imala Salaš, videli biste vi, moji dragi prijatelji, kakvo bi to mesto bilo za život!
Imam sliku u glavi kao “idealno mesto za zivot”.

Ovaj na slici bi bio, nešto kao, sličan onom, kakav bi trebalo da bude, moj!

Znam da se kuća ne počinje od krova, ali pod pretpostavkom da ima dobru osnovu i sve zidove, na broju, krov bi bio od trske, one prave, pravcate, barske (iz Karlovaca)!

Promenila bih prozore, da ne piri sa svih strana, ali da zadrže autentičan izgled, pravi salašarski! Dimnjaka bi bilo više komada, jer bih imala i kamin i kaljeve peći! Za svaki slučaj, bilo bi montirano i podno grejanje, jer ne volEm zimu, pa to ti je!

Celo dvorište bi bilo popločano ciglama, izmedju kojih bi rasla travica. Sa leve strane glavnog objekta, bila bi “letnja kujna” u kojoj bi se, uglavnom, provodilo vreme, leti, naravno, kuvali ručkovi, mesili kolači i pogače.

Preko puta glavnog objekta, posadjeni bagremi a malo desno i ambar za kukuruz (valda bih imala i kukuruz, na zemlji posadjenoj oko salaša). U slučaju da ne bude kukuruza, to bi bilo odlično mesto za igru, deci. Sve bih im tapacirala da mogu da skaču do mile volje, i nabacala igračaka i tobogan!

Desno od glavne kuće, bile bi radionice, sa svim mogućim alatom i aparatima. Bila bi tu i kosilica za travu, kao i raznorazne bušilice, tremlice ineznamvećkakosesvezove! Kompletna stolarska radionica! Sto da ne? Pod istim krovom, šupa za ugalj i drva, a i prostorija za veš mašinu, peglanje i sušenje veša, sa grejanjem, naravno! Na zidu bi visio mali tv, jer obožavam da peglam i gledam isti. Tako mi to sve lakše pada!

Prelazim na glavni objekat!

Unutra se ulazi sa gonka, na par stepenika, ne visokih. Ulazi se u malo predsoblje, gde se nalazi čiviluk i cipelarnik. Odatle se levo ulazi u kujnu, a iz kujne može u glavno kupatilo, koje je takodje povezano sa spavaćom sobom. Iz malog predsoblja se desno ulazi u wc, gostinjski, a pored tih vrata, malo napred u dnevnu sobu i trpezariju a iz te sobe levo u spavaću, desno u gostinjsku sobu, koja ima i svoje malo kupatilo!

Iz dnevne sobe vode divne, drvene stepenice za mansardu, koja ima mali “kibic fenster” sa koga se vidi cela Vojvodina!!!!

Na mansardi postoji dnevna soba za klince i još dve, lepe velike sobe!

Dnevna soba je popločana velikim pločama a na zidu, pravo od vrata, gori vatrica u kaminu! Ispred njega, garnitura za sedenje od one “sirove” kože. Tv sa nalazi desno od kamina, zakamufliran u neku vitrinu, jer ne mora da kvari izgled cele sobe! U jednom delu ove prostorije, nalazi se trpezarijski sto za dvanaest osoba! Rezervne stolice u drugim sobama! Sto se, naravno, rasklapa, po potrebi!

Moj kompjuter se nalazi u mojoj, spavaćoj sobi, u kojoj je predivno toplo, i ja stvarno uzivam u svom miru! Kamin podložen, oko njega klupica za grejanje ledja a i za prileći! Gostinjska soba, lepo nameštena, sa minumumom nameštaja, kamin u ćošku! Moje kupatilo, veliko, sa kadom i tuš kabinom, umivaonikom i prozorom, visoko i sa rešetkama na njemu! Svi prozori na objektima bi imali divne rešetke od kovanog gvoždja i komarnike i roletne. E, pa, dobro, ne mogu i rešetke i drvene žaluzine! Sigurnije su mi rešetke!

U kuhinji šporet na drva i ugalj, a u nastavku peć, zidana, velika, na kojoj se nalazi krevet! Ne znam da li ste to nekada videli. Divota jedna! Zimi, vrlo praktična stvarčica. Opremljena svim uredjajima koji su potrebni jednom domaćinstu, ali sakriveni, da ne kvare rustičan izgled kuhinje. Na sred iste, veliki sto za kojim se okuplja familija, radnim danom.

U sklopu kuhinje, nalazi se i mala, priručna ostava, za višak posudja i zimnicu i eventualno, friz!

