I lördags kom släkt och nära vänner hem till mig för att fira min 40-års dag 6 dagar efter min födelsedag. Då jag bor i en liten etta på 39 kvm var jag tvungen att dela upp besöken. Vid 12-tiden kom fru Valröss och Lillröss då min syster skulle fixa kaffe till alla som skulle komma under dagen. Runt 13-tiden kom först min moster från Mariestad, min kusin Messal, min mamma och herr Valröss. Jag fick lite pengar, blommor och en box med 25 inspelningsbara dvd-skivor. Dvd-skivorna fick jag från herr Valröss och jag blev bra glad när jag såg att han hade köpt dvd-r då min dvd till tv:n bara kan spela in på dvd-r skivor. Nu kan jag bränna ut allt jag sparat på min inspelningsbara dvd, så som filmer jag spelat in från tv och allt material som jag spelade in efter AIK vann SM-guld och hela Svenska Cupen finalen. Vi käkade smörgåstårta och drack kaffe med kaka. Syrran hade verkligen lyckats med smörgåstårtorna och jag fick en ny favorit gjord med rostbiff. Mycket smarrigt! Vid tre snåret tackade alla för sig förutom syrran och kusinen som stannade kvar för att träffa kusin Zekes familj.

Vid 16-tiden kom Zeke med flickvän och dotter samt Zekes mamma, hans syster C med kille och deras två barn. Jag fick mer pengar som jag tackade så glatt för. Inom en snar framtid har jag råd att köpa mig en platt-tv. Det var skoj att träffa Zekes mamma och syster med familj då jag inte träffat dem på ett tag. Zekes systers son satte sig på golvet och lirade Fifa-09 medan vi andra pratade om allt möjligt. Jag fixade till i köket och sa sedan till att maten var serverad. Då jag redan hade käkat satt jag bara med och pratade med en god kopp java i handen. Alla tyckte att syrrans smörgåstårtor var goda. En stor eloge till henne för allt arbete hon lade ner på dem. Strax efter halv sex tackade Zekes familj för sig och åkte hem. Nu var det bara Zeke, hans flickvän och jag kvar. Nu väntade vi in mina vänner som skulle dyka upp vid 18-tiden.

Strax efter 18 började vännerna trilla in. Spoonman, Jycken, Älgen och Pats. Messal kom tillbaka efter att varit hemma och bytt om. Jag öppnade mina presenter som bestod av en flaska Famous Grouse 12-årig whiskey, en flaska Captain Morgan och en Bluetooth Music Reciever MBR-100. Riktigt fina saker. Tack, tack mina vänner. Vi skålade och tjatade och åt utav de goda smörgåstårtorna. Den tårtan med rostbiff blev utsedd till favorit av alla. Jag hade fixat till en Music Quiz som blev rätt lyckad och vinnare blev Jycken. Vinsten för honom var en riktigt stark grogg. Men då han var nykter kvällen till ära gav han den till Spoonman som mesade ur och försökte ge bort den till andra, men det slutade med att jag drack av den. Vid halv nio kom Gusten och hans flickvän A. Nu var alla som skulle komma samlade. Av dem fick jag ett fyllespel vid namn Drinking Ludo. Det är ett fia med knuff men med små shotglas istället för spelpjäser. Detta försökte vi spela under kvällen, men vi blev aldrig färdiga då det tog tid och de flesta blev lite smått berusade. Pats och Älgen drog hem lite tidigare då de bägge har barn att ta hand om. Vi andra fortsatte partandet. Kaptenen korkades upp och jag tror att den enda som smakade på den var jag. Whiskeyn var vi i alla fall tre som smakade på. Spoonman, Zeke och jag. Utav de tre lådorna öl jag hade köpt var det bara en låda + 6 öl som dracks upp. Bag in boxen öppnades inte ens, så nu har jag lite gott framöver. Ölen kommer räcka länge och det är perfekt inför nyår.

Någon gång vid midnatt tackade Zeke och hans tjej för sig då de skulle ta bussen hem. Vi andra fortsatte skåla till bra partymusik. Club, house, pop, metal, irländskt, synth, breakbeat, dnb, rnb, hip hop, rock, trip hop, downtempo och riktigt gamla godingar. Det var en salig blandning kan jag lova. Jag vet inte vad klockan var när vi skulle dra vidare in till city, men iväg kom vi. Spoonman gick hem istället medan vi andra vinglade iväg glada och berusade. Messal gick in på Bogrens och Gusten, hans flickvän och jag gick till Voda. Jag köpte en drink till Gusten då hans födelsedag var igår söndag och en drink till mig. Vi satt där och tjatade och skålade tills stället stängde. Efter det bar det av till Donken där jag träffade The New Yorker som bjöd mig på en QP meny. Jag tror att han bjöd för jag hade fyllt år. Det var lite dimmigt där. Vi satt kvar så länge tills personalen släckte ner och sa till att alla skulle gå. Jag har ingen aning om vad klockan var. Vid Sandtorget sa The New Yorker och jag hejdå och jag traskade hem på väldigt vingliga ben. Väl hemma tog jag av mig mina kläder och sedan vaknade jag upp någon gång på söndag förmiddag.

Bakfyllemunnen var vidrig och huvudet liksom exploderade så fort jag rörde lite på mig. Jag var tvungen att gå upp, ta en värktablett och lite vatten med en brustablett som ska återställa vätskebalansen i kroppen. Min huvudvärk försvann tillslut, men då kom de underbara illamåendeattackerna och svettningarna som skulle förgylla större delen av söndagen. Inte förrän sent på kvällen mådde jag någorlunda ok igen för att kunna käka lite smörgåstårta som blev kvar från i lördags. Jag kan säga att det var soffläge hela söndagen för mig. Men det är priset man får betala när man har haft riktigt roligt och ett bra rus.

Tack alla mina vänner och släkt för en superskoj lördag.

Det var allt för idag! Nu blir det en liten stänkare.

Kippis!

De mai bine de sapte secole, istoria ne vorbeste despre Intaiul Domn al Tarii Romanesti, Intemeietorul (sau Descalecatorul daca preferati) Negru Voda. Cu totii am invatat despre el inca din clasele primare si, daca ne este permis, l-am asemuit cu un erou legendar capabil sa infrunte toate imperiile vremii si sa ii uneasca pe valahii munteni intr-un singur stat. Stie, insa, cineva cine a fost acest enigmatic personaj? Ii cunoastem originile, numele real sau macar fizionomia din vreo gravura medievala? Stim despre el mai mult decat faptul ca i-a supus, cel mai probabil prin forta armelor, pe voievozii si cnejii locali din Muntenia si ca s-a autointitulat „Mare voievod”?

