Dnešek v práci byl ve znamení nudy. Ne že bych neměl co dělat, jen mě ta práce prostě uspávala. Dal jsem si dvě kafe, nějakou tu svačinu a s kolegou v kanclu při  pokecu cigárko, aby se neřeklo. Po asi hodinové diskuzi na témata jako “pálení slivovice”, “fotovoltaické články”, “automatická převodovka” a podobně jsem se odebral k sobě a zahrál jsem si jednu misi ve Strongholdu. Dalšího kolegu jsem ujistil, že “na tom pracuju” i když to nebylo určitě zřejmé a tak nějak jsem se konečně dopracoval až ke konci.

Teď jsem konečně doma, znaven a utahán, ale to neznaemá, že je konec zábavy. Rozhodně si s Míšou uděláme pěkný večer třeba u nějakého filmu a pak… se uvidí.

Zítra máme v plánu zajet se mrknout do IKEA a myslím si, že to bude pěkný víkend. Jak by taky ne, když nebudu sám!

Osim nekih kapitalnih ulova poželim ponekad i da plivam.  
Nekad bih igrao lopte kraj rijeke ili jezera.  
Dosta mi je lažnih medalja.  Angie je zaslužila svaku koju je dobila ( garantujem )!
Muzičar sam,  nekad bih pustio pokoju iz sveg glasa… Pobogu čovjek sam, nisam hajvan!
Želim roštiljati   a ne biti obavezan sa takmičarskim zahtjevima.
Takmičenja ostavljam “novim budalama” željnim dokazivanja! ( ja više ne vidim materijalni stimulans u tome, heh…možda sam ostario, a?)…
Ponekad volim i popiti pokoju  ( ne zamjerite mi!)
Jednostavno…
Vrijeme je za buđenje!  
Dok nekog ne opali po džepu… hajjj… nejseee…
Nisam vas napustio!
Naprotiv!
Hvala vam na riječima podrške. Angie nek’ radi kako hoće. Ja idem svojim putem ali nikad više neću biti SPORTSKI ribolovac!
Ako mi dragi A.dž.š. dozvoli, od sad idem u ribolov za svoj ćejf!
Do sad to nije bio slučaj!
BISTRO NARODE*

Od prestanka rata, sam sa Edinom Mešković (Angie) kojoj sam vjerni pratilac na svim njenim takmičenjima!
Nisam ja plovkaroš. Ja sam čekaroš! Šaran i tako to ali nejse… nećemo sad o tome!
Htio bih reći da iako će možda ovo pročitati neki članovi SRD “Rudar-Kreka-Tuzla” i da će možda poslati, neko od njih oportunih, post tj. repliku na moje izlaganje, smatram, gledajući u svoj džep (moram priznati da mi je on jedino mjerilo u ovakvim situacijama) da je ovo čisti promašaj… za sve ove poratne godine!
Pošto sam ribolovac vikendaš (ograničen sam zbog posla na subotu i nedjelju) stvarno mi se ne isplati angažman u nekom od ribolovnih klubova!
Dosta je sa mojom ljubavlju prema vođenju knjiga sa ribolovnih takmičenja (tu brigu vode sad neki drugi ljudi, ne vidim njihov interes u tome…hmm…), dosta mi je sa ekološkim prikazima totalne katastrofe u BiH vodama!
Poželio sam slobode!
Nadam se da me razumijete!
Znači, ne moram biti član nekog društva da bih nekome morao dokazivati da li znam nešto o ribama + ribolovni ispit jer masa totalnih amatera dođe na neko jezero ili rijeku i plati. Plati svoje neznanje! Blago njima kad imaju para. Ne, ne žalim se ali za tih nekoliko vikenda tokom sezone, mogu makar svojevoljno da odaberem destinaciju na kojoj ću loviti recimo šarane, ne plaćajući klupsku dozvolu!
Nadam se da me razumijete?
Možda će me lokalne dozvole malo više opaliti po džepu ali ću makar ići na mjesta sa potencijalno sigurnijim ulovom! Ne želim više da idem na takmičenja (sportska) sa mjestima koja neko “populariše” i uporno “promoviše” a tamo nema ribe ni za 500 gr. trosatnog ulova!

