Apple je 20 oktobra  pokazal svetu svojo novo miško ki sliši na ime Magic mouse, in je nadgranja Mighty miške za uporabnike Mac-ov ter PCjašev ki dolpotegnejo update s te strani.

Novi miš ima od predhodnika celotno zgornjo stran občutljivo na dotik ki je hkrati tudi gumb in kolešček za scrollat horizontalno in vertikalno, omogoča pa tudi premik po internetnih straneh brez da bi nucal klikat na gumbe.

Ker je brezžična lahko z računalnik upravljamo z razdajle desetih (10!!) metrov, le da so pozabili pri Jabku zraven priložit še daljnogled s stativom ker z 10ih metrov na 20′ ekran vidiš na uč bul mau.

Ena sama touch površina?? hmmm. Kaj pa ko se z dlanjo dotaknem miške? Bom pač avomatsko odprl vse strani, ko preletim preko njih, ki mi jih je Google vrnil ko sem vpisal nagebabe v iskalno okno.

Screen zoom (CTRL + scoll) je tudi ena od novosti, ki jo PC-jaši poznamo že od Viste, pa Two-Finger Swipe, ki se uporablja za skakanje med stranmi iz Opere oz. Firefoxa s Firegestures.

Skratka po mojem nič novega zapakiranega v sijoči beli preobleki.  Jebeš apple, Logitech optične/laserske žične miške so zakon!

Brskam po Sarini omari in najdem neko čudo od fotoaparata za katerega se izkaže da je Zenit TTL, fotoaparat proizveden v tovarni Zenit v 50′ in 7o’ letih prejšnjega stoletja.

Na prvi pogled je običajen fotoaparat, a je SLR pri katerem se z gledanjem čez lečo meri osvetljenost slike s pomočjo TTL (Trough The Lens) merjenja. V praksi se to kaže z enim majhnim kazalčkom ki je skrit v okularju in skače od –  do + območja. Svetlobno prepustnost se lahko uravnava na 2načina in sicer ročno ali avtomatsko, kakor določimo na objektivu.

Gledano od leve proti desni imamo selektor hitrosti filma in navijalno ročico, nosilec flasha, selekor hitrosti zaslonke, sprožilni gumbek, transporter filma ter na njem števec posnetih fotografij. Na objektivu pa lahko nastavljamo senčenje ter globino polja. Kr velik možnosti za analogca :]

Fajn zadevca za poigrat se, samo čez vikend nisem utegnil kupit filma zatorej moram počakat do petka da poslikam prve slike :]

Pred kratkim sem dobil tole napravico. Super je. Enostaven priklop, enostavne nastavitve in še izradno malo bareve porabi. Saj ne, da mi Canonova Pixma iP3000 nebi več dobro služila, ampak multifunkcijska napravica je bila več kot potrebna. Ogledoval sem že HP Color Laserjet CM1312nfi, a bi za barve potreboval sponzorja! Mogoče si nekaj podobnega omislim čez nekaj časa. Nazaj k 8500. Napravica je izredno hitra. Menda celo 30 črno-belih strani na minuto. Črna kartuša naj bi zadostovala za cca. 2300 kopij medtem, medtem ko barvne 1800. Mogoče so se mi v Big Bangu zlagali. Poročam kasneje kako je s tem. Napravica omogoče tudi dvostransko tiskanje. Postopek prikazan v testu spodaj. Edino z nastavitvami faksa so bile manjše težavice, ampak navodila so mi pomagala do rešitve.

(Test ni sponzoriran)

Se opravičujem za slabo kvaliteto. Sicer je velik za 500Mb, ampak sneman z Nikon D5000.

Pri Applu so se znova izkazali. V prodajo so poslali povsem novo ne samo “miš” ampak tudi nov način delovana le-te. Nima gumbov. Nima koleščka. Za upravljanje tega glodalca skrbi Multi-Touch tehnologija, ki je pri Applu že nekaj povsem običajnega. Nahaja se tudi v najpametnejšem mobilniku iPhone in najbolj dovršenem iPodu – iPod Touchu. To pa pomeni, da miškina zgornja površina prepozna gibe prstov, ki jih pretvori v računalniške ukaze. Na spodni strani mišjaka se skriva izradno zmogljiv laser, ki je natančen na vseh površinah. Kot pa se pri novejših, boljših in non-gamer miškah spodobi, je tudi ta opremljena z povezovalno tehnologijo Bluetooth, njen domet pa po zagotovilih Appla znaša dobih 10 metrov. To pa za novinko še ni vse. Ta namreč zazna kdaj ni več v aktivnem delovanju in se preklopi na način varčevanja energije, kar poskrbi za še daljšo avtonomijo baterije. V ZDA bo priložena računalnikom iMac, prodajala se bo pa tudi posamično in sicer po ceni 69 ameriških dolajev.

Eno bi vsekakor vzel v test

Podjetje Ericsson je na letošnjem sejmu Broadband 2009 predstavilo koncept računalniškega sistema, ki je dobesedno zasenčil vse novosti konkurenčnih podjetij na tem področju. Novost je pravzaprav predstavlja vizijo, kako naj bi izgledali računalniki v letu 2020.

Računalniški sistem Spider Computer, ki po obliki povsem spominja na pajka, saj se ponaša z vgrajenim miniaturnim projektorjem, lasersko tipkovnico in naprednim branikom pomnilniških kartic. Novinec je poleg tega ponujal še hitro brezžično povezavo in izjemno dolgo avtonomijo delovanja.

Ker je računalniški sistem Spider Computer šele idejna zasnova, je težko napovedati, ali bo izdelek kdaj sploh na voljo v prosti prodaji in po kakšni ceni.

Ne, niste zalutali na neki tehnički site koji promovira “Linux svetinju” (iako ja odavna radim samo na Linuxu). Riječ je o spin-offu (distribucija nastala na temelju druge distribucije) Ubuntua, maštovitog naziva Ubuntu Christian Edition. Popis stvari koje su tu dobiju je solidno očekivan:

1. Xiphos — software za proučavanje Biblije,
2. Dansguardian — sustav za “roditeljski nadzor” pristupa webu,
3. GnuCash — sustav koji pomaže pri baratanju s novcem,
4. GnomeOffice — solidno kvalitetna zamjena za M$ Office,
5. OpenSong — sustav za note, textove pjesama i sl.,
6. Wine — emulator Windowsa za one koji žele pokretati i Windows aplikacije,
7. E-sword — još jedan biblijski software,
8. i još mnogo toga!

Eh, sad, zlobnici bi odavde mogli komentirati prioritete: prvo Biblija, a odmah zatim cenzura (smatram da bi na djecu trebali paziti roditelji i dobar odgoj, a ne cenzorski programi!); na trećem mjestu, očito ciljajući na svećeničku populaciju ove antimaterijalne religije, nalazi se baratanje novcem.

Bilo kako bilo, ako se već nalazite na religijskoj Mračnoj Strani, evo Vam prilike za iskupljenje, da barem kompjuterski dođete na Svjetlu Stranu.

P.S. Baš me zanima imaju li i Amish edition…

Pred nekaj dnevi sem zasledil video, ki je bil posnet z novim Canonom Eos 1D Mark IV. Lahko rečem, da je video naravnost osupljiv. Priporočam ogled videa, ter tudi blog avtorja Vincenta Laforeta.

Kot kaže, se vedno več dobrih videov in filmov snema z zrcnorefleksnimi fotoaparati.

Moram pa še omeniti, da je ta blog tudi okrogle številke, saj je to moj 100 napisani blog na tej strani.

Take care.