O enigma cat o istorie

Legendele si povestirile cu privire la “descalecarea” Negrului Voda in Muntenia, undeva in jurul anilor 1290-1310, apar nu numai in hrisoavele medievale valahe ci si in cele straine, fapt ce scoate din discutie lipsa de autenticitate a acestei realizari. Este cert ca un personaj important a venit atunci din “Tara Ungureasca” pentru a-i supune pe liderii locali sub o unica stapanire, eveniment favorizat, probabil, si de tensiunile politico-militare din Europa (Ungaria era cuprinsa de puternice tulburari interne, in timp ce tatarii isi continuau ofensiva catre Portile de Fier). De ce trebuie sa acceptam o astfel de teorie? Un motiv important il constituie chiar Diploma Ioanitilor, document intocmit in anul 1247, la numai cinci decenii distanta de presupusa “descalecare”, document prin care regele ungur Bela al IV-lea vorbeste, printre altele, de prezenta voievozilor locali Litovoi si Seneslau, precum si de cea a cnejilor Ioan si Farcas. Este cert ca orice personaj din afara sferei de influenta a coroanei ungare care ar fi incercat sa se impuna in fata acestor lideri locali, nu ar fi putut fi decat unul care sa o faca prin forta armelor si mai putin prin diplomatie.

Un argument in plus al luptelor duse de misteriosul Negru Voda cu voievozii si cnejii munteni il constituie si scrisoarea ambasadorului regelui Dusan al Serbiei, Nicolo Luccari, cel care scria, in anul 1352: “Negro Voeuoda din natione Ungaro padre di Vlaico nel 1310 s’era impadronito di quella parte di Valachia” – Negru Voda, de natiune ungara, tatal lui Vlaicu, cucerise in 1310 acea parte din Valahia. Vom reveni asupra acestui citat.

Inainte de a aprofunda aceasta afirmatie, trebuie sa mentionam si numele personajelor asupra carora planeaza banuiala “intemeierii Tarii Romanesti”. Este vorba de cunoscuta dinastie domnitoare: Thocomerius/Tihomir (cca 1290 – cca 1310), Basarab I (1310 – 1352), Nicolae Alexandru (1352 – 1364) si fiii acestuia din urma, Vlaicu (1364 – 1377) si Radu I (1377-1383). Ei sunt cei care domina politica interna valaha pe toata durata secolului al XIV-lea, deci, doar unul dintre ei poate fi misteriosul Negru Voda.

Revenind la scrisoare ambasadorului Nicolo Luccari, nu putem decat sa concluzionam ca diplomatul in cauza se afla in fata unei grave erori ( nu singura, din pacate, Luccari facand grave confuzii intre geti si goti si intre daci si dani). Vlaicu, cel la care face referire italianul, este fiul lui Nicolae Alexandru dar, nici macar acesta din urma nu putea cuceri Valahia in anul 1310 (an asupra caruia italianul pare destul de sigur), atata vreme cat a fost asociat la domnie cu tatal sau de abia in anul 1342. Mai mult ca sigur ca, in anul 1310, Nicolae Alexandru nu era decat un copil. Ramane astfel, prezumptia ca doar Basarab I sau tatal sau, Thocomerius/Tihomir, ar fi putut fi acel atat de enigmatic Negru Voda.

In aceeasi ordine de idei, patriarhul Macarie de Antiohia trimite data descalecarii in anul 1290, in vreme ce un hrisov din vremea lui Matei Basarab indica anul 1292 ca an al intemeierii Tarii Romanesti.

Si totusi, cine este Negru Voda?

Cu siguranta ca, pana la descoperirea unor noi documente medievale care sa faca lumina in acest caz, misterul va continua sa planeze asupra personajului atat de controversat, Negru Voda. Istoricul Neagu Djuvara afirma in a sa “Thocomerius – Negru Voda, un voivod de origine cumana la inceputurile Tarii Romanesti”, ca doar tatal lui Basarab I putea fi acel Intemeietor. Ca argument, istoricul aduce in discutie faptul ca anul 1310 este, de fapt, anul mortii lui Thocomerius si cel al urcarii pe tron a lui Basarab I. Nici vorba de lupte in acel an. Mai mult, Neagu Djuvara afirma ca Basarab a fost recunoscut ca primus inter pares (Mare voievod intr-o traducere libera) de catre toti voievozii si cnejii munteni, fapta ce ar fi ramas in memoria boierilor valahi ca adevarata data a descalecarii. Cu siguranta ca o astfel de recunoastere nu ar fi putut veni decat ca urmare a unor merite deosebite ale tatalui sau.

Numele lui Thocomerius il cunoastem dintr-un document intocmit de catre regele ungur Carol Robert de Anjou, in anul 1332, la doar doi ani dupa dezastrul armatei ungare de la Posada. Prin acest document, monarhul recunoaste faptele de vitejie ale lui Laurentiu, comite de Zarand, si ale fratelui sau in batalia mai sus amintita: ” …Si mai ales atunci cand, pornind oastea noastra stransa prin porunca regala, am ajuns in niste tinuturi de margine ale regatului nostru, ce erau tinute pe nedrept in Tara Romaneasca de catre Basarab, schismaticul, fiul lui Thocomerius”. Este, practic, unica sursa din care aflam numele tatalui voievodului Basarab. Important este, insa, modul in care monarhul ungur face referire la acest Thocomerius. Faptul ca numele lui este retinut intr-o cronica regala nu poate decat sa confirme ipoteza conform careia Thocomerius era un personaj important si recunoscut, cel mai probabil, o capetenie razboinica. De asemenea, lipsa unor titluri (voievod, cneaz si, cu atat mai mult, mare voievod) sustine ideea ca nu el a fost Intemeietorul ci, poate, cel care a pregatit terenul venirii acestuia.

Nu sustinem ca Basarab I ar fi, 100%, Negru Voda, desi istoria si putinele dovezi adunate de istorici sustin aceasta ipoteza. Cel mai probabil, insa, Basarab ar fi venit pe tronul Valahiei din postuira fiului unei mari capetenii si ar fi fost recunoscut de catre majoritatea liderilor munteni drept unic stapanitor. Iar faptele sale aveau, cat de curand, sa confirme o atare titulatura.

Batalia de la Posada – actul de nastere al Tarii Romanesti

Desi vasal al regelui Ungariei, asa cum este numit in mai multe documente ale vremii, Basarab daduse destule semne de rebeliune fata de cel ce ar fi trebuit sa ii fie suveran… Carol Robert de Anjou. In anul 1323, Basarab il sprijina militar pe tarul bulgar Mihail Sisman in lupta impotriva Imperiul Bizantin, o actiune ce incalca vasalitatea sa fata de regele Ungariei. Sapte ani mai tarziu, la 28 iulie 1330, voievodul muntean este alaturi de acelasi Mihai Sisman in lupta de la Velbuzd, impotriva regelui sarb Stefan Decanski, un aliat al lui Carol Robert de Anjou. Probabil, acesta a si fost motivul pentru care regele ungur decide sa dea o lectie rebelului valah si sa il indeparteze de la domnie.