Poenta mog reagiranja je bila, da ne želim više da gubim vrijeme na tzv. republička takmičenja i “majstorice” sa RS-om!!!
Ni i u tz-kantonu se ne možemo međusobno a tek van kantona! Odlazak u RS takođe mijenja sliku totalno!
Želim biti free-ribolovac!
Nadam se da sam bio jasan!
Šaljite mi svoje postove, priloge, naravno ako imate vremena, gdje, kako, na koji način, otići u siguran ribolov! Ribolov, gdje domaćini garantuju ulov!
Hmm…
Dosta mi je “glume” i lažnog tapšanja” po ramenu radi uspjeha moje kolegice Angie, jedine koja od svih žena u BiH pa i RS-u zna vezati udicu kako treba!
Nagledao sam se svačega. Muževi im vezali predveze i tome sl. na svim federalnim i majstorica-takmičenjima!
Čak su se i kupale u vodi (jezero Vrutak-Hutovo tam’ neke godine!), van pravila takmičenja. Sudije ( i ja znam skoro sva sudijska pravila) nisu uvažile tu moju primjedbu! Samo da bi prošle neke takmičarke iz drugih regiona!
Sramota za BiH sport.

maine ma duc la munci, azi fiind sambata, deci azi e cumva duminica, deci ultima zi din vikend and it`s quite nicee. M-am bagat in seama pe twitter si alte bloguri. Sunt cativa blogari si masculi si femele care au umor. Ceea ce e surprinzator, eu fiind ferm convins ca autoironia este o calitate mai rara decat fecioria intr-un bordel de pe dorobanti.

Got myself a book, pare faina. Papat ca un scrof, dai cu struguri, dai cu ciocolata, intins la bec si dat din maine si tat mai ciugulit neste alune. Lifeee is great

a treia oara cand vad “SUA nu fac progrese… bla bla bla”. Sunt eu cretin sau sunt eu cretin. SUA nu FACE progrese… SUA, as in Statele Unite ale Americii as in tara, Statele Unite ale Americii, ca statele sunt bagate intr-un singur stat federativ, ca si cum am zice Germania nu fac progrese… Si pana meaaa… pe rfi. Deci sunt moron sau sunt moron?

Anyways, noi sa fim sanatosi. Ar trebui sa ma duc acasa, in Mangalia and soon. Toamna fuckin rulz la mare. Dar asta intr-un post cand o sa fiu sensibil si gingas si delicat. Deocamdata e za perfect saturday, i`m full like a stuffed turkey and let me tell you, it`s great.

Asa ca va las cu o poveste

inchide ochii si incearca sa visezi

Према августовској™ анкети, посетиоци, тј. читаоци овог блога су гласали и одлучили следеће,
Прво место односно титулу најжешћег смора за изласке је заслужио:
Sax Cafe са 7 гласова тј. у процентима 53%
Значи Сакс је смор на куб. Заобиђите ово место.

Друго место са по 5 гласова (38%) деле Рерна™ илити™ Ренесанса у Енгелсовој и Сити Кафе на ЗорКи™.
А на трећем месту се налази Код Лаунж са читава 4 гласа, односно 30% у процентима.

Ето то је то укратко, да знате где да НЕ идете. Мада,… све ово је релативно и зајебанција пре свега, ткд опуштено, што се мене тиче можете и у Трубадур да идете, који је бај д веј, ненамерно изостављен као и многи други локали као што су Баш Кућа итд., а једна ортакиња ми је скренула пажњу на то, али ват да хел,… ИДЕМО ДАЉЕ!