Rekoh već na početku, dvorište je popločano ciglama i malo izdignuto od tla oko mog salaša, čisto da se ne bi skupljala voda u sredini. Tu, leti, stoji, veliki sto, ispod nastrešnice, a naspram “letnje kujne”.

Ako pogledate fotku ovog salaša, videćete put koji je od zemlje, medjutim, moj bi bio asfaltiran, da mi gosti lakše i češće dolaze.

Naravno, ja bih imala neki dzipčić, da ne razmišljam kako cu odlaziti i vraćati se svom salašu, po mećavi.

Na svakom ćošku mog salaša, bila bi ogromna svetiljka, da mi se sve dobro vidi. I po dvorištu bi bilo puno svetla, da mogu mirno da šetam u bilo koje doba noći i ne bojim se!

Na prilaznom putu do salaša, bila bi napravljena garaža za, bar dva vozila, sa grejanjem, da bome!

Oko celog imanja, bila bi raširena žica, kao ograda, ali da se ne vidi i ne bode oči. Salaš bi imao i kapiju, koja bi se morala otvarati na” bzzz” a imala bih i video nadzor (pa šta, sama žena živi u divljini, normalno je, ne?)

Imala bih i par kučića, da mi prave društvo, ali ne u dvorištu, već u sobi, ali ih ne bih naučila da spavaju u mom krevetu (kao Tedi i Hambo), već pored kreveta ili ulaznih vrata! A pored mog kreveta bi bila i dvocevka, za svaki slučaj i ne bih pila tablete za spavanje (to sve može u maštanju, zar ne?)!

Kad bih ja imala salaš, bili biste pozvani svi vi, da mi dodjete jednog vikenda, da ostanete dva dana, da uživamo i družimo se. Steva bi pravio gibenice, Reminder bi kuvao paprikaš, Zmajček bi bio zadužen sa salatu (videli smo kako ajvar pravi), Deda bi pravio roštilj, eto, ja bih vas dočekala sa pitama i teletabisom, ha, ha, šalim se, naravno, i baklavom, ostali momci iz grupe “blogera” bi bili od pomoći glavnim kuvarima, a ostale dame bi uživale, ćaskale, smejale se, zadirkivale “momke” i nazdravljali bi domaćom radzom, pivom i vinom. Sokovi – ne dolaze u obzir. Makarona bi bila zadužena za muziku, adekvatnu, na zadatu temu! Nemojte se ljutiti ako nekoga nisam spomenula. Makicu poznajem lično, pa znam šta žena ume!

A zato bih ja volela salaš? Bila sam na jednom napuštenom, pre jedno 6 – 7 godina, sa prijateljima, koji su imali nameru da ga kupe i pretvore u kuću za stanovanje i ergelu! Krenuli smo da ga raskrčujemo, jer na njemu 8 godina nije kročila noga! Još su zavesice bile na prozorima a unutra haos. Što od lutalica, što od raznih životinja. Dopala mi se organizacija objekata na tom mestu. Sve je imalo svoje značenje. Zašto je sve bilo tako u kvadrat i zašto je toliko drveća i raznog rastinja bilo oko njega? Jednostavan odgovor: da zaštiti kuću od vetra i mećave! I onda je to sve imalo smisla! Kada sam izašla iz tog “kvadrata” na sveže uzoranu zemlju, uhvatila me neka sreća i želja da legnem i pokupim svu snagu te crne zemlje u sebe i osetim se neverovatno jakom i moćnom. A miris zemlje, mmmm, kako mi je prijao! A tek “tišina” koju ona daje! To je mir potreban svakoj duši! I gde god sam stala, videla sam zemlju, ravnu, tihu, pitomu, zemlju, koja hrani i daje!

Možda sam nešto i propustila, ali, nema veze, ispraviću, kada počne sredjivanje istog!

Kad bih ja imala salaš, bila bih najsrećnija na svetu!

PS: A i ovakve kifle bi vas čekale iz seljačke peći! Prijatno!