Trecusera doar cateva saptamani de la infrangerea vlaho-bulgarilor de la Velbuzd si Carol da ordinul de adunare a armatei celei mari a Ungariei. Cu toate acestea, 8000 dintre cei mai buni cavaleri unguri se aflau in Polonia, luptand impotriva cavalerilor teutoni. Este evident ca nu toata armata a putut fi stransa in campania indreptata impotriva lui Basarab. Cu toate acestea, circa 30.000 de cavaleri, cu mult mai mult decat putea strange valahul, luau drumul Tarii Romanesti. Dionisie Szecsi, castelan de Mehadia, si voievodul Transilvaniei, Tamas Szecsenyi, se aflau alaturi de rege. Primului ii fusese promis Severinul, in timp ce al doilea urma sa primeasca o mare parte din Valahia. In fata unei asemenea forte, Basarab cere pacea si ofera in schimbul ei Severinul, plus o suma importanta in bani. Carol il refuza, insa, si il ameninta teatral, anuntand ca “il va scoate de barba, din muntii lui, ca pe un urs pe acel Bazarada…”

In timp ce Basarab isi aduna oastea, circa 10.000 de osteni, tarani si cavaleri, preferand sa se ascunda in munti si sa duca o tactica de hartuire, mandra armata ungara marsaluia catre Castru, Argys (Curtea de Arges) resedinta domnului muntean. Severinul cade primul iar Curtea de Arges este incendiata de regele razbunator. Bolile si lipsurile armatei cauzate de pustiirea pamanturilor valahe de catre Basarab il silesc pe Carol Robert sa ceara retragerea. Nu era chiar victoria zdrobitoare pe care si-o dorise, dar era o lectie pe care valahul ar fi trebuit sa o inteleaga odata pentru totdeauna. Drumul de intoarcere al invingatorilor nu este cunoscut nici astazi, Posada ramanand o locatie enigmatica pentru absolut toti istoricii. Cert este ca Basarab, intelegand ca aceasta este singura lui sansa de a invinge floarea cavalerilor unguri, actioneaza fara sa stea in dubii.

In misterioasa trecatoare de la Posada, el taie copacii astfel incat sa poate fi pravaliti peste dusmanii sai la o simpla impingere. Mii de pietre sunt stranse cu acelasi scop pe marginea prapastiei. Prin paduri, arcasii si calaretii sai nu asteptau decat semnalul de atac. Iar acesta nu a intarziat sa apara. La 9 noiembrie 1330, Basarab lanseaza atacul surpriza asupra ungurilor. Si ce mai surpriza a fost pe cei care se considerau invingatori. Mii de cavaleri isi pierd viata inca din prima zi a luptelor. Zdrobiti sub pietre si trunchiuri de copaci, strapunsi de miile de sageti valahe, ei vad cum victoria lor se transforma intr-o infrangere catastrofala . Macelul dureaza pana pe 13 noiembrie, iar din insemnarile regelui Carol Robert de Anjou, aflam ca apogeul luptei a fost acela in care cavalerii valahi (nicidecum taranii) au sarjat in mod repetat asupra supravietuitorilor. Regele ungur este salvat cu pretul vietii garzilor sale personale si scapa doar dupa ce isi schimba hainele cu Desev, fiul lui Dionisie, “cel pe care valahii crezandu-l insusi regele l-au ucis cu cruzime”.

Important de mentionat este ca, desi in gravurile vremii, valahii apar imbracati in sumane si purtand straie taranesti, este greu de crezut ca doar cu o armata de tarani, Basarab ar fi putut invinge una dintre cele mai mari armate ale Europei. Mult mai probabila ne pare ipoteza in care cavalerii valahi ar fi fost unii atrenati si echipati asemenea celor occidentali, ei constituind nucleul armatei regulate. Ca o dovada, Radu I, nepotul lui Basarab este reprezentat pe monede in armura vestica. Tot el comandase de la Venetia 11.000 de camasi de zale (echivalentul platii lor de astazi s-ar ridica, cu siguranta, la zeci de milioane de dolari), ori astfel de armuri nu erau destinate unei armate formata exclusiv din tarani. I n aceeasi ordine de idei, sa ne reamintim ca Basarab luptase alaturi de Mihail Sisman impotriva bizantinilor si sarbilor. Sa fi facut oare aceste expeditii de lupta cu o armata de tarani? Putin probabil…

Aproape toti cavalerii unguri au fost ucisi in stramtoarea Posadei, oferind posteritatii una dintre cele mai mari si mai rusinoase infrangeri din istoria Ungariei. Regele Carol Robert de Anjou nu a mai intrat niciodata in Valahia si nici nu a mai incercat sa lupte impotriva lui Basarab. Tara Romaneasca se nascuse iar visul Ungariei de a atinge Marea Neagra se sfarsise pentru totdeauna. Pe tronul tarii Romanesti, pentru 42 de ani, avea sa stea cel pe care astazi il banuim a fi… Negru Voda Intemeietorul.

MOJA I TUĐA FORUMSKA RAZGLABANJA SA RAJOM…

(Istrgnuto iz konteksta)

….nisam ekonomista,al jedno znam kod nasih kuca,trosak veci od cementa,rizle,siporexa,cigle,maltera,armature,salunge
,stolarije,lamperije,plocica,ljepila,,vjencanica,dozvola,
vode ,struje, itd itd

…su majstori..meljaju,traljave,jedva nesto.
ako ga platis na dnevnicu ode to unedogled,ako ga platis po poslu sfuseri da sto prije ispadne iz ruku i ode dalje i nista ne valja..
a pojst i popit mogu bog im dao…
pa nema dana s njima na gradilistu bez 30-40 maraka…a nijedan ne jede kupus,grah, itako te didja midje ne mogu zbog”zeluca”pati ih zgaravica
pitanje je samo novaca i koliko se sa montazom moze ustedjeti.tj.da li za najkrace moguce vrijeme i za najmanje mogucu svotu(jer primjer vise nemam)mogu dobit svoj dom.to je pitanje.naravno da znam da je cigla bolja od spere,nisam to ni pokusao osporit.

…treba imati u vidu i trosak za plac,trosak za dozvole(nisu nimalo jeftine),pa tek onda dodje red na tu jadnu kucu, i dok dodjes do pitanja a koju cemo fasadu prodje 20 godina.
ponavljam u 90%slucajeva.

Puno je jednostavnije , da se nesikiras plaho zavrsiti s firmom sve ,i to do onog stadija radnje ,”kljuc u bravu”
Samo daj boze da nadzes fer igraca ,pa da ti ono sto ti napisu u predracunu odnosno ponudi to i ispostuju i urade ,…ima ih svakakvih pa smute i ustede na materijalu a kasnije , nesnas gdje i u cemu zivis.
Pa jos kad za svu tu gradnju sto ti rece trebaju dozvole i projekti ……………ohladi ti kuca da je pravis.

Al, ko je zapocne i zavrsi je …..nek je sa srecom ko god je pravio …
Kad neko ima volju i cilj, onda mu nije nista skupo nit neostvarljivo.
Prijatelj mi je sa dvadeset maraka poceo ,kucu praviti, raja mu se smijala , dosli jarani pomogli iskopat temelje ….i kreno cojk, stigo i u Irak , dade bog nafaku, i eno ga sad nakon godinu dana ,zivi sa svojom zenm i djecom sretan i grijanje ima , ….
nista nije nemoguce.