Наравно, грех би био да изоставим “победнике” ове анкете, а то су:
Брале, Стара Пицерија и BOSS.
Ето… Толико засад… а о кафаницама тј. трећој најт лајф епизоди ћемо отом потом ))

Često odem na rijeku Gostelju. Za mene uvijek gostoprimljivu rijeku. Uvijek ima ribe, doduše ne kapitalne ali uvijek grize. I nerijetko me iznenadi uvijek nečim novim.

Da mi ne bi propao i ovaj vikend jer heftama već pada kiša nad Bosnom, odlučila sam se na ovu kraću ali uvijek nepredvidljivu destinaciju.

I, gle čuda!

Čitav dan nije ni jednom pala kiša. Već sam pomislila da živim negdje u tropima gdje se u jednom danu smjenjuju paklene vrućine, svakodnevne osvježavajuće kišice i olujni vjetrovi. Skoro sam bila odustala od pomisli da i ovaj vikend izađem negdje u prirodu, pogotovu poslije najezde zmija otrovnica. Doduše bilo ih je i na Gostelji danas ali pošto se svako držao svojih teritorija nije bilo konfliktnih situacija (zmijskih ugriza ili mojih ganjanja istih podobrom močugom).

Turistička zajednica grada Živinica potrudila se da nam upadljivo poželi dobrodošlicu! Svaka čast.

Ovakva tabla ne postoji (ili sam ja previdjela) ni na jednom od prilaza Tuzli. Čudnovato , zar ne?

Čak se i lokalno sportsko-ribolovno društvo potrudilo da nas pozdravi ali neko od obijesnih je tu tablu slomio. Tužna i žalosna slika!

Da sad ne bih nadugačko i naširoko o izvorištu i uljevu rijeke Gostelje jer o tome imate na drugim ribolovnim portalima, pojasnit’ ću vam moju omiljenu lokaciju. Idući magistralnim putem od Tuzle ka Sarajevu, prođete Živinice, Đurđevik  i onda dolazite na ovaj meni omiljeni potez  na otprilike 3-4 km od MZ Podgajevi.

Na samom izlasku iz Đurđevika pa sve do Kladnja a i dalje prema Sarajevu slijedi niz reklamnih panoa i tabli sa pozivom da se ugodno provedete u nekim od čuvenih restorana, kafana, lovišta. Table prosto mame da svratite u neki od objekata duž ceste prema Kladnju, Olovu i Sarajevu. Htjeli ne htjeli, miris jagnjetine s ražnja uvlači se duboko u nosnice koliko god zatvorili prozore na automobilima! Hahahahahaha

Ko ne bi svratio na srnetinu negdje tamo prema Kladnju?

Krenula sam gore prema Kladnju ali pošto je već bilo prošlo pola dana (13 h), odlučila sam da porcija janjetine može sačekati neku drugu priliku i vratila se na moje omiljeno mjesto kod mosta!

Hvala lovačkom društvu SOKOLINA-KLADANJ! Biti će prilike da odem gore i u šume kad se zasitim ribolova!

Mali video-klip sa moje omiljene lokacije. Ja sam uživala a nadam se da ćete i vi ako pogledate više slika na podstranici desno pod nazivom “GOSTELJA I JA”  ili na direkt link: http://edinameskovic.wordpress.com/gostelja-i-ja-foto-sesija-na-dan-05-07-2009-god/

Ugodno razgledanje i BISTRO!

In vikend:

• vant si rachiu la 3 lei/50`iu
• domnite “varza”, carora nu le pasa
• “cand e de facut amor, e de facut amor” – sry coaie:D
• criza, discutii despre criza, “ce rau e”, “noi sa fim sanatosi”
• hamsii reci si friptura de vitel
• miros de vara si nisip (iar) in buzunare si ghiozdan
• papadie la greu:D (papadieeeeeee ce te-as inhala p nas:D)
• apus de soare pana in autostrada soarelui
• un caine orb si cuminte
• raceli si remedii elfesti
• dileme si cautari

Ne vjerujete? Ne morate! Čuvarka sve govori!!!

