Леле, леле, леле. Што интересна недела имаме.

Грујо праќа писма до членови за да се линчуе противникот. Гостуе у CNN и се правда. Додуша проба да се правда… Ако некој му го разбра англискиот, ја сунет ќе праам и ќе частам гравче на плоштад.

Го имаме Хорхе, покажуе емоции у Белград. Револтиран! Замислете. Вук Јеремиќ мрсел муда дур овој му бил на гости. Шо да прајме, емотивно ни е човечево, ипак Македонија е јужна земја, а Хорхе е од Валандово. Емотивен народ сме.

ЕУ се закануе дека ќе залади односи со Македонија. САД го кара државниот врв, а 7 декември те дека е.

Ја имаме и Грција со нејзините максимилистички ставови. Не зезај? А какви да има?

Грипов зима замав, Јанко повикуе на апстиненција од вакцинација.

У рок од недела дена толку “непријатели” си собравме, на човек да не му се веруе.

А што е првата лекција по социологија? Што е потребно за да се има силно и кохерентно општество? Потребен е силен непријател против кој ќе се обедини народот. И таа теорија е точна. Што појак непријател има едно општество, тоа посложно и попoслушно го прави.
Грујо има да бира тука ко мало дете у дуќан на Краш. Посилен и појак непријател немал до сега. Има да бира од понеделник до петок кого ќе мразиме и кој ќе ни биде крив.
Ама работата е што не е баш лесно да мрзиш некој секој ден. Треба малку мотив, да капне пара или нешто така.

Така денес решивме ќе протестираме против Европска Унија. Се собрале шиљокурани, седум на број и викаат и се дерат у сред Центар. Настрана фактот што веќе се збори низ градов дека земале по 1000 денари за да излезат и се бунтуваат. Настрана фактот, дека на Грујо членовите сфаќаат дека тоа не е патриотизмот за кој збориме, па мора да им прати писмо да ги ‘мобилизира’ и да им пушти по некој динар за да излезат на улица.
Проблемот е во неколку работи. За што протестираат тие? Додуша протестираат за 1000 денари… Зошто не протестираат пред влада? Зошто не спијат пред кабинетот на Груевски, со барање да се прекинат преговорите со Грција? Зошто организатор на овие протести е здружението Македонска Нација? А кое е тоа здружение? Нашата ни мила и драга Kimi е една од нејзините основачи. А кој беше Kimi? Таа што работи во ДПМНЕ и ги уредуе официјалните блогови на партијата. Таа што заработуе од мрчење на блогерај. Ако не ми верувате, посетете го нејзиниот блог и прочитајте под професија што стои? Токму така, професија блогер. Се надевам дека добро се заработуе од блогирање. Пошто пријателу штом некој те плаќа да блогираш тоа веќе не е твој став, туку на работодавецот.

Е сега, ако го земеме фактот дека нашата мила и драга Kimi е истакнат член во ВМРО-ДПМНЕ, дали тоа значи дека ВМРО-ДПМНЕ преку нејзините сателити ги организира овие протести?
Ајде да видиме за што протестираме?

(1)    Мирен протест против промена на државното име Македонија
(2)    Бојкот на референдумот и одржување на мирни протести на денот на евентуалното одржување на референдум за промена на државното име Македонија
(3)    Мирен протест на денот на одржувањето на седницата на Собранието на Република Македонија за ратификација на Договор за промена на државното име Македонија
(4)    Масовно испраќање картички и писма до Мисијата на Европската Унија во Македонија или до претседателот на Советот на Европската Унија, и до Собранието на Република
(5)    Петиции до претседателот на Советот на Европската Унија и до Собранието на Република Македонија во тетратки на плоштади и по куќи во градовите и преку интернет

Нешто не ви штима а? 3 од 5 точки се насочени против чекорите кои ги превзема владата на чело со ВМРО-ДПМНЕ? Членови на ВМРО-ДПМНЕ протестираат против активностите и потезите на ВМРО-ДПМНЕ?
Грујо, ја би испратил уште едно писмо и би појачал дневница. Очигледно 1000 денари не вршат работа.

Časť prejavu politika Allana Dullesa na Kongrese USA v r. 1945 /bývalý šéf politickej rozviedky v USA a Európe, neskorší riaditeľ CIA/.

„Končí sa vojna. Všetko sa nejako usadí a ukľudní, zovšednie a my použijeme všetky sily, dáme všetko čo máme – všetku materiálnu moc v prospech oklamania a obalamutenia ľudí. Ľudský mozog a vedomie ľudí sú prístupné zmenám. Zasejeme v nich chaos, nenápadne zmeníme ľudské hodnoty na falošné a necháme ľudí veriť v tieto falošné hodnoty. Ako? Nájdeme svojich rovnako zmýšľajúcich spojencov všade na zemi, aj v štátoch bývalého východného bloku. No… pozerám, spojencov bude dosť.

Krok za krokom budeme rozohrávať grandióznu tragédiu zániku týchto národov až do úplného a nezvratného umlčania ich sebavedomia. Z literatúry a umenia napríklad odstránime ich sociálnu podstatu, odnaučíme umelcov zobrazovať a sledovať čokoľvek z tých procesov, ktoré pochádzajú z vnútra národa.

Literatúra, divadlo, filmy – všetko budeme všemožne podporovať a oslavovať. Najhanebnejšie ľudské pocity budeme podporovať a budeme vyzdvihovať takzvaných umelcov, ktorí budú presadzovať chuť sexu, násilia, sadizmu, zradcovstvo a ďalšie nemorálnosti. Vo vedení hospodárstva vytvoríme chaos a zmätok, budeme postupovať nenápadne, ale budeme tak aktívne vytvárať despotizmus úradníkov a úplatkárov. Poctivosť a slušnosť budú terčom posmechu.

Len niekoľko málo ľudí si potom domyslí, o čo ide. Ale takýchto ľudí postavíme do bezvýchodiskovej situácie, urobíme z nich terče posmechu, nájdeme spôsob, ako ich ohovárať a vyhlásime ich za odpad spoločnosti. Vytrháme duchovné korene spoločnosti, znevážime základy morálky národov. Takto budeme narušovať pokolenie za pokolením, zameriame sa na deti a na mládež. Budeme ich rozvracať, učiť nerestiam a tak budú mravne upadať. Vytvoríme z nich cynikov, bezduchých ľudí a kozmopolitov. Takto to urobíme…”

/z archívu redakcie, krátené/

Problém cigánskej kriminality je preto tak viditeľný, lebo sa cigáni koncentrujú do osád. Všimnite si, keď sa koncentrujú futbalový fanúšikovia. Sú horší ako cigánska osada, lebo sa v skupine cítia silný. Ak spravíte z takýchto vandalov osadu, budú taký istý problém ako cigáni.