Da ja ovdje prebacim dio posta o montaznim kucama
Razgledala sam montazne kuce.Lijepe su, nema govora.Ipak, sigurnija je cvrsta gradnja. Do rata su moji roditelji imali Krivajinu montaznu vikendicu, nije bila losa. Mozda je mogla biti bolje termicki izolovana. Sjecam se da sam zimi vodila raju u vikendicu da bi se sankali preko vikenda. Nije smjelo prestati loziti, odmah bi se ohladila soba.
Kuce su vjerovatno bolje izolovane.

Što se tiče montažnih kuća, moje mišljenje je da su ok. Konkretno kod nas si u obavezi da izliješ temelj a oni sve ostalo završavaju. Moj kolega je upravo završio jednu takvu. Majstori su došli u utorak a električari su završili u nedelju. Kuća napravljena za manje od 7 dana – to je ok. Daju garanciju na 100 god. U komšiluku, kuća koja je montažna postoji više od 30 god. – pa joj ne fali ni krov ni stolarija ni zidovi. Nije vetar oduvao. Imaju super izolaciju tako da se zimi lako zagreju. A da još nešto – kolega je pravio proračune koštanja na kraju – sa papirima, materijalom, dnevnicama, prevozom…. da je zidao kuću koštalo bi ga oko 230€-250€ po m2, a sa montažnom kućom ga je koštal oko 170€/m2. Ipak nije mala razlika ako se uzme u obzir da je kuća površine 116 m2. Pa vi preračunajte. Uglavnom on je prezadovoljan. Što se tiče montažnih kuća sviđa mi se to što imaš mogućnost da završne radove – moleraj, keramiku sam radiš, ako ti se nesviđa njihov izbor. Kod nas se pokazalo super. Ono što je najbitnije, majstori ne fušere, posle njih nisu zidovi krivi i šareni, fugne kod keramike se ne kreću od 2mm do 15mm. Stvarno rade ok. 

DA…din volumul de BASME NEMURITOARE LA ROMANI…NO COMMENT!!

Elena Udrea posibil propusa ca Premier! unde ne va duce? de rapa…ca in Vama sau in alte regiuni turistice s-au dus si ele la dracu’n praznic. macar daca praznicu’ ala nu o avea doar coliva ci si ceva masuri anticriza….

Britanski “Tajms” objavio je da je prva indijska lunarna misija bez posade otkrila veće količine vode na Mesecu, što bi moglo da ubrza planove za izgradnju svemirske stanice na jedinom Zemljinom prirodnom satelitu.

To otkriće će i zvanično biti objavljeno iz sedišta Američke kosmičke agencije (NASA) u Vašingtonu, navodi britanski list.

Voda bi mogla da se koristi za piće, možda i za navodnjavanje, a vodonik iz vode mogao bi da se iskoristi za gorivo, piše “Tajms”.

Naučnici se dugo nadaju otvaranju svemirske stanice na tom zemljinom satelitu, piše Tajms i dodaje da su tako rešena oba glavna problema – nedostatak vode za piće i za rehidriranje hrane i gorivo, što je do sada stajalo na putu izgradnje stalne baze na Mesecu.

Do sada se pretpostavljalo da kosmonauti moraju da ponesu i jedno i drugo sa sobom, ali prisustvo vode na Mesecu bi sve to promenilo.

Mesec je jedini zemljni prirodni satelit i ujedno najbliže nebesko telo udaljeno u proseku 384.400 km od Zemlje.

Čvrsto je nebesko telo i po površini je 14 puta, po obimu 50 puta, a po masi 80 puta manje od Zemlje.

Ubrzanje sile teže je na Mesecu šest puta manje nego na Zemlji. Oko svoje ose se obrne za 27 dana, 7 sati i 11,5 sekundi.

Na povratku iz Broda (bosansko-srpskog), vrijedilo se pola sata odmoriti, osmatrati i čak pokušati nešto uloviti u rijeci Spreči, blizu njenog ušća, na par kilometara od Doboja, odmah ispred tunela.

Riba, naravno, ni ovdje nije “grizla” kao ni u Brodu! Desetak riba za dva dana na cijeloj stazi je totalni promašaj, fijasko!

Nevakat je ovo vrijeme za ribolov ali eto naletila sam na još nekoliko entuzijasta, upornih ljudi na vodi.

Džabe tabla! Nema čega nema na divljoj deponiji pored naše ljepotice od rijeke…

Ima vremena. Osvijestit’ ćemo se kao ljudi. Ja možda tad neću biti živa ali nešto bi ipak trebalo ostaviti za mlađe naraštaje!

Na sramotu, nama starijima!

Vjerujete li u nagradne igre, a?

Sudeći po dosad dobivenim od BH Telecom-a, slabo! Doduše, bio sam nemalo iznanađen poklon paketima od ovog našeg renomiranog davaoca usluga na području Federacije BiH i van nje!

Neki kažu i monopolističkog!

BiH Telecom bio monopolitički (hm… uvijek ta riječ POLITIKA) ili ne, ja sam ipak zadovoljan njegovim uslugama. Slagali se Vi samnom ili ne!

Nije mi ovo namjera da reklamiram ali za ovakvu “stvarku” od mobilnog (NOKIA je to bOO) vrijedi se pokušati okušati u nagradnoj igri!

BH Telecom-ov dobar marketinški potez, vrijedan hvale (lije su to bOO)!

Pametni ljudi sjede tamo i smišliše dobru ideju kako da sami sebe nagradimo! Zar ne?

Kako???

Pa fino. Pošaljete SMS ( u kome navedete svoj tel. broj) kojem je cijena 1:17 KM (sa PDV-om! )

I, šta biva? Pa sami sebi (korisnici) darujemo jednog među nama ovim divnim primjerkom čudesne GSM-tehnologije!

Sad će neko reći: ” TABKO otkrio toplu vodu!”

Hahahahahaha

Jock’   jOO bOO…

Šta je ovdje BH Telecom? Ništa! Samo organizator (igre)!!!

Vaše mišljenje, molim…

Zahladnjelo je odjednom. Čak najavljuju i snijeg a jesen se nije pravo ni zahuktala iako se to baš ne bi moglo reći po opalom lišću. Počelo je ono opadati još u septembru. Možda od prevelikih vrućina. Vrijeme (klima) se totalno promjenilo ili sam ja starija za još koju godinu.

Premor nekakav je. Kao prvo, mislim da redovan posao ubija. Postaje se sve teže nositi sa povećanim obavezama a bosanskom platom!

Ove godine se itekako osjetila recesija na svakom koraku. Sva sreća imam još posao, bogu hvala! To ipak nije razlog da se i tokom ljeta krvnički radi jer je manji priliv stranki tokom ljeta. Tobože, raja ide na godišnje odmore. Eto, većina se vratila ali ja i dalje osjećam zamor.

Najgori je ovaj prelazni period za zemlje u tranziciji kakva je naša. Pa i za rukovodni kadar koji mjerila za rad postavlja na evropskim osnovama a plaća ti stoji. Čak nam prijete i umanjenjima od 10-15 %!