Usora mutna,  još mutnija Bosna. Ljube se rijeke i miluju. Jedna drugu nadopunjuju. Poslije obilnih kiša čak kao i da plaču, nekako, zajedno! Rijeke vole ljude. To je već dokazano! Ljudi ne vole rijeke dovoljno. I to je dokazano! Neuzvraćena ljubav?! Zašto ?

Hmm…

Da vam pokažem žive rane na obalama rijeka! Neću da vam pokvarim ugođaj. PVC kese na vrbama za vrijeme pojačanog vodostaja obje rijeke, pivske limenke nemarno odbačene, stare krntije i auto-gume, divlje deponije uz obale!

Ne, neću vam to pokazati. Slike bi bile kao i bilo gdje u BiH.

Nedjelja.

Dan kad se obično spremam za narednu radnu heftu ali ko bi propustio izlazak u prirodu?! Ovaj put sam izašla van tuzlanskog kantona i naslijepo otišla ka Doboju! Sat umjerene vožnje, pola sata pripreme na vodi i “krenulo” me pravo! Spram mršavih ulova na lokalnim jezerima i sama sam bila prijatno iznenađena odzivom ribe na moju krmu i stalnim trzanjima plovka. Bilo je i podosta “lažnjaka” ali i pravih udaraca i borbi s ribom. Sva sreća, nisam se obrukala pred lokalnim majstorima. Čak su me, na moje iznenađenje, srdačno dočekali, što me je stvarno prijatno iznenadilo. Čika Rade je bio najprijazniji i s nekoliko  dobrih savjeta kao iskusni lokalni majstor, pretvorio je ovaj moj izlazak u ribu u pravu uživanciju.

Koristim se prilikom da mu makar na ovaj način zahvalim. Naravno ako nekad pročita ovo. Čak i u prirodi sam bila konektovana na internet i pokazala sam mu dosadašnje postove na ovom mom blogu.

Obećala sam mu da ću ga staviti na moj blog ali on baš nije bio oduševljen tom idejom. Skroman neki čovjek! Razmijenili smo tel. brojeve i obećali se opet naći ovdje narednih vikenda! Nije želio da se slika pred mojom kamerom (mob. aparat!) ali sam ga ipak uhvatila preko rijeke kako “tamani” ribu. Divota ga je bilo gledati! Preostalim ribarima je ostalo jedino da utjehu nađu u hladnom pivu i da bulje i gledaju majstora! A i ja se nisam baš obrukala.

Tako je to u malim sredinama! Čudno im kad vide “žensko” da peca!

Više slika na linku: http://edinameskovic.wordpress.com/usora-i-bosna-me-srdacno-docekale/

Moj jubilarni stoti (100) post i preko 5000 posjeta! I sve to za manje od četiri mjeseca. Nekima ni četiri godine nije bilo dovoljno da pogode “U SRIDU”!  U ”bit” bosanskohercegovačke buranije! Mnogima se zamjerio. Šta ćete?! Ne godi svakome moja litanija… Nemojte šta zahaturit’, niJE bilo namjerno. Stekao mnogo prijatelja i istomišljenika. Hvala vam svima. Najviše mojim redovnim, vjernim čitaocima… Edini, mayibosanskoj, stililiciosus… I još nekima. Npr. Dadi iz Lukavca, Mirsadu iz Švedske,  Amili iz Australije, Remziji, blogerki sa Ostrošca kod Bihaća, udatim rodicama iz Kanade te mnogima kojih se ne sjetih u ovome trenutku! Ne zamjerite mi! Pun mi mozak. Dame su me birale! Hvala im! Poklanjam im jednu pjesmu.