J

Zakaj bi bil prenosnik dolgočasno oblikovan izdelek, ki bi ga najraje skrili v kot, kjer ga nihče ne bo opazil? Če pa je že videti lepo, je pa tehnološko manj zmogljiv. Je mogoče imeti oboje – modno obliko in vrhunsko tehnologijo? Pri HP-ju ja!

Podjetje HP je domačim uporabnikom ponudilo oblikovno in tehnološko dovršene prenosne računalnike za vrhunsko digitalno zabavo ter osebno in profesionalno storilnost. Seriji HP Pavilion dv6 in dv7 odlikujejo privlačno oblikovanje in najnovejše dvojedrne procesorske tehnologije, s katerimi so pripravljeni na najbolj zahtevne zabavne vsebine.

HP Pavilion

Prenosniki so na voljo v svetleči črni barvi z diskretnimi krožnimi vzorci (Espresso) in s prefinjenim vzorcem sivih linij na belem ozadju (Moonlight).

Predstavljen HP Mini 110 by Studio Tord Boontje pa je prvi mini prenosnik, pri oblikovanju katerega je sodeloval svetovno priznani nizozemski oblikovalec Tord Boontje.

HP Mini 110 by Studio Tord Boontje

Izdelek je opremljen z 10,1-palčnim zaslonom, osvetljenim s tehnologijo LED, in tipkovnico, le malo manjšo od običajne. Poleg tega ga odlikuje tehnologija tridimenzionalne površine ohišja HP Imprint 3-D, s katero se več vrhnjih plasti ohišja uporabi tako, da so grafične poslikave videti, kot da bi »plavale« na površini in hkrati zasenčevale nižje plasti.

“Where is the font?, WHERE IS THE FONT?”

“Somewhere betwen Arial and Windings!”

“Windings??, WINDINGS?!?

Nadkul filem, čeprav s strani Microsofta. Cimer je dejnsko mislu da bo to nek novi filem, čeprav že naslov pove da gre za teaser o prihajaoči MS programski opremi za pisanje ter urejanje tabel ipd…

Letos je prišel mraz zgodaj, toda vseeno sam še nisem pomislil na menjavo. Pa je priletel mail  z letošnjo ponudbo. Letos že tretjič kupujem gume preko spleta. Zimske gume drugič. Tisto, kar me je najbolj pritegnilo, je to, da so poskrbeli za nekaj »malenkosti«, ki so me v preteklosti motile.

Najtežje mi je bilo lani it k vulkanizerju z novimi drugje kupljenimi gumami. Kaj naj mu pa rečem? Da sem jih kupil preko spleta? Tako in tako vem, da bi mi vulkanizer hitro zatrdil, da bi jih pri njemu lahko kupil še ceneje (ja, to pa res rad verjamem, da so vulkanizerji dobrotniki) ali pa bi me, če bi bil nekoliko bolj trde sorte, poslal na splet še montirat. Tako sem vsakič nekaj mencal, da sem gume dobil, da so mi jih podarili, … No ja, saj mu je bilo jasno, da sem jih kupil drugje, kjer so bile cenejše. 

Na EnaA.com so letos poskrbeli za montažo in brezplačen prevzem gum, s čemer prihraniš tudi pri stroških dostave, žal samo v Ljubljani. In če želiš, ti jih tam tudi montirajo. Pazi, s 5% popustom! Poleg tega ti pri nakupi pri njih rabljene gume brezplačno prevzamejo in ekološko uničijo.

Fajn se mi je zdelo ,da sem si lahko tam mirne vesti (saj sem kupil pri njih!) pred menjavo ogledal še platišča in druge pnevmatike ter pogovoril s serviserji. Ni panike, izbral sem odlične zimske gume, tako da dve ali tri naslednje zime ne bom imel težav.

V avtocentru je bilo na razpolago kar šest montažnih linij, delavnice pa so opremljene z najsodobnejšimi napravami. Prepričan sem, da tudi 15. novembra ne bo treba dolgo čakati, čeprav ne bo ravno tako ekspresno kot je bilo pri mojem obisku.

Ja, seveda so bile poleg vsega na EnaA.com gume takoj dobavljive in cenejše! Imajo tudi moto gume.

Take a step into the future and get a glimpse into how technology may transform the way we live and work in the years ahead. Explore some of our concepts for how leading edge technologies might be used in real world settings – such as health care, manufacturing, banking and retail – over the next 5-10 years.

Productivity Future Vision

Find out how technology could transform the way we get things done at school, at work, and in the home over the next 5 to 10 years …

Microsoft’s long-term productivity vision explores how we will create and share content; collaborate across teams, organizations and networks; and how we will gain contextually relevant and anticipative insights based on preferences and intent. All these scenarios are showcasing real, emerging technologies explored with various Microsoft product and research teams as well as at Microsoft partners and across the industry.

As you watch the video, think about how the technical trends we observe today can be extrapolated to create the experiences we depict in the future. When you’re done, tell us what you think, and share your ideas for what you would like to see the future hold.

While the future is impossible to predict, we are constantly looking forward, analyzing trends, and gathering insights to gain a deeper understanding of how investments in computer technology can help us live more productive, fulfilling, and sustainable lives. We welcome you to join us in this journey.

A Walk Through the Productivity Future Vision Video

There has been a lot of buzz around the Microsoft Productivity Future Vision video since it was unveiled by Stephen Elop, President of Microsoft Business Division. Many people have been asking for more information about the scenarios shown in the video, the underlying technologies, and how the video relates to Microsoft’s overall vision and ongoing product development roadmap.

In response to many of these questions, and in an effort to encourage more dialogue around the emerging technology explored in the video, we have created two additional videos. Each is designed to give you a deeper view into the story behind the Productivity Future Vision video and how Microsoft is working toward delivering these kinds of productivity scenarios in the years ahead.

Future Vision Montage

Envision with us how emerging technologies, evolving trends, and global change might come together to improve our lives at work and home across multiple real life scenarios.

How will emerging technology improve our productivity in the years ahead? What opportunities will arise from evolving trends and global change? Microsoft has collaborated with customers, partners, and thought leaders across multiple disciplines to develop scenarios that explore how long-term trends, customer challenges, and emerging technologies might converge to improve our lives, both at work and home.

TouchWall

If you think multi-touch technology on a phone or tabletop is cool, imagine multi-touch on a wall-sized screen! See how TouchWall makes it happen.

TouchWall is an Office Labs experiment that explores alternative ways to interact with information on a vertical canvas. TouchWall is built on Plex technology, an Office Labs prototype interaction model. Plex provides TouchWall with new and expanded ways to organize and present content through a more dynamic, natural interface.

Health Future Vision

Explore how the technology of tomorrow may improve healthcare by equipping both doctors and patients with the information they need for more effective, personalized care.

Manufacturing Future Vision

Gain insight into how emerging technologies may empower manufacturing companies and their suppliers to produce higher quality, personalized products more cost effectively.

Banking Future Vision

Discover how technology may offer you a more seamless connection to your finances, expanded self-service options, and streamlined customer service in tune with your needs.

Retail Future Vision

Visit a store of the future where integrated handheld devices and store systems provide a more personalized, streamlined shopping experience.

iPod je brend iza kojeg stoji prenosivi uređaj za reprodukovanje multimedijalnih zapisa, kojeg dizajnira i prodaje Američka kompanija Apple.

Apple brend od samog nastanka kompanije krasi jednostavnost, inovativnost, filozofija fokusiranja na potrebe kupca i fantastičan dizajn. Uz to, Apple je i neka vrsta elitnog kluba, na Apple proizvode potrošači, odnosno članovi kluba, gledaju kao na nešto što je proizvodeno samo za njih i ljude slične njima. Lojalnost kompaniji, potrošači najčešće objašnjavaju time što ih Apple postavlja u centar svog razmišljanja. Jedna od dobrih stvari za proizvođača jednostavnih proizvoda jeste otvorenost za dodatna unapređenje. Proizvođač je u stanju da u nekoliko narednih godina na tržište izbacuje nove generacije proizvoda koje sadrže tek sitna unapređenja originalnog koncepta.