Premor, kišno vrijeme, nestašica novca (nije bila plata ) a malo i ono “boli me mrsko”, došli su mi kao razlog-neminovnost ostanka kod kuće preko ovog vikenda!

Šta sam radila?

Kućanske poslove, svakako. Oni se nikad ne mogu završiti. Nabavka i spremanje zimnice.

Ribolovni pribor. Ne, ne! Sve mi je u redu i na broju od zadnjeg takmičenja. Pokoji predvez nadovezala i tako to. Držim se parole da me “ništa na vodi ne smije iznenaditi”!

Ide kišno vrijeme. Ako je kiša-spremna mi kabanica (više njih), takmičarske stolice, kišobrani, nepromočiva platna, sitni pribor, svijeće, topli ogrtači, rezerna odjeća i obuća itd.

Ama, sve je spremno!

Čeka me još Bosanski Brod u Republici Srpskoj (ili kako ga već srbi zovu-nebitno sad) i takmičarsko-turnirska sezona je završena. Bar za mene.

Nadati se lijepim danima i tokom novebra. Možda par puta negdje i izađem na vodu.

Sjećam se, prije par godina, sam poslije Novogodišnje proslave išla drugog januara na Modrac na pecanje na + 5 ° C! Ko zna? Možda je vrijeme i za jednu izuzetno blagu zimu kao što je bila ta.

Daj bože!

BISTRO

Već otprilike dve nedelje, možda i malo duže, intezivno sanjam. Snovi su prvo bili simpatični, smešni, nerealni, sa kombinacijama raznih ljudi i događaja, a kasnije je stigla voda. Ustvari prvi šokantan san je bio taj kada sam sanjala da mi je umro brat. Inače kada sanjam, ili kada se ja sećam da sam sanjala, taj dan se obično prespavam. Znači spavam osam i više sati. Ovaj put sam legla oko ponoći, a probudila sam se odmah posle 3 sata.

Ne znam kako i zašto je umro ali znam da je bio mrtav. Sve crno, ljudi smrknuti, ja plačem, vrištim, odbijam da verujem u to, neutešna sam. Sahrana je već prošla, iako je ja nisam videla u košmaru, i sestra me zove. Ja se u tom momentu setim da joj nisam ni javila tužnu vest. Javljam se na telefon, plačem i budim se. Sva sam bila u nekom grču, suze su mi bile u očima, disala sam jako brzo i glasno. Probudila sam se na zvuk alarma nečijih kola koji se uključio. Prvih par sekundi nisam znala šta me je snašlo a nisam ni mogla da se mrdnem, da ustanem , da se otkrijem. Shvatam da je to bio samo san, ali ustajem, odlazim da pijem vode, umivam se, izlazim u dvorište na vazduh. Smirila sam se tu ja nekako, ali nisam mogla zaspati posle nikako. Uključila sam televizor i zaspala negde pred zoru. Oko osam ujutru sam ustala, nazvala brata i sve mu ispričala. Samo mi je rekao ti nisi normalna, znaš da spavam jer sam učio noćas, zovi kasnije! Primetno neraspoložen mojim buđenjem, ali živ!

Nakon toga kreće serija snova sa vodom. Prvi u nizu je taj da sanjam da se kupam u Paliću. Ako ste čuli za katastrofalnu situaciju sa našim jezerom onda znate da kupanje u njemu nije nikako moguće. Ove godine su čak i nadležni to govorili. Sve u svemu ja sam se kupala u njemu, a voda je bila mutna, prljava, sa svakakvim organizmima u njoj. I sad sledi ono najbolje: ja sam bila Keri Bredšo iz serije Seks i grad, a sa mnom je bio onaj njen Rus Aleksandar Hajde dajte mi vašu slobodnu interpretaciju ovoga

Sad već ne mogu da se setim sledećeg, ali isto sam bila u nekakvoj vodi, ali ovaj put znam da je stanje bilo bolje. Nije bila toliko prljava i odvratna. Ni u onom prethodnom, a ni sada se ja nisam loše osećala u toj vodi. Samo je bila takva kakva jeste, da mi se u prisećanju ne dopada. Radnja sledećeg sna je smeštena u Budimpeštu. Lep Dunav, mirna i čista reka. Iznad sam vode. Koračam preko nekog malog mostića napravljenog od drveta. Dan je sunčan, ma sve divno krasno. Pomislila sam da je gotova serija snova sa vodom. Nekako sam zaključivala da sam bila u problemu koji me je izgleda nesvesno tištio, i da sam se izborila sa tim. Bila sam iznad vode i godilo mi je. Međutim noćas opet. Na moru sam, istom onom sa letovanja. Voda je opet čista i plava, talasi su mali i sve je nekako dobro. Sa plaže gledam u nju. Razmišljam da li da se bućnem u nju ili ne. Privlači me, borim se sa sobom, zvoni mi alarm. Ostala sam na obali.

Ne razmem se previše u tumačenje snova. Ako je neko u našem snu umro, kažu ljudi da smo mu produžili život. A ova moja voda, može biti neki problem, osećanje, strah ili neodlučnost. Samo se nadam da ću i dalje ostati na obali, tamo mi se više sviđa.
A šta ste vi sanjali noćas?

Što Hercegovac drži papinu sliku na balkonu? – Da se papa osjeća kao kod kuće.

Došao Mujo kod Sulje sav nasikiran. Pita ga Suljo: šta ti je bolan, šta se desilo, – Ma pusti, belaj, razvodim se od Fate. – Što, šta je bilo. – Ma bolan, kakva Fata, ono je vlahinja. Eno dobila svinjsku gripu.

Kakva je razlika između mladog i starog Hercegovca? – Dok su mladi svi voze BMW a kad ostare svi voze EKG.

Šta je zajedničko penzionerkama i djevojkama u Bosni? – Razgovor. Ovako ide: – Je li tebi bila? – Nije, a tebi. – Jok. – Kuku, šta ćemo.

Kakva je razlika između bosanke i mlina za kafu? – Nikakva, i jedno i drugo samo melje i služi za kafu.

Šta se dobije kad sabereš dva Hercegovca? – Četiri žiranta, osam kredita, 16 kreditnih kartica i 50 hiljada maraka duga.

Pričaju Dalmitanac i Hercegovac. Pita Dalmatinac: Je li, gdje vi Hercegovci držite pare. Mi Dalmatinci najradije pare držimo u dušeku. A Hercegovac na to odgovori: I mi isto u dušeku. Samo, meni ljetos izduvao na moru.

Koliko Bosanaca je potrebno za jednu državu? – Dvojica, jedan da je pravi, drugi da je razvaljuje.

Kako se mrtvac može ugušiti? – U podzemnim vodama.

Pričaju dvije Hercegovke. Kaže prva: Moj muž kopa i rukama i nogama da idemo odavde. A tvoj. Druga odgovara: Moj kopa samo rukama. Eno ga na njivi.

Za 30 godina braka Fata priredila Muji večeru. Kaže Mujo: Fato, dušo, šta si nam napravila za godišnjicu. Kaže Fata: Ćevape. I iznese pred njega. Mujo ostane u čudu: na tanjiru veliku somun, dobro namočen i u njemu samo jedan mali ćevap. – Pa šta je ovo Fato, samo jedan mali ćevap u ovolikom somunu. – Eto da vidiš kako je meni bilo 30 godina s tobom.