Jelena Rozga

(Tekst preuzet sa tekstovi.net-portala)

Gospe moja

Pozelim da me tjese ruke njegove
da me nasmijan docekuje
preko praga nosi me
pozelim da na hodnik udjem kao mrak
a on ceka kao izabran
cist ko suza, lijep ko dan
i reci, cujes, cujes li me

Ref.
Gospe moja, obuci mi bilo
to mi dobro stoji
pa da sa njim budem jedno tilo
ucini ga mojim
molit cu te stoput, ispuni mi zelju
samo jednu, da sam blizu njemu
da je moj u svemu

Pozelim da je oko mene dragi svit
a ja razlog sto se raduje
da ga svima pokazem
pozelim da me tjese ruke njegove
da me nasmijan docekuje
preko praga nosi me
i reci, cujes, cujes li me

Ref. 2x

Rezime na dan 18. maj 2009. god.

Stoti post! (stanje najutro u 05 h!)

Ovo gore, sve nabrojano, su lokacije na TK (tuzlanskom kantonu)! Pozivi na čekanju su iz Hercegovine (Glogošnica), iz Rep. Hrvatske kod Županje selo BOŠNJACI (prekrasna lovno-ribolovna destinacija) te “šaranijada” u Rep. Srbiji (Vojvodina)!

Moje radno mjesto!

Kad jedna konekcija nije dovoljna uskačem sa još jednom!

Pridružujem se svjetskoj akciji od juče sa citatom:

Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) se pridružuje obilježavanju 17. maja, Svjetskog dana telekomunikacija i informacionog društva, podržavajući time apel Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) kreatorima politika, regulatorima, operatorima i industriji da posvete pažnju ovogodišnjoj temi pod nazivom “Zaštita djece na Internetu”.

Prema nedavnim istraživanjima, više od 60 posto djece i tinejdžera svakodnevno “priča” u “chat-sobama”. Troje od četvero djece online su voljni podijeliti informacije o sebi i svojoj porodici u razmjenu za stvari i usluge a jedno od petero djece će biti meta nasilnika ili pedofila svake godine.

 “Proslavljamo Svjetski dan telekomunikacija i informacionog društva 2009. sa znanjem da smo iznijeli jaku inicijativu da cyber-prostor učinimo sigurnim za našu djecu i mjestom gdje svako dijete može iskoristiti puni potencijal “Informaciono-komunikacijske tehnologije” i gdje svaki građanin na ovoj planeti može iskusiti pravo da pristupi, koristi, kreira i dijeli informacije”- izjavio je povodom obilježavanja ovog dana generalni sekretar ITU-a Hamadoun I. Tourè.

On je poručio je da treba zaštititi djecu u cyber-prostoru i promovirati njihova neotuđiva prava da pristupe informacijama i znanju u sigurnom i zaštićenom okruženju.

Međunarodna unija za telekomunikacije poziva zemlje članice, uključujući i BiH koja je postala članica 20. oktobra 1992. godine, da budu partneri ITU-u te da podijele iskustvo i doprinesu razvijanju smjernica i preporuka u okviru nacionalnih ICT strategija i politika, saopšteno je iz RAK-a.

Danas došao kući iz “nedođije” i upalio mobitel poslije skoro 72 sata mirovanja! Užas jedan. Lavina SMS-poruka!

Ponekad se pitam kako uopšte mogu odgovoriti na neke blentave SMS-poruke tipa:

-Djes .ebo te, kako je na g.o.?

-Crkosmo bez tebe, kash na poso…

-Ima li cica dolikarce?

-Mislila sam na tebe … (ko li je to bio … da nije neko greškom meni poslao poruku … hm… neka tajna obožavateljka?!)

-Ej ba S….. koja ti je sifra .ebote  jes ti zezno komp … ne mozemo da udjemo u IMPAX-program daj javi se bem ti… (ja luđaka , ovih mojih s posla, ne znaju običan password ukucati )

-Meshak. Saljevamo plocu danas. Nemoj da nisi doso. Ponesi kitaru (jel’ misli na ćunu ili na gitaru ) ……………… opet pogrešno upućena poruka-kakav ja i građevinski radovi!

itd.