Kada se IPod prvi put pojavio 23. oktobra, 2001. godine, to je predstavljalo prvi Apple-ov napad na digitalno muzičko tržište. Na početku, iPod je bio digitalni muzički plejer sa hard diskom. Kada je nastao bio je manji od većine tada dostupnih prenosnih kasetofona. Iako su na tržištu u to vreme već godinama postojali mp3 plejeri sa hard diskom, Apple-ov iPod se od njih u mnogome razlikovao. Naime, iPod je mogao da se takmiči i sa plejerima baziranim na hard disk i na fleš memoriji. Koristeći 1.8” hard disk, Apple je napravio proizvod manji od ostalih plejera sa HDDom, dovoljno mali da se suprotstavi plejerima baziranim na fleš memoriji čiji kapacitet je bio zanemarljiv prema memoriji od 5 GB koju je imao iPod. Verovali su da iPod predstavlja savršen kompromis i kombinaciju veličine uređaja i memorijskog kapaciteta koji poseduje. Ono što ga je posebno izdvajalo na tržistu je njegov savršen industrijski dizajn. Izabran je jednostavan upravljački sistem koji se sastojao od 5 dugmića, točka za skrolovanje i veoma jednostavnog korisničkog interfejsa. IPod je koristio “FireWire” sistem prenosa podataka koji je bio mnogostuko brži (sa Mac-a na iPod) od tada preovlađujućeg USB 1.1 sistema. U martu 2002. godine, predstavljen je model iPoda od 10 GB. Samo nekoliko meseci kasnije, Apple je odlucio da pojednostavi mehanizam korišćenja svog proizvoda, pa je mehaničko dugme za skrolovanje zamenio dugmetom osetljivim na dodir i za istu cenu ponudio model od 20 GB. Kao izuzetno važnu novinu, prvi put je omogućio komunikaciju iPoda sa Windows operativnim sistemom.

Od tada do danas Apple je vredno radio na usavrsavanju svog proizvoda koji je napravio “bum” na tržištu multimedijalnih uređaja.

Razvoj iPod modela

• April 2003. iPod dock connector - tanji, lakši, zaobljeniji i imao je čvrste, pozadinski osvetljene, dugmiće. FireWire port je zamenjen “dok konektorom” koji je omogućavao da se iPod poveže bilo na Mac ili PC koristeći FireWire ili USB 2.0. Dok konektor je prvi put pored muzičkih,omogućio i prenos digitalnih podataka.
• Januar 2004 iPod mini – visine i širine vizit karte
• Jul 2004. iPod click wheel – tanji, lakši i jeftiniji od iPod mini modela
• Oktobar 2004. iPod U2 special edition – hardverski identičan iPod click wheel. Upakovan u specijalno crno kućište na kome su se nalazililaserski ugravirani potpisi članova grupe U2.
• Oktobar 2004. iPod photo - ekran u boji i veći hard disk.
• Januar 2005. iPod shuffle – jeftiniji digitalni muzički plejer baziran na fleš memoriji
• Jun 2005. iPod color U2 special edition
• Jun 2005. iPod color spojio postojeće iPod click wheel i iPod photo u jedan kompletan proizvod.
• Septembar 2005. iPod mini se zamenjuje potpuno novim i značajno različitim iPod modelom – iPod nano.
• Septembar 2006. napravljen je iPod nano 2nd generation.
• U oktobru 2005. Apple je izbacio novi model iPod with video – prvi uređaj koji je imao mogućnost prikazivanja video zapisa.
• Septembar 2006 Apple je model iPod nano 2nd generation opremio ekranom u boji.
• Septembar 2006. izbacen je iPod shuffle 2nd generation (druge generacije) koji je bio manji od originalnog iPod shuffl-a
• Septembar 2007. nastao je iPod classic
• Septembar 2007. izbačen je iPod nano 3rd generation
• Septembar 2007. je predstavljen iPod touch, model koji je bio kao iPhone bez funkcije telefoniranja (ili kamere ili bluetooth-a).
• Septembru 2008. predstavljen je iPod classic od 120GB
• Septembar 2008. model iPod nano 4th generation (četvrte generacije), udvostručenog kapaciteta u odnosu na prethodni model.
• Septembar 2008. predstavljen je iPod touch 2nd generation čija je glavna prednost snižena cena.
• Konačno, septembra 2009. je izbačen iPod touch 3rd generation

Od prvog dana od kada se pojavio suočen sa surovom konkurencijom, gotovo da nema proizvođača hardvera koji nije u nekom trenutku pokušao da se umeša u tržište prenosnih plejera. Neki od njih su: Sony, Samsung, Toshiba, Creative, Microsoft i drugi. Apple je odoleo i samo ojačao svoje pozicije, pa uprkos stalnim napadima konkurencije, uvek ima spreman odgovor i u pravom trenutku reaguje na tržišne impulse. iPod je jedinstven proizvod po mnogim kriterijumima, a njegovu istoriju prati konstanta evolucija. Ovako bogata ponuda i stalno osvežavanje i unapređivanje modela su jedan od osnova uspeha koji je kompanija Apple postigla sa ovim plejerima, dok su, sa druge strane, izuzetan kvalitet izrade, vrhunske zvučne karakteristike i unapređenje softvera samih uređaja. Teško da postoji neko ko nije čuo za iPod. Mogu ga voleti, mrzeti, želeti ili ignorisati, ali u pitanju jeste najprodavaniji multimedijalni plejer na svetu.

E da, dragi čitatelji:  znanost košta, a bog je besplatan. Takve izjave impliciraju da je bog dostupniji i da je lakše stići do njega, no što ako baš ta skupa znanost dokaže da je ta božja dostupnost i prisutnost u svijetu najobičniji lažnjak?

Jedan od dokaza Isusovog postojanja (po Crkvi), svakako je Torinsko platno, lanena krpa sa krvavim otiskom nečijeg lika za koju Crkva tvrdi da je Krist, a za koju je dokazano da potječe iz 14. stoljeća.

Naravno, Crkva ne prihvaća taj dokaz, no živo me zanima kako će prihvatiti činjenicu da je profesor Luigi Garlaschelli (kemičar sveučilišta u Paviji) uspio reproducirati Torinsko platno. I to ne zahvaljujući ultramodernoj tehnologiji, već pomoću boja, platna i svih drugih običnih potrepština koje su bile dostupne i u 14. stoljeću i koje su sigurno bile prisutne u radionici svakog proizvođača lažnjaka koji je imalo držao do sebe.

Torinsko platno profesora Garlaschellija će biti predstavljeno javnosti na kongresu Odbora za kontrolu paranormalnih fenomena od 9. do 11. listopada i to besplatno, za razliku od crkvene verzije čije je izlaganje poprilično skupo.

Nadam se da će uskoro biti objavljeno što sve treba da bi se napravilo platno. Htjela bi jedno za doma. Ili za izlaganje po hrvatskim crkvama i skupljanje priloga od (lako)vjernika – vrijeme mi je da si osiguram svoj prvi milijun (naročito ako se uzme u obzir da na račun vjerske spike ne bi ni platila porez)

I sada dobro pogledajte ove dvije slike:

Prepoznajete original?

Ne?

Niti ja.

Niti Crkva.

A znate zašto?