Ponukana tvojom burnom reakcijom na web-portalu bistrobih.ba   i na tvoj prenesen  post na linku: http://bosnarije.wordpress.com/2009/09/26/forumski-odjek/ i ja bih stavila nekoliko crtica na postojeće stanje u ribolovu, mom daljem angažmanu u reprezentaciji BiH gazdovanju nad vodama i tome sl.

Pa, krenimo redom…

-Kažeš, ‘nekoliko godina druženja s prirodom’

Pa, ja, od kako te znam, ti si u prirodi! Živiš s njom i za nju! Hmm…

-Mnogima si pomogao (pa i meni, zahvalna sam ti za to) da svoje web-portale i blogove urede u skladu sa novinarskim normama (iako nisi novinar, profesionalac), eko-normama i etičkim normama! E, sad, druga je stvar što ti malo oštrije pišeš o nekim bosanskim temama. Svako ima svoj stil, Ja, nekako umjereniji, nadam se…

-Neka si se isključio iz kluba. Tamo samo sjede “foteljaši”. I ja o tome ozbiljno razmišljam. Radi tvojih deset do petnaest izlazaka na vodu u sezoni, nekako dođeš na isto. Plaćajući lokalne dozvole po desetak KM ili godišnju koja je 100 KM! U pravu si. Moja dozvola vrijedi samo još na umirućem Modracu!

Plaćajući lokalne dozvole, nisi vezan za jedno mjesto (ribolovni region) pa bi trebalo da ti je svejedno. Možeš da uživaš i posjetiš i druge kantone kao i dijelove RS-a! Zar ne?

-Ja sam u ličnu afirmaciju, promociju i takmičenja više uložila od matičnog ribolovnog kluba! (Sportista 2000-e god. u svojoj kategoriji na TK) Ogroman novac pa čak se i kreditno zaduživala za neke dijelove sportske opreme ili zbog odlaska na Svjetska prvenstva! Hvala nekim sponzorima. Da nije bilo njih i njihove podrške sve bi otišlo helać…

To je NESPORNO! Ko može, neka mi dokaže suprotno. Ovo je užasno skup sport ali plemenitost koja ga nadahnjuje, daje mi snage da izdržim još koju godinu u sportskim vodama! I zato, za razliku od tebe, neću sebi skidati epitet SPORTSKI! Izvini me. Možda se u ovome ne slažemo!

-Vode bogate ribom, niko da dostojno sačuva. Ja imam slika iz djetinjstva (od tada se bavim ribolovom) gdje je ulovljena riba veća od mene

Od kako sam našla način da svoje putešestvije vodama po  BiH ovjekovječim kamerom preko bloga ili nekih web-portala, bije me “MALER”! Nema kapitalnih ulova. Ispočetka sam mislila da gubim korak sa novim, modernijim tehnikama i mlađim naraštajima! Jest vraga! Sad uloviš nešto kapitalno jedino ako non-stop visiš na vodi a ti i ja to ne možemo. Silom prilika smo ribolovci-vikendaši! Zar ne? Zar baš sve mora biti kapitalno?

-Ni ja ne poznajem sve ribolovne tehnike. Ne brini se. More kao more, više poznam po kupanju i sunčanju na njegovim prelijepim plažama. Ne možeš ni biti kompletan ribolovac. I ja imam i drugih važnih, možda i važnijih obaveza u životu od ribolova. Zato se ne sikiraj. I ja volim putovanja ali u daleku Rusiju možda nikad neću otići da lovim ogromne tolstolobike ili deverike te babuške a takođe ni u sjevernu Ameriku, recimo na maskija (američka verzija štuke). Nikad neću uloviti pravog azijskog (kineskog ) šarana ali zbog toga ne tugujem! Nemoj ni ti.

Svoj doprinos si dao. To je evidentno i nemjerljivo.

-I mene su često napadali da učestvujem u “POMORU RIBE” izlovljavajući masovno kedere i sitniju ribu na sat-štopericu. Hebe se meni za njih. Svako je ribolovac na svoj način i o tehnikama ne bi trebalo raspravljati na takav način. Znači, ni beogradske girice  nisam trebala jesti jer su pomorene mrežama. Ma daj ba! Za ovoliko godina koliko sad imam, ulovila sam u najmanju ruku, ribe za svojih 1000 realnih težina i zbog toga se ne sikiram i nemam “grižnju savjesti”!

-I na kraju… Šta ima loše ako si više s kamerom nego sa štapovima! ni ja više ne mogu da čučim kraj štapova danju i noću, očekujući kad će riba da udari!

Radi se, nema se vremena! Noć, promrzline, neispavanost, pokislost, razočarenja i slične nedaće ostavimo mlađima i neiskusnima ili penzionerima na vodama, koji ionako nemaju što raditi osim KRASTI BOGU DANE!

Moj prijedlog za iduću sezonu. Naravno da udružimo snage, vrijeme i novac (troškove) pa ako se slažeš javi mi:

1.) Pelagićevo

2.) Ona šljunkara kod Brčkog (zaboravih joj ime)

3.) Takođe šljunkara kod Ugljevika (termoelektrana)

4.) Sniježnica

5.) obale Neretve (potez od Jablanice npr. mjesto Glogošnica pa sve do Svitave-skretanje za Hutovo Blato-jezero Vrutak-usput posjeta Međugorju)

6.) Boračko jezero

7.) i naravno, nikako ne bi smjeli zaboraviti Buško jezero!

Taman za toliko će ti se isplatiti klupska dozvola kroz ove dnevne i vikend-dozvole!

Zar ne?

*BISTRO*

šťáva ze dvou citronů, 150 g cukru krupice, 500 ml vody, 1 sáček (20 g) želatiny (používám Dr. Oetker), pár kuliček rybízu (není nutné)

Želatinu nasypeme do poloviny vody a za stálého míchání zahříváme, dokud se nerozpustí (nesmí se vařit). Pak přilijeme citronovou šťávu, cukr, zbývající vodu a dobře rozmícháme. Tuto hmotu nalijeme do studenou vodou vypláchnutých formiček (misek, hrníčků) a do každé přihodíme pár kuliček rybízu. Dáme do ledničky a necháme do druhého dne ztuhnout. Formičku ponoříme na chvilku do teplé vody a želé vyklopíme na talířek.

Poštovani kolega po pisanju! Mirsade!

 Imam bezbroj nick-ova i kamaru blogova. Svaki je orijentisan na neke životne teme! Na ovome blogu, pokušati ću ( ne znam da li ću i uspjeti) obznaniti bosansku buraniju! Smeće na vidjelo! Naravno, ponekad ću navesti i kakav dobar primjer. Recimo, pokušaj sa KRIMOLOVCIMA. Ili borbu za autohtonost bosanskog (hmm…) tornjaka.

Nas svuda svojataju. Čak i nas insane okrenute islamu! Nadam se da znaš na šta mislim!!!