Mati jadna, zabrinuto: “Gdje si bio?” E, nje mi je najviše žao! Trebao sam joj se javiti da ću biti odsutan dva-tri dana da se jadnica ne brine…

                                                             * * *

Kad sam krenuo u “vozikanje” bez cilja iz grada me je ispratilo samo takvo nevrijeme. Crni oblaci, natušteni, kao da su mi nad glavom, kiša i grad (kockice leda ko “trešnjice” velike)! Sva sreća, nisam strašljive prirode…

Gdje sam to išao?

 A gdje ću bit’?

Neg u materinoj! Kod jarana svojih! Išooo da vidim Hercegovinu! Na koju su tako ponosni! Čvrsnica, Prenj! Glogošnica-pecanje! Hmm… loza im dobra vala! Šta ćeš! Svako ponosan na svoj kamen i rodnu grudu!

(sliku mi poslala raja iz Hercegovine-naravno mejlom!)

Evo gdje sam bio … bez kamere… bez mobitela … bez interneta! E, vala može se!

Jeste li se ikad pitali … Možete li tri dana  bez komunikacija sa cyber-svijetom?! E vala može!

Bitno je da sam dokazao sam sebi a vi o tome razmišljajte pa dođite “tobe” kad-tad!

Jezera nadomak Metkovića…

I malo noćnog ugođaja u Neumu…

Bolno “zagorio”! Uspomena na Hercegovinu! Hvala rajo. Vidimo se opet nekad…

Vrijeme toplo, pravo “ljetnje”, do +28°C čak!  Nevjerovatno za ovo doba godine! Poslije onolikih padavina. Čak sam dobila i boje u licu. Sva sreća, ne mogu “izgorit” na suncu! Kažu, do pigmenata je.

Iako sam ga poznavala od prije, sad sam uhvatila trenutak da nas slikaju zajedno. Samnom je jedan od velikih ekologa i boraca za spas jezera na Šićkom kopu! Glavom i bradom, Senad Isaković-ROKO! Pokretač peticije za spas ovog jezera! O njemu i njegovim istomišljenicima (kojima i ja pripadam) ima da napišem poseban post kao moj skroman doprinos ovim ljudima koji sve od sebe daju, da ovo jezero kao i okolina Tuzle bude na ekološki prihvatljivom nivou! O tom-potom!

Njegov sin i mi, njegovi obožavatelji! Baš mi je drago što sam uspjela da ovjekovječim ovaj trenutak!

ROKO! Hvala za sve što ste ti i tvoji kompanjoni do sad učinili na očuvanju ove ljepote nadomak Tuzle!

ROKOV čamac pun ronilačke opreme!!!

Više  slika sa ove reportaže možete pogledati na linku:

http://edinameskovic.wordpress.com/jos-jedna-posjeta-sickom-kopu-9-maj-2009-god/

Pretpostavljam da ste vec shvatili o cemu se radi.

Kada mi stignu cerka i zet iz Bg, dovedu i ovog malisu sa leve strane. Posto se, naravno, ide u “zivot” subotom, malog nema ko da cuva, a navikao da spava sa njima u krevetu, tacnije na “mami” (zezanje, naravno!).

A i ovaj desni slatkis je takodje navikao da spava u krevetu sa mojom mladjom cerkom, a kada njoj dosadi, narocito subotom, i on spava sa “bakom” (kratko “a”)!

I tako, oni svi zajedno lepo izadju u provod, a ja ostajem da se zabavljam sa “unučicima”. Sinoc smo, tako, pozaspali na trosedu, ja ne spremna za pravi krevet. Znaci, fali mi jos skidanje, kupatilo, sminka i leganjac.

Ovaj mali sa leve strane, prati me u stopu i cvili jer je pospan, a desni se vec smestio u krevet, naviknut na sve rituale.

I tako, pogasim ja svetla, zgrabim malog i u krevet. Veci spava na cebetu, uglavljen u obliku puza izmedju mojih nogu (molim lepo, bez ruznih misli:)), a mali je ispod cebeta ali na jorganu, meni na grudima. Viri mu samo nos, da se ne ugusi.