Jer ga jednostavno nema

IZVOR: Jutarnji List, UAAR, Canada.com

Na službenim web stranicama Vatikana dostupan je tekst kojeg je sastavio Herr Ratzi povodom prve opće kongregacije 2. specijalnog Biskupskog sinoda za Afriku. Tekst je trenutno dostupan samo na talijanskom jeziku, no vrijedi izdvojiti sljedeću tvrdnju njemačkog ovčara:

Le cose della scienza, della tecnica comportano grandi investimenti: le avventure spirituali e materiali sono costose e difficili. Ma Dio si dona gratuitamente.

Prijevod: Stvari koje se odnose na znanost i tehniku zahtijevaju velike investicije. Duhovni i materijalni pothvati su skupi i naporni, ali se zato Bog daje besplatno.

Ako se Bog daje besplatno, a znanost je toliko teška, zahtjevna i skupa, onda:

a) Crkvi ne treba sva ta lova iz Državnog proračuna.

b) neka se Papa odrekne inovacija na području medicine i tehnologije, s obzirom da je…

c) …Božja pomoć dovoljna.

Neka Ratzi sad to pokuša objasniti pacijentima koji leže u odjelima onkologije.

No, serija komičnih izjava iz Vatikana se nastavlja izjavom nadbiskupa Silvana Tomasija, stalnog promatrača Svete Stolice pri Uredu UN-a. Charon je već pisao o njegovoj pajtonovskoj izjavi kako je pedofilija učestalija pojava u drugim vjerskim skupinama i ustanovama.

Tomasi sada pak tvrdi kako su katolički svećenici-zlostavljači prije svega homoseksualci sa sklonostima efebofilije (muški homoseksualizam prema dječacima od 16 do 18 godina), a ne pedofili.

Zaključak: pedofilije ima više među muslimanima i židovima, dok u Katoličkoj crkvi postoje saaaaaaaamo sporadični slučajevi istospolne ljubavi prema pubertetlijama. I time se, naravno, opet trpa homoseksualnost na crnu listu.

Zar se meni samo čini, ili Tomasi brka lagano pojmove? Jedna je stvar kada odrasla osoba spolno zlostavlja dijete; druga je stvar homoseksulanost, odnosno kada dvije osobe istoga spola svjesno prihvaćaju (i primjenjuju) vlastitu seksualnu orijentaciju.

Izvor:

UAAR- Il papa: “Dio è gratis, la scienza costa, le analisi empiriche prescindono da Dio”

UAAR- Onu, Vaticano: “Preti colpevoli di violenze non sono pedofili ma omosessuali”

Na ovim smo stranicama već pisali o odnosu između vjerskih institucija i tehnoloških, odnosno IT inovacija. Nakon katoličke Internet tražilice Cathoogle, red je na muslimansku verziju ImHalal.

Cilj navedene islamske tražilice je taj da postane omiljeni search engine svih muslimana, a sudeći po broju klikova, stvari su krenule u dobrom smjeru za njezine ideatore. U prva dva tjedna ImHalal je zabilježio 500 tisuća posjeta, odnosno prosjek od 30 tisuća klikova dnevno. Svrha ImHalala je ujedno ta da poslušni muslimanski vjernici ne nalete na stranice koje su haram, tj. zabranjene.

Ideator ImHalala je Reza Sardeha, dvadesetogodišnji student iransko-kuvajtskog podrijetla koji živi u Nizozemskoj, gdje ujedno studira Business Management. Zanimljivo je njegovo obrazloženje vezano uz ideju i koncepciju spomenute tražilice:

Dobio sam inspiraciju nakon dugih razgovora sa svojim prijateljima u svezi pretraživanja putem Googlea. Mnogi su naletjeli do eksplicitnih stranica, stoga smo pomislili kako ne bi bilo loše kreirati tražilicu koja poštuje islamske vrednote.

ImHalal je osmišljen na takav način da upozorava korisnike na “opasnosti” određenih pretraživanja. Naime, postoje tri stupnja harama. Ako utipkate izraze poput pork (svinjetina), alcohol, Satan, pojavit će vam se sljedeća poruka:

Oops! Your search inquiry has a Haram level of 1 out of 3. This means that the results fetched by ImHalal.com could be haram!

Izrazi poput sex, gay sex, homosexuality, lesbian, sodomy, cannibalism, Satanic bible spadaju u ‘opasniju’ kategoriju 2/3. Za kraj, odnosno u klasu 3/3 spadaju izrazi kao npr. stoning, zoophilia, paedophilia ili necrophilia.

Izrazi poput 9-11 (terrorist attacks), coprophagia, Al Qaeda i taleban nisu haram. Izgleda da su homoseksualnost, svinjetina i alkohol daleko opasnije stvari od atentata, terorizma, vjerskog ekstremizma i konzumiranja govana.

E sad fale samo Židovi.

Jedva čekam da izađe njihov Kosheroogle.

Izvor: La Repubblica-ImHalal, il Google dei musulmani con filtro per le parole “proibite”

Zadnjič sem gledal ameriški film Body of Lies (Telo laži) režiserja Ridleya Scotta. Leonardo DiCaprio v njem igra agenta CIE, ki po Bližnjem vzhodu lovi teroriste in nosi ves čas glavo na pladnju, medtem ko operacije ob pomoči najsodobnejše komunikacijske in vohunske tehnologije iz varnega sedeža CIE v Langleyu vodi Rusell Crow, ki pa medtem ko operativcu na terenu daje navodila kar prek mobilnega telefona, uči doma svojega sinka lulat v školjko. Vsaka podrobnost z resničnostjo je tu zgolj slučajna.

V filmu se večkrat pojavi prizor, kjer vodja operacije sedi pred ogromnim zaslonom, ki se razprostira dobesedno čez celo steno in na katerem gleda prenos situacije na drugem koncu sveta. Nekajkrat zoom  in na zaslonu se lahko skoraj prepozna obraze ljudi, ki  jih nadzirajo iz zraka. Vohunska tehnologija v filmu deluje skoraj vsemogočna in ob tem sem se vprašal, kakšne so dejansko meje in kaj je tehnično danes sploh izvedljivo?

Meni je jasno, da si ameriška vojska lahko privošči praktično vse tehnološke igračke, ki so z današnjim znanjem izvedljive, ker denar za to večinoma ni bil nikdar resen problem. Milijon, milijarda, bilijon USD. Just say it. Torej to, kar lahko počne na tem področju ameriška vojska, so verjetno trenutne meje človeškega znanja.

Ob tem pa se zastavljajo vprašanja, ali so res sposobni iz satelitov prebrati registrske tablice ali naslovnice časopisov, so sposobni ločiti s pomočjo slike, ki jo naredi brezpilotno vohunsko letalo UAV tipa Predator (MQ-1) ali je na sliki Osama bin Laden ali Rob Zombie?

Kdor se vsaj bežno ukvarja s fotografijo verjetno ima približno občutek, kako veliki tehnični izzivi so postavljeni pred izdelovalce tovrstne opreme in tu še zdaleč ne gre samo za optični zoom v smislu, moj fotoaparat poveča 12 kratno, kamera v vojaškem helikopterju Apache AH-64 pa pač 200 kratno. So what? To, kar počne danes sodobna vohunska oprema, je po moje podobno, kot če bi se recimo peljal po avtocesti s hitrostjo 100 km/h in bi rad s fotoaparatom posnel fotografijo metulja, ki je oddaljen kilometer stran in to tako, da ga ločiš na sliki od navadne vešče.

V tovrstne vohunske namene se po mojem vedenju uporabljajo zlasti trije načini, ki dajejo različne rezultate, vsak pa ima svoje prednosti in slabosti.