Keby bol Kotleba smetiar, zbieral by iba čierny odpad a nechápal by, prečo sa stále ľudia sťažujú na odpadky.

V roku 2004 v Spojených štátoch vyšla kniha Johna Perkinsa (pracovníka Národnej bezpečnostnej agentúry USA v rokoch 1971 až 1981, popredného odborníka medzinárodnej consultingovej firmy Chas. T. Main (2) s názvom Spoveď ekonomického nájomného vraha.

V nej sa Perkins priznal k tomu, že po celé tie roky bol tak zvaný Economic Hit Man (3) – „ekonomický nájomný vrah“, pôsobiaci pod rúškom medzinárodných finančných štruktúr, ktorých poslaním je realizácia americkej expanzie.

„Bol to pre nás zápas o nadvládu nad svetom a uskutočnenie sna hŕstky lakomých ľudí – vytvoriť globálne impérium,“ – písal Perkins so šokujúcou úprimnosťou о svojej práci. „To je to čo nám, ekonomickým vrahom, ide najlepšie: globálne impérium.

Predstavujeme elitnú skupinu mužov a žien, využívajúcu celosvetové finančné organizácie pre vytvorenie takých podmienok, za akých iné národy sú nútené sa podrobiť korporatokracii, riadiacej naše najväčšie korporácie, našu vládu a banky. Rovnako ako členovia mafiánskych zoskupení, aj ekonomickí vrahovia „robia láskavosti“.

Takéto „láskavosti“ nadobúdajú podobu pôžičiek pre rozvoj infraštruktúry: energetických podnikov, rýchlostných diaľnic, prístavov, letísk, technických parkov. Podmienkou poskytnutia pôžičky je to, že práce na týchto projektoch vykonávajú stavebné a inžinierske firmy iba z našej krajiny.

Fakticky väčšina prostriedkov nikdy neodíde za hranice USA: peniaze sa jednoducho len prevádzajú z bankových organizácií vo Washingtone do stavebných organizácií v New Yorku, Hustone alebo San Franciscu (Chas. T. Main, Bachtel, Halliburton, Stone & Webster a Brown & Root).“

http://www.chelemendik.sk/Spoved_ekonomickeho_vraha_809391415.html 

Pospolitosť:

1. Zmeniť súčasný skorumpovaný parlamentný systém na systém priamej demokracie, a to najmä realizáciou nasledovných opatrení:
- znížením počtu poslancov Slovenskej národnej rady (SNR) na 100,
- znížením hranice zvoliteľnosti do SNR na 1% s možnosťou kandidovania jednotlivcov bez podpory politickej strany,
- obmedzením imunity poslancov SNR len na vystúpenia v SNR a politickú činnosť,
- zavedením možnosti odvolania nečinného alebo skorumpovaného poslanca SNR,
odstránením zákonov potláčajúcich slobodu názoru, myslenia, vyjadrovania a vedeckého bádania.

Necenzúrované:

1. Najprv musíte dokázať, že je parlamentný systém skorumpovaný a nie iba obviňovať. Tieto opatrenia vôbec nezabránia korupcii. Kto Vám zaručí, že nacisti nebudú skorumpovaný ? To tvrdí a tvrdil každý. Ľudia by zas museli uveriť sľubom. Výmena ľudí neznamená odstránenie korupcie. Demokracia v kruhoch nacistov nemôže existovať, na to sú moc obmedzený a majú formu, ktorú vytvoril Hitler. Veď preto sú nacistami.
-zníženie poslancov práve znamená väčšie riziko korupcie a menšiu objektivitu
-to by tak bolo, aby mohol kandidovať hocikto s nízkou podporou. Na to musí mať človek aj vzdelanie, nie iba podporu určitej časti davu.
-imunita je pre poslanca veľmi dôležitá, lebo ho aspoň trochu chráni pred útokmi, ktoré sú aj mimo parlamentu. Ľudia nemajú v láske politikov.
-ak dokážete korupciu poslanca, môžete podať návrh na odvolanie aj dnes.netreba nič meniť, ale nestačí len obviniť.
-vám ide hlavne od odstránenie zákona, ktorý zakazuje hákové kríže. Potom už by nič nebránilo vytvoriť fašistický štát ovládaný nacistami. každý deň by tu pochodovali bandy nacistou a extrémistov vyvolávajúcich nepokoje a nebolo by ich možné stíhať.ten zákon by sa mal zdokonaliť, lebo dáva veľkú slobodu rozvracaniu spoločnosti.

Nick and Danny Chatelain

Mirror

Jorge Montia

Mirror

Vlada

Mirror

Na 15. Sjednici Vlade RH 1. listopada donesen je i poslan Saboru prijedlog odluke o pristupanju promjeni Ustava RH.

Iako u navedenoj odluci Vlade u točki III. se izrijekom spominje Prijedlog nacrta promjene Ustava RH navedeni prijedlog nacrta nije objavljen(bar ga ja nisam uspio naći).
Na Vladinim stranicama se može naći samo vijest(koju, btw, potpisuje HINA) o tome i interpretacija prijedloga nacrta promjena Ustava, ali nacrta nema.

U interpretaciji su navedene neke od predloženih promjena.
Pa kaže:

Podsjetivši kako je važeća norma u pogledu referenduma o ulasku RH u druge asocijacije vrlo stroga i predviđa većinu glasova svih birača u državi, premijerka Jadranka Kosor na sjednici Vlade rekla je kako se sada, s obzirom na veliku apstinenciju i velik broj birača koji žive u inozemstvu, predlaže da je za važenje referenduma dovoljna većina od ukupno izašlih birača na referendum.

O ovome je svojedobno pisao drlesar na pollitika.com. Jadranka Kosor očito izražava istu bojazan koju je tada izrazio drlesar. Premijerku je frka da referendum propadne, pa se predlaže smanjivanje praga za uspješnost referenduma.
Vlada ne čini dovoljno napora da građane informira što je to EU uopće i što za Hrvatsku znači ulazak ili neulazak u EU, niti čini previše na motivaciji građana po pitanju EU. A kad nemaš dovoljno informiranih i motiviranih građana onda moraš spustiti kriterije. To bi bio prvi državni referendum u samostalnoj RH(onaj o samostalnosti je bio prije samostalnosti, a za NATO ga nismo ni imali). Pa zar već za prvi referendum moramo spuštati kriterije?
Spuštanje kriterija je, čini se, postao obrazac po kojem se ova(a i barem dvije prethodne) Vlada ponaša i to nam je nekako postalo normalno.
No, kad je u pitanju promjena Ustava, trebamo li spuštanje kriterija prihvatiti zdravo za gotovo?