Osim nekih kapitalnih ulova poželim ponekad i da plivam.  
Nekad bih igrao lopte kraj rijeke ili jezera.  
Dosta mi je lažnih medalja.  Angie je zaslužila svaku koju je dobila ( garantujem )!
Muzičar sam,  nekad bih pustio pokoju iz sveg glasa… Pobogu čovjek sam, nisam hajvan!
Želim roštiljati   a ne biti obavezan sa takmičarskim zahtjevima.
Takmičenja ostavljam “novim budalama” željnim dokazivanja! ( ja više ne vidim materijalni stimulans u tome, heh…možda sam ostario, a?)…
Ponekad volim i popiti pokoju  ( ne zamjerite mi!)
Jednostavno…
Vrijeme je za buđenje!  
Dok nekog ne opali po džepu… hajjj… nejseee…
Nisam vas napustio!
Naprotiv!
Hvala vam na riječima podrške. Angie nek’ radi kako hoće. Ja idem svojim putem ali nikad više neću biti SPORTSKI ribolovac!
Ako mi dragi A.dž.š. dozvoli, od sad idem u ribolov za svoj ćejf!
Do sad to nije bio slučaj!
BISTRO NARODE*

Prema rivajetu od Džabira, r.a., Muhammed, a.s., je rekao:

“-Onaj ko petkom, u koje vrjeme želi, prouči ovu dovu, ona mu bude primljena.” To je ova dova:

“Lã ilãhe illã Ente, ja Hannãnu, ja Mennãnu, ja Bedi`u `s-semavati ve lèrdi, ja Ze `l-dželali ve `l-ikrãm”

Značenje:
“Nema drugog Boga osim Tebe, o, Najsamilosniji, Ti koji daruješ obilje blagodati, Ti koji iz ničega stvaraš nebesa i Zemlju, Ti koji imaš cjelokupno veličanstvo i čast!”

Prijatelju! “Hannãn” i “Mennãn” spadaju u mubarek imena Allaha, dž.š. Oni koji imaju neku želju ili htijenje pa u petak,u bilo koje vrjeme, prouče dovu koju su nanijjetili i toj dovi dodaju ovu, bit će im ispunjeno ono sto su htjeli; dova će im, znaci, biti kabul.

Knjiga: Dove i Njihovi Fadileti // Autor: Jusuf Tavasli

Jedan  bračni par otišao je na odmor u ribarski rezervat na sjeveru. Muž
je uživao  u  ribarenju, posebno  u  ranim  jutarnjim  satima a žena se
najradije odmarala  čitanjem. Jednog  je dana muž ostao spavati jer je bio
na  noćnom ribarenju. Budući da nije do tada nikada bila na jezeru, žena je
odlučila  da  iskuša  čari  jutra  na vodi. Odvezala je sama čamac, sjela i
zaveslala  prema  pučini. Veslala je neko vrijeme, i kad joj je bilo dosta,
izvadila  je  knjigu  iz torbe i počela čitati.
Nakon nekog vremena, do nje dovesla  mjesni  šerif.  Kad je vidio žensko
biće u čamcu, sasvim se čamcem približi k njoj i pozdravi je:
- “Dobro jutro, gospođo! Šta radite ovdje?”
- “Čitam knjigu!”,  odgovori  mu  ona i u sebi  pomisli: “Zar to nije
očigledno?”
- “Vi ste na području, gdje je zabranjeno ribariti”, obznani joj šerif.
- “Pa zar ne vidite da ja ne lovim ribe?”
- “To da, ali ipak imate svu opremu. Morat ću vas prijaviti!”
- “U  redu, ako to učinite, ja ću prijaviti vas – zbog silovanja!”
razljućeno odgovori žena.
- “Na osnovu čega, pa ja vas nisam ni dotakao!” začuđeno će šerif!
- “Da,” dočeka ga ona, “ali imate za to svu opremu!”

POUKA: Nikad se ne prepiri sa ženom ribolovca . Ta zna razmišljati!

                    *   *   *

Žali se Fata svojoj komšinici:
- “Kad god moj Mujo kupi dozvolu nikad ribe ne uhvati. A kad ne kupi onda njega uhvate!”

                    *   *   *

Pošto je prepio čitav dan, jedan ribar ujutro je ustao i zbog velike glavobolje ode u apoteku i kaže:
- “Daj mi aspirin, paracetamol, kafetin i uzmi i ti šta piješ pa naplati.”

                    *   *   *

- Dugo ste ribar ?
- Već hićme godina.
- I nije vam dosadno sjediti tu satima i čekati
da riba možda zagrize?
- Jok! Uvijek se nađe neka budala koja me zabavlja glupim pitanjima!

                    *   *   *

Nakon dugog nagovaranja, muž je odveo ženu na prvu partiju golfa u njenom životu. Kao što je bilo za očekivati, njen prvi udarac je završio u
prozoru predivne kuće u blizini golf igrališta. Muž je poludio: “Upozorio
sam te dA budeš oprezna, sad ćemo morati otići tamo, izvinuti se i platiti
štetu na prozoru. I tako je par otišao do kuće i pokucao na vrata. Iznutra
se začuo ugodan glas. “Udjite”.
Kad su ušli, imali su šta i vidjeti!

