I na kraju, ništa od toga. Odosmo u Vegas dok si rek’o slot.

- “Aj’ apliciramo za vizu, pa ako dobijemo – to je znak – idemo”.

- “Aj”.

Proces dobijanja USA turističke vize bio je neočekivano lak, brz i bezbolan. Spremiš cca 150eur, proštudiraš skoro nacrtan proces za prijavljivanje, spremiš papire, odeš na date u ambasadu – i to je to. Nevena dobila na godinu dana, a ja ni manje ni više nego 10. Boom boom pow!

Brže bolje smo kupili avio karte, kako bismo “zapljunuli” odlazak, i počeli da se spremamo za putovanje iz snova. Destinacije: Las Vegas i San Diego.  Lufthansa Budimpešta – Vegas – San Diego – Budimpešta – nekih šestotinjak evra. Ne može čovek više ni da se pohvali rodbini i čitaocima bloga kako je potrošio čitavo bogatstvo samo na avio karte.

McCarran International Airport

Dolazak u Vegas nije bio posebno spektakularan, kako se to od Grada Greha moglo očekivati. Da li zbog dugog leta i iscrpljenosti, ili pak prevelikog uzbuđenja – ne znam. Na McCarran aerodromu neobično tiho, ispred aerodroma takođe. Vruć vetar, parkirane uglancane limuzine, kaubojke, ogromni automobili, ogromno sve…  Neugledni ali ljubazni gospodin koji nudi pomoć oko snalaženja sa shuttle busom, a ustvari pokušava da nam proda iskorišćenu kartu po ceni skupljoj od neiskorišćene.

Welcome to Las Vegas!

Lagano ali sigurno, boje i emocije dolaze na svoje mesto. Nismo još ni stigli do srca grada a već je sve uredno i lepo. Plaćamo dolarima, hej koji osećaj, vozimo se ka Stripu, 7km dugoj glavnoj ulici Vegasa, na kojoj se nalazi… pa, sve. Svetla postaju sve jača i sada smo već potpuno šašavi od naleta zadovoljstva. To je to! Vegas baby!! Wohooo!

(Parts of) Bally’s & Paris

Bukirali smo 2 hotela, popularni Bally’s i kultni Paris, na samom Stripu.  Zapravo, ova dva hotela su praktično spojena, i kasnije smo se malo i pokajali što smo se uopšte cimali i menjali hotel, al aj’ kao – da probamo što više. Noćenja su nas koštala od 50$ (sa doručkom) radnim danom, pa do 150$ vikendom. Dakle, ako ideš u Vegas na 4 dana – neka to bude od ponedeljka do četvrtka, i koštaće te smešno. Kvalitetan vikend u Vegasu ima svoju cenu, koja nije mala.

Liftom smo stigli do 26 sprata za 5 sekundi, i po ulasku u sobu shvatili da nam, koliko god lepo ona izledala, ne odgovara miris. Soba za pušače. U svim hotelima u Vegasu je dozvoljeno pušenje u zatvorenom prostoru, što nikako nije karakteristično za USA. (Takođe, dozvoljeno je voziti sa jednim promilom alkohola u krvi, bez kacige, sa prostitukom u krilu).

Sišao dole, žalio se, pitao da li mogu da dobijem complimentary upgrade, slagao da smo na medenom mesecu i – uspelo Inače, jedno od mojih osnovnih pravila za svetsko putešestvije je – uvek prilikom check in-a pitaj za complimentary upgrade. Najgore što može da se dogodi je da kažu da ne može, ali uz osmeh i lep pristup u najvećem broju slučajeva upali. I osećaj je mnogo dobar. Kao i za mnoge druge stvari u životu, ako ne tražiš – ne možeš da dobiješ.

Bally’s Room

Hotelska soba se sastojala od kuhinje, spavaćeg dela, radnog dela, dnevne sobe, trpezarije, ogromnog hodnika sa ugradnim plakarom i velikog kupatila. Mislim, trpezarijski sto sa stolicama u hotelskoj sobi – hello?! Jedan od TV kanala – promocija Vegasa, 24h party, bazeni, trbušnjaci, silikoni… brain washing je počeo pa smo, onako izmrcvareni od puta i pogodni za manipulaciju, počeli da razmišljamo o izlasku i provodu. Ipak, sila privlačenja pufnastih jastuka i king size kreveta je prevladala, i padosmo kao omamljeni…

Avanture u “Sin Sitiju”, burlesque show, party u replici Ajfelove kule, i ko zna šta još – stižu u nastavku. Stay tuned…

———————————————-

Čini mi se da zbog duugog odlaganja početka piskaranja svojih misli i zapažanja o svemu i svačemu, PRVI POST sa sobom nosi i dodatnu dozu uzbuđenja i light treme.

Mada, moglo bi to biti i zbog onoga o čemu planiram da pišem.  Naime, nakon našeg povratka sa turističko – poslovnog putovanja u USA, saznali smo divne vesti. Izvučeni smo na Green Card lutriji. Kažem mi, i mislim na svoju divnu dev… ovaj, ženu (još se nismo navikli) Nevenu i sebe.

Kockice su se tako lepo složile. Bili, videli, poželeli – dobili. Sredili dokumentaciju, prijavili se za sledeći korak i idemo dalje. Šanse da će te izvući, i to iz prve, su < 1%. Ali, šanse da će odgovor u drugom krugu biti YES su > 99%.

Dakle, računamo da je gotova stvar (pogledaj naslov), ali blaga neizvesnost ne prestaje da golica stomak i čini sve ovo još zanimljivijim.

Ovaj blog će biti posvećen tome. Americi, Srbiji, raznim putovanjima, razlozima odlaska, razmišljanjima, izazovima i velikim dostignućima. Nadam se da će poslužiti mnogima kao izvor korisnih informacija, ali i kao dokaz da je sa pozitivnim stavom, čvrstom voljom i velikim željama – sve moguće.

Avanture iz poročnog Las Vegasa i fascinacija prelepim San Dijegom, stižu u nastavku. Stay tuned…

————————————————–

Louie, I think this is the beginning of a beautiful friendship…

HUMPHREY BOGART