Nek Vam bajramska svjetlost obasja dušu, ispuni je najdivnijim osjećanjima i neka Vam Allah podari sve što nemate a za čim žudite!

Par večeri za redom sam videla ovaj spot na VH1. Na drugo slušanje mi se dopala pesma i blago rečeno odlepila sam za njom. Namučila sam se dok nisam skinula ceo album, ali vredelo je. Pesmu slušam 100 puta za redom i još mi nije dosadila.
Vežem je za ove divne jesenje dane. Za žuto lišće na granama, za prijatnu temeperaturu napolju, za slojevito oblačenje. Za razgovor, za neke divne sate.
A naslov sreća…neko je napisao u komentarima wonderful song! like it very much, it moves me in so many different ways! I ja osećam isto, a to je sreća!

So I suppose you got what you want
Take a good look at what you give up
Because I’m telling you
A heart can’t be unbroken oh, oh, oh, oh

All that you want
I hope you get all that you want
I hope you get all that you want
Cause I do
I hope you get all that you want
I hope you get all that you want
Cause I do

Najgloblji mir prinaša življenje polno žive vere. Kadar Kralj Miru vodi naša srca, kraljuje v naših domovih.

Ništa ti još ne znaš.

Tvoje oči tek probuđene me

gledaju radoznalo i osmeh

ti preplavlja lice. Dižeš tvoje

ručice ka meni, a ja te dižem iz

krevetića veselog; presrećnog,

u moje naručje.

Sreća me dobacuje tuzi

a ova me vraća –

ne bi li joj se još srećnija

vratila.

Bogastvo je dobra, topla, razumevajoča družina. Bogastvo so dobre, močne sorodstvene vezi, ki dopuščajo svobodo.
Bogastvo so prijatelji, zvesti, čuteči, ki te opazijo in so s teboj.
Bogastvo so vsi dobri ljudje, ki jih srečujemo vsak dan, če jih le opazimo. Tudi preko interneta.

Danas je bio “Kup Tuzle 2009″. Nisam išao tamo. Riješio sam da se provozam našom dragom BiH! Za malo ne platih glavom!

Kad me ne ubiše momci iz osiguranja!

Kad gledate tu djecu, djecu budžovana, rekli bi da su prava nevinašca! Šteta što nemam sve fotografije (neke sam sačuvao za ne daj bože i sklonio ih na sigurno mjesto van stana!)  jer ta djeca su se svojski trudila da izgledaju poderano, kao da su napuštena od roditelja i društva.

Pokušaj stvaranja nekog, kako da kažem, lažnog imidža, kao biva, ista su raja kao i “normalna” raja sa ulice, znate ono, poderane farmerice, majice od 2-5 KM, povraćanje radi povraćanja (snimanje istog!), seksanje da se sve vidi i da svi vide kako mlada tinejdžerica uživa kod prve defloracije (biva i ja kao tobožnji voajer!) Ma, ne pada mi na pamet! Nisam ovo ciljano gledao. Sve je čista slučajnost!

Ja išao u prirodu da se odmorim i mal’ ne platih glavom! Bog te mazo…

Hmm…

Znam da se ovdje ne vidi puno ali slike su u pripremi! Za ne daj bože nečija lica sam morao sakriti… Radim na tome ovih nekoliko časova… ako ne zaspim prije toga… Za danas sam stvarno, preumoran! Vjerujte mi na riječ!

Pogleda mutnog, zagledani negdje u daljinu, žive u svom nekom imaginarnom svijetu, pjevaju “narodnjake” (Halid Bešlić-Cigo im je uzor!) , seksaju se na otvorenom sa svim i svakim, drogirani, alkoholisani! Čak sam imao i poziv tamo, preko ograde od dvije mlade (maloljetne) dame ali neki nadobudni momak iz osiguranja je smatrao da sam “opšta opasnost” po mlađariju. Htio me pošteno prebiti. Vidio sam mu to iz zakrvavljenih očiju. Sva sreća imao sam upaljen motor od automobila. Ponekad je pametnije pobjeći i ne izazivati gužvu!

Sutra, nekad, kad čujete, predozirala se ta i ta osoba, sin ili kćer tog i tog na psihijatriji, saobraćajna nesreća objavljena onako uzgred samo sa inicijalima (recimo sudarili se M.S. i H.R. i zadržani na liječenju u KC-Sarajevo npr.), nemojte se čuditi!

Ne prave greške djeca običnih smrtnika. Rijedak je to slučaj!

Ovdje je u pitanju obijest!

Čista obijest!

Dok sam pokušavao da snimim (nenamjerno) ovaj jednominutni video-klip, do rezervisane vikendice je tri puta došlo taxi-vozilo sa novim pridošlicama i dva puta dostavno vozilo (mislim da je pizza i nekoliko gajbi piva bilo u pitanju, nisam siguran!)

Hm…

(nastavlja se…)

Ako je čovek srećan, ne postoje granice bogatstva koje može steći. Bacite ga u Eufrat i on će verovatno isplivati iz njega s biserom u ruci.

vavilonska poslovica

Inspirisana divnim tekstom sa bloga Dnevnik bebine prve godine napisaću i ja par redova o mojoj tetki. Htela sam to i ranije učiniti, ali sam mislila da neću dovoljno dobro napisati tekst i prikazati sve ono što je moja tetka meni.