Ne samo da je prozor bio razbijen i staklo posvuda po podu, nego se razbila i predivna antikna vaza. Na naslonjaču je ležao mlađi muškarac te ih upita: “Da li ste vi par koji je razbio prozor?”

- “Da, gospodine, strašno nam je žao!”
- “Oh, nije se potrebno izvinjavati, zapravo, ja sam vam vrlo zahvalan.
Vidite, ja sam duh i bio sam zarobljen u toj vazi više od hiljadu godina. Sad
kad ste me oslobodili, mogu vam ispuniti tri želje. Ako vam ne smeta,
svakome bih ispunio po jednu želju a zadnju bih ostavio za sebe.”

 -”Oh, to je odlično, kaže muž”.
Razmislio je na trenutak i rekao:
-”Želim milion dolara svake godine do kraja moga života!”
-”Nema problema!”, rekao je duh, to je najmanje što mogu učiniti. “Uz to vam
garantiram dug i zdrav život.”

-” A sad vi gospođo, šta vi želite?”

 - “Želim ogromnu kuću sa slugama u svakoj državi na svijetu!”, reče ona.

- “Računajte da  je sređeno!”, reče duh.

-”I ne samo to, vaš dom će uvijek biti siguran od požara, provalnika i drugih prirodnih katastrofa.”

A sada, uglas muž i žena zajedno: “Koja je tvoja želja?”
- “Pa dobro, kako sam bio zarobljen više od hiljadu godina, moja želja je
seks sa vašom ženom!”

Muž pogleda u svoju ženu i predloži joj:
- “Pa draga, znaš da smo oboje bogati, imamo sve te kuće, šta kazes?”

Ona je razmišljala trenutak i rekla:
- “Znaš, nije mi svejedno ali s obzirom na sve, mogla bih to podnijeti,
ali šta je s tobom dragi?”

-”Draga, znaš da te volim, bez obzira na sve!”, reče suprug.
I tako se duh i žena popeše uz stepenice gdje su proveli ostatak dana
uživajuci jedno u drugom. Duh je bio nezasit. Nakon neka tri sata non-stop
seksa, duh se okrene i pogleda ženu direktno u oči.

-”Koliko godina imate ti  i tvoj muž?”, upita je.
- “Pa, oboje imamo po 35 godina”, odgovori žena.
- “Bez zajebancije, 35 godina i jos oboje vjerujete u duhove???”

Najviše će imati onaj ko bude najmanje želeo

nepoznat autor

Ne žalosti čovjeka siromaštvo, već želja.

Epiktet

Prvi čovek teško stiže do poslednje želje

Danica Mašić

Vi ste onakvi kakvi jeste zato što takvi želite da budete. Da ste istinski želeli da postanete malo drugačiji, onda biste već sada bili u procesu preobražaja

Fred Smit

Pre skoro godina dana pisala sam o motivaciji. S obzirom da je članak imao veliku posećenost, odlučila sam da ovoj temi posvetim još jedan. U njemu sam vam prvi put predstavila Waterlilly koja je tada bila na početku svoje karijere. Uspela je pronaći motivaciju koja ju je terala da iz dana u dan bude što produktivnija. Još jednom delim sa vama njeno stvaralaštvo i pravo na najnoviju sličicu.

Njena galerija se od tad obogatila novim sličicama. Teme su postajale sve različitije, a irvasi sve luđi i luđi. Pridružile su im se i ultra smešne svinjice, bubamare i ovce. Sve u svemu Waterlilly je napredovala i u drugim oblastima. Dokazala je da joj ni krojački zanat nije stran. Sašila mi je predivnu haljinu za svadbu, sebi i svom dragom je osmislila jedinstven outfit takođe za svadbu. Završila je kurs starih zanata-izradu lampi. Sada vredno radi još jedan poslić, zbog kog moram prizanti, ja patim jer ne stižemo ni da se vidimo. Ali nema veze, mrda se, stavara se, i to je ono bitno!

Stoga, tako malo je potrebno za motivisanje. Verujem u dobronamernost ljudi, ali moram reći da to nije ključ. Sve dok se u vama samima ne odigra taj momenat-upali ta lampica uzalud je sva priča. Ja bih rekla da je želja glavna u svemu tome. Kada imate želju, morate se odlučiti na neki korak kako bi ste je ostavrili. I to vam je početak. Mrdnuli ste se, načinili taj težak prvi korak. Sakupite hrabrost. Zaželite nešto još veceras!