Uzmem malo nesto da procitam, pa kada me savlada san, bacim cvikere, ugasim svetlo i vatam “sove”. E, to sve tako, dok ne stigne “mladja” kuci. Onda ovaj veci, sto spava tamo dole, pocne da laje, probudi i ovog malog, poskacu sa kreveta, pa cerka mora malo da ih pomazi, smesti ponovo kod mene, a ona odlazi u svoj krevet.

I tako, okrecem se ja u krevetu, po zelji kučića. Kada mi se ovaj od dole, skloni, ovog srucim sa grudi na stranu, onda se, sa uzivanjem okrenem na omiljenu desnu stranu. Mali ne voli da spava tako, da mu okrenem ledja, nego mi se ugura ispod ruke i tako ostane. Bas zgodna poza za spavanje. Onako u spirali. Onda, u 9 sati, stize poruka od starije, da ne moze “tamo” da spava jer majstori lupaju od 7 sati i da dolazi da se uvuce u moj krevet. Dobro, pristanem ja, “veceg” ubacim u sobu kod mladje, a “mali” ne zna sta ce. Pijem kafu, igram se sa kerčetom i stize “starija”. Uvuce se u sobu i mali sa njom. Ali, nece da spava, vec sakriva neku granulu koju je juce ostavio u sobi. Ona ustaje, besna, izbacuje ga iz sobe. U tom, biva izbacen i “veci” iz sobe. I tako ja, ne znajuci sta dalje, nastavljam da “uzivam” u prvoj jutarnjoj.

Resim, obucem se, namestim kerovima povoce i izadjem s njima u suncano i vetrovito jutro. Setali oko kvarta, ali mali samo vuce nazad. Kada smo se vratili, operem ih i rasporedim po sobama. Bilo je zatisje jedno sat vremena, a onda je i doslo vreme za ustajanje devojaka. Taman sam imala vremena da nesto ubacim u usta i stavim rucak da se kuva.

Znam, pomislicete, vreme ti je Dudo da imas prave unuke. Da, da, u pravu ste, bice i njih, nadam se, uskoro!

Še komu diši po morju?

Čudovit grški počitniški dom oblikovalke Paole Navone je v mediteransko rustikanem slogu, ves v belem, preprost in brez odvečnega pohištva. 

Lokacija: Kikladski otoki, Egejsko morje.

Zanimiva miza: verjetno kakšna stara vrata, pobarvana in položena na nekakšne okrog obrnjene lonce.

 Na tri ali  štiri zidane podstavke lahko položimo deske, nanje pa nekaj vzmetnic ali kaj podobnega. Prikladno tudi za prenočit obiske. Prevleke so bombažne in praktične za pranje.

Spalnica z baldahinom in prekrasnim razgledom.

Jedilni del s počivalnim separejem. Pod podest lahko pospravimo marsikaj, od prtljage do raznih rekvizitov. Miza je spet nekaj recikliranega.

Minimalistična srebrno-bela kuhinja. Kot je videti, je plinski kuhalnik postavljen kar na pult. Zelo lepo in uporabno oblikovan prostor, ki se čudovito sklada s staro hišo in ji pusti dihati. 

Kopalnica je na prostem, kaj je lepšega.

 Slovenska tradicija, da je vsega škoda, da bo še prav prišlo, da je še uporabno – botruje skladiščenju starega pohištva, ki so se ga lastniki, njihovi sorodniki in znanci naveličali doma, na vikendih. Pred časom me je doletela naloga, da uredim vikend na izjemno lepi lokaciji v katerem je bilo za tri kamione starega pohištva! Da o raznih darilih in lovilcih prahu, ki jih lastniki niso vedeli kam dati, niti ne govorim (od plastičnih sončnic naprej). Zadeva je še v procesu, ko bomo gotovi, morda kaj objavim (prej in potem, če se bodo lastniki strinjali).