Pogotovo jer ovo nije jedino spuštanje kriterija koje se predlaže:

Izmjenama se propisuje da je za donošenje odluke Hrvatskog sabora o odlasku u vojne misije potrebna većina glasova saborskih zastupnika, za razliku od dosadašnje situacije kada je potrebna dvotrećinska većina.

U ovom sazivu Sabor broji 153 zastupnika. Za slanje hrvatskih vojnika u vojne misije je do sada bio potreban glas 102 zastupnika, a sad se predlaže da to bude glas 77 zastupnika. Ustavom je određeno da najmanji broj zastupnika u Saboru može biti 100, pa time postoji teoretska mogućnost da za slanje hrvatskih vojnika van granica Hrvatske može biti potreban samo 51 glas.
Po mom sudu je to debelo spuštanje kriterija.

Čak i sam način ulaska u ustavne promjene je spuštanje kriterija. Tko se sjeća Božićnog Ustava sjetit će se da je prije donošenja Ustava prethodila široka i duga javna rasprava. Neki prijedlozi koji su se čuli u tadašnjoj raspravi na kraju su i uvršteni u Ustav. Neki nisu, ali nitko ne može niti očekivati da će sve biti prihvaćeno.
Danas, 20 godina poslije, građani su ostali prikraćeni za javnu raspravu. Vlada šalje prijedlog u Sabor, Sabor će taj prijedlog prihvatiti i to je to. Građane nitko ne pita kakav Ustav žele. A nije im čak ni dostupan nacrt prijedloga promjena da barem budu upoznati sa svim promjenama.

Kakav Ustav vi želite?

Manjgura, agencija za odnose s javnošću i krizno komuniciranje u suvlasništvu g. Macana iz Zagreba, danas posjeduje ogromno praktično iskustvo, te stručno znanje u upravljanju odnosima s javnošću i to kroz odnose s gospodarskom ili općom javnosti, medijima, lokalnom zajednicom, vladom, djelatnicima, dioničarima/suvlasnicima itd.

Višegodišnje praktično iskustvo njenih djelatnika u odnosima s javnošću obuhvaća rad u najrazličitijim javnim i tržišnim sektorima.

Odnosi s javnošću agencije Manjgura su specijalizirani na organizaciju poslova odnosa s javnošću (komunikacijski menadžment, krizni menadžment), sposobni su ostvariti i najzahtjevnije zadatke upravljanja ugledom (reputacijom) i pozicioniranja u svim javnostima. Agencija ono znanje koje posjeduje danas ima pretočeno u svoje iskustvo, zatim provjereno i primijenjeno u svakodnevnom višegodišnjem radu s medijima, javnošću te sa poslovnom, stručnom, specijalnom, internom, političkom, medicinskom i općom javnošću.

proba

Guverner Rohatinski via HRT.

Komentirajući uvođenje novog kriznog nameta na sve plaće Rohatinski je kazao kako povećanje porezne stope uvijek predstavlja rizik jer se često događalo da su prihodi bili manji od onih na koje se računalo. Ekonomski to baš i nije optimalno rješenje, iako ima nekih socijalnih prednosti, u smislu da zahvaća sve, a ne samo javni sektor, poručuje guverner.

I guverner HNB-a Željko Rohatinski upozorava na to da je svako povećavanje poreza rizično jer praksa pokazuje kako to povećava poreznu evaziju, odnosno izbjegavanje plaćanja poreza. Zato je, ističe Rohatinski, s ekonomskog aspekta prihvatljivije smanjivati rashode, nego povećavati poreze.

Primjetili ste ako ste čitali svu silu vijesti oko novog rebalansa proračuna da se oko dogovora uglavnom slažu vladajući političari, koalicijske stranake i “socijalni partneri” dok se ne slažu ekonomisti. (Ne mislim na one koji traže devalvaciju kune. Oni kao da u nekoj drugoj Hratskoj -bez valutne klauzule- žive.) To je iz vrlo jednostavnog razloga. Kao što je i Rohatinski rekao – što možemo uzeti kao konsenzus ekonomista – prihvatljivije je smanjenje rashoda (govorimo o proračunskim rashodima) nego nametanje novih poreza u potrazi za novim izvorima prihoda. Da je smanjivanje proračunskih rashoda poželjnije, dugoročnije ispravnije i sa većim rezultatima postoje i solidni dokazi.

Ali kao i mnogo puta kroz povijest, ekonomiste se ne sluša. Slično kao i većina ekonomista, generalno objašnjenje Ljube Jurčića - da problem nije u poreznom sustavu, da svako nastojanje povećanja prihodovne strane proračuna dovodi do erozije porezne baze, te da je svaka ovakva mjera bez popratnog poticaja proizvodnji recesijska – stoji. Ali to nije poanta. Naravno da svako uvođenje novih poreza i nameta u ovoj situaciji smanjuje kupovnu moć i “želju” za kupnjom i da je to nepoželjno. Mi se sada nalazimo u paradokslanoj situaciji, gdje usred recesije moramo smanjivati proračunske rashode i povećavati prihode, i to bi svima trebalo biti jasno. Sve ekonomske politike u tom smjeru imaju nepoželjne posljedice za ekonomsku aktivnost i jesu recesijske, a ne antirecesijske. Međutim i među tim “paradokslanim” izborima recesijskih mjera ima boljih i gorih izbora. (Koji su to “snažni instrumenti povećanja proizvodnje” u sljedećih 6. mj. kao antirecesijke mjere nitko od ekonomista, pa ni Jurčić, ne navodi, samo da je to nužno.)

Poanta je da država, kako bi svoje financije dovela u red i preživjela jesen, mora i smanjiti rashode i tražiti privremeno veće prihode da se “pokrpa rupa”. Oboje je nužno i ekonomski, ali i zbog političke realnosti oko stvaranja društvenog konsenzusa. Da bi uvođenje reda u fiskalnu politiku bilo kvalitetnije i efektivnije, rebalans se mora bazirati na reduciranju rashoda, uz dodatak privremenog povećanja prihoda kroz npr. viši PDV, viša trošarina ili neki drugi porez na potrošnju. Vladin prijedlog i “dogovor” je međutim sasvim obrnutog karaktera. Povećanje prihoda se bazira primarno na lošijem izboru porezu na dohodak (krizni porez na >3000kn), potom manje na porezu na potrošnju (PDV od 24%) a rezanje rashodovne strane proračuna je manji dio na koji se računa. Tako, za očekivati je da će za par mjeseci, ako ne i za par tjedana, ovaj “dogovor”, čije posljedice još duže vrijeme ne možemo ni znati sa sigurnošću (npr. mislim da porast sive ekonomije i porezne evazije kao posljedice ovog “kriznog poreza” neće biti tako lako riješivo jedno kad krizno stanje proračuna prođe) dovesti nas u nepovoljniji ishod od svih nepovoljnih ishoda koje smo mogli birati.

