stav onog ko praktikuje borilačke veštine kao “stav ne-otpora”. To znači da ako se držimo onoga što smo naučili (čitaj: onoga šta očekujemo), kada protivnik bude izvršio napad van toga, mi ćemo ostati možda poraženi, ali definitivno zbunjeni. A zen-budizam ima takav cilj: da se živi u postojanoj ne-zbunjenosti. Ako prihvatimo da (kao što reče Panta Rei) sve teče, sve se menja, da li nam onda ostaje uopšte nešto za očekivanje? Da li možemo sa sigurnošću da očekujemo da nam se nešto desi sutra? Da li sa sigurnošću možemo da očekujemo da neko reaguje onako kako mi želimo? Da li sa sigurnošću možemo da očekujemo da će svet postojati i sutra? Da li sa sigurnošću možemo da očekujemo da će ono što kažemo biti shvaćeno upravo onako kako je namenjeno? Da li sa sigurnošću možemo da očekujemo da ćemo i sutra imati vodu za piće?

Ako ne očekujemo ništa, nikada nećemo biti zbunjeni i moći ćemo da živimo svoj život onako kako treba: u postojanom stanju ne-otpora.

21.06.2009