Ne razumem zakaj bi kdo nekje ob morju gledal stare omare iz stanovanja, ki jih gleda že celo življenje? To ni dopust.  V prikazani rezidenci lahko preštejemo kose pohištva – seveda je stvar debate, kaj je za nekoga še pohištvo: tista miza iz starih vrat, je ali ni pohištvo? Zame je uporaben objekt, ki nudi obilo idej za komentarje, lahko ga premikamo, uporabimo kje drugje, prebarvamo, kar koli.

Tla: po grški tradiciji so kamnita ali betonska (gl. spalnico – glajen beton). In najlepše pri tem je, da so tepihi narisani za tla, tako znotraj kot tudi zunaj!

Gospa Paola Navone je velika dama svetovnega oblikovanja. V njenem grškem domu je nekaj objektov, ki jih je sama oblikovala: kovinske mizice v dnevni sobi in fotelje na terasi,  je oblikovala za Gervasoni. Tudi visoka, srebrna barska stola v kuhinji sta Gervasoni, ni pa navedbe oblikovalca.

Vir: Marie Claire Maison

• Hlavní úděl štrůdlu, podle dětí, rozhodně není potrava. Štrůdl se totiž musí za nechutného prskání a bručení „br, brmmmm“ rozmrdat na úplnou kaši a tou pokrýt celý (pokud možno hodně velký) talíř. A pokud se ujmete iniciativy a jako správný bagr naberete tu sračku, dítě vás zpraží slovy: „Tendle náklad vyklopíme, ten nechci.“
• Bez her to nejde. Bratránek moc běhá a ve sněhových břečkách zásadně nezvedá nohy – maminka šílí a nadává. Přitom stačí pokyn: „Jdem si hrát na vojáky!“ a na argument, že oni přece běhali odpovědět, že když přece chodili až do Itálie, tak si museli šetřit síly. Na bratránka jsme poté často čekali.
• Sestřenku zklidníme hrou na čarodejnice – našli jsme si super větve a lítali – sestřenka Lucka už měla klid. A když jsem potom strašně nutně musela jset s nima autem, stačilo vysvětlit (jako správný přírodovědec), že když budem spolu, síly se nám vykrátěj a my už nebudem čarovat. Spokojeně odběhla do svého auta se slovy, že mi zavolá jaký budeme mít jména.
• Pokud vezmete na procházku dva psy, budou se chvat jako magnety, avšak k vaší smůle, se stejným pólem. Budete se bát, že se domů (pokud vůbec!) vrátíte na dvě půlky.
• Víkendová obleva měla za následek nádherné ledové plochy tak hladké, jak má jen málokterý zimní stadion. Není jich moc. Jenže vaši psi se rozhodnou tahat jen na nich, ještě lépe z kopce. Výsledek je jednoznačný.
• V hlubokém sněhu, kde byla vyšlapaná pouze úzká cestička jsme dělali vláček- já byla prostřední vagónek.
• Bohužel jsou nevychovaný. Teď se třesu, kdy mě přijde obvinění z týrání zvířat. Max mě po puštění z vodítka na zahradě málem sežral (nedivim se).

Danes sem ob listanju Vikenda (priloga časopisa Delo) prebral, da zaradi pomanjkanja sredstev zaenkrat ne načrtujejo nove sezone Big Brotherja.

Pa naj še kdo reče, da recesija ne prinese tudi kaj dobrega.

Dne 20-22.2.2009 se uskuteční v našem skiarealu první zábavní akce této sezóny. Jedná se o akci zvanou MORAVSKÝ VÍKEND. Součástí tohoto programu bude tradiční moravská ZABÍJAČKA provázená moravským folklórem v podobě moravských písní a krojů. SLIVOVICE a VÍNO poteče proudem. Zároveň je možné se občerstvit a to po celou sezónu v našem bufetu na vleku – sortiment je v podobě teplých a studených nápojů, alko – nealko. Budeme se těšit hojné účasti