Ako Vlada želi napraviti bolji potez rebalansom sa boljim ishodom i vjerojatno nešto manjim troškom u izgubljenoj ekonomskoj aktivnosti, mora okrenuti ploču i bazirati rebalans na rezanju svojih rashoda a potom na traženju dodatnih privremenih prihoda. Bolje da vladajući stavite na stranu reizbore jer su ih i ovako već izgubili. Nemaju što izgubiti radikalnijim mjerama rezanja rashoda.

Papa Benedict XVI-ti potpisuje povelju “Caritas in veritate” i poziva na osnnivanje GLOBALNE, SVETSKE VLADE u okvirima ekonomije

А у Србији је по овом питању другачије, јер како стоје ствари у овој мафијашкој земљи где мафијаши контролишу државу у којој су се сви лидери са својим странкама изменили у свим могућим шемама “опозицуионих” и “позиционих” улога, више је вероватно да тајкуни “постројавају” политичаре и премијере, кад не “одраде” све како треба да би се њихова империја увећала , а и пре свега била сигурна и безбедна од закона. Чак, шта више, у овој се земљи пљачка и “легализује” кроз недоречене и “рупичасте” законе и законске “процедуре”.

Овај видео клип што сам поставио доле, многи су већ видели, но ја сам чекао да нађем клип са преводом, и сад то објављујем.

Укратко да кажем нешто о ефектним догађајима који су се повољно одвијали за раднике трију повезаних фабрика, као и за све грађане тог индустријског градића Пикаљово, којима је топла вода бла искључена скоро годину дана због неплаћених рачуна.

Олег Дерипаска, једно веме најбогатији Руски тајкун и “бизнисмен” (… сада је спао на “само” 3 милијради $, са некадашњих 20 милијарди $) је са својим холдингом “Басиц Елемент” 2007-ме купио у Пикаљеву јединствену фабричку целину коју је поделио у три посебна фабричка одељка: “Базел-цемент-Пикаљово”, “Пикаљовски Цемент” и “Метахим”. Та, сад посебна фарбричка одељка су по свом технолошко-сировинском поступку и производњи, три међузависна предузећа која чине једну јединствену нераскидиву целину, и било какво нарушавање те целине и производног склада, на уштрб неке од фабрика, била би погубна ствар за укупно пословање, и генерално за све раднике.

Поред Дерипаске који је био главни власник тих фабрика, у игри су била још два “бизнисмена” и власника тих фабрика алуминијума и цемента.

Шта ради Дерипаска и остали власници, по Путиновим оптужбама и наводима…?

Он нарушава ту јединствену целину, и “скупља кајмак” форсирајући само фабрички део који је производио цемент и соду. Тако се та повезана фабричка целина подељена у три дела нарушила, производња је стала, радницима је почела да касни плата, и временом имали су неисплаћене плате у вредности од скоро милион € (41.42 милиона рубаља).

Радници и њихове породице у градићу Пикаљеву имали су проблема до гуше, јер због неисплаћених плата нису могли да плаћају рачуне за топлу воду која им је скоро годину дана била искључена. Мафијаши их притегли са свих страна. Но, радници су ишли поступно, прво су се обраћали за помоћ фабричком руководству, па руководству града, па руководству Лењинградске области у којој је припадао град Пикаљово, штрајковали су, заузимали зграде администације, али ништа није пмогло, док 3 Јуна то све буквално није пресекао Путин и натерао Дерипаску да потпише уговор по коме се обавезује да ће покренути обустављену производњу, да ће исплатити сва дуговања према радницима, рекавши му између осталог:

“Рок је, данас…!”

Као и да грађанима Пикаљева буде укључена топла вода, јер на преваспитању код Путина није био само Дерипаска, већ и градско руководство, и руководство Лењинградске области.

Погледајте, овако раде Руси……

Линк ка видео клипу на http://www.youtube.com/

Преузми видео клип (7 мб.)

Ко се не снађе, упутство за скидање видео клипова може се погледати овде.

Гледам ово и мислим се, да ли би мого наш премијер Цветковић, или било који други утицајан политичар у влади Србије, овако да построји рецимо тајкуна Мишковића (?) и да га “пита за здравље”… да му као Путин да под нос уговор да потпише, по коме ће обештетити све раднике купљених фирми које је ојадио…?

Брзо протрљам очи и схватим да то није могуће ни у најлуђим сновима, можда само у цртаним филмовима, јер овде заправо тајкуни контролишу целу ту страначко-политичку структуру финансирајући њихове странке, и “опозиционе” и “позиционе”…”за сваки случај”, јер овде се то брзо мења и једни те исти лидери са својим странкама у веома кратком року могу да буду и опозиција и позиција, или нека чудна болесна коалиција.

По мени…нас може да спаси само ванстраначка парламентарна скупштина са најумнијим, најчаснијим и у пракси проверено доказаним стручњацима из свих потребних области, часним интелектуалцима из читаве зермље, без обзира из којег краја сви они долазе, јер ако нам блиска прошлост, уништена привреда, финансије, па чак и нада да ће бити боље, све што су странчари дотакли уништили су и обесмислили, држава је пред банкротом, ко омча око врата нам је и дужничко ропство у које су нас увалили ( преко 30 милијарди $), понижени смо, обезглављени… и поврх свега у главама људу утиснули су “вирус” страначког лудила,… и ако све то није довољан доказ да се побунимо и омогућимо тим новим “нестраначким људима” да нас воде, онда…. у п.м.

Још нешто…

Овај видео клип је направљен лепо у оптимистичном тону, тако и теба, али одмах сам помислио ово, можда је то неком промакло:

” колико пута смо кроз историју ми радници и грађани били понешени оваквим и сличним овдашњим “победама”, попут ове коју је извојевао Путим у Русији за своје раднике и грађане, па кад обрнеш и окренеш, прође нека година и ми се преварени и постиђени нађемо у чуду, пред ‘вратима пакла…!’…”

Сетимо се само блиске прошлости, полета и великог ентуизијазма после петооктобарских “промена”, људи су били срећни, позитивна енергија се осећала у ваздухуи, сузе су некима текле од среће…јер “дошла је слобода”.

А где смо сада…?

Пред вратима бездана….