Prvi način so dodatki za običajna vojaška letala, kot je recimo sistem TARS (Theater Airborne Reconnaissance System), ki se ga pričvrsti pod letalo in ima vgrajene sisteme za zajem slike v vidnem in infrardečem spektru. Kakšne so zmogljivosti takega sistema nimam pojma. Nekje na internetu sem zasledil podatek, da ima optični senzor za zajem slike v dodatku za letalo F16 resolucijo 35 mega pixlov in so šele pred kratkim nadgradili sistem tako, da je sposoben v realnem času pošiljati slike na zemljo. Prej je moralo letalo pristati in šele potem so se lahko analitiki spravili na posnetke, ki jih je letalo naredilo.

Drugi način so brezpilotna letala (UAV), ki se upravljajo na daljavo in so prvenstveno namenjena vohunjenju in zajemu najrazličnejših slik ter radarskih posnetkov, čeprav so nekatera tudi oborožena in tako sposobna napasti cilje. Po moje je v ta letala nameščena podobna tehnologija za zajem podatkov, kot jo uporablja TARS. Takšna brezpilotna letala imajo glede na prvi način kar nekaj prednosti. Ta letala imajo ponavadi večji dolet, letijo višje, so lažja, motorji povzročajo manj tresljajev, pa še pilota ni potrebno reševati, če ga slučajno sestrelijo.

UAV - Global Hawk (vir wiki)

Najbolj impresivna vohunska tehnologija in pravo čudo tehnike na tem področju pa so vsekakor vohunski sateliti. To so v bistvu Hubblovi teleskopi (wiki), ki imajo svoje špijunske optične oči namesto v Vesolje usmerjene na Zemljo in recimo eden zadnjih takšnih ameriških primerov vohunskega satelita nosi oznako KH-13 in stane po nekaterih na internetu dostopnih podatkih neverjetnih milijardo USD po komadu. Koliko stane vsaka posneta slika takšnega satelita, ni da bi  razmišljal, sploh v primerjavi z zajamčeno plačo Ameriškega delavca ali Afganistanskega pridelovalca opija.

Najmanjša resolucija, s katero lahko ti sateliti posnamejo sliko na Zemlji, je posledica čisto tehničnih omejitev in naj bi pri tovrstnih satelitih znašala 5-6 inčev, kar je okrog 10-15 centimetrov (izračun tule). Leča “fotoaparata” takšnega satelita naj bi imela premer okrog 2.5 metra in njena velikost je ena glavnih omejitev.

Kaj pomeni resolucija (GSD – Ground Sample Distance) potem za analizo tako narejenega posnetka, je lepo predstavljeno na tej spletni strani oziroma še več tule. 10 centimetrov je dovolj, da lahko razpoznaš na parkirišču parkirane avtomobile, lahko opaziš, da ima avtomobil odprta vrata in da pred njim stoji človek. Pri resoluciji 1 meter se moraš potruditi, da sploh opaziš, da gre za parkirišče. Razpoznavanje parkiranih avtomobilov pa je praktično nemogoče, brez uporabe kakšne bolj napredne metode (več posnetkov narejenih v razmaku nekaj sekund, posebni programi za obdelavo slik).

Na spodnji fotografiji je primer Iraškega mesta Faludža (Fallujah), ki je bil posnet z resolucijo enega metra (vir: fas.org).

Satelitski posnetek Faludža - Irak (klik za sliko v polni velikosti)

Iz tega je jasno, da Američani iz vohunskih satelitov zelo verjetno (ŠE) niso sposobni direktno razbrati registrske tablice ali naslova v časopisu, še manj prepoznati na posnetku Osamo bin Ladna. Iz izvidniških letal pa je zaradi bistveno slabše (manjše) optike predvidevam to še toliko težje.

Se takoj malo bolje počutim.

Danes, na prvi šolski dan za nekatere, je Canon predstavil nov polprofesionalni dSLR fotoaparat Canon EOS 7D.
Bil naj bi nek vmesni model med obstoječimo 50D in 5D markII.

Pa poglejmo malo specifikacije, ki izgledajo naravnost osupljive.

-18-megapikslov,

-APS-C senzor,

-ISO 100-6400,

-full HD posnetki z možnostjo 24, 25 ali 30 fps,

-dva DIGIC IV procesorja (prvič na drugem fotoaparatu, kot 1D),

-možnost slikanja 8slik/sekundo (zapovrsti 94 JPEG slik ali 15RAW slik),

-19 AF točk fokusiranja,

-boljši 3.0-inčni ekran z 920,000 točkami,

-vodoodporno ohišje,

in še bi lahko naštevali.

Oglejte si še ta video, ki prikazuje HD posnetek novega Canon EOS 7D.

Tukaj so le najbolj pomembne specifikacije, sicer pa nestrpno pričakujem, da ga vidim kje v trgovini, da ga preizkusim. Čez lužo je na voljo po ceni 1700$ samo za ohišje ali pa 1900$ skupaj z objektivom 28-135 f?3.5-5-6.

Skratka, še en fotoaparat, ki je povozil vso ostalo konkurenco.

Take care.

J

Napredak tehnologije elektronskog mastila uneo je svojevrstan „vetar u leđa” tržištu prenosnih uređaja za čitanje elektronskih knjiga

Elektronski uređaji za čitanje (ERD – Electronic Reading Devices), kao što im naziv kaže, predstavljaju elektronske sprave čija je osnovna funkcija portabilni način skladištenja i pregleda knjiga u digitalnom formatu (popularni naziv: „e-Book”).

Da se ne radi samo o novom fenomenu svedoči zvanična statistika vrednosti tržišta elektronskih knjiga kroz presek prodaje tri najveća online lanca: Amazon Media (zvanično najveći distributer knjiga u svetu), Barnes&Noble i Waldenbooks. Njihov promet sa elektronskim knjigama, i to samo na američkom tržištu, iznosi više od 250 miliona dolara, što je oko 2 odsto učešća u ukupnoj prodaji svih formata knjiga (izvor: bookbusinessmag.com).

Jedan od zamajaca rasta tržišta elektronskih knjiga svakako je pojava i razvoj prilagođenih čitača, koji treba da premoste jaz izmeću elektronskog formata i komotnog načina manipulacije njime.

Treba na samom početku demistifikovati uvreženo mišljenje da ovi uređaji imaju za cilj da zamene knjigu i klasičan način njene upotrebe. Suprotno tome, treba ih posmatrati kao korisne dodatke koji dodaju novu funkcionalnost tradicionalnom pristupu konzumiranja literarnog medija.

Čemu to služi

Ukoliko ste strastveni ljubitelj književnosti, čitate nekoliko knjiga paralelno i nosite poneko dobro štivo svuda sa sobom, možete da zamislite situaciju u kojoj svoju sledeću knjigu pronalazite i prenosite (downloadujete) za nekoliko minuta u elektronskom formatu sa Interneta, u svoj udobnosti svoga doma, ne trošeći dragoceno vreme literarnog uživanja na odlazak do knjižare ili biblioteke i na ispunjavanje pratećih, najčešće zamornih formalnosti.

Ipak, mnogi će se odmah pozvati na neospornu činjenicu da je bilo kakvo suvislo čitanje teksta sa ekrana PC monitora često frustrirajuće iskustvo. Nadalje, čak i prenosni i tablet računari suviše su „kabasti” za tako jednostavan zadatak, dok rasprostranjeni PDA uređaji imaju premale ekrane za bilo kakvo udobnije korišćenje.

Ono što nam je potrebno jeste portabilni (ručni ili handheld) uređaj koji može da čita veliki broj elektronskih formata, sa akcentom na najpopularnije (PDF, Word DOC, običan TXT…). Sledeće stavke na našoj listi želja za savršen ERD jesu veliki ekran prilagođen višesatnom čitanju teksta, dug vek baterija i dobar korisnički interfejs.