Ceznja – desire, Sehnsucht, desir, bramosia, vagy

Kljucne rijeci

Ceznja, zelja za necim ili nekim koga ne mozemo imati, opsesija, motiv da dobijemo ono sto zelimo

Karta Ceznja oznacava nasu zelju za necim ili nekim. Ta zelja moze biti pozitivna ili negativna. Na primjer, ako smo upoznali nekoga i zaljubili se u tu osobu, stalno razmisljamo o njoj, a ona ne reagira na nas i nije zainteresirana – tada ova karta oznacava opsesiju, i u svakom slucaju takvo osjecanje za nas (i druge) nije dobro. Sigurna sam da su mnogi dozivjeli taj osjecaj kada nam se ljubav ne uzvraca onako kako bi mi to htjeli, i dane i dane proveli razmisljajuci “zaljubljeno” o toj osobi i nacinima kako da ju pridobijemo. U takvim situacijama mozemo reci – ljubav je bol. No ja bi ipak rekla da to nije ljubav nego opsesija – vrlo negativna emocija koja konzumira nase vrijeme i energiju, i ima mogucnost povrijediti mnoge ljude (a najvise na taj nacin povrijedimo sami sebe).
Takodjer, ako zelimo nesto sto nam ne pripada, to je isto negativni aspekt ove karte. Znacenje karte, kao i uvijek, ovisi o kartama koje su pored nje i povezane sa njom.

Smešno, ampak resnično Meni se hudo lupčka (ljubčka, poljublja, kušuje, cmoka, izljubuje)

Porkamizerija

Moram si izdelati napis, ki si ga bom obesila okoli vratu: lupčkanje želJeno (želJeno je namerno napisano z J, ker tokrat izhaja iz samostalnika želja, ne pa iz glagola želeti… Več o besedi želeno lahko preberete pri Zviti

Če vidite koga s tablico “Lupčka se mi” ali “Lupčkanje zapovedano”, sem to verjetno jaz

Evo me kao što i rekoh, mada nije baš jutro…ali jos neki satićak je ponedeljak pa da se bacim na posao!

1. Dati uslov u junu mesecu
Kako već drugi put obnavljam prvu godinu na jednoj smešnoj višoj školi odlučila sam da svoje školovanje pokrenem. Imam 5 ispita za uslov. Nije to tako teško niti mnogo, ali mi nedostaje motivacija, a i teško mi je sesti i opet štrebati jer ruku na srce nisam još od srednje škole. Naravno, pre toga moram sutra overiti semestar i malko se raspitati o tim istim predmetima, jer mi se šini da se profesorska škvadra promenila.

2. Naći neki poslić
Razmišljam da totalno opteretim sebe, i da učim i da radim. Čisto da vidim koliki maximum mogu izvući iz sebe. Hmmm nisam, ali i jesam izbirljiva. Volela bih da radim u nekom dečijem butiku, sport radnji ili da me neko obuči da radim sa papirima (finansije, fakture, sekretarisanje i tako to).

3. Poraditi na sebi
Prvo što želim jeste da smanjim svoje obilne obroke koji će navodno dovesti do smanjenja moje telesne mase. Zatim, da se navikavam da pijem više vode, a ne coca-cole (čiji sam postala zavisnik, a kažu pametni ljudi da je to znak da sam zavisna o šećeru i kofeinu). Onda da probam da jedem musli. I to ne neki kupovni nego da sama posetim bioteku i uzmem sastojke koji su mi potrebni. I na kraju rekreacija:kretanje, vežbe, bla bla. Neki aerobik ne bi uopšte bio loša ideja, mada umem i ja sama kući vežbati. A sa lepim vremenom stiže i vožnja moje kobilice Naravno ovo sve ću činiti radi poboljšanja svog psihičkog i fizičkog zdravlja!

4. Praviti selekcije
Posvetiti se prijateljima koji to zaslužuju a one druge, davitelje, malko distancirati od sebe. Opet neke druge, zaboravljene obradovati neki emailom, SMS-om, pozivom. Širiti pozitivnu energiju. Uživati. Ne razmišljati i ne traćiti vreme na gluposti. Ne opterećivati se nepotrebno i bezrazložno. Happy happy joy joy!

Šta još??? Ne znam ni sama. Mislim da sam napisala suštinu. Tako da ako uspem da se pridržavam ovih stvari pa makar i da težim ka njima biće ovo najbolja godina. Svakako spremna sam na to da će mi se svako i svašta uplesti u moje savršene planove…ali šta da se radi?! That’s the way it goes!