Ово је одлично што је Путин урадио у Русији, али заправо Дерипаска треба да се нађе у затвору, а не да се извуче од кривичне одговорности тако што ће “само да врати паре”, наравно да треба да их врати, али пре свега и да се судски изпроцесуира, да се види како је све шта стеко, што је свесно на штету радника уништавао производњу фабричке целине у Пикаљеву, а не да тајкуну и “бизнисмену” кажеш да врати оно што је отео и покрао, иначе…”ја ћу ти покажем твог бога”!

Поред јаких личности, попут Путина, који све пресечу одједном…институције једене земље треба да буду главно мерило правде и неправде, зар не?

То и нама највише треба, а не би било лоше да се у међувремену, док се то не догоди, изненада појави и неки наш “Робин Худ”, да то убрза…!

А у Србији је по овом питању другачије, јер како стоје ствари у овој мафијашкој земљи где мафијаши контролишу државу у којој су се сви лидери са својим странкама изменили у свим могућим шемама “опозицуионих” и “позиционих” улога, више је вероватно да тајкуни “постројавају” политичаре и премијере, кад не “одраде” све како треба да би се њихова империја увећала , а и пре свега била сигурна и безбедна од закона. Чак, шта више, у овој се земљи пљачка и “легализује” кроз недоречене и “рупичасте” законе и законске “процедуре”.

Овај видео клип што сам поставио доле, многи су већ видели, но ја сам чекао да нађем клип са преводом, и сад то објављујем.

Укратко да кажем нешто о ефектним догађајима који су се повољно одвијали за раднике трију повезаних фабрика, као и за све грађане тог индустријског градића Пикаљово, којима је топла вода бла искључена скоро годину дана због неплаћених рачуна.

Олег Дерипаска, једно веме најбогатији Руски тајкун и “бизнисмен” (… сада је спао на “само” 3 милијради $, са некадашњих 20 милијарди $) је са својим холдингом “Басиц Елемент” 2007-ме купио у Пикаљеву јединствену фабричку целину коју је поделио у три посебна фабричка одељка: “Базел-цемент-Пикаљово”, “Пикаљовски Цемент” и “Метахим”. Та, сад посебна фарбричка одељка су по свом технолошко-сировинском поступку и производњи, три међузависна предузећа која чине једну јединствену нераскидиву целину, и било какво нарушавање те целине и производног склада, на уштрб неке од фабрика, била би погубна ствар за укупно пословање, и генерално за све раднике.

Поред Дерипаске који је био главни власник тих фабрика, у игри су била још два “бизнисмена” и власника тих фабрика алуминијума и цемента.

Шта ради Дерипаска и остали власници, по Путиновим оптужбама и наводима…?

Он нарушава ту јединствену целину, и “скупља кајмак” форсирајући само фабрички део који је производио цемент и соду. Тако се та повезана фабричка целина подељена у три дела нарушила, производња је стала, радницима је почела да касни плата, и временом имали су неисплаћене плате у вредности од скоро милион € (41.42 милиона рубаља).

Радници и њихове породице у градићу Пикаљеву имали су проблема до гуше, јер због неисплаћених плата нису могли да плаћају рачуне за топлу воду која им је скоро годину дана била искључена. Мафијаши их притегли са свих страна. Но, радници су ишли поступно, прво су се обраћали за помоћ фабричком руководству, па руководству града, па руководству Лењинградске области у којој је припадао град Пикаљово, штрајковали су, заузимали зграде администације, али ништа није пмогло, док 3 Јуна то све буквално није пресекао Путин и натерао Дерипаску да потпише уговор по коме се обавезује да ће покренути обустављену производњу, да ће исплатити сва дуговања према радницима, рекавши му између осталог:

“Рок је, данас…!”

Као и да грађанима Пикаљева буде укључена топла вода, јер на преваспитању код Путина није био само Дерипаска, већ и градско руководство, и руководство Лењинградске области.

Погледајте, овако раде Руси……

Линк ка видео клипу на http://www.youtube.com/

Преузми видео клип (7 мб.)

Ко се не снађе, упутство за скидање видео клипова може се погледати овде.

Гледам ово и мислим се, да ли би мого наш премијер Цветковић, или било који други утицајан политичар у влади Србије, овако да построји рецимо тајкуна Мишковића (?) и да га “пита за здравље”… да му као Путин да под нос уговор да потпише, по коме ће обештетити све раднике купљених фирми које је ојадио…?

Брзо протрљам очи и схватим да то није могуће ни у најлуђим сновима, можда само у цртаним филмовима, јер овде заправо тајкуни контролишу целу ту страначко-политичку структуру финансирајући њихове странке, и “опозиционе” и “позиционе”…”за сваки случај”, јер овде се то брзо мења и једни те исти лидери са својим странкама у веома кратком року могу да буду и опозиција и позиција, или нека чудна болесна коалиција.

По мени…нас може да спаси само ванстраначка парламентарна скупштина са најумнијим, најчаснијим и у пракси проверено доказаним стручњацима из свих потребних области, часним интелектуалцима из читаве зермље, без обзира из којег краја сви они долазе, јер ако нам блиска прошлост, уништена привреда, финансије, па чак и нада да ће бити боље, све што су странчари дотакли уништили су и обесмислили, држава је пред банкротом, ко омча око врата нам је и дужничко ропство у које су нас увалили ( преко 30 милијарди $), понижени смо, обезглављени… и поврх свега у главама људу утиснули су “вирус” страначког лудила,… и ако све то није довољан доказ да се побунимо и омогућимо тим новим “нестраначким људима” да нас воде, онда…. у п.м.

Још нешто…

Овај видео клип је направљен лепо у оптимистичном тону, тако и теба, али одмах сам помислио ово, можда је то неком промакло:

” колико пута смо кроз историју ми радници и грађани били понешени оваквим и сличним овдашњим “победама”, попут ове коју је извојевао Путим у Русији за своје раднике и грађане, па кад обрнеш и окренеш, прође нека година и ми се преварени и постиђени нађемо у чуду, пред ‘вратима пакла…!’…”

Сетимо се само блиске прошлости, полета и великог ентуизијазма после петооктобарских “промена”, људи су били срећни, позитивна енергија се осећала у ваздухуи, сузе су некима текле од среће…јер “дошла је слобода”.

А где смо сада…?

Пред вратима бездана….

Ово је одлично што је Путин урадио у Русији, али заправо Дерипаска треба да се нађе у затвору, а не да се извуче од кривичне одговорности тако што ће “само да врати паре”, наравно да треба да их врати, али пре свега и да се судски изпроцесуира, да се види како је све шта стеко, што је свесно на штету радника уништавао производњу фабричке целине у Пикаљеву, а не да тајкуну и “бизнисмену” кажеш да врати оно што је отео и покрао, иначе…”ја ћу ти покажем твог бога”!