Tehnologija E-Book čitača

Svojim iPodom Apple je pokazao da su milioni korisnika spremni da nose sa sobom digitalni uređaj za prenos omiljenog multimedijalnog sadržaja (muzika, slike, video). Postavlja se pitanje zašto ne bi bio isti slučaj i sa knjigama u elektronskom formatu?

Sa poslednjim produkcionim verzijama definitivno smo izašli iz „infantilne” faze razvoja elektronskih čitača, i oni sada predstavljaju zrelu alternativu tradicionalnim štampanim izdanjima.

Svakako najvažniji preduslov za ovakav razvoj ispunjen je predstavljanjem tehnologije takozvanog „digitalnog mastila” (engleski: „digital ink”). Ova revolucionarna tehnologija prikaza, takođe poznata pod nazivom „elektronski papir”, rešila je neke naizgled nepremostive probleme. Korišćenjem sofisticiranog metoda inkapsulacije i aranžiranja sitnih belih i crnih tačaka u prikaz reči i grafičkih elemenata pomoću mikroelektričnog naelektrisanja po prvi put je omogućeno da tekst na ekranu elektronskog uređaja izgleda jasno i prirodno kao onaj odštampan na običnom papiru. Štaviše, za razliku od LCD ekrana prenosnih računara, ekrani ERD uređaja su nereflektujući, čime je uklonjen još jedan od bitnih uzročnika antagonizma prema upotrebi ovih uređaja za čitanje. Krajnje neočekivano, u svetlijem okruženju prikaz je kvalitetniji, tako da ERD rade savršeno pod direktnim sunčevim osvetljenjem. Idealno za plažu!

Novi uređaji na tržištu znatno proširuju spektar upotrebe ERD-a, dodajući čitavu paletu novih funkcija: od ekrana osetljivih na dodir, preko prenosive memorije za skladištenje multimedijalnih sadržaja (čime se briše granica između ERD-a i sličnih multimedijalnih spravica) do bežične komunikacije sa centralnom bazom, odnosno katalogom elektronskih izdanja (knjige, dnevne novine, časopisi, pa čak i stripovi) dostupnih za prenos na vaš ERD u svakom trenutku, ma gde se nalazili. Nažalost, poslednja funkcija je zasad dostupna samo korisnicima na američkom kontinentu, ali se ubrzano radi na globalnom pokrivanju tržišta bežičnim pristupom.

Prednosti i nedostaci

Da bismo konačno mogli da donesemo presudu o svrsishodnosti tehnologije i o eventualnoj odluci da sebi priuštimo jedan ovakav uređaj, u nastavku ćemo se baviti konkretnim prednostima i manama koncepta, kao i trenutnom ponudom ERD-a na tržištu.

Prednosti:
• Lakoća pristupa i pretrage ogromnih kataloga digitalnih izdanja dostupnih na Internetu.
• Lakoća i brzina prenosa željenog sadržaja na uređaj
• Mogućnost skladištenja gotovo neograničenog broja izdanja omiljenih knjiga, časopisa, kataloga i slično, kao i njihova dostupnost u svakom trenutku gde god da se nalazite.
• Dostupnost ogromnog broja knjiga i časopisa kako za besplatan download sa Interneta (kroz servise kao što su Gutenberg.org ili domaći projekat Rastko.org.rs) tako i plaćenih izdanja preko internet prezentacija većine velikih izdavača, pri čemu treba istaći dodatnu prednost u činjenici da su cene ovakvih elektronskih izdanja, računajući i najaktuelnije bestselere, znatno niže od analognih papirnih izdanja (najčešće oko 10 dolara).
• Ugrađeni rečnik sa višejezičkom opcijom, direktan pristup elektronskom izdanju popularnih enciklopedija (na primer Wikipedia.org), a inteligentni sistem anotacije i „in-line” beleški omogućavaju dodatni komfor, naročito ako se radi o istraživačkom radu i prikupljanju podataka u realnom vremenu o referentnim konceptima, mestima, osobama ili generalno literarnoj građi.
• Operativni sistem i korisničko okruženje ERD-a omogućuju potpuno novo iskustvo čitanja, koje se može uporediti sa krstarenjem Internetom – ne krećete se kroz sadržaj linearno, već po referencama, linkovima i trenutnom afinitetu.
• Kada pominjemo Internet, bilo je sasvim logično da proizvođači ERD-a ugrade aplikacije za pristup mreži svih mreža, kao i pregled sadržaja prezentacija, tako da nećete ostati uskraćeni za ovu bitnu funkcionalnost.
• Već smo pomenuli mogućnost prenosa sa PC računara i skladištenja u ERD drugih multimedijalnih sadržaja (različiti formati muzičkih, grafičkih i video zapisa).
• Suštinska prednost ERD-a ogleda se i u sposobnosti prilagođavanja prikaza (veličine i vrste fonta), što, pored opšteg komfora, može biti od izuzetne važnosti za približavanje književnih izdanja svima onima koji su iz različitih razloga bili onemogućeni da koriste klasične knjige.

Nedostaci:
• Elektronski uređaji za čitanje koriste razne metode menadžmenta zaštite podataka u skladu s važećim propisima o autorskim pravima, što u nekim slučajevima može onemogućiti pristup željenim sadržajima ili ograničiti pristup samo na one elektronske formate koje podržava proizvođač dotičnog uređaja. U najvećem broju slučajeva, pogotovo imajući u vidu naše okruženje i dostupnost knjiga u različitim formatima i u različitim mrežama (da ih ovde ne imenujemo), ovo ipak predstavlja samo manju prepreku.
• Za tradicionaliste ili „okorele” ljubitelje knjige, ERD uređaji i dalje mogu predstavljati izraz „izopačenog” pristupa samom konceptu konzumiranja literature, pogotovo na duži period.
• Nedostatak opšteg utiska manipulacije i „druženja” sa pravom knjigom je dodatni argument.
• Korisnički interfejs i manuelne kontrole ERD-a za neke korisnike mogu biti zamorni pri kontinuiranoj upotrebi.
• Prilično visoka cena (red veličine 200 do 400 dolara) može biti odlučujući odvraćajući faktor, pogotovo imajući u vidu to da za download najnovijih izdanja knjiga treba izdvojiti dodatni novac.
• Na kraju, kao svakako važan subjektivni faktor treba istaći činjenicu da pravu knjigu nakon čitanja možete pokloniti prijatelju ili u dobrotvorne svrhe. Sa digitalnom knjigom to svakako nije slučaj (bar do daljnjeg).

Pet gospodara tržišta

Svi veliki proizvođači eBook čitača, to pre svega ubrajamo Sony i Amazon, nedavno su predstavili novu generaciju svojih perjanica. Svi su bazirani na unapređenim sofisticiranim tehnologijama opisanim u ovom članku. U našoj tabeli je uporedni prikaz modela koji predstavljaju trenutnu top-ponudu na polju elektronskih uređaja za čitanje.

Budućnost

Nakon nekoliko nedelja upotrebe i privikavanja lako se možete naći u situaciji da koristite uređaj za čitanje elektronskih knjiga kao deo svakodnevnog inventara, na primer kao daljinski upravljač, prenosni računar ili čak omiljeni roman.

Umesto čitanja knjige „od korice do korice”, skakaćete sa reference na referencu po sadržaju u oba smera, čitaćete omiljene dnevne novine ili mesečnike u autobusu na putu do posla, pretraživaćete važan Word dokument na sastanku u kancelariji klijenta, pretraživaćete Internet ili pokazivati svoju sliku iz mlađih dana preplanulim Havajkama na udaljenoj peščanoj plaži u senci palmi… Eh, mašti nikad kraja…

Očigledno je da ERD uređaji uspešno polažu najvažniji test za bilo koji „gadget”: što ih više koristite, nalazite ih sve korisnijim i neophodnijim dodatkom jednog stila života koji ste sami definisali.