Hvala ti što si reagovao na ovaj dio mojih napisa o lakovjernosti. I sam sam radnik u zdravstvu i nebrojeno puta bio svjedok letalnim ishodima poslije tzv. nadriljekarskih seansi (travara, aromaterapeutičara, sihirbaza i sl.)

 Tad su tražili ipak ljekarsku pomoć. Obično, kasno … strašno kasno. Kad više izlaza nije bilo!

Tačno, svi smo samo na proputovanju ovim dunjalukom. Ostani ispravan kao čovjek i na putu islama. Nikad ne halali ljudima koji zarađuju na tuđoj nesreći.
Hvala na javljanju. Nadam se da ćemo se još čuti i pisati u ovim blogerskim vodama!

Živly jsou něco, co provází tarot od samého počátku zájmu o něj. Dnes jsou živly něčím, co k tarotu bezesporu patří a je s ním spojováno obdobně samozřejmě jako kabala. Jako vždy jde ovšem spíš o klišé, o dogma. Je to pohodlné. Je to funkční. Nejde se dostat ale nějak dál? Nelze připadnout na něco trochu lepšího?

Dalo by se říci, že pojetí živlů je v tarotové struktuře poměrně stabilní a nediskutovaná věc. Řazení je stálé (Hole-oheň, Kalichy-voda, Meče-vzduch, Mince-země). Docela dlouho se to dá brát v potaz jako samozřejmé. Někdy však narazíme v dílech okultistů a esoteriků na řazení jiné, od přirozenějších až po méně přirozené. Někdy jsou třeba Meče spojovány dokonce s vodou – na to mi už ovšem fantasie nestačí.

Když se však podíváte na staré rytiny, které se věnovaly letorám – lidským temperamentům (a s tím samozřejmě živly úzce souvisí), najednou se setkáte s velmi zvláštním posunem. Pro ukázku si vezměme třeba tuhle:

Typicky je tu Cholerik, tedy člověk ohnivého a výbušného založení, zobrazen po boku se lvem a v ruce drží meč. Lev bezesporu k ohni vždy patřil, co však ten meč? No jistě, vždyť co jiného bylo pro středověk prvotním symbolem agrese než meč? Meč byl právo, zakončení síly mužné ruky útočníků a obránců. Hlavně to ale byla zbraň, souvisela s řeží, krví, lítým bojem.

Další postavou je zde Sangvinik. Typ vzdušný, rozmarný (zahálčivý), má po boku svižnou opici a na ruce sokola. Vzduch zde souvisí s kratochvílí a uvolněním, zábavou.

Vedle něho je Flegmatik, typ vodní. Kliďas, který se pomalu rozhoduje a je opatrný. Ve váčku má uspořené mince, po boku ovci.

No a konečně Melancholik, zemský typ obdělavatele s holí a po boku s prasetem. Typ pomalý, poctivý, pracovitý, sůl země, jak se říká.

Je to trošku zapeklité, což? Živly, jak máme tendenci uvažovat o nich dnes (jednoduše), se nám malinko vytrácí. (Přiřazení živlů k postavičkám lze pozorovat pod jejich nohama!)

Pokračujme v rytino-zhlížení dále:

Opět Cholerik, výbušný muž s mečem, štítem a se lvem.

Sangvinik, rozverný s lyrou a kozlíkem žužlajícím hrozen vína. Typicky si zde vybavím spojení „větřík mu čechrá vlásky“

Flegmatik, opatrný a pomalý, s želvou se hřeje u dýmajícího ohně v krbu, nad něčím evidentně dumá.

A Melancholik se sovou, kočkou, pytlíkem peněz, nohy má na podložce tvaru krychle.

Je to zvláštní, jako bychom se zde bavili víc o alchymických projevech živlů (horký, suchý, studený, vlhký…). Důležitá jsou zde ovšem právě ona pro středověk logická přiřazení živlů!

Ohnivý, cholerický temperament byl vždy symbolizován mečem – zbraní, která je vykonavatelem té nejhrubější agrese a vzplanutí. Sangvinický, vzdušný temperament lze vídat třeba jako hrající si mladé lidi, rozvernost, veselí a pitky – když se podíváte na rytiny související s Venuší, bude vše jasné. Právě pro svou rozvernost by se zde ke vzduchu, nebo lépe řečeno sangvinickému temperamentu! hodily kalichy! Flegmatický typ byl typicky obchodníkem, pomalým a rozvážným. Když se podíváte na to, jakou podobu mají mince v marseillských balících a srovnáte je s rytinami námořnických kompasů, nestačíte žasnout. Moře, to byl obchod, a obchod, to byla prosperita. No a melancholik byl typicky sedlák, pěstitel rostlin a chovatel dobytka, řemeslník, člověk hrubější, neopracovaný a pro zemi plodný, stejně jako ty hole v tarotu.

Zas a znovu je třeba si uvědomovat, že současné zacházení s tarotem je čistě nové, s ikonografickou tradicí příliš nesouvisí. Zrovna právě živly, podobně jako kabala, byly tarotu přiřknuty na základě určité sémanticko-syntaktické podobnosti. To je velmi důležité! Ale ještě důležitější je zkoušet hledat podobnosti další! A pokud tarot vznikl kdesi v renesanci, pak mám důvěru v takové řazení, které je oné době mnohem bližší a méně abstraktní…

K malým kartám (jejich insigniím) je docela užitečné přistupovat jako k předmětům symbolizujícím určitý typ chování a lidské aktivity. Pak ani není potřeba trvat na určitém živlovém řazení, některé situace mohou podporovat jinou strukturu než jiné.

Further to the merger between T-Mobile and Orange, the office of Fair Trading is being called upon by consumer groups to potentially investigate.  There are some concerns that there could be damage to fair competition following the formation of the UK’s largest mobile phone operator.

There are also some concerns that the merger could mean a few thousand job losses – the current total is over 19,000.  T-Mobile and Orange will now have a combined customer base of 28.4 million, which is 37% of the entire UK mobile phone market.
As I said in a previous post, O2 and Vodafone now lag behind, with Virgin (that rents lines off of T-Mobile) and 3 a long way back still.

With yesterdays reported merger between T-Mobile and Orange, the UK Mobile phone market has changed in terms of market share to the below!  Vodafone and O2 no longer rule the roost.

- T-Mobile and Orange: 37% (28.4 million subscribers)

- O2: 28% (21.5 million subscribers)

- Vodafone: 23% (17.7 million subscribers)

- Virgin: 6.2% (4.8 million subscribers)

- 3: 5.8% (4.5 million subscribers)

Mobile network brands T-Mobile and Orange are to merge their UK operations in a deal that will push the combined company into first position in the UK market, with market share of 37% and more than 28 million customers.

The two are currently the UK’s third and fourth-largest mobile operators, and today’s 50:50 deal will mean rivals O2 and Vodafone move into to second and third place in the highly competitive UK mobile market. Vodafone and O2 were actually rumored to both be making bids at the weekend for T-Mobile, but Orange made the first move.