Поред јаких личности, попут Путина, који све пресечу одједном…институције једене земље треба да буду главно мерило правде и неправде, зар не?

То и нама највише треба, а не би било лоше да се у међувремену, док се то не догоди, изненада појави и неки наш “Робин Худ”, да то убрза…!

Treba sabrati dojmove i pročešljati kroz komentare, bar na jedan dan. Naravno da puno pitanja i nejasnoća za komentirati ima. No, ne treba skakati na zaključke. Još je rano. Jedno je sigurno – izgubio sam jednu blog kategoriju za postove.

Jedno od najvažnijih pitanja koje se nameće je: zašto sada? Sanader u tom pogledu nije dao razlog i novinari su ga sa pravom “napali.” Zašto baš sada odlazi u mirovinu, kada pregovori sa EU su zaglavili bez vidljivog horizonta razrješenja, kada su ekonomski problemi došli do ušiju, nije isto kao i samo zašto? Do daljnjih raspleta političke scene, ekskluzivnih intervjua, knjiga itd. možemo samo spekulirati. Ja sam uvijek mislio da je ideja Sanadera odstupiti nakon što uvede Hrvatsku u EU i uđe u knjige povijesti. Koja je to sada dionica gotova da Sanader odstupa i odlazi u zasluženu mirovinu?

Prvo, očito je da je ovo planirao u posljednjih recimo mjeseca dana. Možda dva, ali svakako nije bio Sanaderov plan bio da pobijedi na zadnjim parlamentarnim izborima i onda niti nakon polovice mandata da ostavku i ode u mirovinu, neovisno o stanju u zemlji i (ne)uspijehu ulaska u EU. Drugo, ono što sam ja primjetio tokom presice je da Sanader ističe uspjehe i njegovo ne bježanje od problema (na što ostavka ipak insinuira) u vezi stranke, ne u vezi zemlje i njenih unutrašnjih problema. HDZ je bio u silnim problemima 2000. godine. Sanader je preuzeo kormilo, očistio, obnovio i podigao. I to je njegova potvrda da nikada nije bježao od problema koji su i još uvijek prožimaju Hravtsku? HDZ se vratio i pobjedio na 2 državna izbora i 3 lokalna, kako on kaže.

Naravno u svom govoru je istaknuo njegove uspjehe u međunardnoj politici, Nato i slično. Na pragu smo ulaska u EU. (jesmo li uistinu?) Ali rješenje domaćih problema i uspjehe na tom planu (van samih pobjeda na izborima) Sanader nije spomenuo niti se njima podičio. Očito je i zašto. Jer ih baš i nema. Možda spekuliram (?) ali mislim da na domaćoj sceni Sanader je bježao od važnih problema, bježao je od nužnih reformi (tvrdih oraha i kiselih jabuka) pod mnogim stavkama javne politike te mu je bilo važnije, da se parafraziram iz prošlog posta, smiriti političku klimu prije izbora zadovoljavajućom iako nerealnom pričom, obećanjima bez pokrića i vrlo kalkuliranim potezima nego pozabaviti se neugodnom i kompliciranom istinom i izazovima domaće politike. Određena rješenja koja je Sanader istaknuo (sporazum sa Sindikatima, rebalans) su rješenja tehničke naravi. Novi sporazum sa sindikatima se morao potpisati, rebalans se morao napaviti – zemlja ne bi funkcionirala bez toga. Ništa od toga ne predstavlja rješavanje važnih reformskih izazova poput recimo javne uprave ili zdravstva. Pred kojim to domaćim izazvima Sanader nije bježao, ja ne znam. Ako me netko može uputiti na tu povijest koju Sanader propagira, molim vas.

Sanader ostavlja zemlju u prilično lošem stanju. Povlači se kada Hrvatskoj ne ide dobro. Vidim da neke prve reakcije građana su da je Sanader pobjegao. Ali opet, ne želim skakati na zaključke.

Danes smo bili priča novemu posmehu in diskreditaciji uradnih organov Republike Slovenije s strani politikov naše države. Predsednik SNS je reagiral na ukrepanje informacijske pooblaščenke Pirc-Musarjeve, ki je zoper njega sprožila, postopek, ker je razkril ime in priimek osebe, ki je na mariborskem sodišču očitno (po navajanju Jelinčiča) – tožila državo za odškodnino za škodo, ker je bila izbrisana.

Jelinčič je najprej reagiral z izjavo za javnost, v kateri pa javnost zavaja, da so sodbe v Sloveniji “javne”. Že res, da so javne z vidika izreka sodbe, vendar pa se ne sme razkrivati imen tožnikov in toženih strank; o tem je informacijska pooblaščenka že vodila postopek npr. lani, pa Jelinčič takrat ni reagiral.

Jelinčič sedaj ovaja informacijsko pooblaščenko kar njej sami, ker naj bi na svojih spletnih straneh sama razkrivala podatke iz različnih sodb. Spletno stran smo preiskali tudi v ekipi Zlopamtila, a razen razsodb v primerih, ki jih vodi sama informacijska pooblaščenka, navajanj tovrstnih podatkov nismo našli. Morda je lahko tudi to problem, kot npr. pri “Washingtonski depeši“, a navedene so samo tiste fizične osebe, zoper katere urad inf. pooblaščenke že sam vodi postopek. Odločbe urada inf. pooblaščenke pa so, kot vidimo, očitno javne.

Torej, morda ima Jelinčič prav, ko navaja, da v teh primerih tudi urad informacijske pooblaščenke krši zakon z navajanjem določenih osebnih podatkov. Toda, še zdaleč ne držijo njegove obtožbe iz včerajšnje izjave za javnost: “Vladajoča koalicija svojih prizadevanj po tem, da bi Slovenijo pripeljala nazaj v enopartijski sistem, v katerem nihče ne sme povedati na glas ničesar, kar oblastnikom ni pogodu, niti več ne skriva oziroma jih ne more skrivati.”

Jelinčič želi urad informacijske pooblaščenke povezati z vladajočo koalicijo in vse skupaj prikazati, podobno kot Janša, kot zaroto levice, ki naj bi državo peljala v sistem, kakršnega smo poznali pred 20 leti. Resnica pa je malce drugačna – da nekaterih podatkov iz sodb pač ne smeš razkrivati. Niti o izbrisanih niti o komu drugemu. Pa če si Jelinčič ali Janša ali pa navadni Jože Novak iz sosednje ulice.

Žalostno je, da prav politiki, ki bi morali varovati pravni red države, zavajajo javnost in širijo nestrpnost ter ščuvajo k nespoštovanju uradnih organov in s tem zakonodaje te iste države. Škoda, da ni zakona, ki bi jim to prepovedal oz. jih kaznoval z odvzemom politične funkcije.