Izvor: [svet kompjutera]

Prašina koja se podigla oko kineske kontrole protoka podataka i uopšte korišćenja interneta i novih tehnologija nas je podstakla da se okrenemo oko sebe i pogledamo ko je taj što odgore vidi sve?

Prve kamere koje su služile za praćenje su postavljene još u vreme nacističke Nemačke pod izgovorom da služe smanjenju kriminala i da treba da poboljšaju javnu bezbednost. Samo u Velikoj Britaniji je u funkciji preko 4 miliona kamera a prosečnog čoveka snimi oko 25 takvih.

Događanja u Iranu prethodnih nedelja su analitičarima pomogla da postave još neka zanimljiva pitanja u vezi sa ovim fenomenom. Pokazano je da Vlada jedne države može pored kontrole informacija i njihove brzine da posmatra čak i način na koji građani komuniciraju sa spoljnim svetom. Pronađena su dokumenta koja pokazuju da su kompanije Simens i Nokija prodali Vladi Irana prislušne uređaje.

Imejlovi su takođe u opasnosti. Čak 44% firmi ima službu koja čita imejlove koji dolaze i odlaze u pravcu zaposlenih. Neke kompanije čak imaju softvere koji prijavljuju koje ste sajtove posećivali, koliko dugo ste na njima boravili i slično.

Jedna robna kuća u Engleskoj je kao test verziju proizvela softver koji čita radio signale tako da su bez problema mogli da dobiju podatke o tome gde ste i kada kupili telefon, koliko kredita imate, iz koje ste države, kada ste ušli u robnu kuću a kada ste je napustili, kojim putem ste se kretali po istoj, koliko vremena ste potrošili u svakoj prodavnici, čak mogu i da prisluškuju razgovore i dođu do podataka o tome koliko još novca imate na bankovnom računu!

Većina mobilnih telefona novije generacije ima GPS čip u sebi, što znači da u svakom trenutku mobilni operater zna gde ste i može da prisluškuje razgovore svih svojih korisnika.

Nažalost već sada su ove situacije neizbežne i treba da nas zabrinjavaju jer su postale uobičajene i nisu više stvar izbora.

Posle dužeg vremena sam konačno našao vremena da otvorim blog…Verovatno sve potencijalne čitaoce zanima o čemu ću pisati.

Ukratko, pisaću na netradicionalan način o svemu što bi moglo da me zanima – o preduzetništvu, muzičkoj industriji, novinarstvu, sportu, novim tehnologijama, marketingu, obrazovanju… Zanimaju me najrazličitije stvari tako da verujem da će se za svakog naći ponešto zanimljivo.

Nemam nameru da od bloga napravim sprdačinu a ni da od njega stvorim uštogljeno mesto gde će se nalaziti samo ozbiljni tekstovi. Takođe mi nije u planu ni da govorim o sebi jer nisam egocentričan a još manje želim da izazovem navalu neargumentovanog pljuvanja. Ipak internet treba da bude mesto gde će ljudi civilizovano tipkati po tastaturi

Svi komentari su dobrodošli

Dr. Bakminster Fuler jednom prilikom rekao je da, kada promena jednom postane nevidljiva, brzina te promene raste prema eksponencijalnoj stopi – konceptu koji je u jednom novinskom članku nazvao “ubrzavajuće ubrzanje.” Primer koji je iskoristio bio je brzi napredak avijacijske tehnologije. Zamislite sa kakvom se zapanjujućom brzinom avio tehnologija proširila tokom proteklog veka. 1903-e godine, braća Rajt izvela su prvi neprekidan let avionom preko atlantskog okeana. 1969-e godine, postavili smo prvog čoveka na Mesec. A u sadašnjici, imamo spejs šatlove koji putuju 7.743 milja u sekundi i koji će uskoro biti osposobljeni da lete na Mars. To je primer ubrzavajućeg ubrzanja. Tehnologija, i način na koji ta tehnologija utiče na biznis, menja se toliko brzim tempom da je skoro nemoguće ići u korak sa njom.

Tokom jednog od svojih predavanja u ranim osamdesetim godinama prošlog veka, Baki Fuler je govorio o novoj tehnologiji koja će eksplodirati pre kraja decenije. Prateći stopu po kojoj je tehnologija napredovala, tvrdio je da je moguće predvideti budućnost. Jedna određena rečenica zalepila se za mene tokom njegovih predavanja. Rekao je da: “Ulazimo u svet nevidljivog.” Pojašnjavajući tu tvrdnju, dodao je: “Kada ležite na vašim leđima i gledate uvis u oblake, vi ne vidite pokretanje tih oblaka. Tek nakon što oči sklopite na trenutak, i potom ih ponovo otvorite, možete da primetite promenu.”

Dr. Fuler je bio zabrinut. Njegova poruka bila je da će milioni ljudi uskoro ostati bez posla. Biće izbačeni sa posla zbog tehnologije i izuma koji deluju daleko izvan njihove vizije. Sećam se dobro njegovih reči: “Ne možeš se skloniti s puta stvarima za koje ne primećuješ da se kreću ka tebi,” rekao je.

Kao primer onoga o čemu je govorio, pričao je o evoluciji od konja do automobila. Rekao je: “Ljudi su mogli da vide automobil. Mogli su da vide tu promenu. Ukoliko bi auto krenuo ka njima, mogli su da mu se sklone sa puta.” Zato što su mogli da vide sam automobil, mogli su i da se prilagode i da naprave odgovarajuće promene u svojim životima. Ali izumi budućnosti, tvrdio je, biće nevidljivi. Tako da ljudi neće videti šta to zaista menja njihove živote. Završio je svoju misao jednostavno izrekavši: “Ljudi bivaju “pregaženi” od strane stvari koji ne mogu da primete svojim očima.”

Danas su milioni ljudi pregaženi i učinjeni zastarelim, pomoću tehnoloških inovacija koje ne mogu da vide i koje ne razumevaju. Milioni ljudi su nezaposleni, jer njihove poslovne kvalifikacije nisu više nužne. Oni su zastareli.

Sam ne dvomim, da v današnjih časih niti ponovno vstajenje Jezusa Kristusa ne bi bilo deležno v Blogosferi tolikšne pozornosti, kot jo je bil deležen začetek prodaje telefona Nokia N97 (pri nas), vsaj če štejem zapise, ki so se danes pojavili na to temo. Pa telefon sploh ni ne vem kako lep na pogled.

vir: Nokia

In če se slučajno še najde kdo, ki ob tej pozni uri ne čaka v vrsti za telefon, naj ne bo preveč v skrbeh, kajti nekaj prostora na začelju čakalne vrste se bo vedno našlo.

Sem se pa hotel po stari navadi narediti pametnega na enem izmed blogov, ki je tudi na svojem radarju opazil novost in avtorja zapisa podučiti, da mobilnik verjetno nima vgrajenega FM oddajnika, kot je navedeno, temveč gre bolj verjetno za navaden radijski sprejemnik (FM receiver) ali po domače radio. To pa res ne  bi bilo nič omembe vrednega, ker radio imajo vgrajen tudi nekateri socialni predplačniški telefoni ali MP3 predvajalniki za par €.

Sem pa šel iz čistega firbca preveriti, kako je z tem.

Napravica ima res vgrajen (med drugim) tudi stereo radijski sprejemnik z funkcijo RDS, ki prikazuje ime poslušane radijske postaje (žal pa nima TV tunerja). Ampak, glej no glej, ima pa tudi FM oddajnik.