Moja tetka, tetica, kako je ja zovem oduvek, je tatina starija sestra. Zove se Marija. Ima dva sina, to su ona braća o kojoj sam već pisala i sa kojima sam veoma bliska i zahvalna što ih imam. U braku je sa tečom već pune 34 godine. Po zanimanju je medicinska sestra, i ceo svoj radni vek provodi u Našoj radosti. Prvo kao sestra u jaslama, a kasnije kao glavna medicinska sestra i koordinator. Stekla je uslov za penziju, ali se još ne oseća tako da je vreme i da je prihvati.

Kako smo vrlo rano ostali bez majke, ja sa šest godina a mlađi brat sa 9 meseci, tetica nas je prihvatila kao svoju decu. Iz detinjstva je se sećam kao vrlo stroge. Jedino smo se nje plašili i ona je bila najviši autoritet. Od malena nas je učila kako da spremamo svoju garderobu, tj. kako da je organizujemo u ormaru. Podsećala nas na tuširanje, pranje zuba, nameštanje kreveta, spremanje sobe. Ukazivala nam kako da sređujemo svoj kutak, bilo za igranje ili učenje. I sama je vrlo uredna i pedantna pa je tako i nas učila. Često smo na raspustima i vikendima odlazili kod nje na spavanje. To nam je bio najlepši doživljaj. Trudila se da nikada ne pravi razliku između nas dvoje i bude pravedna. Da pokloni za rođendan budu slične vrednosti. Uvek je u đačku knjižicu stavljala nešto sitno. Ljubila nas, grilila ali i grdila Kod nje je uvek dolazio Deda Mraz i Zeko. Odela i haljine kako za malu, tako i za veliku maturu nam je ona kupila. Odlazila sa mnom kod krojačice i insistirala da svaki konac bude na svom mestu. Ma i svoj prvi mobilni telefon sam dobila od nje. Svašta nešto prvo i vredno. Nas dvoje je izuzetno poštujemo i volimo. Uvek se trudila da nas sasluša, molila da joj se obratimo ako nas nešto muči, davala savet kada nismo ni tražili a bio nam je preko potreban. Sigurna sam da smo postali dobri ljudi velikim delom zbog nje.

Mislim da sam se poslednje tri godine još više zbližila sa teticom. Bilo je tu i razočaranja sa moje strane. Ali dobra moja tetica poštovala je moje odluke i pustila da sama krojim svoj put. Kao što moj muž kaže sada smo postale drugarice. Od nje sam naučila sve vezano za kuću. Od brisanja prašine , pranja prozora, peglanja, pa do ostavljanja zimnice. Uvek je imala neke svoje sisteme i načine. Ja to ovako uradim. Vidiš? Puno je brže i lakše, ali ti probaj kako misliš! Probam ja, ali usvojim onaj njen način. Mnogo “ženskih” poslova sam naučila pored nje i na tome sam joj beskrajno zahvalna. Gledam da joj pomognem kada i kako god mogu. Nadam se da uspevam u tome, i da ću moći u budućnosti učiniti polovinu stvari koje je ona za mene. Evo baš sad pre par dana sam dobila od nje predivan jesenji kaputić.

Ja joj neću ništa kupovati, ali evo pišem ovaj post da je podsetim šta je sve ona za mene. Pre sat ili dva nazvala me je tetica da pita za sutrašnja predavanja iako već zna kada idem u školu. Bila je nekako drugačije raspoložena. Kaže, znaš da imam jednu novost? Nisam mogla da pretpostavim. Biću baka!!! Bili su Goran i Stela da nam saopšte. Ne mogu da vam opišem njenu sreću. Davno sam je čula tako srećnu, ispunjenu, usplahirenu. Drago mi je zbog nje, i delim njenu sreću. Tako je čekala unuče. Blago njemu, imaće najbolju baku na svetu! Bratu i snajki čestitam od srca!

Ej, pa čestitam i sebi, i ja ću biti tetka!

Evo deset zanimljivih pravila o slobodi i sreći, koje donosi talijanski psihoterapeut Valerio Albisetti u svojoj knjizi Biti sretan. Psihoterapija za sve:

1. Ne rješavaju se poteškoće bježeći od njih.
2. Suočite se hrabro sa životom i ne dopustite poteškoćama da uznemiruju dubinu vašeg mira.
3. Uvjerite sebe da je biti smiren duševni stav i apsolutno ne ovisi od izvanjske stvarnosti.
4. Živite danas. Ne živite u prošlosti i ne dajte se paralizirati strahom od budućnosti.
5. Budite ponosni što postojite. Sjetite se da ste jedinstveni i neponovljivi.
6. Ne zasnivajte svoj život na drugima.
7. Ne fantazirajte, već ostvarite svoje fantazije, svoje planove.
8. Nikada ne odgađajte. Radite stvari onda kad ih treba napraviti.
9. Nikada nemojte imati strah od života.
10. Nikada ne okrivljujte druge za svoje probleme.

(Stvari jasne i poznate, ali im rijetko dozvoljavamo da iz podsvijesti stupe u prvi plan…)

Če se tisto, v kar verjamemo ne sklada s tistim kar delamo, ni mogoče živeti v sreči in zadovoljstvu.

Ako tvrdite da ovo radim jer stanovnici ove zemlje siromašni, onda vam ovako odgovaram – da su svi srećni, ja im ne bih bio potreban. Ne bih stajao danas pred vama.