Preumoran, ovih dana sam malo pisao. Naravno, prepun utisaka. Uglavnom loših. Iz Bosne i Hercegovine ali i iz svijeta! Došlo mi čak da obrišem blog. Ne bi mi to bilo prvi put. Napisao sam ih na stotine. Većinu obrisao. Samo me jedna stvar održala da i ovaj ne obrišem a to je gomila smeća, spam-poruka! Nije bilo toliko javnih komentara koliko prijetećih mejlova, rijetko pohvalnih! Dobar znak da su neki moji postovi uzdrmali blogersku javnost te mi je to dalo dodatnu snagu da i dalje na svoj način postavljam vijesti iz domovine. Ponekad i sa kritičkim osvrtom a ponegdje hladno, bez komentara!

SPAM-eri su bili, već rekoh, posebno aktivni. Nikad nisam skontao tu vrstu ljudi. Da li oni to misle da sam toliko glup pa da objavim link ka nekoj porno stranici. Izgleda. Mada mislim da im je prvenstvena namjera da me isprovociraju. Ono u stilu, kad već nije dao u javnost naše komentare, nek makar briše spam-poruke svaki dan. Nek imam šta raditi! Heh…

AKISMET dodatak na blogu je sam obrisao tridesetak takvih pokušaja. Ja se držim devize: “Uzdaj se u se i u svoje kljuse!” pa sam se i dodatno osigurao. Ako ovo sad čitaju neki od prozvanih nek znaju da iza mene stoji na stotine portala (na neke sam i zaboravio na besplatnim hostinzima!) na kojima sam glatko odbijao spam poruke. Razlozi što se ti portali nisu održali su nebitni za Vas, čitatelje ovog mog  bloga. Nedostatak saradnje s drugim suvlasnicima web stranica, njihova nepismenost, nacionalna neosvještenost, nedostatak kritičnosti su uglavnom bile prepreke da stvorim stabilan news-portal pa sam se najzad i okanio te ideje i nastavio sa bloganjem te i ovdje našao masu prijatelja a boga mi i neprijatelja! Moja poruka spamerima bi uglavnom glasila ovako:

IMATE POSLA SA OZBILJNIM, ISKUSNIM BLOGERAŠEM I KANITE SE MOG BLOGA I SPAMANJA! VIŠE OD PET MJESECI POKUŠAVATE I SAMI VIDITE DA NEMA HAIRA OD TOGA NA MOM BLOGU! RADIJE ODABERITE NEKU DRUGU “ŽRTVU” MANJE ISKUSNU. kOD MENE NEMATE ŠANSE, VJERUJTE MI NA RIJEČ.

Vijesti iz zemlje koje su bar po meni bile bitne i koje su obilježile ovu heftu su…

U Međugorju oko 100 000 ljudi

Kaže Polančec.

Neradna nedjelja gotovo da i nije utjecala na 16-postotni pad u maloprodaji u prva četiri mjeseca ove godine – smatra ministar gospodarstva Damir Polančec. Nema čovjeka u Hrvatskoj koji može reći koliki je pad u maloprodaji zbog neradne nedjelje, a koliki zbog krize. Iz analize Ekonomskog instituta proizlazi da je do pada prometa došlo gotovo isključivo zbog krize, a najmanje zbog neradne nedjelje.

Iako je vjerojatno točno da je recesija (ne kriza što označava nekakvo neuračunljivo ponašanje i neočekivani događaj, a ne sastavn iako bolan dio ciklusa) imala najveći utjecaj na pad maloprodaje, neradna nedjelja se ne može tek tako odbaciti kao ne-faktor na poslovanje i prihode trgovaca, posebice malih koji su najgore pogođeni i od recesije i od uvođenja glupih zabrana. Ukidanje jednog dana u tjednu im je uskratila dio prihoda i vjerojatno dobar dio prihoda (i ovako recesijom umanjenog) jer je nedjelja jedan najprometnijih dana.

Recesija otežava izračun direktnog pada maloprodaje zbog neradne nedjelje, ali neradna nedjelja nije sama po sebi bez troška – oportunitetnog troška. Ono što su trgovci mogli zaraditi da zabrane poslovanja na jedan dan nije bilo. I to nas više zanima, jer bi zabrana nastupila sa i bez recesije i ostala nakon recesije da je Ustavni sud nije ukinuo. Vladina odluka je bila svjesno onemogućavanje rada čiji oportunitetni trošak nema nikakve veze sa recesijom. Vlada se sada pokriva recesijom, pa ispada da je recesija dobrodošla Vladi kako bi pokrila svoju apsurdnu političku regulaciju ekonomskog života. Recesija je uspijela zamaskirati utjecaj zabrane rada nedjeljom na trgovce i Vlada i Polančec to punom parom iskorištavaju u izvlačenju. Iako sada možda i nema čovjeka u Hrvatskoj koji može reći koliki je faktora pada maloprodaje a koliki recesije (kad tad će se izračunati kad više podataka postane dostupno) taj nas izračun malo manje zanima. Trošak izgubljenog prihoda zbog zabrane prihodovanja je samo zamaskiran troškom izgubljenog prihoda zbog smanjenog prometa zbog recesije. Ostaje za izračunati taj izgubljeni prihod i ne ga stavljati pod isti krov sa recesijom.

Recesija je svakako umanjila potencijali prihod od poslovanja nedjeljom, to nije upitno. Mogli bi preokrenuti situaciju i umjesto pada BDPa u prvom tromjesečju (DZS će to objaviti u Ponedjeljak 29.6.) uzeti suprotan rast BDPa u prvom tromjesječju i izračunati prihode trgovaca nedjeljom u takvom makro okružju. Zabrana rada bi u potpunosti ukinula tu zaradu, kao što je potpuno ukinula recesijom umanjenu zaradu. Općenito ideja je pronaći utjecaj 1% rasta ili pada BDPa na zaradu u maloprodaji i u tom scenariju gledati efekt zabrane/dozvole rada.

Još ostaje ovo.

Istraživanje o tome koliko je štete hrvatskom gospodarstvu prouzročio Zakon o neradnoj nedjelji Ministartsvo gospodarstva naručilo je od zagrebačkog Ekonomskog instituta prije dva mjeseca. Iako je studija odavno gotova, njezini rezultati su i dalje nedostupni javnosti.

Mislio sam da će studija biti dostupna na stranicama EI nakon nekog vremena, ali je nema. Ako je kriza glavni krivac i ukidanje jednog dana poslovanja gotovo nije imala utjecaja (a definitivno je imala troška) zašto potvrdu toga u studiji ne možemo vidjeti? Pogađati ću da se vjerojatno pokušavaju skrivati neki neugodni “veliki” brojevi (koje bi mediji senzacionizirali) pa čak možda i sami oportunitetni trošak koji su trgovci podnjeli.