Jasno, vsak GSM telefon ima vgrajen oddajnik, ki deluje na visokih frekvencah (900, 1800 MHz…), ki so precej daleč stran od FM frekvenčnega pasu (87 – 108 MHz), kjer oddajajo radijske postaje, kot so Ognjišče, Veseljak, RadioDur (RadioEna pa tu raje ne bom omenil, ker  Romiha ne prenesem najbolje še iz časov, ko je kukal v dekolte gospodične Kuljaj v eni izmed oddaj RTV SLO z govejo musko).

In res, čemu služi FM oddajnik v N97?

The inbuilt FM transmitter is quite a useful feature, which allows you to sream the music on your phone to any standard FM radio receiver nearby at a frequency of your choice.

Opa, upam da se Had sedaj tolče po glavi, ker je zapisal, da tole pa že ne bo iPhone killer (sam ima namreč kot kaže iPhona, na katerega prisega).

Ne samo iPhone killer, Nokia N97 lahko postane kadarkoli zasebna radijska postaja, ki predvaja glasbo (in verjetno še kaj drugega) v radijski eter, tako da se jo da potem poslušati recimo na avtoradiu ali pa jo lahko sosedje v bloku lovijo na svojih prastarih radio aparatih znamke Savica, ki delujejo še na elektronke (vacum tube).

Ti samo v mobilca vpišeš ne nujno prosto radijsko frekvenco (recimo 107,9 MHz) in gre zadeva v živo (“ON AIR“).

Ni mi pa jasno, kako gre to čez stroge predpise, ki urejajo uporabo frekvenčnega prostora?

Namreč celotni frekvenčni prostor je zelo podrobno razdeljen in komercialna radijska postaja se mora kar potruditi, da zadosti vsem predpisom ter z težavo dobi frekvenco, na kateri potem teži z oglasi ljudem na daljavo.

A tu potem pride neka Nokia 97, kjer enostavno vpišeš frekvenco, kje bi rad oddajal in že si radijska postaja?

Resda sicer precej kratkega dometa, ker ojačevalnik ne more biti ravno konkurenčen pravim, kilowattnim oddajnikom, ki izgledajo na pogled kot garderobne omare. Ampak kaj ti preprečuje, da izhoda iz Nokie N97 ne vežeš na takšnole zverino,  ki v eter oddaja z močjo 20 kilo wattov ali še več in potrebuje za napajanje cel blok termoelektrarne Šoštanj?

vir: pojma nimam

Kar se pa tiče N97 kot Killer-ja pa še vedno trdim da (tu sedaj sam sebe citiram, kar me vedno vznemiri):

Ta zadeva je lahko killer samo, če jo komu z vso silo zabrišeš v glavo. Pa še v tem primeru moraš delo dokončat z kladivom ali še bolje kar macolo.

Brezplačni pravni poduk:

Sam da mi ne bi res kdo s temle smetil frekvenčnega spektra in se izgovarjal, da ga je to dr. Onyx naučil, ker ga bodo strpali v čuzo skupaj s še tremi ostalimi strojani, opremo pa zaplenili in podarili na dobrodelni dražbi.

Tetris vsi poznami, zatorej uvoda kaj je ne bom pisal. Tetris je pa “spisal” Alexey Pajitnov, 6.junija 1984, zatorej Tetris letos praznuje 25-letnico. Vse naj naj :]

Zlaganje T, L, I, S, Z, O in J-ja v vrste mi je neskončnokrat paralo živce ko ni nikoli padel tist košček ki sem ga rabil. Zatorej so ustvarili celozaslonski tetris, ki ga je pa skoraj nemogoče izgubuti nenamenoma. Za špil klikni semkajle.

M$ bi spet rad uvedel nekaj novega, podobnega kot je uvedel Nintendo z Wii-jem. Gre se za projekt Natal s katerim bi upravljanje preko konzolnega ploščka postalo preteklost saj bi Natal omogočal da za kontrole uporabljamo svoje telo.

Tako bi na primer krilili po zraku če bi igrali tenis, baseball, z rokami “navidezno” držali volan in vozili razne avtomobile, oponašali godzilo in uničevali mesto… Vse to naj bi prinesel Natal, a ker sem precej skeptičen se mi zdi da iz te moke nau kruha.

Moti me kako naj bi Natal sploh bil zmožen prepoznati naše okončine ter zaznati njihovo lego v prostoru, ter to preračunati v digitalno obliko ki bi prikazovala naše telo na TV-ju. Še en problem v zvezi z zaznavanjem okončin je to da bi lahko kdor koli nas motil pri “igranju” saj bi bilo zadosti da bi malo pomahal med igralcem in Natalom in bi sjebal sistem imo. Osebno me moti tudi da bi se rekreiral pri igranju igric. Če hočem se premigat, grem vn špilat basket, tečt, gvihtat al pa sexat pa je. Igranje je zame brainless opravilo in ne vidim razloga da bi moral še tukaj kaj delat.

Pri 1.01 minuti v filmčku vidimo kako se foter dvigne in začne menjavati gumo od dirkalnika. Kako naj bi Natal vedel kdaj mora spremljati od koga okončine, saj niso nikakor označene. Naprej v 1.50 vidimo kako froc reče naj poskenira skejt in glej ga zlomka poskenira spodnjo sliko dile na 2!! metra nančno v parih sekundah in jo nato predvaja na TV v HD ločljivosti…Malo morgen saj da navadno sliko poskeniram na računalnik traja min 15 sekund ;\

Na koncu je pa še en največji fail da je Natal vse skupaj ena majhna škatl’ca na dnu TV-ja.. my ass je ja. Poglej PS3, Xbox360, Wii, vse so ornk velike pa ne zmorejo 1/3 tega kaj naj bi Natal zmogel…

Moja draga je mahnjena na gorzljivke in jazst kot tanajbulš fant sem se odločil jo peljati gledat tanajnovejšo grozljivko Krvavo Valentinovo v kar treh!! dimanzijah.

Plakat

Če gremo na kratko čez zgodbo se vsa stvar dogaja v idiličnem mestecu Harmony, kjer je tudi Hanniganov rudnik, od katerega mesto živi. No stvari se zapletejo ko Hanniganov sin Tom pozabi preventilirat tunel št. 5 in tako zaradi njega peščica ljudi ostane ujeta v rudniku. Enemu se strga (Harry Warden), pobije vse ostale da bi varčeval s kisikom nato pa pade v komo. Leto kasneje se zbudi in razkolje vse živo na svoji poti nazaj v rudnik, kjer naleti na skupino najstnikov ki tam popivajo.

Kasneje ga ubijejo in čez 10 let se nekdo vrne v njegovi obleki in začne ustrahovati tamkajšnje previvalce. Kasneje se zgodba vrti okoli 3h ljudekov ki skušajo zgruntati kdo je morilec.

Krvavo Valentinovo me kod grozljivka ni prepričal, saj so umori predvidljivi, načini umorov pa tudi. Tudi sama zgodba ni nevem kaj, saj že na začetku lahko gledalec pogrunta kdo bo naprej moril v imenu Harry-a. Me je pa film presenetil z tehnične plati, saj so efekti naravnost fascinantni. 3D in grozljivke grejo skupaj, saj ni nič boljšega kod da se ti zdi kako kramp leti proti tebi, krvavi kadavri in tudi scenografije je fenomenalna, še posebej v prizorih ko se Harry zbudi iz kome in za sabo pusti raztrgana trupla.. najs :]

Edinole so me motila tudi 3d očala, saj so s časoma postala neudobna za nošenje in sem jih moral večkrat dati dol z nosu, takrat je pa slika fima postala vsa blur-asta…