Orange is owned by France Telecom and T-Mobile by Deutsche Telekom. The two companies said on Tuesday 8 September that the deal will create a new force in the UK mobile phones market, which is the second-largest in Europe – annual revenues of almost €10bn (£8.8bn). Cost savings are expected to be around €4bn.

The new company will be a 50:50 joint venture and the management team will be led by Tom Alexander, who is chief executive of Orange UK. He will take the same role in the new company. Richard Moat, chief executive of T-Mobile UK, will be chief operating officer.

Bože, svaki dan se pitam da li sam stvarno blesava ili imam Alchajmerovu bolest ili sam samo klimakterično-ošinuta u mozak!

Evo, na primer, juče! Dovučem dasku za peglanje u dnevnu sobu da ispeglam neke jastučnice koje sam sašila. I krenem sa tim poslom i u jednom momentu

spazim goluba na simsu i ukapiram da verovatno nemaju vode, koju im ja po nekoliko puta dnevno sipam. Južna je strana i sunce prži po ceo dan, a oni jadni zevaju i prže noge na toj limčini, te sam rešila da ih malo osvežavam.

Elem, ostavim peglu i krenem u kuhinju po flašu vode. Ona stoji na podu, pored frizidera. I taman ispružim ruku da je dohvatim, ne primetim na stolu čašu punu vode, zakačim je i napravim belaj. Jao, gospode bože, koliko samo vode sadrži jedna čaša od dva deci. Raspršila se voda do polovine kuhinje. Mrzim da mi se dešavaju takve stvari. Uzmem krpu i krenem da brišem, psujući sve po redu i očeve i majke i blesavu glavu i slepicu mene i trapavu ruku. Naravno, klečim, brišem i stolice i sto i zid i frizider a po podu, nikad kraja.

Završim sa brisanjem, vratim se u sobu i nastavim sa peglanjem, kao da se ništa nije desilo. I, posle deset minuta, razmišljajući u svemu sto sam uradila u kuhinji, zapitam se, što sam uopšte otišla u nju! Pa daaaa, golubovima da sipam vodu u ćasu!

Ma, u pi*ku materinu i golubovi i voda, boli me, ne mogu više tamo, da se opet potresam!

Žao mi ih je bilo, pa sam im ipak dosula vode u posudu, koja nije bila prazna. Znači, sva ona frka je bila bez veze!

O, lude li žene!

400 g kuracích pŕs ,tuk,soľ
Omáčka : 100 ml smotany na varenie,400 ml vody,2 lyžice masla,
200 g húb -môžu byť aj šampiňóny,soľ,muškátový kvet
Zemiakové halušky -500 g zemiakov,100 g hrubej múky,1 vajce,100 g mrkvy ,soľ

Kuracie prsia osolíme a opečieme na tuku.Huby očistíme, pokrájame na kúsky a dáme variť asi na 20 minút.Z masla a múky pripravíme svetlú zápražku, ktorou zahustíme vývar s hubami. Povaríme asi 15 minút a ochutíme soľou, muškátovým kvetom. Nakoniec omáčku zjemníme smotanou.Uvarené zemiaky v šupke olúpeme, nastrúhame na jemnom strúhadle, ochutíme soľou a pridáme vajce, múku, postrúhanú mrkvu.
Všetko dobre prepracujeme na tuhšie cesto a necháme asi 3 minúty odpočinúť.Potom z cesta vykrajujeme lyžičkou halušky, ktoré varíme vo vriacej osolenej vode asi 6 minút.Pečené kuracie prsia podávame s omáčkou a haluškami.

Još sam na godišnjem. Bježeći od opasnih vrućina, tražim spas bilo gdje uz vodu ili u debeloj hladovini gustih šuma.

Krivaja.

 Morala sam. Prvi put ove godine me oduševila. I zašto ne otići ponovo tamo?

Ovaj put uzvodno od mjesta gdje sam prošli put bila…

Poslije Banovića, pređete onaj planinski prijevoj prema Vozućoj i kod samog spuštanja u dolinu skretanje lijevo prema Ribnici. Nekoliko kilometara uzvodno pa nadesno se pređe jedan most .

I eto vam raja. Zar ne? Mjesta ima i za vikendaše, roštiljdžije, kupače pa i za ribolovce a ja sam ta koja uvijek nastoji spojiti ugodno s korisnim!

Pristup vodi sa automobilom je skoro nemoguć. Sva sreća nije bilo umobolnika da peru svoj metalne ljubimce na ovoj predivnoj obali.

Tim bolje. Raj je za kupače.

BISTRO narodeeeee…

plitvice lakes

Plitvička jezera nekaj lepega in neponovljivega. Oaza svežine v teh poletnih pasijih dnevih. Ljudje iz celega sveta, veliko vode, gužva, vožnja z ladjico in vlakcom, slapovi, jezera in jezerca, ogromno rib in kače, ki plavajo po dnu vode. Priporočam ogled vsakemu, ki se za to odloči. Baje je jeseni in spomladi veliko lepše.

Onte houbo voda na Ulla. Casaron Lucía e David, no que foi o segundo casamento entre unha moza da Ponte Ulla e un rapaz do barrio madrileño de Usera nun par de anos. E a cousa parece non parar aí, porque xa se está cocendo algunha nova parella, polo que desde a Casa da Ulla propoñemos iniciar os trámites para un irmandamento A Ponte Ulla-Usera. Debería celebrarse canto antes unha reunión ao máis alto nivel entre Odón e Gallardón para darlle cobertura oficial a esta tendencia sentimental.

A festa de onte foi longa e divertida, e dela quédanos hoxe o corpo mallado pero satisfeito e este vídeo que lle preparamos aos noivos. Fixémolo entre os amigos, pensado como un videoclip e como unha invasión. Deu o seu traballo porque somos unha banda de inexpertos, pero pagou a pena polo ben que o pasamos co conto.

Svaka ti čast Senade! I sama sam poklonik tehnike “Uhvati i pusti”

Divan video! Da je više ovakvih kao ti, naše vode bi bile bogatije svakojakom ribom!

Car si! Hvala ti na ovome predivnom videu! Hvala tebi i tvojim istomišljenicima. Video-clip je sve rekao!

p.s.

Doduše, ovo je video-klip o poribljavanju ali nadam se da ćeš razumjeti moje porive…

Dan baš i nije obećavao puno. Kišica je prijetila da me obeshrabri da odem opet negdje na vodu. Poslije onolikog nevremena širom Evrope ali i nad Bosnom i Hercegovinom… Uh! Bolje da i ne spominjem! Nisam se dala prevariti. Ljeto je ipak. Ako i pada neće duže od pola sata. Tako je i bilo.

 Nisam baš ranila. Krenula oko 10 h izjutra, laganini! Napucala sam se poštenski (doručak) tako da kad dođem na vodu mogu odmah odrađivati ribice.

Više slika na na posebnoj stranici desno pod nazivom Foto sesija  sa jezera Breštica nadomak Banovića (08.08.2009. god,) ili na direktnom linku: http://edinameskovic.wordpress.com/foto-sesija-sa-jezera-brestica-nadomak-banovica-subota-08-08-2009-god/