 POLJOPRIVREDNICI TK ODRŽALI PROTESTE

Poljoprivrednici Tuzlanskog kantona kao i poljoprivrednici iz ostalih gradova danas su se okupili kako bi izvršili pritisak na državnu vlast, a sve s ciljem donošenja zakona o zaštiti domaće proizvodnje.

Kako su istakli, ovaj zakon bi zaštitio domaću proizvodnju i omogućio poljoprivrednicima veću sigurnost i bolje uslove za rad.

„Donošenje ovakvog zakona bio bi spas za domaću proizvodnju. Ovim bi poljoprivrednici imali zaštitnu cijenu svojih proizvoda, imali bi veće poticaje. Treba samo vidjeti kako to rade zemlje u okruženju koje ogromna sredstva ulažu u svoje proizvođače“, ističe Ilija Stojak predsjednik Udruženja poljoprivrednika Tuzlanskog kantona.

Kakav je danas život poljoprivrednika pojasnio Mujo Hadžimehmedović, proizvođač mlijeka koji ističe da se u trenutnim uslovima ne može živjeti od poljoprivrede. „Ustajanje ujutro u pet sati. Zatim ide muža krava, odvoz mlijeka u otkupnu stanicu, obrađivanje zemlje, naveče ponovno muža i sve to traje do 9. 00 sati uvečer. Prije se moglo dobro živjeti od poljoprivrede, ali danas vrlo teško jer je sve skupo, a gotov proizvod vrlo jeftin.“kaže nam on.

Iz razgovora s poljoprivrednicima saznali smo da svaki poljoprivrednik koji želi ići u korak s vremenom mora nabaviti mašine. „Uzeo sam 20. 000 KM kredita da kupim neke mašine. Tada sam mislio da se cijene mlijeka neće mijenjati, a danas jedva zaradim da mogu uplatiti ratu kredita, a gdje su ostale dažbine. I ja bih volio školovati dijete da sutra bude političar ali nemam novaca da ga šaljem na fakultet“ kaže nam poljoprivrednik Ferid.

Mladi poljoprivrednik Igor Stojak poručuje da je čudno da sve razvijene zemlje nastoje razviti poljoprivredu koja je glavni pokretač razvoja, ali prema njegovim riječima u BiH je potrebnije nabaviti dobar vozni park u kojem ministri uživaju nego taj novac uložiti u zaštitu domaće proizvodnje.

Poljoprivrednici ističu da ukoliko ovaj zakon ne prođe, oni će s traktorima otići u Sarajevo blokirati i Zgradu Vlade ali i sve glavne saobraćajnice.

Radnici, demobilisani borci, invalidi, poljoprivrednici, nezadovoljni ekonomskom situacijom, ali i ponuđenim zakonskim rješenjima prema kojim će biti smanjena javna potrošnja u BiH, najavljuju masovne proteste. Nivo tenzija i revolta je toliko veliki da se mogu očekivati socijalni nemiri.
Danas u 10 sati pred zgradom Vlade Federacije Bosne i Hercegovine okupit će se barem 10.000 ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca, kazao je, nakon vanredne zajedničke sjednice skupština ovih udruženja, Safet Redžić, predsjednik Saveza ratnih vojnih invalida BiH. Oni traže od Vlade Federacije da održi vanrednu sjednicu i izmjenu člana Interventnog zakona koji previđa smanjenje njihovih naknada za 10% ili potpuno povlačenje Interventnog zakona. U protivnom, tražit će ostavku Vlade i raspuštanje oba doma Parlamenta FBiH. Protesti će trajati sve dok se ne ispune njihovi zahtjevi.
Predsjednik Unije neovisnih sindikata Federacije BiH Josip Milić je za danas najavio petominutni štrajk upozorenja u znak prosvjeda zbog prijedloga Interventnog zakona Vlade Federacije BiH, kojim se svim proračunskim korisnicima na svim razinama vlasti umanjuje plaća za deset posto. Milić je kazao kako je Interventni zakon zapravo “objava rata” te da sindikati nemaju drugih mogućnosti već da stupe u otvoreni rat s Vladom FBiH. “Ako bude potrebno automobilima ćemo paralizirati promet u Sarajevu i cijeloj državi. To je sasvim izvjesno i u pitanju neće biti kriza već kolaps i potpuna katastrofa. Pitanje je hoće li sindikati uspjeti zadržati ljude da ne stupe u nešto što je puno agresivnije, u nešto što se zove revolucija, a ne samo nemiri i prosvjedi”, upozorio je Milić.
Interventni zakon nije jedini koji je izazvao nezadovoljstvo u BiH. Zbog teške ekonomske situacije proteste najavljuju radnici zaposleni u tekstilnoj i kožarskoj industriji, pa će danas štrajkovati i poljoprivrednici – opet zbog neusvajanja zakona o zaštiti domaće proizvodnje koji bi makar djelimično zaštitio ovu granu bh. privrede.

p.s.

DOBRA VIJEST

Na kraju dana Vlada popustila pod pritiskom štrajkača i odlučila da ne dira u povlastice RVI, demobilisanih te članova porodica poginulih boraca!

Na MMC RTV SLO je v kategoriji “Slovenija” trenutno naslovna vest, da se je minister Vlačič vozil z modro lučjo.

Ob tem bodeta v oči dve zanimivosti:
1) da se MMC RTV SLO spusti na nivo rumenega tiska in

2) kako so lahko Pahorjevi ministri tako nespretni?!?!?! Neupravičena vožnja z modro lučjo je prekršek. Namestnik predsednika SD bi lahko imel toliko taktnosti, da si ga ne bi privoščil. Pa to je samo ena nespretnost ministrov nove vlade. Kaj pa izjava obrambne ministrice Jelušičeve, da še nismo prevzeli nobene Patrie, ker za njih nimamo denarja, in sedaj podrobno pregledujemo prvi oklepnik, da bi našli še kako pomanjkljivost?!?! O Golobičevi “napaki” je bilo že tako ali tako dovolj govora. Tu je še finančni minister Križanič s svojimi obljubami o 1.000 € minimalne plače in 500 € univerzalnega temeljnega dohodka (pa izjave, da ni vedel za imenovanje Veselinoviča za generalnega direktorja NLB), Lahovnikovo in Erjavčevo kandidiranje na evropskih volitvah, Cviklovo komentiranje gospodarske krize (kot da zato nimamo ministrov?!) itd itd. Morda so nekateri ministri precej strokovni, a zato mnogim manjka osnov politične spretnosti…